Информативна служба
Српске Православне Цркве

30. мај 2006. године

МЕЂУНАРОДНИ БОГОСЛОВСКИ СИМПОСИОН У ПОЖАРЕВЦУ

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа браничевског Г. Игнатија у Пожаревцу je, од 26. до 30. маја 2006. године, одржан Међународни богословски симпосион Ф. М. ДОСТОЈЕВСКИ – САВРЕМЕНИ СВЕТ И УЛОГА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЊЕМУ.

У суботу, 27. маја, предавање о Достојевском одржао је Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије. Преосвећени Владика је говорио о слободи, љубави и присили. Истакнут је пример из дела Ф. М. Достојевског - да човек нема среће ни у кристалном дворцу, ако је неслободан. Преосвећени Владика је највише наводио приповетку Кротка. Проф. Владимир Меденица је затим, у свом излагању, истакао да је Достојевски био писац на кога је веома утицало Хришћанство, те да нису у праву неки савремени руски философи који то негирају. Достојевски је  трагао за правим и истинитим човеком а борио се против маске. Он је био против манекенке којој се клањао јелински свет и којој се клања савремено друштво. Достојевски је чезнуо за изворном лепотом.

Истог дана, у 14 часова, сви учесници Симпосиона посетили су цркву Светог Максима Исповедника, у Костолцу, а старешина цркве јереј Александар Михаиловић је домаћински угостио све присутне ручком у Костолцу.

У недељу, 28. маја, на Светој Архијерејској Литургији којом је началствовао Високопреосвећени Митрополит пергамски Г. Јован (Зизулас), уз саслужење петорице епископа и тридесет свештеника, рукоположен је ђакон Димитрије Касапис у чин јереја, иначе он је пореклом Грк и богослужи у Србији већ шеснаест година. Том приликом Митрополит Јован је беседио о свештеничкој служби и о љубави свештеника према свом Епископу. Митрополит је саветовао новорукоположеног јереја да има љубави према свом Епископу, пастви, грешницима, и онима које нико не воли. На крају је истакнуто да треба да буде спона између два братска православна народа, српског и јелинског.

У понедељак, 29. маја, у преподневној сесији којом је председавао Блажењејши Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован, учествовали су о. Стаматис Склирис и Високопреосвећени Митрополит пергамски Г. Јован. Модератор и преводилац у току излагања о. Стаматиса Склириса био је о. Владан Перишић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду. О. Стаматис се на оригиналан начин осврнуо на иконографију у делима Достојевског, који је сликао страсне и злобне ликове, али афирмисане јер верују у Васкрсење. Ликови на иконама су бића од крви и меса, али су уједно и бића која немају везе са трулежношћу и пропадљивошћу, а ликови код Достојевског су они који се узносе ка Царству Небеском, ка Рају. Њихова борба се води на разини смрт – живот. Затим је предавање одржао Високопреосвећени Митрополит пергамски Г. Јован, а модератор у току излагања био је Блажењејши Архиепископ Јован. Митрополит Јован се осврнуо на проблем етике и онтологије у делима Достојевског, који је осетио трагику живота и зло које је помешано са добрим. Пуританска етика је плитка и смешна у поређењу са ликовима Достојевског. На крају предавања, Митрополит Јован је зажалио што се Црква више окреће методама Великог Инквизитора, него Истини и Љубави, за којима трага Достојевски.

У поподневној сесији, Његово Преосвештенство Епископ браничевски Г. Игнатије, као домаћин овог међународног научног скупа, говорио је о нихилизму и савременој цивилизацији. Достојевски је васељенски учитељ и није нихилиста, и није тачна тврдња неких научника да је Ниче од њега наследио нихилизам. Преосвећени Владика Игнатије је, када је говорио о слободи, истакао Кирилов пример о самоубиству као апсолутној слободи. Алтернатива нихилизму је Хришћанство и антрополошки максимализам. Достојевски је пророк; није описивао Свету Евхаристију и није се служио богословским речником у техничком смислу, али је говорио о личности и слободи, а акценат, у његовим делима, био је на Васкрсењу. Коначно, Његов Христос јесте руски, али је уједно и универзалан.

После овог научног скупа очекујемо да у оквиру часописа Епархије браничевске Саборност, буду штампани сви реферати са овог веома значајног међународног симпосиона.

Фото и текст: јереј мр Жељко Ђурић

НАУЧНИ СКУП - СВЕТИ НИКИТА РЕМЕЗИЈАНСКИ

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Иринеја, у суботу, 27. маја 2006. године, у Гимназији, у Белој Паланци (Ремезијани) одржан је научни  скуп о Светом Никити Ремезијанском.

У јутарњим сатима, одржана је Света Литургија у мушком манастиру Дивљану. Затим су сви учесници научног скупа обишли манастирски комплекс, да би се после упутили у Белу Паланку. Научни скуп је организован поводом скорог објављивања сабраних дела Светог Никите Ремезијанског које је са оригинала, односно са латинског језика превела Душица Петровић. Преведене су Никитине омилије и поуке које је он беседио катихуменима.

У научном скупу узели су учешће познати богослови, археолози, историчари и лингвисти, међу којима истичемо Преосвећеног умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Г. Атанасија (Јевтића), протојереја-ставрофора др Радомира Поповића, др Александра Јовановића, мр Владимира Цветковића. Са овог научног скупа биће објављен и зборник радова на разне теме које су у вези са Светим Никитом Ремезијанским.

Протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, као декан Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију даривао је братство манастира Дивљана фреском на платну Светог Никите Ремезијанског, оригинални рад Горана Јанићијевића, професора Фрескописа на Академији.

ШОВИНИСТИЧКИ ГРАФИТИ ОКО МАНАСТИРА КОСИЈЕРЕВО

У близини задужбине краља Милутина Немањића, манастира посвећеног рождеству Пресвете Богородице  из прве половине XIV вијека, у Косијереву неких тридесетак километара од Никшића, на самој граници са Босном, који чува стопало Светог апостола Луке, у недјељу ујутру осванули су шовинистички графити, рекао је у изјави за радио «Светигору» игуман овог манастира Данило (Јокић).

„У недјељу рано ујутру у манастир је дошао младић и испричао нам  да је путоказ за манастир офарбан и на њему исписано Црногорска православна црква, да на оближњој згради бивше фабрике пише „Србе на врбе“, „Срби варвари“. По путу је у дужини од једно три километра   разним бојама исписано „По“ (да на албанском језику) и још доста негативних  натписа, док је у знак који из Билеће показује путоказ за Косијерево испаљено петнаест метака из ватреног оружја“, каже игуман Данило о овом догађају.

Отац Данило истиче да је добио на стотине позива од вјерника који предлажу да организују страже како би чували манастир и његово братство. „Одбио сам те понуде јер сматрам да је ово цивилизовано друштво и да ће, као што су људи на власти обећали, бити све као што је некада било, јер прије овог догађаја нијесмо имали сличних непријатности“, каже игуман Косијерева.

Древна немањићка Светиња манастир Косијерево чува стопало Светог апостола Луке чије исцјелитељске моћи су многима познате.

За тридесет девет година у манастиру, истиче игуман, није било вјенчања, и каже  да је за последње три године он вјенчао тридесет шест парова.

Игуман Данило је за Радио „Светигору“ испричао једно од новијих чуда која су се благословом Светог апостола Луке догодила у овом манастиру.

„Прије двије године јавио ми се брат Благоје који живи на три километра од Косијерева, рекавши да му се жена породила  у седмом мјесецу. Љекари су установили да дијете због проблема са плућима неће моћи живјети више од осам сати. Позвао сам га да дође у манастир, дао му уље из кандила и рекао да стави дјетету на језик. Након двадесетак дана дијете је изашло из болнице, осјећало се јако добро на чуђење љекара. Дјечака сам крстио у манастиру и дао му име Петар. Здрав је, нормално расте и развија се. У знак захвалности Петрови родитељи су манастиру поклонили звоно“, каже игуман манастира Рождества Пресвете Богородице  у Косијереву код Никшића игуман Данило.

Извор: Светигора прес - С.К.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu


Copyright © 1999-2006 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
e-mail