Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
13. јул 2006. године

ХИРОТОНИЈА АРХИМАНДРИТА ИРИНЕЈА
за Епископа аустралијско-новозеландског
НА ЦЕТИЊУ ОДРЖАН ПЕТРОВДАНСКИ САБОР

ХИРОТОНИЈА АРХИМАНДРИТА ИРИНЕЈА
за Епископа аустралијско-новозеландског

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одржаном од 15. до 27. маја 2006. године, за епископа Епархије аустралијско-новозеландске изабран је Референт Светог Архијерејског Синода и шеф канцеларије Одбора за Косово и Метохију Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве, Високопреподобни архимандрит ИРИНЕЈ (Добријевић).

Архимандрит Иринеј, именовани Епископ аустралијско-новозеландски, је рођен 6. фебруара 1955. у Кливленду, Охајо, САД, од оца Ђуре и мајке Милице (рођ. Свилар). Основно образовање је стекао у Кливленду, Охајо, а потом од 1973-1975. године се школује на Академији уметности такође у Кливленду. Од 1975-1979. године похађао Православну богословију светог Тихона South Canaan, у Пенсилванији. Потом је 1980. године уписао Православну теолошку академију Светог Владимира, Крествуд, Њујорк, коју је завршио 1982. године, а потом се уписује на Атински Центар, 2000, 2003. године где по завршетку добија сертификат из савременог грчког језика I и II ниво. Након завршених студија на Православној духовној академији светог Владимира, са звањем магистра богословља уз посебне похвалеза магистарски рад Епископ Николај Велимировић: 1921. Мисија у Америци, и Академији светог Тихона, са академском оценом maxima cum laude, највећим делом радио је у области образовања, предајући на Универзитету Лојола у Чикагу, као и на Теолошком факултету СПЦ у Београду.

Његово Високопреосвештенство Митрополит средњезападно амерички Г. Г. Христофор га је 15. јануара 1994. године рукоположио у чин ђакона у Српској православној саборној цркви Васкрсења Христовог у Чикагу, Илиној. Монашки постриг примио је 18. јануара 1995. у манастиру Светог Саве у Либертивилу, Илиној, и том приликом је добио монашко име Иринеј по светом Иринеју Епископу лионском, а у чин јеромонаха рукоположен је 27. јануара 1995. у цркви светог Саве у Парми, Охајо,САД.

Од бројних функција, које отац Иринеј обавља, значајно је споменути да је он ко-представник Српске православне цркве у Централном одбору Светског савета цркава (WCC) и Конференције европских цркава (КЕК-СЕС), члан је Јасеновачког одбора Светог архијерејског синода, као, Сталног мисијског одбора Светог архијерејског синода Српске православне цркве и Одбора за Косово и Метохију Светог архијерејског сабора. Поред тога, он је члан Управног одбора Међународне православне добротворне организације (IOCC), Извршног одбора Америчке конференције религија за мир (USCRP), Конгреса српског уједињења, Саветодавног одбора Фонда за српске студије "Његош" на Универзитету Колумбија, уређивачког одбора Друштва за неговање успомене на Николу Теслу, Радне групе за еколошку правду америчког Националног савета хришћанских цркава (NCCC) и Одбора за комуникације при Управном одбору Академије св. Владимира; Српско-америчког центра у Београду. Почасни је члан Управног одбора ZOE for Life! (хуманитарне организације која нуди помоћ православним женама у ризичној трудноћи). Међу бројним признањима која је добио, носилац је и Ордена Вука Караџића III степена, којим га је одликовао Председник Државне Заједнице Србија и Црна Гора, Светозар Маровић, за посебне заслуге у побољшању веза српске државе са Србима у расејању, и за заслуге у унепређивању односа Цркве и државе.

Наречење изабраног Епископа Иринеја обавиће Његова Светост Патријарх српску Г. Павле, у петак, 14. јула 2006. године, са почетком у 17 часова, а чин хиротоније, у суботу, 15. јула 2006. године, на празник Полагања ризе Пресвете Богородице у Саборној цркви Св. архангела Михаила у Београду са почетком у 9 часова.

***

ПОЛОЖЕЊЕ РИЗЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
ПРЕНОС ВИНЧАНСКЕ-БЕЗДИНСКЕ ИКОНЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

За време цара Лава Великог (458-471), царице Верине и патријарха Генадија, у Назарету билa је једна девица Јеврејка којa је држала у тајној одаји ризу пресвете Богородице. Многи болесници и невољници добијаху исцелење молитвом и додиром те ризе. Она би пренесена у Цариград и положена у цркву Влахерне што изазва велику радост у царскоме граду, a Цариград је од самог почетка посвећен Богородици.

У повељи града Београда, Деспот Стефан каже: ''нађох најкрасније место од давнине, превелики град Београд, разрушен и запустео, саздах њега и посветих га Пресветој Богородици.''

Много пре времена Деспота Стефана, а први пут 1071 године помиње се чудотворна икона Богородице београдске за коју се верује да ју је осликао сам јеванђелист Лука. Икона је највероватније боравила у Београду све до 1521. године. Услед пада Београда под османлије велики део становништва бива расељен у Цариград, носећи са собом и велики део реликвија, вероватно и чудотворну икону Пресвете Богородице Београдске.

А Икону, која се звала Владимирска, донео је у Србију монах Пајсије, Грк са Крфа. Епископ Стефан (Љубибратић), намесник тадашњег митрополита Мојисја (Петровића), положио ју је у саборни београдски храм Св. Архангела Михаила. Ту је Икона остала две године пружајући исцељења многим болесницима који су јој с вером прилазили. Пајсије је у међувремену обновио запустелу цркву манастира Винча крај Београда, па је 1729. године, 2./15. јула – на Дан полагања ризе Пресвете Богородице – Икона свечано пренесена из Београда у Винчу. Икону је, затим, у манастир Бездин пренео винчански игуман Теодосије (Веселиновић).

НА ЦЕТИЊУ ОДРЖАН ПЕТРОВДАНСКИ САБОР

Светом Архијерејском Лиутргијом коју су у Цетињском манастиру служили Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г.Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ Диоклијски игуман острошки Г. Јован са свештенством и монаштвом Митрополије Црногорско-приморске 12. јула је на Цетињу почео Петровдански црквено-народни сабор.

«Ти си Христос, Син Бога Живога», ријечи су Светог апостола Петра, оног истог апостола који је био брз и да Господа исповиједи, и да Га се одрекне али и да се покаје, оног истог апостола који је Сина Божјег исповиједио и прије страдања, Васкрсења, Вазнесења и силаска Светог Духа на апостоле, прије Његовог уласка у славу», рекао је у архипастирској бесједи вјерницима окупљеним у Цетињском манастиру Преосвећени Владика Диоклијски Г. Јован.

«Још нас апостол Петар моли и упозорава: «Поштујте и оне господаре који су зли, који нијесу добри према вама, који покушавају да изруже ваше име хришћанско најсветије». И нама се некада даје да пред собом имамо људе који често пута нијесу ни свјесни ове Светиње, храма Божијег и данашњег празника. Има на жалост и оних, који се као Хришћани својим животом искључе из Сабора и благодатног тока Цркве Христове, духовног живота. Таквих је било и биће и на њих не треба обраћати пажњу. Треба гледати на оне који својим животом свједоче Истину Божију који су као апостол Петар исповиједили јединога Господа нашег Исуса Христа: «Ти јеси Син Божији, једини Спаситељ наш, једини извор нашег живота». Извор са којег се ми појимо јесте управо служба Божија и храм гдје се она савршава. Од те свјетлости зависи да ли ће се један народ, једна земља и цио свијет просвијетлити. Дај нам, Господе, те свјетлости небеске, просвијетли нас, најприје нас Хришћане молитвама данашњих Светих апостола Петра и Павла. Дај нам Господе да унутра будемо што јединственији, што сложнији, што мирнији, и да та свјетлост засија по цијелом свијету. Да и они који не знају за Тебе, Господе Исусе Христе, познају да си Ти Једини Спаситељ и Избавитељ од гријеха, од зла и смрти», рекао је Преосвећени Владика Диоклијски игуман Острошки Г. Јован.

У току Свете службе Божије Високопреосвећени Митрополит Амфилохије у чин ђакона рукоположио је Игора Балабана из Бара, апсолвента Теолошког факултета у Београду.

По завршетку Свете Архијерејске Литургије, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије и Преосвећени Владика Јован предводили су Свечану Литију која је обишла темеље храма Светих апостола Петра и Павла поред дворске цркве на Ћипуру.

«Име Петар значи камен, значи стијена, ријечи су Господа нашег Исуса Христа за Светог апостола Петра, стијена на којој ће Он саградити Цркву Своју, коју ни врата пакла неће надвладати. Ми се налазимо на оном најдоњем камену, камену станцу града Цетиња, јер остаци храма на којима стојимо и на којима смо освештали овај славски колач, заједно са Влашком црквом, остаци су једног од најстаријих храмова који овдје постоје. Сабрани овдје на овом Светом мјесту, на главном камену на коме је саграђена Црква, сабрали смо се да се и ми утемељимо на Светом темељу Светих првоврховних апостола Петра и Павла и утврдимо вјеру у Сина Божјега», рекао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије у архипастиркој бесједи, након резања славског колача на темељима цркве посвећене Светим првоврховним апостолима Петру и Павлу.

«На њиховој вјери почива Црква Божија, на тој вјери почива Васиона. То јесте њихова вјера, истинска права, која је камен темељац на коме почива овај град, васиона, људски живот и сва историја човјечанства. То је она основна стијена на којој све почива и на којој се и ми данас утврђујемо, молећи Господа да утврди и Црну Гору на стијени те праве Божије вјере, вјере Светих апостола Петра и Павла, Пресвете Богородице и свих Светих Божјих људи. Да Господ на тој вјери утврди и овај град, јер је он град постао том вјером и све док се буде држао те Христове, Божије, праве, православне вјере овај ће град имати будућности. Оног тренутка када би се он те вјере одрекао, не дај Боже, то никад бити неће, овај би град изгубио свој смисао, свој темељ, а заједно са њим и Црна Гора и сав наш народ, а онда и сви људи на земљи и сва свјетска племена. Зато се поклонимо имену Божијем и прославимо још једном Свете првоврховне апостоле Петра и Павла и њиховог имењака Светог Петра Цетињског, достојног њих, чије мошти цјеливамо. И нека би Бог дао да и ми будемо носиоци и свједоци те праве вјере, да нам живот буде саграђен на тој стијени, којој ни врата пакла, ни смрти, ни икакве демонске силе не могу одољети, нити је надвладати», поручио је Високопреосвећени Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије са темеља храма Светих апостола Петра и Павла на Цетињу.

Извор: Светигора прес - С.К.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu