Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
17. фебруар 2006. године

ЗАВРШЕНА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА
ФОНДА ЈЕДИНСТВА ПРАВОСЛАВНИХ НАРОДА
О ОДНОСУ ЦРКВЕ И ДРЖАВЕ

Конференцијом за штампу коју су, у Скупштини општине Цетиње, одржали Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и предсједник Фонда јединства православних народа Валериј Алексејев, синоћ је завршена Међународна конференција «Држава и Црква у свијету који се мијења-тражење путева партнетства за рјешавање савремених проблема».

Професор Алексејев је, у име Фонда, захвалио домаћинима скупа, Митрополији црногорско-приморској и Влади Републике Црне Горе на гостопримству и казао да ће дискусије са конференције бити публиковане и заједно са закључцима достављене парламентима, научним институцијама и помјесним црквама у свим државама које су имале учеснике на овом скупу.

Оцјењујући скуп Високопреосвећни Митроплит црногорско-приморски Г. Амфилохије је рекао да се нада да ће скуп уродити богатим плодовима. „Надам се да ће учесници скупа своја искуства пренијети парламентима земаља из којих долазе и својим црквама, тако да ће то имати ширег значаја не само за нас, Митрополију црногорско-приморску и Црну Гору него уопште за све оне земље и парламенте који су овдје послали своје представнике“, рекао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

На молбу новинара, Митроплит Амфилохије прокоментарисао је и дио излагања премијера Мила Ђукановића у којем је устврдио да је Црна Гора изгубила државну самосталност још у XI вијеку. „Колико ја знам г. Ђукановић је прије свега економиста. То је као кад бих се ја мијешао у питања економије, за која сам нестручан. Може се тако и од њега очекивати да, када се расправља о питањима историје направи одређене грешке. Могуће да, пошто је сад код нас у Црној Гори у тренду једна одређена митолошка теорија о историји Црне Горе, да је и он прихватио неке од елемената те митологије, и то је његово право. Историја је, пак, учитељица живота и она не може тако олако да се мијења, иако су сваки крај, сваки народ и свака држава у одређеним периодима склони митологији из које се рађа и виртуелна стварност. То спада у област оне болести о којој је овдје било ријечи. Ја сам увјерен да ће то бити превазиђено у догледно вријеме и да ће здрава историјска наука бити коначна мјера свега онога што се у прошлости догађало и на чему треба градити и нашу будућност“, оцијенио је Митрополит црногорско-приморски.

Одговарајући на новинарско питање због чега на скупу није било никога из организације анатемисаног распопа Дедејића, Владика Амфилохије рекао да „Фонд као једна озбиљна међународна институција позива оне цркве које су познате и признате као такве. Кад не би било тако, онда би морао да позива на стотине разних вјерских заједница које себе проглашавају црквама, међу које очевидно спада и та такозвана интересена, вјерска заједница које себе назива «црногорском православном црквом». Фонду је, међутим, јасно да она од Цркве има само назив али нема никакве реалности. Према томе, није било никакве основе да се позива било ко други изузев Митрополије црногорско-приморске која је овдје вјековима присутна, која је позната и призната у савременом православном свијету и као таква поштована од свих и на истоку и на западу“, објаснио је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

Извор: Светигора прес, (Р.В./С.К)

УМЕТНИЦИ ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ

У организацији Друштва за подизање Храма Светог Саве на Врачару, данас у 19 часова, у београдској Галерији 73 (Пожешка 83 а) биће отворена добротворна изложба Уметници Храму Светог Саве.

Изложба је добротворног карактера и сав приход остварен од продаје уметничких дела намењен је довршетку Храма Светог Саве.

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле позвао је крајем 2003. године све савремене уметнике, чланове УЛУС-а и УЛПУДУС-а, да својим рукотворинама дарују храм Светог Саве на Врачару. Њима су се придружили и чланови Удружења академских уметника Републике Српске са више од 60 уметничких дела.

До данас је приложено више од четири стотине уметничких дела.

У прошлој години су одржане две добротворне изложбе од којих је најуспешнија била аукција у Атријуму Народног музеја у Београду Српски сликари Храму Светог Саве на којој је продато 70 радова.

СПИСАК ИЗЛОЖЕНИХ РАДОВА (.pdf 2MB)

СРПСКА ЦРКВА У ДИЈАСПОРИ – КАНАДА

У суботу 18. фебруара 2006. године, у 18 часова, у амфитеатру Машинског факултета Универзитета у Београду, биће одржано предавање на тему: Српска Црква у дијаспори – Канада; и представљање књиге «Никола Тесала и његово време».

На Трибини ће говорити: Преосвећени Епископ канадски Г. Георгије, књижевник Драгомир Брајковић, др Бранимир Јовановић, др Давор Миличевић и протојереј Василије Томић.

ПАРАСТОС ПОСТРАДАЛИМ У ЛИВАДИЦАМА
У МАНАСТИРУ ВИСОКИ ДЕЧАНИ

Јуче се навршило пет година од терористичког напада на аутобус Ниш Експреса у Ливадицама, код Подујева, у коме је на лицу места живот изгубило 10 Срба, док је четрдесетак путника у аутобусу задобило лакше или теже повреде. Недуго после напада још двоје Срба је подлегло повредама задобијеним у експлозији. Један од главних осумњичених за напад, Косовски Албанац Фљорим Ејупи, после хапшења од стране УНМИК полиције успео је да побегне из војног затвора у америчкој бази Бондстил да би 2004. године био ухапшен поново у Тирани.

Жртве терористичког напада у Ливадицама били су Срби који су кренули за задуснице у правцу Грачанице. Преживели су након снажне експлозије, која је практично разнела аутобус, описали ужасне сцене разбацаних делова људских тела, крви и јаука рањених. Терористи су експлозив подметнули испод у канализационој цеви испод пута, недалеко од Подујева, у делу Косова који је искључиво настањен албанским становништвом.

Напад на аутобус Ниш-Експреса у Ливадицама један је од најтрагичнијих примера етничког терора који се од завршетка рата 1999. године и доласка међународних снага спроводи над Србима на Косову и Метохији. Према свим оценама одговорних лица реч је о нападу чији је циљ био да се још висе застраши преостало српско становништво на Косову и Метохији. Нажалост, после овог напада уследили су и бројни други напади чији починиоци по правилу нису никада доведени пред лице правде.

У манастиру Високи Дечани служен је јуче парастос жртвама терористичког напада у Ливадицама у знак молитвеног сецања на пострадале.

Имена Срба убијених у нападу на аутобус Нис-Експреса су:
1. СТОЈАНОВИЋ НЕНАД (рођен 7. јула 1943) из Ниша, возац аутобуса,
2. КРАГОВИЋ МИЛИНКО (рођен 5. јануара 1943) из Ниша, кондуктер аутобуса,
3. ЛАЗАР МИЛИКИЋ (рођен 19. јуна, 1936) из Липљана,
4. ДРАГАН ВУКОТИЋ (рођен 2. новембра, 1954) из Косова Поља, избеглица у Нису,
5. НЕБОЈША-ЊЕГОШ ЦОКИЋ (рођен 27 јуна 1974), из Садовине код Витине, привремено расељен у Куршумлији. У нападу су погинули и Небојшина жена и син.
6. СНЕЖАНА ЦОКИЋ, (рођена 16. фебруара, 1975), из Липљана, Његошева супруга
7. ДАНИЛО ЦОКИЋ (рођен 1999.г.), двогодишње дете, син Небојше и Снежане Цокић
8. МИРЈАНА ДРАГОВИЋ (рођена 12. јануара, 1981) из Лапљег Села,
9. СУНЧИЦА ПЕЈЧИЋ (рођена 14. јануара, 1972) из Приштине, привремено расељена у Нишу,
10.ТИХОМИР СТОЈКОВИЋ (рођен 18. јануара, 1969) из Косовске Каменице (његово тело је са великом тешкоћом идентификовано јер је било потпуно разнесено експлозијом),
11. ЖИВАНА ТОКИЋ (рођена 5. маја, 1948) из Скуланова код Приштине, привремено расељена у Лесковцу. Живана је умрла 10 дана након напада због тешких повреда које је задобила.
12.Н. ТОКИЋ – супруг Живане Токић, такође је умро у пролеће 2001. године због последица рана задобијених у нападу.

Извор: www.kosovo.com

СРЕТЕЊЕ - СУСРЕТ БОГА И ЧОВЕКА

Новооснована Светосавска омладинска заједница "Теофил" из Берана, организовала је 16. фебруара 2006. године, предавање и разговор са Преосвећеним Владиком будимљанско-никшићким Г. Јоаникијем на тему "СРЕТЕЊЕ - СУСРЕТ БОГА И ЧОВЕКА". Овај јавни час веронауке улепшали су својом песмом младићи и девојке из Групе за црквено појање при Светосавској омладини.

Светосавска омладинска заједница "Теофил" основана је пре свега пар недеља и ово је била њихова прва акција.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu