С обзиром на то да су поједине личности и медији свесно и тенденциозно, из препознатљивих мотива покушали да релативизују и умање тежину догађаја који се одиграо на празник Ваведења Пресвете Богородице у фрушкогорском селу Грабову, истине ради, као и одговорности за објективно информисање, извештај Његовог Преосвештенства Епископа сремског Г. Василија достављен Светом Архијерејском Синоду, 13. децембра 2005. године, доносимо у целини:

ЕПАРХИЈСКИ УПРАВНИ ОДБОР
ЕПАРХИЈА СРЕМСКА
СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

Бр. 642
13. децембар 2005. године

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
БЕОГРАД

СЛУЖБЕНИ ИЗВЕШТАЈ
О ТЕРОРИСТИЧКОМ НАПАДУ НА СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА У СЕЛУ РАБРОВО

Дана 5. децембра 2005. године, на позив Председника Месне заједнице Грабово, општина Беочин, заједно са Нашим правобраниоцем, изашао сам на лице места у село Грабово где су нас председник Месне заједнице и окупљени верници упознали са ситуацијом насталом терористичким нападом на Српски православни храм Светог Архангела Гаврила и са последицама тог безумног акта.

Негде око 22 часа и 45 минута, ноћу 4. децембра 2005. године, на Ваведење Пресвете Богородице, организована група од три члана, дошла је аутомобилом из правца Беочина, сакрила аутомобил на прилазу села Грабово, обила улазна врата Цркве, уз помоћ мердевина попела се у торањ, затим попели на кров торња и почели систематски да руше кров, бацајући са висине од око 30 метара, даске и одваљујући и бацајући свуда унаоколо по Порти бакарни лим којим је кров торња био опшивен. Том приликом, били су доста бучни, тако да су околни мештани, убрзо идентификујући одакле бука долази, изашли из својих кућа, опколили Цркву и позвали групу терориста да прекину рушење и сиђу са Цркве. Истовремено, телефоном су обавестили Станицу полиције из Беочина да одмах дође, што је полиција учинила тек на поновљене захтеве негде око 2 часа ујутро наредног дана, када су мештани терористе већ ухватили.

Терористи су одбили да сиђу и да се предају мештанима, већ су се сакрили у крову Цркве, чекајући да се мештани уморе и разиђу кућама, а по свему судећи изгледа да су терористи при том били доста сигурни да полиција неће уопште или неће брзо изаћи на лице места.

Мештани су, видећи да су се терористи сакрили и притајили у крову, направили страже и тихо чекали да терористи сиђу на земљу. Негде пред зору, тројица терориста су мислећи да су мештани одустали и отишли кућама, а сигурни да полиција није изашла на лице места, почели да силазе са торња преко ужета од звона, пошто су у међувремену мештани склонили мердевине које су биле постављене. Људи који су били постављени на стражарска места, почели да силазе са торња преко ужета од звона, пошто су у међувремену мештани склонили мердевине које су биле постављене. Људи који су били постављени на стражарска места, алармирали су остале мештане који су ефикасном акцијом успели да ухвате сву тројицу терориста који су пружали физички отпор , те су при том једни другима нанели лакше физичке повреде. Тек када су јавили да су извели успешну акцију хватања терористичке групе, полиција је негде око 2 часа ујутру дошла, преузела терористе из руку мештана и одвела у Станицу Полиције у Беочину.

На лицу места смо затекли поломљена оба улазна врата од Храма, која су ишчупана из шарки и бачена на под, те су крила знатно оштећена и треба их изнова направити.

Око торња су свуда унаоколо по Порти биле разбацане даске и комади бакарног лима, који су чупани пајсером и бацани са висине од преко 30 метара са намером да се тим вандалским поступком на црквени празник учини што већа штета и изазове узнемирење и страх код наших верника. У самој Цркви недостају Ђаконске двери и три иконе које су ишчупане из доње зоне иконостаса, док су оба улазна врата у цркви толико оштећена да их је потребно заменити новим. Ми смо у току тог дана, заједно са потпредседником ЕУО-а господином Страхињом Ђаковачки, дипл. инж.грађ. и епархијским правобраниоцем г. Стеваном Зивлаком сачинили Записник о причињеној штети, која у грађевинском делу износи преко 2,6 милиона динара, док смо Покрајински Завод за заштиту споменика културе замолили да изврше процену штете на иконостасу, која ће за неколико дана бити готова. Записник који смо сачинили предат је инспектору Станице полиције у Беочину.

По нашој процени, да није дошло до брзе и ефикасне акције верника и мештана села Грабово, терористи би потпуно срушили кров Цркве за сат времена, пошто су радили у брзом темпу, не водећи рачуна о буци коју су правили, изгледа сигурну чињеницу да се мештани неће усудити да интервенишу, пошто је село мало и изоловано у брдима, а сигурни и да интервенција полиције неће брзо или неће уопште уследити.

Оно што је невероватно, то је чињеница да је Полиција у Беочину пустила терористе да слободно изађу после узимања изјава, значи двадесетак минута пошто смо напустили Полицијску станицу. Сматрамо да се овде ради не само о нестручном и непрофесионалном понашању полиције већ да има више него довољно индиција да се истражи повезаност те терористичке групе са неким лицима у полицији, пошто је показан више него благонаклон став према њима, који је у неким ситуацијама личио и на саучесништво.

Понашање Полиције је било као да је дошло до покушаја рушења и пљачке неке штале а не вредне барокне цркве која се први пут помиње у историјским документима 1758. године, када су уведене матичне књиге наших верника у селу Грабово.

На несумњив начин можемо говорити о следећем:

За непуних годину дана, на подручју општине Беочин смо имали пожар на Манастиру Раковац који се десио тачно на годишњицу паљења српских светиња на косову и Метохији (17. март 2005. године), а који пожар ни до данас није расветљен, а сада рушење Православног храма у Грабову. Понашање полиције, које је више него пасивно нам говори да на жалост можемо очекивати у блиској будућности интензивирање напада на православне светиње у Срему и у читавој Војводини.

Светом архијерејском синоду у Христу одани брат,

ПРЕДСЕДНИК ЕУО-А
ЕПИСКОП СРЕМСКИ
с.р. + ВАСИЛИЈЕ

ПИСМО ПРЕДСЕДНИКА ИЗВРШНОГ ВЕЋА ВОЈВОДИНЕ
Г МР БОЈАНА ПАЈТИЋА
ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКО Г ПАВЛУ

По благослову Његове Светости Патријарха српског г. Павла, Информативна служба Српске Православне Цркве објављује одговор г. мр Бојана Пајтића председника Извршног већа Војводине, на синодско писмо Српске Православне Цркве. За разлику од светогрдних букачa, г. Пајтић је у свему овоме реаговао као изузетно часна јавна личност. То потврђује и ово писмо, написано крајње поштено, добронамерно, одговорно, како и треба да изгледа писмо из пера сваког културнога хришћанина, Србина, Европљанина и – првенствено – човека.

Нови Сад
Број: 08-00001/2006
Дана: 11. јануара 2006. године

Архиепископ пећки
Митрополит београдско-карловачки
и патријарх српски Господин Павле

Ваша Светости,

С пуним разумевањем делим Вашу забринутост и неспокој због догађаја које наводите у писму.

Са жаљењем морам да констатујем да Покрајинска влада нема никакву надлежност у области полиције и правосуђа. Да је има, уверавам Вас, повода за Ваше писмо не би ни било.

Извештај МУП-а о оштећењу цркве у селу Грабову, који сам тражио, говори о томе да су га изазвала три лица која су од раније познати органима гоњења и није им било први пут да краду бакарни лим. Да ли на позив забринутих грађана полиција јесте или није одмах изашла на лице места – одговор ваља потражити од министра Јочића. Званични извештај о пожару у манастиру Раковац наводи да је ватру изазавао грађевински недостатак у конструкцији димњака.

Ваша Светости,

Свима је познато са колико се презира односим према говору мржње и ширењу расне, националне и верске нетрпељивости. (Овде следи одељак писма који је личне природе, ирелевантан за јавност, те га, уз сагласност аутора писма, изостављамо.)

Желимо Вам добро здравље на радост православних верника у новој години благости господње.

Искрено Ваш,

Мр Бојан Пајтић
Председник Извршног већа АПВ

У Новом Саду,
11. јануара 2006. године

НЕУСПЕО ПОКУШАЈ МАНИПУЛАЦИЈЕ ПИСМОМ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

Народна мудрост исказана у краткој причи Добар дан зла жено, осведочила се у нашем јавном животу, и то одмах пошто је Српска Православна Црква, кроз писмо Његове Светости Патријарха српског Г. Павла упућено г. мр Бојану Пајтићу, председнику Извршног већа Аутономне Покрајине Војводине, први пут јавно и отворено проговорила о нападима на њене храмове, друге објекте и свештенство, а самим тим и на вернике на подручју северне српске покрајине.

Да би избегли да се изјасне о теми писма, сви који су се осетили прозванима, прибегавајући класичној замени тезa, јавности подмећу потпуно лажна и невероватна питања: да ли је Његова Светост Патријарх српски Г. Павле писао дотично писмо, да ли га је уопште видео(!), да ли га је потписао или је у питању фалсификат; да ли је и како писмо послато, са ког факса је послато, каква је процедура у раду Светог Архијерејског Синода, Канцеларије Светог Архијерејског Синода, Информативне службе Српске Православне Цркве… и тако унедоглед. Очигледно, на сваки начин се труде да избегну праву и једину тему писма, а то је: напади на Српску Православну Цркву на подручју Аутономне Покрајине Војводине. Да подсетимо, у писму Његове Светости Патријарха Г. Павла, поред потпуно невероватног покушаја рушења цркве у селу Грабову, на Фрушкој Гори, само су поменути други напади, о којима Црква, до сада, није обавештавала јавност него само одговорне институције и личности, како би им дала могућност да на одговарајући начин реагују. Црква је, притом, имала у виду и карактер појединих домаћих медија, који од свега, па и од страдања Цркве, праве скандале, афере и теме погодне за манипулације недобронамерних.

Овом приликом поменућемо само неке од тих напада.

A сада само неколико чињеница о писму Његове Светости Патријарха г. Павла достављеном г. Пајтићу:

На крају, неколико речи о конференцији за штампу коју је Чанак, са истомишљеницима, одржао 12. јануара у Београду. Бестидна лаж је све што су лица, која су се тада обратила јавности, изговорила о Српској Православној Цркви. Бестидна лаж је да је писмо о коме је реч фалсификат. Чанкова брига за Српску Православну Цркву, као “једну од најстаријих и најзначајнијих институција”, лажна је и цинична. Лаж је и то да је измишљени фалсификат писма последица писања “извесног гоподина Стокановића, који је чиновник у Кабинету Иринеја Буловића”. Душан Стокановић није никада био нити је сада запослен у било којој установи у Новом Саду, Бачкој или било где у Аутономној Покрајини Војводини, мада Нови Сад сматра једним од најлепших градова земље Србије. Иначе, Душан Стокановић је скоро двадесет година запослен у Српској Патријаршији у Београду и обавља дужности секретара Светог Архијерејског Синода и главног и одговорног уредника Информативне службе Српске Православне Цркве. Све лажи и инсинуације које је Чанак о Душану Стокановићу изговорио 12. јануара 2005. године, или ће их изговорити било када, Душан Стокановић му прашта и на овом и на оном свету. Како је велика мука духу јавно лагати о аутентичности писма Патријарха српског, а у исто време од себе крити колико си сaм лажан и неаутентичан, колико пре сваке изговорене речи мораш да мислиш шта ће о томе помислити газда; колико ће те пустити да приђеш појилу; да те, ако не пљунеш довољно далеко, газда не лупи кнутом и већу кашику дa “пријатељу” који сада седи до тебе, а који је прво говорио “Патријарх Павле је светац који хода”, а после упућивао хашке истражитеље да посете Патријархов дом.

Шта, на крају, поручити Чанку и дружини? Ево шта: не мора се живети од политике, поготову када те народ презре. А Црква је ту да поучава, лечи и прашта. Она се ником не намеће, али се, исто тако, ничије силе не плаши. Надживела је богоборачка гоњења Ирода, римских ћесара, Стаљина, Тита. Надживеће и њихове убоге епигоне.

Информативна служба
Српске Православне Цркве