Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
11. мај 2006. године

ПИСМО ПАТРИЈАРХА ПАВЛА ПРЕДСЕДНИКУ ДРЖАВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА ГОСПОДИНУ СВЕТОЗАРУ МАРОВИЋУ

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
Бр. 183
8. мај 2006.
у Београду

Његовом Превасходству
господину Светозару Маровићу,
председнику Државне заједнице Србије и Црне Горе
Београд

Уважени господине Председниче,

У току последњих месец дана, или нешто дуже, Ви сте више пута изразили жељу да Нас посетите у Нашем патријарашком дому. Веома жалимо што због Наших обавеза и здравственог стања, које Нас је у међувремену довело и на Војно-медицинску академију, нисмо били у могућности да Вас примимо и да са Вама, после дужег времена, разменимо мисли о стању у којем се налази наша држава и наш народ, о перспективи и нади за будућност и о могућем доприносу Српске Православне Цркве превазилажењу или бар ублажавању неких од толиких нагомиланих тешкоћа кроз које сви заједно пролазимо. Стога Вам, желећи да Вашој жељи изиђемо у сусрет онако како је то засад, под условима кућног лечења, једино могуће, упућујемо ово Наше очинско патријарашко писмо, са намером да Вам у њему изнесемо своје виђење једног од најпресуднијих питања овога нашега историјскога тренутка – питања будућности саме наше државне заједнице. Оно је у довољној мери суштаствено већ зато што су Србија и Црна Гора толико међусобно прожете да у Црној Гори скоро да нема породице без ближе или даље родбине у Србији, а у Србији, поред аналогних родбинских веза, нико живи не може избројати број људи који, ближим или даљим пореклом, потичу из Црне Горе. Али оно је још суштаственије и још пресудније зато што од њега умногоме зависи и питање будућности Косова и Метохије, као, уосталом, и питање будућег унутрашњег стања како у Србији тако и у Црној Гори.
Ова Наша порука Вама није политичка порука у било ком значењу те речи, од оног узвишеног код античких Грка до приземног и тривијалног у свету партијских међусобица и економско-идеолошких интереса. Наша порука је искључиво усмерена на опште добро и будућност свих људи у Србији и Црној Гори, наравно у оном светлу у којем Наша смерност као Предстојатељ Цркве, али и као одговоран грађанин своје земље, то добро и ту будућност по својој савести схвата.

Да би она управо тако била схваћена, а – надамо се – и прихваћена са Ваше стране, господине Председниче, подсећамо Вас на основну чињеницу хришћанског учења о самој Цркви: Црква је по свом најдубљем бићу једна и из јединства свих помесних Цркава, које заједно сачињавају Једну Свету и Саборну Цркву, извиру сва остала њена својства. Она се зато свакодневно моли „за јединство свих” и позива све на пут јединства кроз савршену узајамну љубав, слогу и заједништво. Она се залаже, а често и жртвује, за јединство – кроз помирење у међусобном праштању и љубави – и са онима који је гоне и мрзе, акамоли са онима у којима препознаје свој духовни род. Она чезне за испуњењем молитве њеног Оснивача, Господа Исуса Христа, упућене Богу Оцу: „Да сви једно буду...” (Јов. 17, 21).

Тај њен основни и неодступни животни став, кроз свих двадесет векова њеног постојања и делања у свету, не односи се само на њене чланове и на њихове узајамне односе него се пројектује на њено виђење односa међу народима, заједницама, културама, државама, међу људима уопште – штавише, између људи и природе и свих бића и твари у универзуму. А будући да се Црква моли, залаже и бори за љубав, слогу и јединство и онде где тих Божјих дарова још нема, онда то значи да се она, бар исто толико, моли, залаже и бори за њихово очување и унапређење онде где већ постоје. Притом нема значаја то да ли постоје као релативно постојана и здрава или као крхка и рањива стварност. Уосталом, ни заједница љубави у браку и породици није постојана ако се непрестано не обнавља и не усавршава, па то утолико пре важи за сваку ширу заједницу – народну, државну, међудржавну и тако даље.

У светлу ове вере и овога сведочења Цркве износимо Вам, господине Председниче, и по савести и по дужности, свој поглед на будућност наше заједничке државе, којој сте управо Ви на челу и чије јединство сте дужни да чувате и браните како по дефиницији Вашег положаја шефа државе и Ваших уставних обавеза тако – и још много више – по мерилима људског и хришћанског морала. Напомињемо, такође, да ово Наше виђење није само лично и необавезно гледиште него да је оно јасно и гласно формулисано, у више наврата, и на заседањима Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Исказаћемо га у три сажете основне тезе.

1. Јединство Србије и Црне Горе и очување заједничке државе сматрамо виталном потребом и суштинским интересом свих грађана понаособ и народа у целини. Разбијање вековима изграђиваног и неизмерним жртвама плаћеног народног и државног јединства не може донети ништа добро. Напротив, разбијање заједнице може изазвати далекосежне штетне последице и у будућности угрозити народ и његову слободу, и у Србији и у Црној Гори.

2. Као што смо већ нагласили, очување државног јединства Србије и Црне Горе од изузетног је значаја за будућност Косова и Метохије и за проналажење правичног решења за Покрајину унутар Србије и државне заједнице Србије и Црне Горе, са највишом могућом аутономијом по важећим међународним стандардима и уз поштовање пуне слободе и свих људских и грађанских права припадникa тамошњих народа. Од свих политичара, а посебно од оних који се налазе на највишим државним функцијама, очекујемо да раде искључиво у служби народа, на његову корист и за његову будућност. У такву службу, уверени смо, спада и рад на очувању државног јединства.

3. Најзад, не живимо сами за себе него у широј заједници – на Балкану, у Европи и у свету. Очевидан је значај стабилног и мирног развоја читавог нашег региона у овом ширем контексту. Очување заједничке државе и проналажење трајног и правичног решења за Косово и Метохију важни су и битни, поред осталог, и за процес обнављања покиданих веза, живота у миру и достојанству, помирења и заједништва на нашем полуострву и на нашем континенту. Због тога и наша Црква живо и активно учествује у сваком дијалогу и у сваком облику сарадње који доприноси том процесу. На томе путу видимо и Вас, господине Председниче, као свога сапутника. На другим путевима – или, не дај Боже, стрампутицама – можемо бити само сапатници.
Рекосмо и душу спасосмо.

Изволите, господине Председниче, примити изразе Нашег особитог уважавања и најбољих молитвених жеља.

Архиепископ пећки
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски
Павле, с.р.

НАЈАВА ЗА ПРОСЛАВУ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЧУДОТВОРЦА

Поводом празника Светог Василија Острошког Чудотворца Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ Диоклијски Г. Јован са архијерејима и свештенством служиће сјутра Свету Архијерејску Литургију у манастиру Острог. Света служба Божија почеће у 9 часова.

Сјутра на празник Светог Василија Острошког Чудотворца, у храму посвећеном овом Светитељу на Обзовици код Цетиња, свештенство Митрополије Црногорско-приморске служиће Свету Литургију поводом храмовне славе ове цркве.

Традиционално, по завршетку Свете службе Божије, биће служен мали помен за све православне Хришћане који су сахрањени на мјесном гробљу.

Поводом храмовне славе цркве Светог Василија Острошког на Обзовици, биће пререзан славски колач, након чега ће услиједити свечана Литија око храма.

Ове године навршава се сто година од изградње цркве на Обзовици па је тим поводом Парохија цетињска у сарадњи са сељанима Обзовице планирала, уз Божју помоћ у току овог љета, освећење новог иконостаса чија је израда у току.

Поводом празника Светог Василија Острошког Чудотворца, сјутра ће Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са свештенством служити Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу, са почетком у 9 часова.

Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије, Преосвећени Епископи Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, Диоклијски Г. Јован са архијерејима Српске Православне Цркве предводиће свечану Литију која ће у славу и част Светог Василија Острошког Чудотворца кренути улицама Никшића испред Саборне цркве у 18 часова.

Извор: Светигора прес (С.К)

ПРОНАЋИ ЗДРАВО РЕШЕЊЕ ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ

„Најважније је да се пронађе здраво и дугорочно решење за Косово и Метохију, јер је то предуслов за разрешење свих проблема. Ако се донесе погрешно и једнострано решење, а постоји таква тенденција, онда ћемо на овим просторима имати једну дугорочну несрећу”, упозорио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије у разговору с новинарима после завршетка Међуверске конференције о мирном и заједничком животу и дијалогу.

Скуп верских вођа у Пећкој патријаршији није био политички, али се чињеница да се одржава у деликатном тренутку преговора у Бечу није могла избећи. Поједини учесници конференције као косовски муфтија Наим Трнава нису пропустили прилику да подсети Србе како морају да прихвате „нову стварност на Косову и да своју судбину повежу са земљом у којој живе”.

Колико овакви сусрети стварају простор за разне политичке манипулације?

– Увек постоји таква могућност, али то зависи од људи. СПЦ не жели да злоупотребљава међуверску конференцију у политичке сврхе. Ми смо домаћини и то није у природи наше цркве. Позвани смо да овде сведочимо о себи своме бићу. А то сведочанство ће примити онај који има уши да чује и очи да види и срце да схвати – рекао је владика Амфилохије који је у име патријарха српског Павла предводио делегацију СПЦ на скупу у Пећкој патријаршији.

Да ли ће ова конференција утицати на коначно решење статуса Космета?

– Сусрет овакве врсте и дијалог стварају једну здравију климу у људским односима. Не знам колико то може допринети решењу коначног питања статуса Космета, али у сваком случају може допринети узајамном упознавању. И оног доброг што је у нама, али и страхова једних у односу на друге. Ми осећамо нашу рану, она нам је најближа, али често нисмо у стању да сагледамо рану другог. Увек смо склони, што је наслеђе од Адама и Еве, да пренесемо кривицу на другога. Тек кад сагледамо своју кривицу, онда ћемо бити у стању да другог схватимо и упознамо.

Ако се донесе одлука да Косово добије независност, шта СПЦ може да уради у том случају?

– Прво да видимо каква ће одлука о статусу Косова и Метохије бити донета. Каква год да она буде Црква ће да настави да ради оно што је радила вековима – да чува свој народ и своје после 2000 година искуства зна шта треба да ради.

Како ће се применити одлуке и из заједничког саопштења када конференцији није присуствовао надлежни епископ Артемије?

– Патријарх српски Павле, који је уједно и архиепископ пећки, упутио је благослов и молитве за успех ове конференције. Овде је присутан и Свети архијерејски Синод преко својих чланова. Све што се каже овде има тежину. Спровешће се, ако Бог да, све одлуке које смо донели.

Да ли се Црква плаши неког новог погрома?

– Надамо се да до тога неће доћи, јер је циљ ове конференције да спречи једно такво безумље које не доприноси никоме. Ни претходна безумља нису ником срећу донела.

Зашто од 17. марта 2004. године још ниједна црква није обновљена?

– Није лако обнављати. Ево и косовски муфтија је споменуо како је за време рата 1999. године разорено 218 џамија. Али, трагичније је то што су наше цркве порушене у време потписаног мира и присуства међународних војних снага. Ипак, много важније од обнове верских објеката јесте да се створе услови да се избегли врате на своја огњишта.

М. Пешић

Извор: www.kosovo-office.org, преузет интервју из дневног листа Политика, Београд, недеља 7. мај 2006.

ПРОСЛАВЉЕНА СЛАВА БЕОГРАДСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГ САВЕ

Јуче, на дан прослављања Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, Богословија Светог Саве је прославила своју крсну славу. Том приликом је у амфитеатру Православног богословског факултета у Београду одржана Светосавска академија.

На почетку Светосавске академије протојереј-ставрофор др Драган Протић, ректор Богословије, поздравио је све присутне, међу којима треба поменути Преосвећеног Епископа аустралијско-новозеландског Г. Милутина, протојереја-ставрофора Сава Јовића, главног секретара Светог Архијерејског Синода; представнике Богословија у Сремским Карловцима и Цетињу, службенике Кабинета Његове Светости Патријарха Павла, архијерејске намеснике београдске, чланове Црквеног суда, представнике Министарства вера и Војске Србије и Црне Горе и многе значајне личности, пријатеље Богословије Светог Саве.

Затим је Ректор Богословије прочитао имена ђака Богословије, добитника награда за писање светосавских темата на теме из Патрологије, Историје, Канонског и црквеног права, Догматике и Литургике и имена најбољих појаца у Богословији.

Светосавску беседу је изговорио г. Горан Раденковић, професор у Богословији. У надахнутој беседи проф. Раденковић је у историјском уводу набројао осниваче, ректоре и професоре Богословије, а затим и све ученике који су у потоњим временима учествовали у историјским догађајима српске Цркве и народа. Између осталих, проф. Раденковић је нагласио Светог Владику Николаја, затим и остале српске епископе који су били ученици Богословије, да би на крају истакао и садашње јерархе: Високопреосвећене митрополите: Загребачко-љубљанског Г. Јована, Дабробосанског Г. Николаја, Црногорског-приморског Г. Амфилохија,; и епископе: Умировљеног Захумско-херцеговачког Г. Атанасија, Браничевског Г. Игнатија, Шумадијског Г. Јована, Аустралијско-новозеландског Г. Милутина, и остале. На крају беседе, проф. Раденковић је повезао староенглеску причу из доба краља Едвина са катихетско-еклисиолошким радом професора и ђака Богословије Светог Саве.

У даљем програму смењивали су се хорови Богословије Светог Саве, са диригентом наставником Миланом Милијановићем; Уметнички ансамбл Војске Србије и Црне Горе Станислав Бинички, са диригентом г. Милованом Панчићем; и Дечји хор Растко при Храму Светог Саве, са диригентом Јасмином Боуали-Станојковић; и рецитатори ученици Богословије Светог Саве: Јован Катанић, Дражен Дојчиновић и Јован Новитовић. На крају програма сви учесници заједнички су отпевали Химну Светом Сави. Ректор је захвалио свима и позвао госте у просторије Богословије Светог Саве да виде изложбу икона и фресака, радова живописачке секције ученика Богословије, коју води проф. Горан Јанићијевић, проф. Фрескописа на Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију.

ПРОФЕСОР ГРЕГОРИЈАНСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА У РИМУ ДР К. ПЕКЛЕРС НА ПРАВОСЛАВНОМ БОГОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Распоред предавања гостујућег професора Грегоријанског универзитета у Риму др К. Пеклерса: четвртак, 11. мај у 19:30 ч. у великом амфитеатру "Етос литургије"; петак, 12. мај у 12:00 ч. у в. амфитеатру "Поновно истицање улоге Светога Духа у литургији на Западу"

Извор: www.bfspc.bg.ac.yu

ИКОНИЧНО – ПРОБЛЕМ СЛОБОДЕ И КАНОНА

Професор др Петар Јевремовић, доцент Филозофског факултета Универзитета у Београду, на катедри за Психологију, одржао је, у уторак 9. маја 2006. године, предавање на тему Иконично – проблем слободе и канона, у оквиру трибине др Радослав Грујић, на Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију.

Проф. Јевремовић је своје предавање почео Платоновим размишљањима о уметности и нагласио је да су његове идеје желели многи да улепшају и одбране, али нису успевали у томе. Платон је уметност видео као копирање и подражавање. Од Платонових тумача и бранилаца, проф. Јевремовић је истакао Мартина Хајдегера и његово учење о уметности, а затим се надовезао на Ничеове мисли о Богу и уметнику. Као највеће уметничко дело проф. Јевремовић је истакао радове које је Јохан Себастијан Бах компоновао у старијим годинама (Уметност фуге). Кроз диван пресек философских и светоотачких мисли о уметности проф. Јевремовић је закључио да је веома тешко дефинисати правог иконописца. Са психолошког становишта из иконе увек запљускују два осећања: лепота и страх. Важнији је Онај који гледа из иконе, од нас који икону посматрамо. Есхатолошки моменат у икони постоји и увек ће постојати. На крају предавања, проф. Јевремовић се осврнуо на сликара Саву Шумановића, који је у периоду када је насликао своја најлепша дела, писао писма Растку Петровићу без смисла, разбијене синтаксе и незавршене реченице. Иконописац, по мишљењу проф. Јевремовића, мора да је слободан а не безлична “улизица”, јер однос према икони треба да је слободан, без икакве самодовољности.

На крају је, проф. Јевремовић одговарао на многобројна питања присутних студената и професора.

Извор: www.akademijaspc.org.yu, фото: Владимир Гогић

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА У БАНСКОМ ДВОРУ

Свечаном академијом у Бањој Луци, синоћ је настављено обиљежавање јубилеја 125 година Сарајевске богословије.

Овој свечаности, у великој дворани Банског двора, присуствовали су Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем, предсједник Републике Српске г. Драган Чавић, предсједник Народне скупштине Републике Српске г. Игор Радојичић и већи број народних посланика, предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске г. Рајко Кузмановић, декани и професори бањалучких факултета, свештенство Епархије бањалучке и други угледни културни и јавни радници главног града Републике Српске.

Уводну бесједу одржао је Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај, а протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић одржао је слово о 125 година сарајевске богословије.

Пјесмама и рециталима, публици у Банском двору су се представили: Камерни хор Одсјека за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, хор Богословије и Богословског факултета из Фоче, женска пјевачка група РУСАЛКЕ, Српско соколско друштво СОКО из манастира Добруна, те ученици Богословије и студенти Богословског факултета у Фочи.

Захваљујући Радио-телевизији Републике Српске, цјелокупан програм свечане академије могао се пратити и на малим екранима.

Извор: Епархија дабробосанска

У ПОДГОРИЦИ ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
«ПРАВОСЛАВЉЕ У ЦРНОЈ ГОРИ»

Промоција књиге «Православље у Црној Гори» која је објављена у сарадњи Митрополије Црногорско-приморске и предузећа «Јумедиа монт» одржана је данас у Подгорици.

Књига «Православље у Црној Гори» појављује се са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија.

Аутори ове вриједне монографије су др Александар Стаматовић, мр Будимир Алексић, јереј мр Велибор Џомић, историчар професор Предраг Вукић и публициста Јован Маркуш.

Монографија «Православље у Црној Гори» појављује се у вријеме поплаве лажне и фалсификоване историје а поготову фалсификовања историје Митрополије Црногорско-приморске, рекао је јереј мр Велибор Џомић.

«Основна намјера ове монографије јесте да читаоцу пружи могућност да у кратким цртама упозна историју православаног хришћанства на простору данашње Црне Горе, али и да преко фотографија православних цркава и манастира у Црној Гори дјелимично упозна духовно и културно благо православне Цркве коју у Црној Гори једино представљају Митрополија Црногорско-приморска и епархије Будимљанско-никшићка, Захумско-херцеговачка и Милешевска“, рекао је између осталог јереј мр Џомић.

Више од триста педесет година Црном Гором су управљали митрополити Цетињски, Црногорски и Приморски, Брдски, као и егзарси Свештеног Трона Пећког, подсјетио је новинар и публициста Јован Маркуш.

«Најмање што сам ја лично могао да урадим је то, што сам покушао да сачиним један коректан каталог о тим великим личностима наше историје. Међу епископима и митрополитима било је Светитеља, испосника, мученика, преводилаца, црквених организатора, генија, књижевника, историчара, философа и великих државника. Подаци и њихове биографије расути су по разним часописима, зборницима и шематизмима до којих је данас тешко доћи. Ми смо покушали да то саберемо на једном мјесту и објавимо на простору који је био могућ у једној популарној књизи. Темељ за овај рад су до сада објављени пописи и каталози од времена Светог Петра Цетињског до данас», рекао је између осталог публициста Маркуш.

Посебан одјељак у овој монографији посвећен је православним храмовима, манастирима и црквама подсјетио је професор Предраг Вукић.

«Још од оснивања Ранохришћанске Епископије у Диоклеји у IV вијеку, на простору данашње Црне Горе грађени су манастири, храмови који су у значанјој мјери у току каснијих историјских периода били изложени рушењу, харању и паљењу. Највећи процват православног црквеног градитељства у цјелокупној историји православне црквене архитектуре наступио је у доба Немањића и знатно касније у доба књаза и краља Николе. Поједини манастири подигнути у немањићком периоду као што су Ђурђеви Ступови код Берана, манастир Морача, манастир Режевићи и други остали су сачувани све до данас. Новији од њих посебно у току ријеке Лима, Плавског језера до утоке Лима у Дрину порушени су од XVI до XIX вијека и у великој мјери остали необновљени све до данас. За вријеме турске окупације знатан дио манастира у Црној Гори био је изложен харању, неки су рушени више пута. Цетињски манастир рушен је пет пута, манастир Острог три пута, манастир Морача је рушен 1504.године, манастир Мајсторовина код Бијелог Поља 1875.године, манастир Ђурђеви Ступови код Берана само у XIX и почетком XX вијека паљен је шест пута и тако даље», подсјетио је на историјске чињенице професор Вукић.

Монографија «Православље у Црној Гори» појавиће се 12. маја, на дан Светог Василија Острошког уз дневни лист «Дан» по циејни од један евро.

Извор: Светигора прес (Р.Л./ С.К)

ЕПИСКОП ФОТИЈЕ РАЗГОВАРАО СА ГРАДОНАЧЕЛНИЦОМ ШИБЕНИКА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије у пратњи протојереја-ставрофора Илије Карајовића посетио је 10. маја 2006. године гђу. Неду Кларић, градоначелницу Шибеника, и том приликом изнео све проблеме, који се тичу Српске Православне Цркве у граду Шибенику, са посебним нагласком на враћање одузете и национализоване имовине.

Епархија далматинска има значајну имовину у граду Шибенику, која још увек није враћена Цркви. Поред тога, 1996. и 1997. године, у неке објекте који су власништво Српске Православне Цркве усељени су други људи, без сагласности Цркве, што у многоме отежава нормалан живот и рад Епархије далматинске као и црквене општине Шибеник.

У разговору је посебно било речи о повратку зграде у којој је тренутно смештен Радио Шибеник. На решење о повратку ове зграде у улици Божидара Петрановића, град Шибеник је покренуо управни спор пред Управним судом Републике Хрватске у Загребу, што ће свакако допринети даљем одлагању повратка овог значајног објекта чији је власник Српска Православна Црква у Шибенику, а самим тим правно и праведно решење овог питања, у складу са позитивним законима Републике Хрватске.

Извор: Епархија далматинска

ЧЛАН ПРЕДСЕДНИШТВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У ПОСЕТИ МАНАСТИРУ ВОЗУЋИЦИ

У петак, 05. маја 2006. године, манастир Свете Тројице у Возућици посјетио је члан Предсједништва Босне и Херцеговине г. Борислав Паравац са својим сарадницима. Заједно са г. Паравцем, у посјети манастиру били су и начелници: Добоја г. Обрен Петровић и Завидовића г. Изет Башић.

Прије посјете манастиру, у Завидовићима је одржан састанак, чији је домаћин био општински начелник и на коме је разговарано о обнови манастира Возућице.

Приликом посјете обећано је да ће се, након низа година одуговлачења, коначно повући конкретни потези како би се овај средњовјековни манастир заштитио од даљег пропадања. Предсједник Паравац је изјавио да ће својим ауторитетом утицати на што веће залагање одговорних људи и институција по питању обнове манастира, док је начелник Башић обећао подршку Општине Завидовићи у оквирима планираног буџета.

Начелник Петровић је изјавио да је Општина Добој за обнову манастира Возућице већ издвојила око 100.000 КМ, и ова средства могу одмах бити стављена на располагање. Међутим, обнова ће ипак морати да сачека, јер Завод за заштиту споменика Федерације БиХ, ни након вишегодишњих обећања, још увијек није израдио пројекат обнове манастира, без кога радови на обнови не могу почети.

«У СВЈЕТЛОСТИ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА-БОКЕЉИ СВЕТОМ САВИ И ПРЕВЛАЧКИМ МУЧЕНИЦИМА»

Више стотина вјерника из Боке присуствовало је јучерашњем сабрању у Тивту «У свјетлости Христовог васкрсења-Бокељи Светом Сави и Превлачким мученицима», посвећеном духовном празнику Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару и непролазном сјећању на жртву Превлачких мученика.

Обиљежавање православног скупа које вјернике окупља око мира Превлачких моштију почело је Светом Архијерејском Литургијом коју је у цркви Свете Тројице на Превлаци служио Његово Преосвештенство Епископ Полошко-кумановски Г. Јоаким са свешетницима из Боке.

Брод са моштима Превлачких мученика под барјаком Михољског збора који је вјековима био заштитник Превлачке Светиње, пристао је у поподневним сатима на обалу Пине гдје га је, упркос кишном времену, дочекао велики број вјерника и хорови.

Услиједила је литија улицама Тивта коју је са Превлачким моштима предводио Преосвећени Епископ Полошко-кумановски Г. Јоаким са свештеницима Архијереског намјесништва Бококоторског.

Ријека људи потом се преселила у храм Светог Саве гдје је служена вечерња служба и поклон моштима Превлачких мученика.

Седми Сабор православних хорова Боке на којем је наступило десет хорова, окупио је синоћ у Клубу Војске Србије и Црне Горе у Тивту, благословом Светог Саве и Превлачке Светиње, већи број посјетилаца него икада до сада.

Благослов Светог Петра Цетињског пренио је вјерном народу Тивта ректор Цетињске Богословије протојереј Гојко Перовић.

Говорећи о Светости моштију и односу нас смртних према њима, протојереј Гојко Перовић је нагласио да је смијешно и бесмислено било покушати спалити мошти Светог Саве.

«Сила тих моштију и Царства Небеског које су оне сабирале, расула се после тог страшног догађаја на Врачару свуда, и тада у српском народу и кроз вјекове до данас. Као да се њихова сила умножила после тог безумног и бесмисленог покушаја да се оне физички униште. Разлог радости нас Хришћана је да вјерујемо да међу нама има оних који могу да виде Небеско Царство и вјечни живот и прије смрти. Ми Хришћани смо причасници тог вјечног живота и шта нас може спалити, поколебати и стати на пут наше радости и оптимизма при таквом животу, око кога треба стално да се сабирамо. Смрт и све што је за њу везано, болести, пријетње, страхови, напади , све то дође као један мали, благи сан», рекао је у свом обраћању вјерном народу Тивта протојереј Гојко Перовић.

Ријечи захвалности посјетиоцима у име српске Православне Црквене општине и парохије тиватске упутио је јереј Саво Денда.

Уз хорове, наступили су и солисти Јована Мустур и Иван Зечевић који су извели композиције Стевана Стојановића Мокрањца, као и Душан Тадић. Бројној публици у Тивту представили су се и инструменталисти Илијана Мастиловић, Дејана Кнежевић, професор Ана Михаљевић, Анђелија Радиновић и Ивана Јововић.

Извор: Светигора прес (Ж.К./ С.К)

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu