Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
8. јун 2006. године

МИТРОПОЛИТУ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОМ И ЕГЗАРХУ СВЕТОГ ТРОНА ПЕЋКОГ Г.АМФИЛОХИЈУ ПОТВРЂЕНА ПОЧАСНА ТИТУЛА АРХИЕПИСКОПА ЦЕТИЊСКОГ
СВЕЧАНО ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ИКОНА И ФРЕСАКА НА АКАДЕМИЈИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА УМЕТНОСТИ И КОНСЕРВАЦИЈУ
СВЕЧАНИ ДОЧЕК РУКЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА У ХРАМУ ХРИСТА СПАСИТЕЉА У МОСКВИ

МИТРОПОЛИТУ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОМ И ЕГЗАРХУ СВЕТОГ ТРОНА ПЕЋКОГ Г.АМФИЛОХИЈУ ПОТВРЂЕНА ПОЧАСНА ТИТУЛА АРХИЕПИСКОПА ЦЕТИЊСКОГ

Титула архиепископа цетињских, раније зетских, а у исто вријеме митрополита црногорско-приморских, почасног је и литургијског карактера.

Први Митрополит Црногорски и приморски са почасном титулом Aрхиепископа био је Ромил Први из 1530. г. за вријеме турске окупације Црне Горе. Његов наследник, Митрополит Црногорски и приморски, такође Aрхиепископ Цетињски био је Василије из 1532. године (епископ Шумадијски Сава: „Српски Јерарси од 9 до 20 века“ – 1996. г.)

Опште је познато да су се и Петар II Петровић Његош и Митрофан Бан такође потписивали као архиепископи. Почасна и литургијска титула Архиепископа Цетињског - Митрополиту Црногорско-приморском Г.Амфилохију на последњем Сабору Архијереја Српске Православне Цркве потврђена је због њеног историјског континуитета, као што је, уосталом, и титула Егзарха Светог Трона Пећког потврђена последњих година, а која следује титули коју су носили митрополити црногорско-приморски од Василија Петровића – Његоша (1750-1766) до Митрофана Бана (1885-1920), после пада Пећске Патријаршије под турску власт.

СЛУЖБА ЗА САОПШТЕЊА
МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

СВЕЧАНО ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ИКОНА И ФРЕСАКА НА АКАДЕМИЈИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА УМЕТНОСТИ И КОНСЕРВАЦИЈУ

Синоћ је у препуном атељеу Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, Његово Преосвештенство Епископ браничевски Г. Игнатије отворио завршну Годишњу изложбу живописачких радова студената Академије Српске Православне Цркве.

На почетку је, декан протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, заблагодарио Господу за сва добра која су проистекла од студената и професора ове Академије. Декан се захвалио свим присутнима што су дошли да се увере да се на овој високошколској црквеној установи вредно радило у претходној академској години.

Преосвећени Владика, који је иначе био декан Академије, у својој беседи је истакао да икона, за разлику од профане уметности, показује реалног и историјског човека са својим трагичностима, који ће у заједници са Богом васкрснути. “Светитељи често подсећају на ликове из бајки, али то не одражава њихов унутрашњи живот.” На крају беседе, Владика је истакао да професори морају да заједно са студентима дођу до врхунца и на иконама покажу васкрслог човека који је заиста живео у историји.

Затим се Декан захвалио и г. др Милану Радуловићу, Министру вера у Влади Републике Србије, што је дошао на отварање изложбе и замолио га да се обрати окупљеним гостима. Министар Радуловић је истако да је Србија веома сиромашна храмовима и манастирима, иако то није у историји и предању српског народа, али и да се последњих година доста гради у свим Епархијама, тако да је пред студентима и самом Академијом Српске Цркве један велики задатак – живописање свих цркава и иконостаса, а затим и обнова оних страдалничких, порушених или запуштених манастирски цркава, живописа и иконостаса. Министар је истако потребу да се Академија Српске Цркве нађе у саставу Универзитета у Београду, јер кадрови који се образују на овој високошколској црквеној установи треба да буду стожер будућег Завода за заштиту споменика Српске Православне Цркве.

Појање хора под диригентском палицом мр Предрага Миодрага увеличало је овај свечани тренутак, а Декан Радомир Поповић је пожелео, на крају, свим присутнима да погледају и доживе иконе и фреске и да заиста буду међу светима.

СВЕЧАНИ ДОЧЕК РУКЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА У ХРАМУ ХРИСТА СПАСИТЕЉА У МОСКВИ

Света десница Светог Јована Крститеља која је јуче из Цетињског манастира пренијета у Москву ради четрдесетодневног путовања по православној Русији синоћ је у 18 часова, по московском времену, стигла у московски Храм Христа Спаситеља, јавио је из Москве Радио-Светигори јеромонах Петар (Драгојловић).

Тада је, у току великог бденија у Храму, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, пролазећи кроз два реда од око двије стотине свештеника Руске и Српске Православне Цркве предао на западном улазу храма Христа Спаситеља Свјатјејшем Патријарху Московском и цијеле Русије Алексију Другом једну од највећих Светиња хришћанске васељене.

Ушавши у Храм, у пратњи црквено-државне делегације која је Светињу допратила са Цетиња, Патријах Алексије је Руку највећег рођеног од жене положио на централно место у Храму, у специјално приготовљено постоље, заштићено непробојним стаклом и украшено иконом Светог Јована и цвијећем. У пригодном слову Руски Патријарх је посебно заблагодарио Високопреосвећеном Владици Амфилохију и Митрополији црногорско-приморској због доласка руке Светог Јована у Русију. Патријарх је истакао да је долазак Руке велики благослов и огромна радост за све вјернике Руске Православне Цркве, нагласивши да све нас она призива на покајање и живот по Јеванђељу.

По завршетку бденија, негдје око 19,30 часова по московском времену, Патријарх московски се по други пут поклонио Светој десници, а за њим су то учинили педесет владика Руске Православне Цркве и око двије стотине свештеника. Храм Христа Спаситеља био је претијесан да суноћ прими све вјернике, тако да је велики број њих остао у порти. По ријечима оца Петра, у Москви се процјењује да се за непуних сат и по времена руци Светог Јована поклонило неколико хиљада Московљана.

Свјатјејши Патријах Алексиј данас ће, уз саслужење Архиепископа Цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, педесет владика Руске Православне Цркве и Руске Заграничне Цркве, те око двије стотине свештеника из Русије, Црне Горе и Србије у храму Христа Спаситеља поводом доласка Свете деснице у Москву служити Свету архијерејску литургију.

Извор: Светигора прес - Р.В.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu