Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
2. јун 2006. године

БЕОГРАД ПРОСЛАВИО СЛАВУ – СПАСОВДАН

На дан Вазнесења Господњег служена је Света Литургија у Вазнесењској цркви у Београду. После Свете Литургије, пререзан је славски колач, а домаћин славе у име Скупштине Града Београда био је архитекта Ђорђе Бобић, градски архитекта.

Свечана литија је кренула у 11,30 часова опходом око Храма Вазнесења. У литији су били ЊКВ Алаксандар II Карађорђевић, градоначелник Београда заједно са другим члановима градске владе, представници Војске Србије и Црне Горе, и многобројни грађани. Прво стајање је било иза олтарске апсиде, затим се ишло ул. Адмирала Гепрата,Кнеза Милоша, до хотела Лондон, улицом Краља Милана до Теразијске чесме где је било друго стајање читање Светог Јеванђеља и јектеније. Затим је литија прошла ул. Кнеза Михајла, Краља Петра до Саборне цркве где је било и треће стајање. Литија се вратила ул. Симе Марковића, Поп Лукином, Бранковом, преко Зеленог венца, улицама Краљице Наталије, Добрињском, Адмирала Гепрата до Вазнесењске цркве где је код гранитног крста у порти служен помен свим погинулима 6. априла 1941. године.

ОТВОРЕНО ПИСМО ПРОТОЈЕРЕЈА ГОЈКА ПЕРОВИЋА ПРЕДСЈЕДНИКУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Ректор Богословије Светог Петра Цетињског парох цетињски протојереј Гојко Перовић упутио је отворено писмо Премијеру Црне Горе Милу Ђукановићу:

Поштовани г.предсједниче Владе,

Обраћам Вам се као грађанин Црне Горе коме је у последњих неколико година угрожена лична безбједност, у појединим приликама онемогућен приступ радном мјесту, при чему се често доводе у питање јавни ред и мир у црногорским мјестима, а све то уз пасивно присуство припадника МУП-а Владе којој сте на челу . Ријеч је овдје о физичким атацима на браве и врата, и неовлашћеном уласку припадника извјесне невладине организације, у пет православних цркава у Катунској нахији.

Зашто јавно писмо предсједнику Владе? У неколико последњих јавних наступа, Ви сте се дуго и детаљно бавили овом темом, саопштивши пар ставова који не уливају наду у ваљано и мирно рјешење овог проблема.
Рекли сте да није препоручљиво дословно истрајавати на слову (црквеног) закона, већ да треба узети у обзир реалност одређене грађанске иницијативе, да не треба «затварати очи» пред њом и сл.(интервју на ТВБ92). Казали сте да, када се ради о Цркви, држава неће обезбјеђивати «монопол» никоме, нити у том смислу треба ангажовати државну репресију - јер је питање Цркве одвојено од државе (конференција за штампу 22.05.2006.г., у Подгорици).

Монопол? Макар Ви г.предсједниче Владе најбоље знате какво позитивно и општекорисно значење може имати овај појам. Монопол закона. Монопол истине. Монопол договорених правила.

Црква и држава су одвојене, и тако треба да буде. Црква да не одлучује у сфери позитивних, грађанских прописа - већ да их као већ одређене поштује. Исто тако и држава треба да се односи према црквеном законодавству. Замислите само какав би хаос настао када би мјештанима неког села, пало на памет да из разлога што не подржавају Ваш политички програм, или сте им лично антипатични, не испоштују монопол Ваше Владе ( одбију да плаћају рачуне и сами преузму управу над мјесном школом или станицом полиције)? Ви сте предсједник Владе, баш зато што по позитивном значењу ријечи монопол, 50+1% гласова на изборима увјек значи 100% власти, а понекад и 100% репресије. Вјекови су прошли док је историја политике и њене теорије, изњедрила ово несавршено, али најправедније могуће уређење друштва на земљи.

Црквени прописи су још старији. Они нпр. кажу да свештеник који је рашчињен од свог епископа не може ићи на другу црквену територију, и тамо чинодејствовати ( а камо ли постати митрополит ?!?). Такав преступник, у једном уређеном грађанском друштву, може себе доживљавати ваљаним свештеником и у такво нешто убјеђивати друге грађане... међутим, храм у оној мјери припада селу ( грађанима ), колико и горе поменута школа или амбуланта. Неће ваљда сељани по свом тренутном нахођењу постављати учитеље и докторе, него ипак некаква министарства. Дакле, шта ради «грађанска иницијатива» на мом радном мјесту? Иницијативе, ако су грађанске и невладине, дјелују путем форума, летака, публикација, на трговима, у домовима културе или чак пивницама, а не упадом у службене просторије?

Ово је, ипак, посао за Вас. Не тражимо теократску, него правну и грађанску државу, када хоћемо да све грађане ове републике који (из ко зна којих све разлога) носе мантије, Ви као влада, разликујете и санкционишете, по праву употребе одређених службених просторија. Црква нема, и не треба никад да има, полицију и судове који санкционишу живот грађана, али зато држава треба да испоштује црквене одлуке и санкције неких унутрашњих црквених појава, ради државне бриге о јавној безбједности свих. Легитимном и демократском репресијом обезбиједите монопол, не српској или црногорској страни у сукобу, већ међународном црквеном закону. Све остало, предлози, покрети или иницијативе, нека буду на слободном «интелектуалном и духовном тржишту» идеја у Црној Гори, гдје се ставови неће усвајати препадом и силом, већ слободним избором појединца.

Ваш доброжелатељ пред Господом

Свештеник Гојко Перовић,
парох цетињски и
ректор Цетињске Богословије

ХРАМОВНА СЛАВА ДЕЧАНА

У манастиру Високи Дечани јуче је прослављена храмовна слава. На дан прослављања Вазнесења Господњег Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије, уз саслужење викарног Епископа липљанског Г. Теодосија. После Свете Литургије, кренуло се у литију, а после резања славског колача Преосвећени Владика Артемије се обратио окупљеним верницима и истакао улогу монаштва у очувању српских светиња на Косову и Метохији.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ПИПЕРИМА

Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије са свештенством, служио је поводом празника Вазнесења Господњег-Спасовдана, Свету Архијерејску Литургију и обавио освећење цркве Вазнесења Господњег у Горњим Мркама код Подгорице.

Ако би се човјек само усавршавао у границама своје природе, онда би последња ријеч људске природе били ови гробови који стоје око нас. Све што човјек ради и ствара овдје на земљи заврши се гробом, рекао је Високопреосвећени Митрополит Црногорско-приморски г. Амфилохије у својој бесједи окупљеном вјерном народу.

И цар и просјак, и богати и сиромашни, и учени и неуки сви су барабар под гробном плочом.

„Ако се све овдје на земљи завршава гробом и смрћу онда је човјек затворен као миш у мишоловци. Овај свијет онда личи на мишоловку или паукову мрежу у коју се хватају и мишеви и паукови, и мрави и црви, и људи. Мишоловка или паукова мрежа била би последња ријеч овог људског живота. Зато се Бог и вазнио данас на небеса да би показао да је мјера људског савршенства безмјерна, да човјек није осуђен на смрт, да није роб смрти, већ да у себи носи квасац бесмртности, вјечности, непролазности. Човјеково савршенство не завршава се оним што ради овдје на земљи него оним што му је Бог записао и одредио својим вјечним, божанским промислом“, рекао је Високопреосвећени Митрополит Црногорско-приморски г. Амфилохије.

Човјек се рађа, узраста и стиче знања до смрти, али право истинско знање је оно које побјеђује смрт, рекао је Митрополит Амфилохије.

„Човјек је на земљи створен не да би на њој остао, као што ни птићи не треба да остану у савијеном гнијезду птице већ да им у њему порасту крила да би се винули према небесима. Ова земља је као гнијездо које је Бог створио за нас људе, али не да у њему останемо него да на њој добијемо небеска, Божја крила, мудрост, знање и силу вјечности и бесмртности, да би тим крилима узлетјели до небеса и с оне стране небеса, да би се узнијели када наш час дође, оним путем којим се Господ узнио, да би се и ми за Њим и са Њим узнијели на небеса и да би нам се откриле оне велике и Свете тајне сакривене од наших тјелесних очију које задобијамо овдје на земљи, сакривене и од нашег тјелесног знања које стичемо кроз науке земаљске“, рекао је Митрополит Амфилохије и нагласио да је Вазнесење велики Свети дан, пуноћа свих земаљских дана и пуноћа Божје славе.

Након Свете службе Божије Митрополит Амфилохије је архијерејским граматама одликовао Драгољуба и Миладина Новаковића и Сашу Аћимића који су најзаслужнији за обнову цркве у Горњим Мркама.

Кумство храмовне славе за наредну годину преузео је Божо Новаковић.

Извор: Светигора прес - С.Ж./ С.К.

ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ И ГРАДСКЕ СЛАВЕ У ЧАЧКУ

Јуче је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Хризостом служио Свету Архијерејску Литургију у цркви Вазнесења Господњег у Чачку, уз саслужење свештеника и ђакона, а затим је предводио литију која се кретала главним градским улицама. На тај начин свечано је прослављена храмовна и градска слава.

ПРОСЛАВА СПАСОВДАНА НА РОВЦИМА

На Спасовдан, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у новоизграђеном храму Вазнесења Господњег на Ровцима код Берана. Црква је уочи Спасовдана освештана у присуству већег броја свештеника и верника. За показану синовску љубав и добротворну ревност према својој Светој Цркви, а посебно за несебично залагање на изградњи овог заветног храма, Епископ Јоаникије одликовао је архипастирском граматом Господина др Миомира Дашића, председника Одбора за изградњу. Преосвећени Владика је освештао славски колач и целом Одбору и свим приложницима пожелео свако истинско добро и даљи успех у раду. Као што је свуда у Црној Гори данас случај, у склопу Литугије одржано је и саборно крштење, а тридесетак новокрштених се први пут у животу причестило и то у новој сеоској цркви. После поздравних говора, наставио се велики црквено-народни сабор око храма на Ровцима.

Извор: www.teofil.cg.yu

КОЛЕКТИВНО КРШТЕЊЕ НА ЛЕДИНАЧКОМ ЈЕЗЕРУ ГАЛИЛЕЈА ИСПОД ФРУШКЕ ГОРЕ

Већ пету годину заредом парох лединачки Благоје Катић заједно са другим свештеницима из Срема организује групна крштења на лединачком језеру Сребро. Одушевљен лепотом језера учланио се у друштво које се бори за очување тог амбијента, који је по Катићевој замисли треба да постане и место духовног окупљања.

“Околина је слична оној око манастира Острог, јер језеро са три стране окружују стене, па смо стога одлучили да групна крштења организујемо да дан Василија Острошког, који је постао и заветни дан села. Прве године јавило се троје људи, наредне петнаестак, а овог пролећа смо на језеру крстили скоро 150 људи”, прича лединачки парох Катић.

Међутим, нигде нема амбијента као што је језеро у Лединцима и Катић каже да вернике оно подсећа на Галилејско језеро и на крштење Христа на Јордану, када су многи из масе света која је посматрала крштење Господа, пришли да и сами приме веру. “Вера нас учи да онај ко се не крсти водом и духом светим неће ући у царство небеско. Зато је крштење прва и основна света тајна и без крштења нема ни спасења”, каже лединачки парох. Мештанима се свиђају оваква крштења, нарочито јер све више људи долази у њихово село, па се и тако шири добар глас о Лединцима, па се они труде да сачувају своје језеро.

Прота П.Азап

У ЦЕТИЊУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ИКОНА ПОЛАЗНИКА ЛИКОВНЕ СЕКЦИЈЕ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ

Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије благословио је и отворио 31. маја 2006. године у Књигопечатњи Цетињског манастира изложбу икона полазника ликовне секције Богословије Светог Петра Цетињског.

О богословском значају икона и иконама које су синоћ изложене говорио је игуман Цетињског манастира јеромонах Лука, магистар историје умјетности.

Говорећи о значају икона игуман Лука осврнуо се на данашње доба које је доба антииконе, доба унакаженог људског лика, постављеног као модел који треба слиједити.

„У свакој пори нашег друштва, у сваком прегнућу рода људског појављује се тај унакажени лик звијери и свима се заповиједа да га слиједе. Тај лик звијери нијесу баш чудовишта, мада ових дана Европа проглашава и нека чудовишта за своје иконе и богове, то је лик човјека који не мисли на Бога и не сматра да Бог у њему може имати мјеста. Тај лик на први поглед и не изгледа страшно, страшна је његова унутрашњост. Oн нам је свима у XX и XXI вијеку заповијеђен од стране читавог околног свијета и постао јe норматив који треба слиједити да би човјек успио у друштву и показао себе и своје вриједности. Заповијеђен нам је као норматив да не би показли оне друге вриједности које надвлађују и вријеме и простор, сва ограничења и све границе, све оне вриједности које носи вјечни лик иконе. Лик иконе није једносмјеран, он је вишесмјеран, иде у прошлост, будућност, у садашњост, испуњава сваку пору нашег живота и сија у свакој молитви. Ови други ликови не да не сијају него стално вуку у мрак. Лик иконе увијек каже „Већи си ти замишљен од Бога него што си сад“ а лик звијери каже „Мањи си ти и мањи треба да будеш него што си сад, остави све своје идеје и саобрази се околини“, рекао је игуман Цетињског манастира.

Јеромонах Лука цитирао је ријечи духовника наших дана оца Софронија који каже: „Преда мном су стајала два пута или помирити се са околином и тиме себе осудити на изопачено, или прихватити страшни позив Христов, када сам се опредијелио за ово друго препородио сам се за живи живот у живом Богу“, и нагласио, да икона није само нешто насликано већ нешто што постоји у нама, што узлази и нас узводи са собом.

«Све остало или стагнира или изводи а тиме умртвљава све наше духовне, душевне и тјелесне снаге нудећи нам некакав одмор и лажни спокој, све само да човјек престане да буде она одапета стријела ка Богу. А Бог нас је, по ријечима Светог Василија, створио да будемо стријела чезнућа. То чезнуће видимо у иконама. Оно је нешто што не може да престане, што расте из силе у силу, из славе у славу, што се не завршава ни овдје ни у вјечности. Као што је Бог бесконачан тако је и нас призвао на то бесконачно усавршавање које има само један крај а то је бескрај“, рекао је игуман Лука.

„Зато када гледамо ове, и не само ове него било које иконе, стојмо пред њима са трепетом. Нека су и врло лоше, и пуне неких боја, превише шарене, треба да знамо да је једна икона вреднија од читавог овосвјетског сликарства зато што је засољена бесмртношћу, за разлику од свега онога што, не само што трули и пропада, него и нас вуче за собом. Икона неће никада стати, и никада неће престати да призива у нове и нове свјетове“.

Отац Лука каже да човјек који слика икону зна шта хоће за разлику од осталих сликара који сликајући тек покушавају да виде шта хоће.

„Онај који је кренуо да слика иконе, па макар имао и дванаест година, већ је одлучио шта хоће. У том свјесном акту лежи и велика вриједност иконе“.

Јеромонах Лука је на крају бесједе честитао излагачима што су овај свјесни акт разбијања овоземаљских окова приказали и присутнима на синошњој изложби да би се и њихове очи одмориле на вјечним ликовима и вјечном призвању.

Како је у изјави за Радио „Светигору“ рекао ректор Цетињске Богословије протојереј Гојко Перовић, ученици су изложили радове припремане у другом полугодишту. Изложено је неких петнаестак икона које се углавном односе на ликове Светитеља а најчешћи мотиви су Свети Петар Цетињски и рани светитељи хришћанске цркве.

Гости изложбе били су матуранти Призренске Богословије, тренутно измјештене у Нишу, који су јучерашњим боравком у манастиру Острог и на Цетињу, окончали своју редовну матурантску екскурзију.

Извор: Светигора прес - С.К.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu