Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
25. мај 2006. године

ПАТРИЈАРХ СА АРХИЈЕРЕЈИМА У ПЕЋКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле је, заједно са архијерејима Српске Православне Цркве на дан Светог Кирила и Методија, служио Свету Архијерејску Литургију у Пећкој патријаршији, духовном седишту Српске Православне Цркве.

“Ово је била још једна потврда да се Српске Православна Црква брине о свом народу и српским светињама који страдају на Косову и Метохији.” У беседи је упућена блага реч охрабрења и очинске бриге за све страдалнике и мученике на Косову и Метохији. На крају је упућен апел свим надлежним институцијама да се омогући повратак свих расељених лица на своја вековна огњишта и да им се обезбеди миран и достојанствен живот.

ОБНОВА НОВОГ БРДА – ПРОЈЕКАТ ДР ПРЕДРАГА РИСТИЋА

У уторак, 23. маја 2006. године, у оквиру трибине др Радослав Грујић, проф. др Предраг Ристић одржао је предавање на тему Обнова Новог брда, на коме је присутнима говорио о могућности обнове српске средњовековне тврђаве. Иначе, овај пројекат др Ристића потиче из 1990. године.

Његов пројекат је веома једноставан и изводљив, а састоји су у томе да би једну по једну кулу требало претварати у хостел, како би из године у годину долазили студенти из целе Србије и помагали у обнови живота у овом старом српском средишту културе и економије. Др Предраг Ристић је на видео-биму приказао цео свој пројекат и објаснио свој архитектонски труд. Дакле, на приземљу би била гардероба и магацина, а затим и рецепција. На другом и трећем нивоу биле би собе са купатилима и соба за дружење, а на врху видиковац.

Да је пројекат прихватљив сложили су се сви присутни, а да ли ће се спровести у дело то зависи од виших инстанци. Дакле, први корак је начињен. На крају треба најавити да ће исто предавање др Предраг Ристић одржати у Републичком заводу за заштиту споменика, крајем јуна 2006. године.

ПРВО ОДГОВАРАЊЕ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ ХОРА ВОЈСКЕ УМЕТНИЧКОГ АНСАМБЛА СТАНИСЛАВ БИНИЧКИ

На дан Светог Кирила и Методија служена је Света Литургија у цркви Светог архангела Гаврила у Београду, а том приликом је одговарао хор Војске Уметничког ансамбла Станислав Бинички. Тог дана је хор по први пут у својој стогодишњој историји појао на Светој Литургији. Диригент је био г. Милан Милијановић, проф. Богословије Светог Саве.

Овај хор ће одговарати на Светој Литургији 28. маја 2006. године, у цркви Светог Василија Острошког на Бежанијској коси, а затим на Спасовдан – Славу града Београда у цркви Вазнесења Господњег.

НИЈЕ ВЕЋИНА МЈЕРИЛО ИСТИНЕ

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је поводом празника Светих Ћирила и Методија, Свету Архијерејску Литургију у манастиру посвећеном овим светитељима у Речинама код Колашина.

«Прва пјесма јутарње службе започиње ријечима «Бог је Господ и јави се нама». У тим ријечима садржано је све оно на чему почива наш људски живот. Тако је и цјелокупна Божја творевина по својој природи богојавна, кроз њу се открива Творац и јавља овоме свијету», рекао је Високопреосвећени Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије у бесједи окупљеним вјерницима у манастиру Ћириловац.

«Света браћа Кирило и Методије просвијетлили су нас, учинили нас хришћанима, дали нам азбуку и писмо, дали нам ћирилицу, а на првом мјесту дали су нам живу вјеру. И све дотле докле словенски народи буду вјерни Ономе који је увијек вјеран, они ће знати којим путем да ходе. Они који скрену са тог пута који води у живот губе своје оријентире на земљи, без обзира колико их има. Бог је остао вјеран онима који су Њему остали вјерни. Свето Божије сјеме никада, па ни данас, није ишчезло са земље. Није већина мјерило истине никада била», рекао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

«Један човјек који је са Богом моћнији је и снажнији него хиљаде и милиони оних који су одступили са Божијег пута. И данас се око нас понавља прича старог изабраног Божијег народа. Много је више оних којима омиље овај свијет и страсти овога свијета а много је мање оних који су остали и остају вјерни. И све што се догађа догађа се ради нас и провјере наше вјерности живоме Богу», рекао је Митрополит Црногорско-приморски г. Амфилохије током Свете службе Божије у манастиру Ћириловац код Колашина.

Извор: Светигора прес - С.Ж./ С.К.

У БЕЧУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА - СВЕТИ ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ

У суботу, 20. маја, у сали бечког храма Светог Саве свечано је отворена изложба под називом Свети Деспот Стефан Лазаревић.

Ову значајну културну манифестацију организовала је Српска православна црквена општина Светог Саве у Бечу, у склопу своје познате културне трибине „Слово љубве“. Трибина, на којој су гостовали: Миодраг Павловић, Матија Бећковић, Митрополит Амфилохије Радовић, Владета Јеротић, названа је баш по чувеној песничкој посланици „Слово љубве“ ( Слово о љубави ) коју је написао „предобри и мили слатки господин Деспот“ као што за Стефана каже његов тужни посмртни камен у Црквинама.

Изложбу је приредила Библиотека града Београда, а аутори су Олга Красић-Марјановић и Љиљана Зечев. На фотографијама великог формата могу се видети фреске и многи стари рукописи који се чувају у Патријаршијској библиотеци и Музеју Српске православне цркве. Између осталог, ту је препис „Слова љубве“ пронађен 1978. године у Крушедолском зборнику. Три експоната, али у оригиналу, била су пре две године изложена у њујоршком Метрополитен музеју на великој изложби „Византија“: капа београдског митрополита, чувени Закон о рудницима Светог Деспота Стефана и Јефимијина похвала кнезу Лазару.

На отварању изложбе појало се „Христос Воскресе“ и „Ангел вопијаше“, а певале су и ученице веронауке Јелена и Јована Пантић, као и Игор Глигоров. Госте је поздравио свештеник Петар Пантић, а аутори из Београда, Олга Красић-Марјановић и Љиљана Зечев говориле су о значају Светог Деспота Стефана Лазаревића и његовом времену. Међу гостима су били конзул Коста Симоновић и саветник за културу и медије амбасаде СЦГ у Аустрији Горан Брадић, који је пренео поздраве амбасадора Драгана Великића.

Приказан је и веома интересантан филм Марка Радосављевића „Најкрасније место од давнина“ који компјутерском реконструкцијом дочарава изглед Београда у 15. веку. Изложбу допуњава књига „Средњо-вековна Србија“ Небојше Ђурановића коју је за ову прилику уступила издавачка кућа „Прометеј“.

У недељу, 21. маја, после Свете Литургије, на велико задовољство свих, поновљен је програм од претходне вечери.

Овом вредном изложбом бечки Срби ће много важног сазнати и о манастиру Манасија, од чије градње је протекло 600 година, као и о чувеној Ресавској школи која је радила у доба Светог Деспота Стефана Лазаревића. Не смемо никада заборавити да се Свети Деспот Стефан подједнако истицао како у ратовању, уметности, говору, тако и у милостињи и побожности. Својим личним добротворењем војевао је за Царство Небеско, па није чудо што је за њим „плакало сирото и богато, све што је дисало по Српској земљи у онај дан када је испустио душу“. Записано је да се тада, 19 јула 1427. године у подне, све небо над Београдом смрачило и проломило као никад.

Изложба ће бити отворена до Видовдана.

Текст и фото: Миодраг Мецановић

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu