Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
5. април 2006. године

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Г. ПАВЛЕ ПРИМИО У ПОСЕТУ КАРДИНАЛА РЕНАТА РАФАЕЛА МАРТИНА
СИМПОСИОН - ОСНОВИ СОЦИЈАЛНОГ УЧЕЊА РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ, НА ПРАВОСЛАВНОМ БОГОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
ЕПИСКОП ДАЛМАТИНСКИ Г. ФОТИЈЕ У ПОСЕТИ НАДБИСКУПУ СПЛИТСКОМ Г. МАРИНУ БАРИШИЋУ
НОВИ НАПАДИ НА ЦРКВУ СВЕТОГ ИЛИЈЕ У ЗАДРУ

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Г. ПАВЛЕ ПРИМИО У ПОСЕТУ КАРДИНАЛА РЕНАТА РАФАЕЛА МАРТИНА

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, заједно са Његовим Преосвештенством Епископом бачким Г. Иринејем, примио је данас у Патријаршијском двору Његову Еминенцију Кардинала Рената Рафаела Мартина, председника Папског већа за правду и мир, који је на позив Београдске надбискупије дошао у Београд како би представио књигу Основе социјалног учења Католичке Цркве, која је недавно, трудом Београдске надбискупије и Фондације Конрад Аденауер, преведена на српски језик, и студијског сусрета који је данас одржан.

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле поздравио је уваженог госта и подржао настојања Католичке Цркве да помогне човеку у искушењима савременог света. Затим је Његова Еминенција Кардинал Ренато Рафаеле Мартини истакао да је великим залагањем Београдске надбискупије ова књига доступна и српској хришћанској популацији, и да је хришћанско социјално учење значајно за Европу у овом историјском моменту.

На крају посете, Патријарх српски је значајном госту поклонио књиге: Меморандум Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о Косову и Метохији, Поседи манастира Хиландара на Косову и Метохији од XII до XV века (аутора Милоша Благојевића, на енглеском и српском језику) и фототипско издање књиге Уметност Србије – Цркве (од Габријела Милеа, на француском језику).

СИМПОСИОН - ОСНОВИ СОЦИЈАЛНОГ УЧЕЊА РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ, НА ПРАВОСЛАВНОМ БОГОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Данас је у амфитеатру Православног богословског факултета Српске Православне Цркве, одржан симпосион под називом "Основи социјалног учења Римокатоличке цркве", а повод је представљање истоимене књиге. Поред званичних учесника скупа био је присутан и министар вера, господин Милан Радуловић, монсињор Еуђенио Збарбаро, Апостолски Нунциј у Београду. Модератор симпосиона био је београдски надбискуп Стансилав Хочевар.

У име декана који је одсутан због болести скуп је поздравио протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор Крагујевачке богословије и професор хришћанске социологије и канонског права на ПБФ.

Преосвећени Епископ браничевски Г. др Игњатије (Мидић) је укратко изложио православно виђење ове проблематике. Епикосп Игњатије је пошао од тога да је човечанство доживело разочарење због чињенице да се снови и чежње из времена просвећености нису остварили у 20. веку. Православни хришћани данас само споља изгледају инертно и социјално незаинтересовано, али то је привид, јер Православна Црква инсистира на једној димензији постојања која не извире из историјске реалности, већ из есхатона, одакле и црпи свој идентитет. С тим у вези, литургијско сабрање је централни одговор правосланих на сваки изазов и то је разлог зашто Православна црква не тражи себе у социјалној димензији, која је увек променљива. Оно на шта је Православна црква пре свега упућена је решавање проблема смрти, који не може бити решен по принципу овоземаљског раја. Преосвећени Епископ др Игњатије је посебно истакао да решавањем проблема смрти сви остали проблеми сами по себи бивају решени.

После овог кратког излагања присутнима се обратио др Стјепан Балобан и своје излагање почео једним цитатом из дела светог Василија Великог. Темељно питање је колико савремени хришћани познају социјално учење Римокатоличке цркве. То учење др Балобан је хронолошки поделио на два периода, пре и после папе Лава XIII и његове енциклике Rerum Novarum (1891). Социјално учење др Балобан је поделио на практично и теоријско. Током излагање је посебно истакао и проблем секуларизма, као последицу француске и индустријске револуције. Од свих папа др Балобан је навео Јована Павла II као "социјалног папу" и навео да је Римокатоличка црква имала велики утицај на развој друштвене свести у свету. Проф др Балобан је излагање завршио позивом на изградњу цивилизације љубави.

Следећи говорник био је проф. др Антон Стрес, помоћни мариборски бискуп, који је изложио основне принципе друштвеног учења Римокатоличке цркве. У питању је 5 начела: човек и његово достојанство, солидарност, супсидијарност, друштвена праведност и заједничко благостање. Такође је навео да то није ни философија ни идеологија, већ вредносни систем усмерења за живот који произилази из хришћанског погледа на Бога и човека. У закључној речи, др Стрес је навео савремени материјализам и економизам као кључне изазове за савремене хришћане.

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић је пошао од основне терминологије из ове проблематике и дао увид како се она користи у помесним православним Црквама, да би потом поставио питање да ли је сама формулација појмова уопште својствена Православљу. Навео је да само Руска Православна Црква има званичан и разрађен систематичан систем по овом питању, чиме усваја римокатолички приступ, али је навео да се истина ипак не може закључати у систем, поготово не за православно богословље за које је апофатизам кључно одређење. Друга битна ствар коју је излагач навео је да задатак Цркве није да решава друштвене проблеме, већ да спасава људе. Са друге стране, у наставку излагања, професор Крстић је подвукао да Источна Црква није за гетоизацију, те да од стране друштва треба да буде препозната пре свега по милосрдном раду. Но хришћани не треба да пружају само предмете, већи себе саме, те да је за решавање друштвених проблема потребна дубља анализа. На крају излагања професор Крстић је изложио начелне смернице за суочавање православних хришћана са друштвеним проблемима.

Излагачи су потом одговарали на велики број питања присутних, а скупу су се на крају обратили Преузвишени Кардинал Ренато Рафаеле Мартино и Преосвећени Епископ бачки Г. Иринеј.

ГОВОРИ КАРДИНАЛА РЕНАТА РАФАЕЛА МАРТИНА И ЕПИСКОПА БАЧКОГ Г. ДР ИРИНЕЈА, НА ПРАВОСЛАВНОМ БОГОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Кардинал Ренато Рафаеле Мартино је, на почетку свог излагања, истакао важност превода књиге Основи социјалног учења Католичке Цркве на српски језик. Тај превод је одредио као знак наде и радости, који треба да на почетку III миленијума послужи као нацрт новог и бољег друштва. Он је нагласио и неопходност представљања ове књиге широј јавности у Србији и Црној Гори.

Одмах на почетку разраде теме Преузвишени Кардинал је истакао пет основних начела социјалног учења: човек и његово достојанство, солидарност, супсидијарност, друштвена праведност и заједничко благостање.

Затим је Његова Еминенција Кардинал Мартино говорио о темама из ове књиге, односно о достојанству човека у савременом друштву. Човек није одређен, већ се даље самоодређује. Човек је слободан и може да изабере чак и зло. Пример за погрешан избор човека у савременом свету, Кардинал је навео тероризам.

Основа социјалног учења треба да буде учење да је Бог створио човека по икони Својој, зато се на почетку сваког поглавља налази библијски текст који служи као ауторитет.

Субјект, циљ и сврха социјалног учења јесте човек. Међутим, човек не треба да сам за себе тражи Истину, већ да у заједници и односу са својим ближњим одреди своје место у савременом свету. Његова Еминенција Кардинал Мартино је нагласио да је право на живот основно право сваког човека, а ако се човек постави у средиште свега, битно је и право на рад, које умногоме одређује човека. Потребно је да постоји заједничко добро и одговорност за економију које ће затим утицати на принцип солидарности, која није пуко лично начело већ вредност целе социјалне заједнице.

Са друге стране, социјално учење говори и о равнотежи између човека и животне средине. Човек треба да делује етички према природи.

Затим је Преузвишени Кардинал говорио о питању мира као пуноћи социјалног деловања, али не мира као недостатка рата, већ мира као правде, слободе и једнакости.

Друго поглавље књиге Основе социјалног учења Католичке Цркве бави се питањима Цркве и мисије. Субјект и природа социјалног учења је Црква која то учење шири и проповеда. Оно објашњава начин на који Црква схвата друштво. Затим је Кардинал нагласио улогу лаика у свету. Лаици испуњавају својим радом, сведочењем и исконским хуманизмом световну мисију. Верници треба да буду надахнути социјалним учењем Цркве да би мењали и променили друштво у коме живе. На тај начин ће се избећи замке секуларизма, либерализма и свих оних друштвених система који се противе Цркви.

На крају свог излагања, Његова Еминенција Кардинал Мартино повезао је све изговорено са Енцикликом папе Бенедикта XVI - Бог је љубав, односно закључио је речима Енциклике да је у средишту хришћанског учења о социјалним питањима љубав, зато што је Бог Љубав и да је веза између социјалног учења и љубави врло тесна.

На крају данашњег симпосиона присутнима се обратио Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. др Иринеј, који је са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, одређен да буде домаћин Преузвишеном Кардиналу у име Српске Православне Цркве и Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Преосвећени Владика је на почетку упутио искрене честитке Преузвишеном Кардиналу за издање књиге Основе социјалног учења Католичке Цркве, затим се захвалио Београдској надбискупији и Фондацији Конрад Аденауер за издање књиге на српском језику. Владика Иринеј је нагласио да је овим преводом показана намера и воља да књига послужи у развоју и неговању црквеног дијалога на социјалном пољу. Посебно је значајно да по питању социјалног учења не постоје разлике међу Црквама, како теоријске, тако и практичне. Потреба за социјалним учењем већа је данас него било када у историји.

Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. др Иринеј истакао је да у Цркви нема приватног, јер се сваки црквени догађај дешава у заједници. У Цркви је све јавно.

Овај докуменат показује јединство надахнућа о решавању социјалних питања. Овоме је аналоган и документ Руске Православне Цркве о социјалним питањима. Преосвећени Владика је истакао да је у припреми превод овог документа Руске Православне Цркве, тако да би Православни богословски факултет Универзитета у Београду требало да сачини једну збирку докумената о социјалним питањима.

На крају излагања, Преосвећени Владика је нагласио да је љубав одговор Цркве на све проблеме, а посебно на процес секуларизације и глобализације која настоји да се оствари без Богочовека.

ЕПИСКОП ДАЛМАТИНСКИ Г. ФОТИЈЕ У ПОСЕТИ НАДБИСКУПУ СПЛИТСКОМ Г. МАРИНУ БАРИШИЋУ

У понедељак 27. марта 2006. године, Његово Преосвештенство Г. Фотије у пратњи архимандрита Германа, игумана манастира Крке, и сплитских свештеника: протојереја-ставрофора Николе Шкорића и јереја Славољуба Кнежевића, посетио је Надбискупа сплитско-макарског монсињора Марина Баришића.

У разговору је било речи о међусобном разумевању и дијалогу, а у корист свих верника. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије је упознао Г. Надбискупа са животом и радом српских православних хришћана у Епархији далматинској. У првом реду је истакао потешкоће са којима се Српска Православна Црква сусреће, а посебно се тичу повратка имовине, повратка верника и њиховог укључивања у редован живот. Епископ се захвалио Г. Надбискупу на срдачном пријему истакнувши да је овакав сусрет корак напред и за једну и за другу заједницу.

Г. Надбискуп је захвалио Епископу Фотију на посети и изразио наду да ће ови сусрети допринети миру на које нас позива Свето Јеванђеље.

Извор: Епархија далматинска

НОВИ НАПАДИ НА ЦРКВУ СВЕТОГ ИЛИЈЕ У ЗАДРУ

У ноћи 26. марта 2006. године, поновно је нападнута црква Светог Пророка Илије, у Задру. Непознати нападачи су провалили у звоник и вандалски покидали и уништили електричне водове уз помоћ којих звоне звонa. Материјална штета је велика. Надлежни свештеник протојереј–ставрофор Петар Јовановић је о немилом догађају обавестио полицију, која је извршила увиђај. Ово је још један у низу све учесталијих директних напада и светогрђа на Српску Православну Цркву и њене Светиње у Далмацији.

Извор: Епархија далматинска

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu