Информативна служба
Српске Православне Цркве
26. јун 2006. године

ЊЕГОВО БЛАЖЕНСТВО АРХИЕПИСКОП ОХРИДСКИ И МИТРОПОЛИТ СКОПСКИ Г. ЈОВАН ПРИМЉЕН ЈЕ НА ЛЕЧЕЊЕ У УНИВЕРЗИТЕТСКУ БОЛНИЦУ НА БЕЖАНИЈСКОЈ КОСИ

Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован, данас, 26. маја 2006. године, због погоршаног здравственог стања примљен је на лечење у Универзитетску болницу на Бежанијској коси, у Београду.

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода

 

ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР МОМЧИЛО КРИВОКАПИЋ -
ИСТИНА О КОТОРСКОЈ ЦРКВИ - СВАЂАЛИЦИ

Поједини медији објавили су извјесне податке о градњи ткз. «цркве»  распопа Мираша Дедејића и «освећењу» тог објекта  у Котору, на шта се саопштењем, јавности већ обраћао Архијерејски намјесник Бококоторски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић.      

Гостујући у емисији «Питајте свештеника» на таласима Радио-Светигоре протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић одговарајући на питања слушалаца заинтересованих за овај случај каже, да је извјесна  Винка  Томичић иначе римокатоликиња, поменуту кућу смјештену  у старом граду, близу бившег которског затвора,  као и цијелу своју имовину,  поклонила  Римокатоличкој цркви на Прчању.

Архијерејски намјесник Бококоторски истиче да  посједује комплетну документацију, гдје пише  да је на захтјев ''Каритаса'' Бискупије которске, Регионални завод за заштиту споменика културе Котор обезбиједио конзерваторске услове потребне за адаптацију поменуте куће за  канцеларије «Каритаса», истичући да су том приликом  конзерваторски услови, чији је потписник бивши директор Завода,  крајње коректно урађени.

«Прошле године, на  опште чуђење, сазнали смо  да се  кућа претвара у Мирашеву «цркву». Иако је на том мјесту  постојало неколико градилишта, ни један траг није упућивао да ту може бити ријечи о нечем сличном. Све то су у тајности радили они исти   мајстори који су обнављали католичку цркву Светог Јосипа, гдје су и склањали алат. Схватили смо о чему је заиста ријеч тек када је у марту ове године на објекту никао звоник. Из пројекта, до којег смо успјели  да дођемо, видјели смо да је  сутерен  претворен у канцеларију а врата пробијена на незаконит начин. Садашња директорка Завода, иначе функционер СДП-а  је  прећутно прешла   преко тога. У  држави гдје обични  народ малтретирају за разне ситнице, наредбом «некога одозго», у овом случају,  врата су постављена тамо гдје их никада није било», каже  протојереј-ставрофор Кривокапић.

Отац Момчило напомиње да посједује  потпуну документацију, из које се види,  да је један покојни фунционер Бискупије которске, кућу «препустио»  извјесном Вуку Рајковићу, иначе службенику «Ине» Загреб, на коју се  укњижио не у которском већ у цетињском суду, што је веома индикативно.

«Многи заборављају да Црква Божија и њене слуге свуда, па и у цетињском суду имају пријатеље, тако да сам добио примјерак уговора гдје Вук Рајковић поклања ЦПЦ, односно Мирашу Дедејићу, поменуту  кућу, али нигдје у документу  не стоји како је он постао њен власник. На основу свих ових  аргумената ће, позната адвокатица из  Београда, чија се  кућа налази  поред поменуте «цркве»,  покренути судски спор,  у коме   ће доказати  да је у све умијешана католичка црква, односно један покојни дон,  а као доказе искористиће све злоупотребе које је направио Завод за девастацију споменика културе као и  сумњиво рјешење министра урбанизма дато постфестум, када је објекат за који није тражена легализација био готов»,  каже отац Момчило.

Описујући сам објекат «прве црногорске цркве» протојереј-ставрофор Кривокапић наглашава да је то  једна мала, смијешна «франкештајн» кућа, на два нивоа са лажним сводом, у сендвичу између других кућа, на коју је постављен некакав звоник, звоно и лажни иконостас.

«Лажни иконостас на лажној цркви. Све то личи на скаламерију у коју  могу стати сва три вјерника ЦПЦ из Котора», каже отац Момчило и додаје да су организатори, када је распоп Мираш  требало да изврши освећење  «цркве- свађалице» позивали народ да присуствје на начин:  «Дођите направљено је хиљаду сендвича», а када би неко питао «зашто»?,  одговор би гласио «Биће освештање прве црногорске цркве», каже  отац Момчило.

Када све ово прође и када нестане секте Мираша Дедејића, која је очигледно прављена за једнократну употребу, а коју је покојни дон у својој демонизованој комбинаторици покатоличавања православних смислио и осмислио, поставља се питање шта ће бити са том «кућом-црквом свађалицом»? Рецимо када би нам  је неко  понудио, не би је узели за цркву, каже он,  подсјећајући на случај кад су Французи дошавши 1807. године у Котор, Светом Петру Цетињском хтјели да поклоне цркву  доминиканског самостана. Одбивши  понуду, Свети Петар је рекао да је  неће прихватити јер је толико прљава  да се може очистити само огњем. Ријечи Светог Петра Цетињског  обистиниле су  се, а црква заиста изгорјела тако да ни камен на камену није остао. На том мјесту сада поносно  стоји которска Саборна црква Светог Николе.

«Бојим се да се ни ово мјесто неће без огња моћи очистити», додаје отац Момчило уз опаску «Само да неко не помисли да ћемо ми подметнути пожар».
«Ми је дирати нећемо. Моја је дужност да са стране пратим шта се ту дешава,  јер као пастир морам штитити  стадо Христово које разни демонијаци одвлаче од праве цркве. Спречаваћу то свим дозвољеним средствима, јер сам цркву и њено достојанство  знао  да браним и до сада, чак и мало радикалније,  што још памте старији Которани», подсјећа Архијерејски намјесник Бококоторски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић.

Извор: Светигора прес - С.К.

ОДРЖАН ЈАЊСКИ САБОР У МАНАСТИРУ ГЛОГОВАЦ КОД ШИПОВА

Манастир Глоговац је одувек био духовни центар Јања. После Другог светског рата комунистичка власт насилно је укинула улогу и значај овог манастира, али оснивањем Епархије бихаћко-петровачке обновљена је духовна и културна манифестација која се одржава сваке године под именом "Јањски сабор". Сабор се одржава сваке године у манастиру Глоговцу у Недељу свих светих.

Око две хиљаде верника и ове године окупило се у недељу 18. јуна 2006. године, на празник Свих Светих, у манастиру Глоговац, код Сипова, на 16. Јањском сабору.

На улазу у црквену порту свештенство Епархије бихаћко-петровачке и верни народ доцекали су епископе осјечкопољског и барањског Г. Лукијана, Бихаћко-петровачког Г. Хризостома и Епископа дремвицког Марка, викара Архиепископа охридског и митрополита скопског Јована који су у манастирској цркви Св.великомуценика Георгија, уз саслужење више свештеника и ђакона служили Свету архијерејску Литургију.

По завршетку Литургије обављено је ломљење славског колача а све присутне је поздравио Епископ Хризостом истакавши значај одржавања Јањског сабора, а пригодну беседу говорио је Епископ осјечкопољски и барањски Г. Лукијана где је позвао верне да следе Христов пут, да негују и чувају своју веру православну.

Јањском сабору су присуствовали и председник Републике Српске Драган Чавић који је испред светог храма обратио присутном народу и као и министар вањских послова Босне и Херцеговине г. Младен Иванић, те многи бројни гости из Републике Српске и Србије.

Манастир Глоговац налази се у селу Бабићи, код Шипова. Једини је манастир који је изграђен у овом јањском крају. Овај средњовековни манастир порушили су Турци одмах после окупације овог краја. Нова црква манастира Глоговца, после дужег опустошења, подигнута је 1867–1869. године, за време Омер-паше Латаса . Осветио ју је 1869. године Епископ Дионисије (Милијевић). На празник Покрова пресвете Богородице, 14. октобра 1944. године, манастирски храм су запалиле усташе. За вријеме епископа бањалучког Андреја (Фрушића) храм је обновљен и освећен, али као парохијска црква. Освећење су извршили епископи жички Василије (Костић) и бањалучки Андреј (Фрушић).

Протојереј Предраг Азап

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu


Copyright © 1999-2006 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
e-mail