СЛУЖЕН ПАРAСТОС ВЕЛИКОМ СРПСКОМ НАУЧНИКУ НИКОЛИ ТЕСЛИ

Парастосом, који је данас у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду служен поводом 150-годишњице од рођења Николе Тесле, Српска Православна Црква је отпочела са обележавањем јубилеја овог великог српског научника.

Парастос је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Јован, уз саслужење Преосвећене г.г. епископа: Шабачко-ваљевског Лаврентија, Зворничко-тузланског Василија, Жичког Хризостома, Бачког др Иринеја, Врањског Пахомија, Шумадијског Јована, Милешевског Филарета, викарног Епископа хвостанског Атанасија, београдских свештеника и ђакона. Молитвеном скупу присуствовали су и Њихова Преосвештенства г.г епископи: Нишки Иринеј, Сремски Василије, Банатски Никанор и Тимочки Јустин.

Овом импозантном молитвеном скупу, заједно са великим бројем верних, међу којима су посебно били запажени професори и студенти Универзитета у Београду, присуствовали су и министри у Влади Републике Србије, академици, представници дипломатског кора и чланови Теслиног меморијалног друштва из Њујорка.

Народу Божијем окупљеном на молитви за душу блаженопочившег Николе Тесле, српског и светског научника, беседом се обратио Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј:

“Ваше Високопреосвештенство,
Ваша Преосвештенства,
Ваше краљевско Височанство,
Ваша Превасходства господо амбасадори,
уважена господо министри и остали представници државних институција Србије,
уважени господине Председниче САНУ,
уважени господине Председниче Матице српске,
уважени господине генерални секретару Теслиног Меморијалног друштва из Њујорка,
уважена господо академици и професори Београдског универзитета,
уважена господо чланови Крунског савета,
високопреподобни оци свештеномонаси,
пречасни оци свештеници,
уважене госпође и господо,
драга браћо и сестре,

Сабрали смо се данас, благодаћу Божјом, у овом светом саборном храму светих Архангела у Београду, и извршили чин панихиде или парастоса, молећи се Господу, Животодавцу и Васкрситељу, за покој душе Николе Тесле о сто педесетој годишњици његовог рођења у селу Смиљану у Лици, у српској свештеничкој породици, као што је општепознато. Овај наш чин почетак је обележавања те годишњице у оквиру Српске Православне Цркве. Реч је, наравно, о годишњици која надилази границе српског народа: ово је, уствари, јубиларна Теслина година коју обележава читаво човечанство. Умесно је запажање да без Теслиног генија не само да не би било савремених научно–технолошких достигнућа него се без њега не може замислити ни свакодневни живот и домаћинство савременог цивилизованог човека. Тесла је, захваљујући свом стваралачком научном подвигу, данас укућанин сваке породице свуда у свету (осим, можда, код ретких племена у дубинама још неистражених прашума). По својим истраживачким и проналазачким заслугама, он заиста припада свечовечанској породици. Није само Србин, нити само Американац, него грађанин света и пријатељ свих људи, свечовек у најбољем значењу те речи, запале у незаслужени заборав.

Али истински космополит није „тиква без корена”. Он се никад не одриче себе, свог конкретног духовног, народног и културног идентитета. Ни добротвор човечанства Тесла, пионир глобалне цивилизације, никад није заборавио свог оца православног свештеника, своју мајку, свој родни Смиљан, своју скромну цркву светих апостола Петра и Павла, свој српски језик, своју ћирилицу. Није заборавио ни православну хришћанску веру иако о њој јавно готово да није говорио.

Већ као млад студент у Грацу, он се 1. септембра 1878. обраћа (наравно, ћириличним писмом!) „славној Матици српској у Новоме Саду”, молећи „за подјелење штипендије”. Говорећи о себи у трећем лицу, каже, између осталог, за себе: „Србин је као што се сâмо разумије...” Касније, већ као научник са светском славом, на банкету у Београду 21. маја 1892, по сведочанству Ђорђа Станисављевића (Никола Тесла и његова открића, Београд 1894, 1976², стр. 10), он јавно открива своје унутарње вјерују овим речима: „У мени има нешто што може бити и обмана, као што чешће бива код млађих и одушевљених људи; али ако будем сретан да остварим бар неке од својих идеала – то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та да је то дјело једнога Србина...”

Из ових Теслиних топлих, дирљивих речи можемо доста лако докучити и његову основну поруку свима нама данас. Она би можда могла да гласи: наука и технологија која претендује да буде доброчинство, а не проклетство за цело човечанство, нужно извире из идеалâ, пре свега из истинског човекољубља, из несебичне љубави према ближњима. Тесла није, дакле, само великан науке него и убеђени заговорник њене утемељености у етици, и то у етици љубави, која нема додирних црта са разним квазиморалним или моралистичким конвенцијама него је својим невидљивим корењем онтолошки дубоко укорењена у етосу Јеванђеља, у хришћанском осећању за неприкосновену вредност и светињу људског бића и људског рода.

Хвала Тесли, нашем старијем савременику, што нас и наше домове данас обасјава електрична светлост, а још више му хвала што нас и наше савести озарава светлост ове његове поруке, доказане читавим његовим аскетским животом у служби науке, односно у служби добра и напретка свих људи и народа! Служећи свом идеалу и својој визији добра и напретка, живео је сâм, а Господ га је наградио тиме да је стекао човечанство као своју породицу. Његово схватање науке као доброчинства особито је актуелно данас када се виде горки плодови науке еманциповане од етике и метафизике, односно од љубави и истине. Наука треба да служи животу, а не смрти. То, међутим, није могуће без „истиновања у љубави”, без вере, без идеала, без унутрашњег духовног огња у човеку који тајанствено, невидљиво, а ипак реално и делатно, у њему зажиже Дух Божји. Лично верујем да је Теслина душа била надахнута управо том несаломивом и несагоривом силом љубави према људима и према творевини Божјој и да му зато Господ не узвраћа толико славом у историји људског рода колико вечним поменом у вечном животу Царства Божјега.

Бог да му душу прости! Вјечнаја памјат!”

МИТРОПОЛИТУ АМФИЛОХИЈУ ЗВАЊЕ ПОЧАСНОГ ДОКТОРА БОГОСЛОВЉА МОСКОВСКЕ ДУХОВНЕ АКАДЕМИЈЕ

Одлуком Светог Синода Руске Православне Цркве, коју је потписао Његова Светост Патријарх Московски и цијеле Русије Алексије II, 21. јануара 2006. године, Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском Г. Амфилохију уручена је диплома почасног доктора богословља Московске Духовне академије.

У великој свечаној сали Академије диплому почасног доктора наука Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију у име Руске Православне Цркве уручио је ректор Академије, Архиепископ веријски Г. Евгениј.

Захваљујући на почасти која му је указана, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је истакао да је ово признање не само њему, него и читавом српском богословљу као и Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду, где је дипломирао и био професор више од тридесет година.

Митрополит је затим одржао веома занимљиво предавање на тему „Богочовјечанство као мјера васпитања и образовања у мисли преподобног Григорија Синаита“.

Испраћен бурним аплаузом Митрполит Амфилохије је затим у друштву Архиепископа Евгенија и  настојатеља  Подворја Српске Православне Цркве у Москви Високопреподобног Архимандрита Антонија, као и великог броја вјерног народа отишао у обилазак Светотројицке лавре гдје се поклонио моштима њеног оснивача Светог Сергија Радоњешког, у чијем склопу се и налази најзнаменитија Духовна Академија у Руској Православној Цркви.

Извор: Светигора прес - јеромонах Петар (Драгојловић) Москва

СВЕТОСАВСКА ИЗЛОЖБА У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ

Као и сваке године, на Врачару се одржава Светосавска академија. Ове године као и ранијих година, празник најзначајнијег српског светитеља – Светог Саве, посебно свечано ће бити прослављен у Спомен-храму њему посвећеном. Наиме, у сали Светосавског дома, 27. јануара у 19 часова, биће отворена изложба радова Православље као правоживље. 

На изложби ће предмети и слике излагати наши познати уметници: Владимир Вучићевић (кутије за накит, накит од дрвета), Жижаков Маја (таписерија), Јовановић Ана (честитке), Лисица Срећко (фотографија), Милутиновић Александар (икона, дрворез), Николетић Драгана (брачне кухињске кецеље), Поп-Марков Марија (накит од бронзе), Поповић Душан (цртеж), Радосављевић Сандра (цртеж), Спасојевић Владимир (теракота, графика), Стаменковић Ана (калиграфија), Тодоровић Борис (дрворез), Хоџић Јасмина (уметност од теста), Школа Pictum (фреске на бибер-црепу, енкаустика, мозаик) и Штулић Љубомир (цртеж).

БОГОЈАВЉЕЊЕ У ЗАГРЕБУ

У загребачком храму Светог Преображења Господњег свечано је прослављен празник Богојављења. Свечано бденије уочи празника служио је Високопреосвећени Митрипилит загребачко-љубљански Г. Јован, уз саслужење загребачких свештеника. На сам дан празника Високопреосвећени Митрополит Јован служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства. Загребачки Саборни храм био је препун верника много пре почетака Свете Литургије. У беседи Високопреосвећени Митрополит је, између осталог, рекао: “Свети Јован је живео у пустињи јудејској. Ту је он постио и Богу се молио. Много народа је долазило да га види и чује. Он је учио да буду бољи, јер је Спаситељ већ дошао, па ко се не поправи, неће га увести у Царство Небеско. Када су људи чули шта он говори, било им је жао што су Бога вређали и кајали су се, а Јован их је крштавао у реци Јордану. Када је Христос напунио тридесет година, дошао је на реку Јордан да Га Јован крсти. Осећајући својим духом да је пред њим обећани Месија, Свети Јован га дочека овим речима: «Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени да ја тебе крстим». Исус му одговори: «Остави сад то, јер нам треба испунити сваку правду». После ових речи Христос уђе у Јордан. Тада се над њим отвори небо и Дух Свети сиђе на Исуса у виду голуба (заблистао је у облику голуба над главом Исуса Христа). Истовремено са неба се чуо глас Бога Оца који је рекао: „Ово је Син мој љубљени. Он је по мојој вољи”. Када се Христос крстио, јавио се Бог у Три Личности. Бог Отац је говорио са неба. Бог Син се крстио у реци Јордану. Бог Дух Свети силазио је са неба на главу Христову. Због тога тај дан зовемо Богојављење. Православна црква празнује Богојављење 19. јануара (6. јануара по старом календару). Света Црква установила је Свету тајну крштења за свако људско биће. Крштењем се постаје члан Христове Цркве и душа се чисти од свакога греха. Крштењем се постаје чедо Божје. После крштења отишао је Исус Христос у пустињу да се постом и молитвом припреми за свој богочовечански рад. У пустињи је провео четрдесет дана, па је потом почео да проповеда своју Божанску науку. На Крстовдан (уочи Богојављења) и на сам празник Богојављења, после Свете Литургије, врши се велико освећење воде у храму, или у порти храма. Ова вода се узима и носи се кући. Чува се као чудотворна света драгоценост. Никада се не квари, без обзира на временску дужину чувања. Њом се, кропи кућа ради освећења и заштите од демона и свих других нечистих сила. Пије се преко целе године ради исцељења и заштите од свих болести, очишћења од злих страсти и ради опроштаја грехова, и очишћења душе и тела ». После заамовне молитве Високопреосвећени Митрополит Јован извршио је чин Великог водоосвећења, после чега је уследио отпуст и благослов верника.

У поподневним сатима Високопреосвећени Митрополит Јован у својој резиденцији примио је новопостављеног амбасадора Босне и Херцеговине у Републици Хрватској господина Александра Драгичевића.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

НА ЗГРАДИ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ И НА ВИШЕ МЈЕСТА У ЊЕНОЈ БЛИЗИНИ ИСПИСАН ГРАФИТ „СРБЕ НА ВРБЕ“

На згради Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу, као и на више мјеста у њеној близини, 18. јануара 2006. године, осванули су графити „Србе на врбе“.

„Натпис који је освануо на згради Богословије по оцјени свих професора са којима сам у току успио да ступим у контакт је провокативан, смишљен да створи једну нелагодну ситуацију ђацима и професорима у школи, да ђаке преплаши и све нас на један вјештачки начин стави у позицију анимозитета према средини у којој живимо, дакле према Цетињу“, изјавио је овим поводом Радио-Светигори ректор Богословије протојереј Гојко Перовић. „Неко, значи, хоће поново да од Цетиња направи поприште нових подјела, сукоба и напада на Цркву и да од Цетиња направи мјесто гдје Цркви и хришћанима није пријатно, што је неприродно“, казао је он.

У Богословији Светог Петра Цетињског ових дана је у току зимски распуст и у њој тренутно осим помоћног особља нема никога. Отац Гојко је додао да је због те чињенице као и због обавеза парохијског свештеника са закашњењем сазнао за графите. „Један графит исписан је латиничним словима на самом улазу у зграду школе, а друга два су исписана на подвожњаку који се налази у близину дворске цркве на Ћипуру гдје ђаци иначе обављају богослужења, а то је на неких петсто метара од саме школске зграде. Због распуста смо као Наставнички савјет и институција на неку начин затечени да реагујемо, а да је све смишљено види се по томе да су графити исписани на само пар дана пред почетак другог полугодишта са циљем да ђаке, кад дођу у наредну суботу и недјељу, таква порука затекне“, сматра ректор цетињске Богословије.

Извор: Светигора прес (Р.В)

СЕДНИЦА ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА
МИТРОПОЛИЈЕ ЗАГРЕБАЧКО-ЉУБЉАНСКЕ

У резиденцији Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског Г. Јована у понедељак 17. јануара одржана је седница Епархијског савета Митропoлије загребачко-љубљанске. Седница је отпочела заједничком молитвом после које је Високопреосвећени Митрополит Јован поздравио све чланове Епархијског савета. Високопреосвећени Митрополит Јован сажето је изложио тренутно стање у Eпархији, која и поред тога што делује на подручју три државе (Хрватска, Словенија и Италија) успешно обавља своју мисију.

Излажући ситуацију у читавој Mитрополији, Високопреосвећени Митрополит је нарочито похвалио стање у Републици Словенији. “Црквене општине и свештеници у Словенији обављају задату им дужност за сваку похвалу. Једна читава сада већ средња генерација верника у Словенији, који су у највећем делу из Републике Српске, одани су Цркви својој и слава Богу да су из побожних крајева понели са собом и своју веру, којом успешно сада васпитавају и своју дјецу”. У току седнице прочитан је извештај о Завршном рачуну Митрополије-загребачко-љубљанске, предложен је и усвојен Буџет за 2006. годину. Следио је детаљни извештај о раду црквених општина и њиховом материјалном пословању, извештај о раду фирме «Господар» који се бави пословањем и одржавањем постојећих црквених објеката у Загребу (предузеће су основали Епархија загребачко-љубљанска и Црквена општина загребачка). Истакнут је значај и успех овог малог предузећа које врло успешно обавља своју задаћу и домаћински послује. На крају је саслушан и извјештај о раду Српске православне гимназије. На крају сједнице једногласно је констатовано да је и прошла календарска година у Митрополији загребачко-љубљанској била радна и успешна.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

КРСТОВДАН У ЕПАРХИЈИ СРЕМСКОЈ

У Епархији сремској, у храму Рођења Пресвете Богородице у Сремској Каменици, већ традиционално се, на Крстовдан, пуштају у Дунав два крста и то један од босиљка са упаљеним свећама као помен свим жртвама које су, за време Другог светског рата, скончале живот у залеђеном Дунаву и један у спомен свих који пострадаше за Крст часни и слободу златну.