Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
18. јануар 2006. године

СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ НА ДРУГИМ БОЖИЋНИМ СУСРЕТИМА У БЕОГРАДУ И НОВОМ САДУ

Други божићни сусрети, који ће се у Православној мисионарској школи при храму Светог Александра Невског у Београду одржати од 22. до 27. јануара 2006. године, започеће трибином о православној књижевности за децу, коју ће водити госпођа Радмила Мишев, главни и одговорни уредник часописа за децу Светосавско звонце. У разговору ће учестововати г. Владимир Мајагин, главни и одговорни уредник Издавачке куће Даниловски благовесник из Москве; протојереј-ставрофор Хаџи-Љубодраг Петровић; Јулија Данилова, главни и одговорни уредник часописа Нескучни сад из Москве и др Весна Крчмар, професор Позоришне академије у Новом Саду.

Од 22. до 27. јануара 2006. године у Београду и Новом Саду биће уприличени руско-српски божићни духовни разговори. Руски центар за науку и културу у Србији и Црној Гори “Руски дом”; Подворје Руске Православне Цркве у Београду; Одељење Московске Патријаршије за религиозно образовање и катихизацију; Руски православни универзитет Светог апостола Јована Богослова, из Москве; Универзитет Наталије Нестерове, из Москве; Библиотека-Фондација «Руско Зарубежје» и Издавачка кућа «Руски Пут» из Москве, заједно са Друштвом за очувањем спомена на Русе у Србији, из Београда; Издавачке установе “Дуга Књига”, из Сремских Карловаца организују духовне трибине на различите теме, од којих треба издвојити: Православна књижевност за децу, Руско духовно наслеђе у Србији, Руски јерарси, клирици, монаси, богослови и диригенти црквених хорова у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Поред трибина биће организовани концерти духовне и руске и српске етно музике (ансамбл староруске музике “Сирин” и Група “Бело платно”). Претпоследњег дана ће, у Руском дому, бити приказан Филмски програм руских и српских документарних филмова - “Русија и Србија – и небеско и земаљско”.

Програм Других божићних сусрета >>>

КРСТОВДАН У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки на празник Крстовдан дана 18. јануара 2006. године. После Свете Литургије, Преосвећени Епископ Фотије обавио је велико освећење воде и освећеном водом благослови присутни народ.

Извор: Епархија далматинска

ОСВЕШТАН НОВИ КОНАК И ИКОНОСТАС
МИХОЉСКОГ МАНАСТИРА НА ПРЕВЛАЦИ

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је јуче, 17. јануара 2006. године, на празник Светог Јевстатија Превлачког служио Свету Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице на Михољској Превлаци код Тивта.

Митрополит је у бесједи рекао да моли Бога и Светог Јевстатија да нам дају снаге и разума да се обнови храм Светих Архангела, којима је посвећена древна светиња на Михољској Превлаци.

''Гледам га очима свог срца и своје молитве како почиње да блиста у својој првобитној љепоти. Даће Бог, почела је полако и ова светиња да се обнавља. Ове свете мошти 70 Превлачких свештеномученика и мученика су крајеугаони камен ове древне старохришћанске и немањићке светиње. Надамо се да ће она поново постати оно што је била кроз вјекове и остати лавра у којој ће се трудити они који се буду подвизавали и истовремено мјесто око кога ће се сабирати душе жедне и гладне Бога'', казао је између осталог Митрополит Амфилохије, који је након Свете Литургије освештао новосаграђени конак Михољског манастира и иконостас у цркви Свете Тројице, који је направљен средствима грађана из Београда окупљених око Његове Светости Патријарха Српског Г. Павла.

Нови иконостас, који је постављен уочи Аранђеловдана, је израдио Драган Петровић, а живописао Горан Маљковић.

Високопреосвећени Митрополит је подијелио грамате и захвалнице заслужнима за изградњу конака и онима који су пружили помоћ обнављању светилишта на Превлаци. ''Овај конак је диван дар нама и овој светој обитељи, као и Митрополији Светог Јевстатија Превлачкога. Он је тај који је својим невидљивим благословом подстакао све нас да саградимо овај општежитељни конак да би се у њему братија овог манастира подвизавала и да би сама се обнављајући обновила и храм Светих Архангела'', рекао је Митрополит Амфилохије.

Извор: Светигора прес (Ж.К./Ж.В)

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ ПОВОДОМ ИЗЛАСКА ИЗ ШТАМПЕ
САБРАНИХ ДЕЛА ПРОТОЈЕРЕЈА-СТАВРОФОРА ДР ДИМИТРИЈА КАЛЕЗИЋА

Поводом изласка из штампе првог кола Сабраних дела протојереја–ставрофора др ДИМИТРИЈА М. КАЛЕЗИЋА, редовног професора Православног богословског у пензији, 26. јануара 2006. године у 11.00 часова у Патријаршијском Двору у Београду, ул. Краља Петра бр. 5, биће одржана конференција за медије.

Поред аутора, на конференцији ће говорити г. Милан Радуловић, министар вера у Влади Републике Србије, док ће се у име издавача новинарима обратити г. Градимир Станић, управник Патријаршијске штампарије.

Издавачком фонду Архиепископије београдско-карловачке и Православном богословском факултета Сарајевског универзитета, као издавачима, благослов је дао Његова Светост Патријарх српски Г. Павле.

Прво коло Сабрана дела обухвата 6 томова:

1. ФИЛОСОФИЈА СВЕЈЕДИНСТВА
2. УПОЗНАЈМО РЕЛИГИЈУ
3. ЕТИКА ГОРСКОГA ВИЈЕНЦА
4. АНТИЧКА ФИЛОСОФИЈА
5. КРСНA СЛАВA У СРБА
6. СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ

Аутор је на студиозан и особен начин, изнео најрелевантнија и најупечатљивија запажања са теолошког, философског и пастирско–етичког аспекта, која представљају једно свеобухватно гледиште, а које ће савременом човеку отворити и проширити нове видике у областима религије и науке.

Протојереј-ставрофор проф. др ДИМИТРИЈЕ М. КАЛЕЗИЋ је своју просветну и научну каријеру отпочео у уређивачком одбору "Гласника", службеног листа Српске Православне Цркве, а као професор у Богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима. Потом је дугогодишњи предавач, а једно време и декан Православног богословског факултета у Београду, као и предавач на Универзитету у Источном Сарајеву и Богословском факултету у Фочи.

Као познат и признат научни радник из области философије, богословља и историје Цркве, професор Калезић је држао предавања на многим универзитетима у земљи и иностранству.

Издавачи планирају да ускоро, Сабраним делима приброје још један том који ће садржати зборник тематских чланака из области теологије и философије.

ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА ВРАЋЕНЕ ИКОНЕ У ПАРОХИЈУ ЈЕЗЕРСКУ, ЕПАРХИЈА БАЊАЛУЧКА

Божићна радост посебно је обрадовала вернике Језерске парохије, у Епархији бањалучкој, јер су им на Бадњи дан, враћене иконе које су пре уништења и паљења цркве Светог великомученика српског кнеза Лазара, демонтиране са иконостаса.

Подсећамо да је Команда Хрватског вјећа одбране, која је у ратним дејствима боравила у Језеру, наредила да се иконе скину са иконостаса пре минириња цркве.

Иконе су пуних десет година чуване у Мостарском музеју. Најпре је група анонимних људи иконе предала Преосвећеном Владици захумско-херцеговачком Г. Григорију, да би потом биле враћене језерској парохији. Иконе, које су углавном сачуване, сада изложене у новосаграђеној цркви Светог кнеза Лазара Косовског и Српског, у селу Језеру.

ОВДЕ ЈЕ ЖИВЕО СВЕТИ ЈЕВСТАТИЈЕ ПРЕВЛАЧКИ

Поводом празника Светог Јевстатија Превлачког, који се у Епархији будимљанско-никшићкој посебно прославља, јуче је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови код Берана.

Владика Јоаникије је у својој проповиједи говорио о значењу изреке о Србима као небеском народу. ''Људи су, често, да би се наругали српском народу, говорили ''Срби, небески народ'', као о нечему нереалном. Међутим, када се говори о небеској Србији или небеском народу, то није правилно схваћено. Наравно, ми смо народ као и сви други православни хришћани, и не би ни по чему требали да се преузносимо пред другима, али у исто вријеме не би смјели ни да заборавимо да имамо много Срба светитеља на небу'', рекао је Епископ Јоаникије.

Говорећи о Светом Јевстатију, Преосвећени Владика је подсјетио да је будимљански крај родио овог светитеља. ''Овдје је Свети Јевстатије први пут угледао свијетло дана, примио Свето Крштење и васпитавао се у овој светињи и по свему судећи запамтио је и Светога Саву који је овдје долазио. Врло је могуће и да га је Свети Сава и упутио на монашки пут'', казао је Епископ Јоаникије.

Извор: Светигора прес (Б.Ц./Ж.В)

ЧУДО ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ДРНИШКЕ

Писмо о чуду Пресвете Богородице дрнишке упутио је Епархији далматинској господин Иван Јурчевић, по вероисповести римокатолик из Загреба, који живи у Немачкој, у граду Оделцхаусену. Текст писма доносимо у целини и неизмењено:

“Пресвета Богородице Православна Дрнишка!

Први пут сам видио и упознао твој величанствени Свети дрнишки храм 28. августа 1958. године,а како је био онда лијеп прекрасан и сјајан.А други пут кад сам дошао и видио га био је некако потамнио. Било је то 1998. године, дошао сам ти и тад, као твој вјерни ходочасник, на празник Велике Госпојине, 28. августа 1998. године.

Те године твој Свети храм у Дрнишу није био тако сјајан ни весео, већ се једва њему смјело доћи, и то је било опасно. Празан је био храм. У њему само четири узорна вјерника, као четири преплашена пјевца, и једна млада дама, која је помагала пјевати и сам Његово преосвештенство, владика у олтару. И ја, који сам закаснио на Св. Литургију, због непознавања распореда Свете Литургије, а и због мог пјешачења од дрнишке жељезничке станице до у Дрниш, а нада све, због ужасних болова у десном куку, који ме је годинама неподношљиво болео.

А нисам ни помислио тражити Ти онда 28. августа 1998. године да ми помогнеш излијечити мој десни кук,а Ти Богородице Пресвета дрнишка, одједном излијечи кук моје десне ноге! Изиђох без болова, из твоје Свете дрнишке цркве, а том се онда ја не надах. Нисам од тебе то ни тражио, а мој десни кук поста и оста здрав и досада ево, као никада прије!!!!

Одмах сам могао онда играти најбрже момачко коло! Ти то учини онда а ја то од Тебе Пресвета Богородице дрнишка, тражио нисам. Пресвета Богородице, у љето би и ове године ја жељно и захвално желио код Тебе у Дрниш опет доћи. Немам познанства и везе, па можда због конака, нећу моћи да Ти ту донесем скромни и захвални дар.Ти си највјернији бранитељ нашег мученичког народа, стољећима, а под нашим презименима на –ИЋ и –ВИЋ. Једина си то Ти, Пресвета Богородице дрнишка, на нашем Балкану. Шиптари и Комити ти отимају твоје српско свето Косово. Спасит ћеш Ти и то! Ти си бранила и Равне Котаре од Турака, тако да Турци никад нису могли упасти у Равне Котаре.

И ево уз поздрав, ја твој скромни,
Иван Јурчевић

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu