Информативна служба
Српске Православне Цркве
1. фебруар 2006. године

ОДЛИКОВАНИ ЧЛАНОВИ ГЛАВНОГ ОДБОРА
ДРУШТВА ЗА ИЗГРАДЊУ ХРАМА СВЕТОГ САВЕ

На пригодној свечаности одржаној данас у Патријаршијском двору у Београду, Његова Светост Патријарх српски г. Павле, у присуству чланова Светог Архијерејског Синода, епископа: Зворничко-тузланског г. Василија, Бачког г. Иринеја, Шумадијског г. Јована, уручио је највише одликовање Српске Православне Цркве, Орден Светог Саве, члановима Главног одбора Друштва за изградњу храма Светог Саве: г. Ненаду Богдановићу, градоначелнику Београда, г. Драшку Петровићу, генералном директору Јавног предузећа Телеком, г. Мирку Петровићу, генералном дикретору компаније “Дунав осигурање”, г. Мирославу Мишковићу, председнику Компаније “Делта Холдинг”, госпођи Милки Форцан, потпредседнику компаније “Делта Холдинг”, г. Слободану Радуловићу, директору предузећа “Ц маркет”, г. Ђорђу Антељу, генералном директору предузећа “Гемакс”, г. Момчилу Спремићу, директору предузећа “Сименс” у Београду и Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

Уручујући орден Његова Светост Патријарх г. Павле је рекао да су одликовани љубав према Српској Православној Цркви, изразили кроз велики допринос изградњи Спомен-храма Светог Саве на Врачару, нагласивши да су они издашно помажући изградњу храма Светог Саве помогли и целом народу православном, тако да се већ види дан када ће, уз помоћ Божју и Светога Саве, бити остварена његова заветна мисао”. Његова Светост Патријарх је указао пажњу сваком од добитника понаособ, задржавајући се у очинском и, у исто време, срдачном разговору.

У име одликованих, Патријарху српском Павлу и Светом Архијерејском Синоду је захвалио г. Ненада Богдановић, градоначелник Београда:

“Пре свега, желим да изразим велико задовољство и радост што Вас, Ваша Светости, поново видимо у добром здрављу и расположењу. Та чињеница, је за све нас, чланове Главног одбора Друштва за подизање храма Светог Саве посебно значајна, јер сте Ви, наш Председник и моћи ћемо да Вас и даље следимо у овом великом и значајном подухвату довршења Храма Светог Саве.

Ми овде окупљени, по природи послова које обављамо, често се срећемо са значајним личностима, учествујемо у капиталним подухватима: градимо путеве, зграде, фабрике... Присуствујемо догађајима који за нас, иначе обичне људе, имају историјски карактер.

Али, два датума сигурно неће избледети у нашем сећању. Први је 3. септембар 2001. године, када смо испунили одлуку Српске Православне Цркве и, на иницијативу блаженог сећања Зорана Ђинђића, премијера Србије, обновили рад Друштва, основаног још далеке 1895. године. Тада изговорене речи Ваше Светости, да ће када завршимо храм Светог Саве бити нашем народу и свима нама благослова и Светог Саве и нашега Господа, за нас су постале заповест коју извршавамо по мери наших могућности. Ових неколико година следили смо и тада изговорене речи блаженопочившег Зорана Ђинђића да је довршење храма тест наше националне озбиљности и снаге и да Храм као свенародни пројекат има пуно право и оправдање.

Шта смо - као Друштво - урадили од септембра 2001. до данас, видљиво је, хвала Богу, свакоме ко дође на Врачар. Храм је у грађевинском смислу завршен и представља прави украс и јединствени симбол Београда. За нас је права радост била што смо могли да га прикажемо Цариградском Патријарху Господину Вартоломеју и високим представницима свих Православних Цркава, маја прошле године на величанственој прослави Првог српског устанка. Храму су се дивили и представници осталих хришћанских Цркава и друге угледне личности које посећују главни град.

Други датум, који ћемо памтити док смо живи, је данашњи. Јер данас нас је наша Црква благословила и почаствовала својим најзначајнијим одликовањем, орденом Светог Саве. Осећамо да је ово одликовање дошло можда прерано. Јер, на Храму има још доста да се ради и уради. Ми смо се обавезали да у Друштву, под Вашим председништвом, радимо док и последња коцкица мозаика не буде на свом месту. Стога, за нас ово одликовање Српске Православне Цркве представља највећи подстрек да, заједно са целим нашим народом и свим људима добре воље, на овом послу истрајемо.

Још једном Вам, Ваша Светости и господо архијереји, најтоплије и најсрдачније захваљујемо на указаној нам части.”

ЕПИСКОП БАЧКИ ДР ИРИНЕЈ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ О СВЕТОМ САВИ ПРИПАДНИЦИМА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

На љубазни позив господинa генерал-мајорa Станимирa Матијевићa, командантa Новосадског корпуса Војске Србије и Црне Горе, a поводом предстојеће прославе празника Светога Саве, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј одржао је пригодно предавање у просторијама Клуба Војске у Новом Саду. Обраћајући се припадницима Војске Србије и Црне Горе владика Иринеј је изнео главне догађаје из житија светога оца нашега Саве, његову ревност и плодотворност у узвишеној служби Богу и српском роду, посебно се осврћући на личност Светога Саве као монаха-подвижника и Архиепископа.

После одржаног предавања господин Епископ је свима честитао велики празник нашег српског народа и Цркве уопште, захваливши се домаћинима на веома лепој иницијативи и позиву да одржи предавање у просторијама Клуба Војске у Новом Саду.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА РИЈЕЦИ ЦРНОЈЕВИЋА

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорски-приморски г. Амфилохије јуче је, на празник Светог Атанасија Великог, служио Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној овом светитељу на Ријеци Црнојевића.

''Овај мали храм на Ободу је знамење и свједочанство о великом учитељу Божије цркве и васељенском просвјетитељу, с правом названом Атанасије Велики'', рекао је у својој бесједи Високопреосвећени Митрополит Амфилохије говорећи о овом светитељу из четвртог вијека.

Он је подсјетио да је Свети Атанасије био велики противник Аријевих јеретика. '' Као и обично, и тада су цареви скретали са Божијег пута, уздајући се у своју власт и моћ. Тако је то било у она времена, тако је било кроз сву историју, а тако је и данас. Имајући власт, они мисле да могу и људима и Богу да одређују како да се понашају, али заборављају да је свака сила до времена, да земаљске силе пролазе, а остаје једино Божанска сила. Свети Атанасије је био вјеран сили Божијој и исповиједању православне вјере'', рекао је Митрополит Амфилохије, подсјетивши да је Свети Атанасије дванаест пута био збачен са епископског трона и да је, бјежећи из Александрије, стизао и до Рима, Галије, данашње Бугарске, пролазећи и нашим просторима.

''И овдје је било аријанаца-јеретика, па је и у Дукљи, о којој се много данас говори, био епископ аријанац, који је гонио Светог Атанасија. Међутим, Божија воља је свевремена, па је тако и Свети Атанасије оправдан и у миру је окончао овоземаљски живот у Александрији'', рекао је Митрополит Амфилохије, који је подсетио вјернике да се данас, поред Светог Атанасија Великог, празнују и Свети Кирило Александријски и Свети Максим Архиепископ Пећки.

Извор: Светигора прес (С.Ж/Ж.В)

ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ Г. ЈОВАН СЛУЖИО У ЗНАК СЕЋАЊА НА ЧУДЕСНИ ДОГАЂАЈ МИРОТОЧЕЊА ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ И СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ДИМИТРИЈА

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је, 31. јануара 2006. године, Свету Архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Крагујевцу и том приликом рукоположио ђакона Дејана Василијевића у чин презвитера.

Храм Светог Димитрија је ктиторска задужбина г. Новице Јевтића из Селевца, и саграђен је на месту које се налази у близини гробова мученички пострадалих Крагујевчана стрељаних 21. октобра 1942. године.

На дан Светог Саве, 2005. године, иконе Пресвете Богородице и Светог великомученика Димитрија које се налазе на иконостасу овог храма почеле су дa мироточе, што се може уочити и данас. У знак сећања на овај чудесан догађај, у храму Светог великомученика Димитрија свакодневно ће се служити Света Литургија од Савиндана до Света Три јерарха.

ПРЕДАВАЊЕ О СВЕТОМ ИСПОВЕДНИКУ ВАРНАВИ - ЕПИСКОПУ ХВОСТАНСКОМ

У недељу, 15. јануара у храму Светог Саве у Кембриџу, САД, одржано је предавање о животу и страдању Светог Исповедника Варнаве, Епископа Хвостанског.  Предавање је одржао протојереј-ставрофор Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве из Београда, чија седма књига говори о овом Светитељу.

Само дан раније, о. Саво је одржао предавање у суседној портландској парохији, држава Мејн. Занимљиво је напоменути да су и Свети Варнава и о. Саво провели године свога тамновања у Зеничком затвору, само у различито време.  Нажалост, сличну судбину су доживели и многи садашњи парохијани портландске парохије када су се, за време последњег рата у Босни и Херцеговини, нашли у Зеници. Била су ово прва предавања на америчком континенту о светитељу који је управо рођен у Америци, у Гери, Индијана.

Говорити о Светом Варнави значи говорити о човеку који је себе сто  посто предао Христу и који је у свако доба могао да каже са мном је Бог, односно ја сам са Богом, рекао је аутор прве књиге о Светом Варнави, о. Саво Јовић.

Кроз речи о Светом Варнаву, прота Саво је говорио и о оном времену које је отац Јустин назвао “страсном четрдесетогодишњицом” и навео неколико примера страдања свештеника у доба тзв “мира”, када су многи мислили да живимо у слободи. У том времену није било дана, па ни сата да неко од свештеника Српске Православне Цркве није био на робији. Од 1944. до 1984. године, убијено је више од 300 свештеника, од којих се, већини, ни гроб не зна. Више од 500 свештеника је осуђено на дугогодишњу робију. Они су у разним казаматима широм тадашње Југославије издржали више од 2000 година робије. Терор који су безбожници чинили према нашој Цркви (привођења, саслушавања, застрашивања, оптуживања, суђења, хапшења, мучења и убијања њених свештенослужитеља и верног јој народа) може се упоредити с временом крвожедних римских императора у првим вековима Хришћанства. Али, у исто време, и истрајност српског свештенства може се мерити са вером и издржљивошћу првих хришћанских мученика, који су својим трпљењем натерали прогонитеље да, попут безбожног Јулијана Отпадника, на крају, ипак, признају: „Галилејче, победио си!“

Свештеника Богољуба Николића, рекао је прота Саво, комунисти су ухватили с пролећа 1945. године, и у затвору ОЗНЕ у Крагујевцу држали неколико месеци. Иследници су му понудили најсрамнију ствар, да изађе пред зграду Општинског суда у Крагујевцу и на збору, пред народом, јавно изрази кајање што се није определио за комунисте кад Бога ионако нема!?

Уцењивали су га породицом рачунајући да ће га сломити, али без успеха. Чак су му довели и супругу мислећи да ће га њене сузе и брига за децу натерати да промени одлуку. Међутим, када се у затвору срео са протиницом замолио ју је да разговор прође без суза и да му не помиње да ће деца остати сирочићи. „Они ће ме свакако, каже, убити те би се држањем говора само узалуд осрамотио и огрешио, а ви ћете довека патити и стидовати. Овако ћете ме неокаљаног лакше и достојније ожалити!"

На растанку је заветовао протиницу да подиже децу и да утиче да се нико од њихове родбине, чак и ако буде имао моћи, не свети крвницима за његову смрт јер је време сад такво, а њих нека пита Онај што мисле да Га нема шта су радили!.

Убијен је у Крагујевцу, а да му се, као и многима, до данас не зна гроб.

Гост из Београда је навео и пример проте Саве Банковића који је одробијао 20 година, од чега 12 година у самици, затим свештеника Милана Пашића из Ужица и многих других.., нагласивши да је најсветлији лик у овом смутном и крвавом времену, прави духовни витез у мантији био Свети епископ Варнава, подробно описујући његово тихо животно ткање од Гере где се родио 31. јануара 1914. године, до манастира Беочина где се 12. новембра 1964 упокојио. О. Саво је говорио и о данима које је провео у зеничком казамату, као и о сведочењима затвореника о Светом Варнави. Они су му причали да су га и Муслимани  и Срби и Хрвати подједнако поштовали и још за време живота називали светим човеком. Један од затвореника је о. Сави упутио следећу молбу: “Оче, молим те, ако изађеш жив са робије, напиши да је Варнава био светац ! ”. Светим човеком су га звали и становници Сарајева, као и студенти, на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду, о чему сведоче Његова Светост Патријарх српски Г. Павле и почивши прота Лазар Милин. Даље је о. Саво описао тамновање Светог Исповедника Варнаве у затворима Сарајева, Стоца, Зенице и Сремске Митровице, као и време које је провео у кућном притвору у манастирима Ваведењу, Гомионици, Крушедолу и Беочину, нагласивши да је отрован у педесетој години живота, када се 12. новембра 1964. године упокојио, или боље речено када се родио за вечност, закључио је о. Саво.

Из пресуде Светом Варнави се види да су људи који су је донели, мислили да ће владати вечно. Толико је било неправилности и противречности на суђењу и у донетој пресуди као да их и није много бринуло да ли ће је некада неко прочитати. Врхунац вапијуће неправде су показали тако што Епископу Варнави нису дозволили да каже завршну реч.

На крају је о. Саво закључио да је Свети Исповедник Варнава био изузетна личност. Човек светог живота који је непрестано бдио над собом и који је обавештавао друге и опомињао их на опасност која се надвијала над њима и над целим народом. Као бескомпронисми борац за истину и правду и ватрени родољуб, имао је несаломиву енергију. За њега се може рећи да је био Свети архипастир Цркве Христове, истински служитељ светог олтара Божијега, храбри витез, достојанствени сведок Христа Васкрслога; буктиња која је светли у тами, и коју тама не може обузети; неугасива звезда водиља нараштајима који долазе; свештеномученик и неустрашиви исповедник који је био спреман да се ухвати у коштац са свим оним што је комунистичка власт чинила народу, вери и Цркви. Један скоро недостижан пример доброте, честитости и поштења. Човек који је увек био свестан да страдања овога времена нису ништа према слави која ће нам се открити, где ће се не само човек већ и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије.

Због свих његових врлина којима се украсио, због срчаног прихватања монашког подвига и свештеничке службе, једном речју, због целокупног његовог живота, Бог га је прославио и нама као светог открио, а Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је, маја 2004. године, његово име унео у Диптих Светих, и Календар Светих наше Помесне Српске Цркве. Његов спомен ће се обележавати 12. новембра сваке године, што је обзнањено и свим сестринским православним Црквама у Васељени.

Међу многобројним питањима која су о. Сави, по окончаном предавању упутили многобројни окупљени, једно је било: “Да ли постоје нека сведочанства о сарадњи православних свештеника са Удбом ?”.

О. Саво је одговорио потврдно и навео неколико књига које су до сада објављене и у којима се именом и презименом помињу свештеници који су сарађивали са УДБОМ, односно СДБ-ом (Службом државне безбедности). Знам, нагласио је о. Саво, да је у том времену био најјачи притисак комунистичке власти на православне свештенике, и разумем неке који се том притиску нису могли одупрети и који су пристали на сарадњу, али не разумем оне који су се добровољно пријавили да прате и денунцирају друге свештенике и своје парохијане, а најмање их разумем, и то ме боли, што немају снаге да се данас јавно покају због тога и затраже опроштај.  

Ово јединствено предавање о Светом Исповеднику Варнави и његовом страдању, као и страдању Цркве у послератном периоду, остаће парохијанима бостонске и портландске парохије у неизбрисивом сећању.

Протојереј Александар Влајковић

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu


Copyright © 1999-2005 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
e-mail