Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
10. април 2006. године

КРСТОВДАНСКЕ ВОДИЦЕ У МИТРОПОЛИЈИ
ЗАГРЕБАЧКО-ЉУБЉАНСКОЈ

У свом допису Светом Архијерејском Синоду СПЦ-е у Београду под бр. 56/06 Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Јован обавјештава исти наслов:

У парохијама које припадају парохији у Нарти, Архијерејско намјесништво бјеловарско, манастиру Марчи, Липовчани, Иванић Град — Граберје и Криж, надлежни свештеник службеним актом обавјештава архијереја: У Нарти ЖАКУЛА МАРИЈА прешла нa римокатоличку вјероисповијест. У селу Ламинац ПОПОВИЋ МАРИЈА прекрстила се у римокатоличку вјеру. ГАЈИЦА СРДИЈА прекрстила се у римокатоличку вјеру. Неколико домова у селу БОСИЉЕВО прекрстило се у римокатолнчку вјероисповијест. ЈЕЛАЧА НЕВЕНКА и једна кућа у Маринковцу Доњем прекрштени у римокатоличку вјероисповијест (ПУВАЧА ЋОРЋЕ и ХЕРЦЕГ ЉИЉАНА). У селу ШУМЕЋУ само једна кућа православна, а осталих пет до шест кућа прекрстили се у римокатоличку вјеру. У селу ДЕЈАНОВАЦ свих пет или шест кућа прекрстили се у римокатоличку вјеру. У ГРАБЕРЈУ ИВАНИЋКОМ три куће се прекрстиле у римокатоличку вјероисповијест. У селу ДЕЈАНОВАЦ сви бивши православни вјерници покрстили се у римокатоличку вјероисповијест. У селу БЛАТНИЦА прекрстила се у римокатоличку вјеру, МИЛКА ВУЈИЧИЋ. У селу ЛИПОВЧАНИ прешли на римокатоличку вјероисповест ДАВИДОВИЋ МИЛАН ca два члана фамилије и ДАВИДОВИЋ СТЕВО ca четири члана фамилије. У селу ДРАГИЧЕВАЦ прешао на римокатоличку вјероисповијест ГАЛИЋ ЈОСИП ca два члана фамилије (славио Светог Николу). У селу ДЕРЕЗИ прешли нa римокатоличку вјероисповијест ВИШЊИЋ НЕНАД и РАДОСАВАЦ ДУШАН. У селу ДЕРЕЖАНИ двије куће прешле су нa римокатоличку вјероисповијест.

Сва набројана мјеста некада су припадала Северинској (касније) Лепавинској епархији на чијем подручију је бијеснила позната Марчанска унија.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

УЛТИМАТУМ УНМИК-У ЗБОГ ЗАШТИТЕ
МАНАСТИРА ВИСОКИ ДЕЧАНИ

У јучерашњем броју листа Косова Сота екстремна десничарска организација "Самоопредељење" коју предводи Албин Курти, наставила је са претњама Српској Православној Цркви и УНМИК-у износећи низ неоснованих оптужби, чији је циљ подизање етничких тензија и изазивање насиља против хришћанских светиња на Косову и Метохији.

Будући да 15. априла шеф УНМИК-а треба да продужи своју одлуку из априла прошле године о проглашењу заштитне зоне око манастира Високи Дечани, у којој се забрањује незаконита градња, индустријализација и експлоатација природних богатстава око манастира, Куртијево "Самоопредељење" је запретило шефу УНМИК-а заједно са другим потписницима писма (који се не наводе по имену) да је реч о "злоупотреби ових објеката у сврху одвратних политичких циљева". У свом писму који је 7. априла, у целини, објавио приштински дневник Косова Сот "Самоопредељење" наводи да је УНМИК овим прогласио "екстратериторијалност на земљи која припада пољопривредницима Албанцима" и да је том одлуком УНМИК "извршио експропријацију 200 хектара земљишта". У писму се даље оптужује УНМИК да овом одлуком наводно онемогућава албанским земљопоседницима да обрађују своју земљу и да присуство КФОР-а на чек-поинту онемогућава слободу кретања.

Према добро обавештеним дипломатским изворима из Приштине иза овог писма и кампање која се већ месецима води против манастира Високи Дечани и идеје о дугорочној заштити православних светиња на Косову и Метохији стоје политички и екстремистички кругови који Куртија користе само као гласноговорника. Већ је од раније познато да "Самоопредељење" уско сарађује са "Удружењем ратних ветерана тзв. Ослободилачке војске Косова", који су раније претили манастиру и КФОР-у, али и другим организацијама и политичким круговима који у садашњој ситуацији преговора о будућности Косова и Метохије желе да остану у позадини.

Према поменутим изворима, реч је о крајње радикалним организацијама чији је циљ не само протеривање Срба са Косова и Метохије, већ и међународних мировних снага под оптужбом да УНМИК и КФОР спроводе "класичну војну окупацију Косова и Метохије", како се наводи у писму "Самоопредељења". Ове политичке и паравојне снаге су посебно против повратка прогнаних Срба, који називају "колонизацијом", па због тога већ скоро 7 година у дечанској општини нема ниједног српског повратника.

Недавно је у граду Дечани у улици у којој је предвиђен повратак неколико српских породица које су ту раније живели (некадашњој Манастирској улици а од прошле године преименованој у Скендербегову) подигли велику паролу с једног краја улице на други на којој стоје и натпис "Балли Комбетар" (Национални фронт). Реч је о некадашњој нацистичкој организацији из Другог светског рата (Балисти) која сада као десничарска партија заговара велику етничку Албанију која укључује и делове северне Грчке, али и Црне Горе. Карта велике Албаније је посебно видно истакнута на дрвету изнад колибице те организације која је подигнута преко ноћи. Истовремено са истицањем ове пароле поново је, по шести пут, уклоњена табла са тројезичним натписом манастира Дечани коју је поставила општина Дечани након упорних захтева УНМИК-а.

Потписници овог отвореног писма "Самоопредељења" шефу УНМИК-а захтевају од Сорена Јесена Петерсена да не продужи одлуку о заштитној зони око манастира Дечани. "У супротном", каже се даље у писму, "ми ћемо предузети све мере које су потребне како би се зауставио овај процес који озбиљно угрожава будућност земље." Организација "Самоопредељење" тражи одговор од Петерсена у року од наредних 5 дана. Манастир Дечани је у протеклих 6 послератних година три пута био оружано нападан од стране албанских екстремиста, а једна манастирска зграда у центру града Дечани, која је служила као градска библиотека, је 2002. године срушена, а да за то нико није никада одговарао.

На медијску кампању против заштите манастира Високи Дечани још није реаговао ниједан косовски званичник иако се из незваничних кругова чује да је реч о претњама организација које "немају велики утицај у народу" и које "радикалним изјавама желе да привуку пажњу јавности". Међутим, ћутање косовских институција и неспремност да народу објасне праве разлоге заштите православних верских објеката, по мишљењу међународних званичника у Приштини само још више доприноси неоснованим спекулацијама и даје простора за даље активности радикалних кругова.

УНМИК званично још није реаговао на отворено писмо Куртијевог "Самоопредељења" али је у данашњем издању приштинског дневног листа Експрес, вршилац дужности политичког заменика шефа УНМИК-а Патриса Воринг упутила јавни одговор УНМИК-а поводом недавно објављеног чланка у овом листу, у коме се потежу исти аргументи против заштитне зоне око манастира Високи Дечани као и у писму организације "Самоопредељење".

У писму Патрисе Воринг се каже следеће:

"Желела бих да нагласим да је подручје специјане зоне у Дечанима проглашено како би се заштитила јединствена природна лепота и светска културна баштина у дечанском кањону од илегалне градње, нерегулисане експлоатације природних ресурса и других сумњивих активности. Подручје специјалне зоне не онемогућава приватне власнике земље да и даље обрађују своје њиве и да је користе за друге сврхе које не угрожавају посебну културну и природну вредност овог простора. Подручје специјалне зоне није проглашено да би онемогућавало приступ кањону или да би отежавало кретање људи. Као што је Специјални представник генералног секретара Сорен Јесен Петерсен рекао - Кањон и манастир су посебно благо које мора бити сачувано као део дуготрајног одрживог развоја овог краја. Наша деца нам неће опростити ако дозволимо да оно буде оштећено незаконитим и другим неодговорним активностима", каже се у писму вршиоца дужности политичког заменика сефа УНМИК-а.

Епископ Липљански Теодосије је поводом овог али и других питања везаних за заштиту и обнову српских православних светиња на Косову и Метохији у току протекле седмице разговарао са командантом КФОР-а генералом Ђузепе Валотом и шефом америчке канцеларије у Приштини г. Филипом Голдбергом који су показали висок степен разумевања за ситуацију у којој живи ова али и друге српске православне светиње, посебно у западном делу Српске Покрајине. Наредних дана Преосвећени Владика Теодосије ће о овом и другим питањима разговарати са шефом УНМИК-а Сореном Јесеном Петерсеном. У току протекле посете Сједињеним Америчким Државама делегација Српске Православне Цркве је о кампањи против манастира Дечани као и другим нападима против Српске Православне Цркве детаљно обавестила представнике Конгреса и Државног секретаријата Сједињених Америчких Држава.

"Став Српске Православне Цркве о овом питању је јасан, изјавио је поводом најновијих претњи Куртијевих активиста, Владика липљански Теодосије, игуман манастира Високи Дечани и потпредседник Косовско-метохијског одбора Српске Православне Цркве. "Заштита српске духовне и културне баштине је приоритет који је посебно истакнут од стране Св. Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, али и земаља Контакт групе и о овом питању ће се посебно разговарати у току преговарачког процеса. Циљ Српске Православне Цркве није да се светиње политизује, већ да се омогући њихов одржив опстанак у постојећим условима угрожене безбедности и недостатка основних слобода за већину монашких заједница на Косову и Метохији. Ми ћемо са наше стране учинити све да у дијалогу радимо на изградњи поверења са свим људима добре воље, али од УНМИК-а, КФОР-а и међународних дипломатских представништава у Приштини очекујемо да се влади Косова и Метохије саопшти јасан став да толерисање претњи, уцена и насилничког понашања од стране неодговорних појединаца и група против вековних хришћанских светиња и споменика културе дубоко угрожава изградњу једног стабилног друштва на овим просторима. Од надлежних косовских институција, али и свих грађана Косова и Метохије добре воље очекујемо да се не обазиру на злонамерне оптужбе које су засноване на произвољним спекулацијама и да дају свој активни допринос изградњи једног толерантног и мултиетничког друштва", изјавио је Епископ липљански Теодосије за КИМ инфо-службу.

У Српске Православне Цркве постоји уверење да ће најновије претње радикалних организација као што је Куртијево "Самоопредељење" још више показати потребу делотворне институционалне зашитите српских православних светиња на Косову и Метохији и наставак дугорочног војног присуства НАТО алијанске.

Након најновијих претњи манастиру Високи Дечани снаге КФОР-а су појачале степен безбедности. Из кругова блиских команди КФОР-а се поручује да уколико неко нешто покуша да уради неће бити тешко погодити ко иза тога стоји јер КФОР већ дуже времена прати активности везане за поменуте групе и појединце. Реакција КФОР-а ће у случају потребе бити одлучна, поручује представник међународних мировних снага који је желео да остане анониман.

Извор: www.kosovo.com

БЛАГОВИЈЕСТИ У ТРАВНИКУ

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај служио је на празник Благовијести, Свету Литургију у храму Успења Пресвете Богородице, у Травнику.

Високопреосвећени Митрополит је честитао велики празник окупљеним вјерницима, наглашавајући да Благовијести означавају почетак Јеванђеља Господа Исуса Христа и да историја новозавјетне Цркве почиње ријечима радости које је Архангел Гаврило упутио Пресветој Богородици.

Након Свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит је додијелио грамате захвалности за несебичан допринос опоравку травничке црквене општине, гђи. Јованки Шиник из Травника, те министрима у Влади Средњебосанског Кантона: правосуђа и управе г. Новаку Јотановићу и образовања науке културе и спорта г. Бранку Голубу.

Извор: Митрополија дабробосанска

ПОЧИЊЕ ОБНОВА ЦРКВЕ СВЕТОГ ПЕТРА И ПАВЛА
У БИОВИЧИНОМ СЕЛУ

Послије Свете Литургије у манастиру Крки 9. априла 2006. године, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије са архимандритом Германом (Богојевићем) и братијом манастира Крке и надлежним свештеником кистањске парохије о. Милорадом Ђекановићем обишао је парохијску цркву у Биовичином Селу и том приликом дао благослов за почетак обнове крова ове веома значајне православне цркве у Далмацији.

При парохији у Биовичином Селу формиран је грађевински одбор за обнову цркве при којој се налазе конаци манастира Крке у којима је свети Никодим Епископ далматински написао своје чувено дело Православна Далмација.

Епископ Фотије је изразио своју велику радост због почетка радова на обнови цркве у Биовичином Селу ка којој гравитирају и села Нунић, Колашац и Модрино Село, као и наду да ће сви православни Далматинци пореклом из овога краја помоћи обнову ове велике светиње. Тренутно се црква налази у веома лошем стању и постоји опасност да се кров и зидови овога храма уруше.

Сви заинтересовани за помоћ у обнови цркве у Биовичином Селу могу послати своје прилоге на рачун манастира Крке:

Кунски жиро рачун: 2484008-1101074296; Девизни рачун: 7030-(978)-405257
Raiffeisenbank Austria d.d. Zagreb; Swift RZBHHR2X

Уз напомену:

За обнову цркве св. Петра и Павла у Биовичином Селу.

Свим приложницима најсрдачније благодаримо.

Извор: Епархија далматинска

БЛАГОВЕСТИ У ПУЛИ

На празник Благовести, 7. априла 2006 године, Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Николаја у Пули. Епископу су саслуживали јереј Горан Петковић, парох пулско-перојски и јереј Марко Ђурић, парох друге парохије ријечке.

У својој беседи Епископ Герасим је поздравио присутне вернике, упутивши их на искрени пост и молитву како би се достојно припремили за прославу највећег хришћанског празника Васкрсења, којим је Христос победио грех, смрт и ђавола. Епископ је позвао вернике на јединство, истичући да јединствени лакше можемо одолети искушењима која нас сналазе у овом животу.

Након Литургије Епископ је посетио обновљени храм у Пероју, капелу у парохијском дому и новозасађени црквени маслињак.

Извор: www.eparhija-gornjokarlovacka.hr

ЗАЈЕДНИЧКА ИСПОВЈЕСТ И ПРИЧЕШЋЕ СВЕШТЕНСТВА
БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКЕ ЕПАРХИЈЕ

Заједничка исповјест и причешће свештенства Бихаћко-петровачке епархије одржана је 8. априла 2006. године, у храму Светог Саве Српског, у Дрвару. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом, а исповјест свештеника обавио је протојереј-ставрофор Милош Миловановић. Током Литургије, јереј Саша Црљић произведен је у чин протонамјесника. Узвишеност свештеничке службе и потреба заједничког – саборног служења биле су теме о којима је у својој бесједи говорио Епископ Хризостом, изразивши радост и задовољство духовним напретком и помаком који се види у Дрвару захваљујући ревности свештеника о. Саше Црљића и о. Синише Сердара. Послије Литургије организован је заједнички ручак за свештенике на којем је била присутна и градоначелница Дрвара г-ђа Дивна , а потом је одржан и кратки братски састанак.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ У ПОДГОРИЦИ

Његово Високопреосвешенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије одржао је 9. априла 2006. године, у сали Духовног центра Црквене општине Подгорица, предавање на тему «Акатист Пресветој Богородици».

Цитирајући Његошеве ријечи да је Бог стварајући свијет био „божанствено занјат поезијом“ Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је рекао и да сва творевина није ништа друго него једна поема, пјесма коју није човјек написао него је сатворио сам Бог.

«Зато је творевина по својој љепоти свједочанство о свом Творцу. По опитном виђењу нашег великог научника Николе Тесле, по његовом сазнању које и савремена наука све више потврђује, суштина творевине је свјетлост која продире до њених највећих дубина. По ријечима овог чудесног човјека чија је наука равна чудесној поезији, та свјетлост не зрачи само љепотом него и самилошћу Онога који је изнад. Сва творевина је свјетлост, љепота и самилост јер ако је Бог неизрецива, вјечна љубав и ако је из љубави створио свијет и творевину, да би свијет учествовао у тој божанској вјечној љубави, онда није ни чудо што тај свијет зрачи свјетлошћу, љепотом и љубављу, самилошћу. Таква љепота, самилост и љубав јавила се и јавља се се на најчудеснији начин кроз оне који су избрани у творевини Божјој, кроз њене изабранике, пророке, Свете Божје људи кроз историју», рекао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

По ријечима Високопреосвећеног Владике поред најљепших пјесама у којима је сачувано све оно што је истинско створено у временима до Христа, Псалама цара Давида и чудесне поеме о дубоком доживљају који се чуо, видио, опипао и преточио у живо и живоносно свједочанство о Ономе и онима који су виђени, опипани и посвједочени, Новог завјета «у свој поезији Цркве Христове, од новозавјетних времена до данас, најљепша пјесма је управо акатист Пресветој Владичици нашој Богородици».

Акатист Пресветој Богородици служи се и чита само једном за вријеме другог Великог бденија у Часном посту. Код нас је доста занемарен осим у приморским крајевима у којима је био јак утицај Јелина, гдје се овај акатист чита и за вријеме Госпојинског поста, док га ревноснији вјерници, монаси читају сваки дан, рекао је Митрополит Амфилохије. «Све највеће што је створено кроз историју остало је без потписа. Тако се не зна ни ко је аутор овог великог дјела, у којем је на најчудеснији начин изражена суштина наше вјере, у пјесму преточена велика и Света тајна доласка Бога у овај свијет и личност Оне која је Њега родила. Акатист садржи дванаест кондака и исто толико икоса. По узору на акатист Пресветој Богородици, који је толико био моћан и снажан да је извршио утицај на свеукупну црквену поезију кроз вјекове и врши и данас, писани су скоро сви акатисти. Најљепши превод акатиста на српски језик дао је отац Јустин Ћелијски из чијег беспрекорног превода се види да је и своју душу оставио у њему», истакао је између осталог у свом предавању на тему «Акатист Пресветој Богородици Високопреосвећени Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије».

Извор: Светигора прес (С.К)

ИЗАШЛА ИЗ ШТАМПЕ «АСИЛИЈА» КЊИГА
ЈЕРЕЈА ДР БОРИСА БРАЈОВИЋА

Недавно је у изадању реномиране Издавачке куће «Хришћанска мисао» из Београда из штампе изашла књига «Асилија» јереја др Бориса Брајовића, свештенослужитеља Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу.

«Асилија» је друга књига аутора др Бориса Брајовића професора на Философском факултету у Никшићу. Ово дјело представља збирку огледа о јелинској и византијској философији и третира теме којима се презвитер Борис Брајовић бави већ више од деценије. Он је, иначе, као најбољи постдипломац докторирао на Националном универзитету у Атини и код нас је једини доктор византијске философије.

Аутор се у овој књизи, запажа стручна јавност, полемички суочава са херменеутиком духовног, мишљењем Светог и зла, етичким проблемима аретологије, теолошким основама времена и простора као и односима пријатељства и врлине. Књига је протрептички моделована као руководник за све оне којима ја потребно такво посредовање између јелинске традиције и изабраних текстова хришћанског предања.

«Оно што сам желио овом књигом садржано је мање-више у самом наслову», истиче аутор. «Наиме, да духовни простор буде отворена улица за сваког добронамјерног пролазника а не само за изабране. Човјек бавећи се науком и живећи у тајности, тек понекад јавећи се каквом књигом заправо се дехуманизује, његов живот постаје плод трагичког дјеловања. Само за другога и са другим може се, не само писати већ и живјети», каже он.

«Асилија», односно ненасилно и без силе, представљала је у Византији праву институцију азила или склоништа којој је могао прибјећи сваки преступник склонивши се у цркву или манастир и тиме издићи из законске консеквенце преступа, објашњава Брајовић. Он је гостујући професор на неколико универзитета у окружењу као и члан угледних међународних философских удружења.

Књига «Асилија» штампана је у оквиру библиотеке «Свечаник» а издавачи су Богословски факултет Светог Василија Острошког у Србињу и «Хришћанска мисао» из Београда. Уређивачки савјет ове реномиране издавачке куће између осталих чине Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије, Умировљени Епископ Захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), академик Матија Бећковић, проф. др Војислав Коштуница, проф. др Драгољуб Живојиновић.

Књига «Асилија» јереја Бориса Брајовића биће представљена у оквиру «Дана Светог Василија Острошког» чији програм ће ове године почети знатно раније, по Васкрсу и трајати до 12. маја, празника Светог Василија Острошког.

Извор: Светигора прес (С.Ч./ С.К)

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu