Информативна служба
Српске Православне Цркве
24. август 2006. године

ОДГОВОР ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА БАЧКОГ ИРИНЕЈА НА ДОПИС УРЕДНИКА И НОВИНАРА ГРАЂАНСКОГ ЛИСТА ПОВОДОМ САТАНИСТИЧКЕ СЕАНСЕ ОДРЖАНЕ ИСПРЕД ВЛАДИЧАНСКОГ ДВОРА У НОВОМ САДУ 22. АВГУСТА ТЕКУЋЕ ГОДИНЕ И НЕДОБРОНАМЕРНИХ ПРИКАЗA ОВОГА ДОГАЂА У БОГОБОРАЧКОМ ДЕЛУ ДОМАЋЕ ШТАМПЕ

Поводом сатанистичке сеансе одржане испред Владичанског двора у Новом Саду 22. августа текуће године и недобронамерних приказa овога догађа у богоборачком делу домаће штампе, овом приликом објављујемо допис Gra?anskog lista којим се Епископу бачком постављају питања у вези са ''прекидом уличне представе италијанске групе Teatro dei Venti'' и одговор Епископа на овај допис уредника и новинара наведеног Листа. Напомињемо да Gra?anski list није желео да објави овај одговор, те га ми овде објављујемо у целости.

Допис Gra?anskog lista
ОДГОВОР ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА БАЧКОГ ИРИНЕЈА НА ДОПИС УРЕДНИКА И НОВИНАРА ГРАЂАНСКОГ ЛИСТА

***

Gra?anski list
Trg mladenaca 4/II, 21 000 Novi Sad
Tel/fax: 021/528-233
e-mail: redakcija@gradjanski.co.yu
 
Srpskoj pravoslavnoj Eparhiji ba?koj
n/r njegovom preosvestenstvu
episkopu ba?kom gospodinu Irineju

Postovani,
Molimo Vas da nam, u cilju objektivnog informisanja gra?ana odgovorite na slede?a pitanja u vezi sa ju?erasnjim prekidom uli?ne predstave italijanske trupe ?Teatro dei Venti?:
•  Zbog ?ega ste bili prinudjeni da zovete policiju koja je prekinula predstavu?
•  Posto se u medijima spominje da je navodni razlog bila buka koja je ometala verski obred, molimo Vas da nam ka?ete da li je to istina i koji obred je bio u pitanju?
Odgovore nam mo?ete poslati pismeno na faks 021/528 233, a mogu?e je i da se ?ujemo telefonom kako bismo snimili telefonsku izjavu. Molimo Vas da nam u cilju istinitog i pravovremenog obavestavanja javnosti odgovorite sto pre. U nadi da ?emo uspostaviti uspesnu saradnju, u obostranu korist
S postovanjem,

Dalibor Stupar, novinar
Dimitrije Vidanovi?, urednik

***

ОДГОВОР ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА БАЧКОГ ИРИНЕЈА НА ДОПИС УРЕДНИКА И НОВИНАРА ГРАЂАНСКОГ ЛИСТА

Господину Димитрију Видановићу, уреднику, и
господину Далибору Ступару, новинару
Грађански лист
Трг младенаца 4/II, у месту
Нови Сад, 23. августа 2006.
 
Уважена господо,
 
На ваше тражење обавештења „из прве руке” о синоћњем тужном и ружном „спектаклу” надомак Саборне цркве и буквално пред капијом Владичанског двора, као и о нашој реакцији тим поводом, част ми је да вас – у циљу истинитог и правовременог обавештавања јавности, како с правом очекујете – о свему томе обавестим како следи:
1. Нити ја нити ико из моје околине није унапред, ни службено ни на било који начин, био обавештен о намери организаторa споменуте „уличне представе” да је изволе приредити на простору који несумњиво мора бити поштован због непосредне близине храма Божјег и мира епископске резиденције и свих који у њој бораве и раде, а поготову нас нико није питао да ли смо са њиховом намером сагласни. Питам се: ко им даје то право? Да ли верују да су Српска Православна Црква и њени свештенослужитељи и верници и данас бесправне друштвене парије, лица ван закона? Да ли они којима ништа није свето имају право на иживљавање над онима који свесно живе за светињу хришћанске вере и Цркве? Зашто ту крајње неукусну и накарадну „представу” нису организовали у својим двориштима или под својим прозорима? Зар заиста не знају да су у Европи - и у културном свету уопште - храмови и њихова околина законом заштићени не само од светогрдних него и од обичних, али неприличних садржаја и манифестација? Да не мисле можда да само верници - а посебно православни хришћани - не уживају никаква људска права и никакве грађанске слободе?
Нисам наиван, па да очекујем да најважније храмове и црквене центре код нас даноноћно чувају наоружани људи из органa јавног реда и мира, као што бива у многим земљама Европе и света, између осталих и у већински муслиманској Турској, о чему сведочим као очевидац, али очекујем да будемо слободни и равноправни у нашем друштву и да се наша уверења уважавају, а наше светиње оставе на миру. Јер, и ми поштујемо свачија слободно изабрана уверења, маколико евентуално различита од наших сопствених, уважавамо светиње сваке вероисповести и признајемо слободу савести и људско достојанство и нашим суграђанима који се декларишу као атеисти, агностици или пак верски равнодушни.
Кад ово споменух, подсећам на чињеницу да према последњем попису становништва у нашој отаџбини деведесет пет одсто укупног становништва јесу верници, четири и по процента се нису изјаснили, а само пола одсто (0,5) су изричито изјавили да се не осећају припадницима било које религије. Кад би било обрнуто, тојест кад би верници сачињавали само 0,5 одсто становништва земље, а атеисти деведесет и пет одсто, зар и тада - у демократском друштву, наравно - не би било неопходно уважавати права и достојанство хришћана и осталих верникa? Сада се, нажалост, дешава да шачица атеистa код нас буквално врши медијски терор над огромном већином суграђана верникa и чак претендује на медијски монопол, све под плаштом демократије, модерне секуларне државе и „европских стандарда”, о којима уствари појма немају или их, пре ће бити, свесно игноришу, фалсификују и њима нечасно манипулишу.
Истовремено, легитимни захтев верникa да буду слободни и равноправни са онима који то нису, односно да имају исти друштвени статус који имају у земљама Европске Уније, ни бољи ни гори, проглашавају - преко самозваних „аналитичара” и лажних „социолога религије” - за тежњу ка клерикализацији или теократизацији друштва, односно ка политизацији Цркве и њеној тобожњој тежњи ка превласти над државом, а причају и горе глупости, често и не прикривајући острашћеност и мржњу која их покреће. (Грађанском листу, чију идеолошку оријентацију ни у ком случају не делим, одајем дужно признање за људско поштење и професионалну коректност јер ни моје текстове ни саопштења разних тела Епархије бачке не фалсификује, нити их пропраћа неукусним саркастичним коментарима, него их објављује без икакве уредничке цензуре.)
2. Представа италијанске трупе Teatro dei Venti није била никакав „игроказ” у извођењу несташних младих ветропира него, нажалост, једино и искључиво арогантна и примитивна сатанистичка сеанса. И ја се виђам са делегацијама града Модене када долазе у Нови Сад и знам да ово није ни једино ни најбоље што Модена може да нам понуди. Одговорност, уосталом, и не приписујем Модени него овдашњим, духовно убогим наручиоцима ове одвратне „мрзости пред Господом” и онима у Новом Саду који су дали дозволу за њу, осрамотивши град који због свог духовног и културног профила својевремено би прозван Српском Атином.
Ту није било „бајке за децу, а поуке за одрасле”, како је лажно тврдио један новинар (не из Грађанског листа), него је то била маскарада у којој је један из групе, одећом и маском, изигравао самог сатану, а остали учесници демоне. Речима, боље рећи ужасним крицима и урлицима, величали су нечастивога, који их је једини и могао надахнути на овај изопачени „обред”. Све су то пратили ужасно прегласни бубњеви и дивља музика, а гестикулацијом у правцу Саборне цркве показивали су да им је богохуљење и вређање верских осећања већине Новосађана био главни циљ. Зато су, уосталом, и дошли баш овамо, пред Саборну цркву и пред Двор. Када су после кренули Змај-Јовином, у истом издању, у некаквом морбидном демонском трансу, невина дечица су плакала, вриштала и бежала, о чему поседујем сведочење очевидаца.
Чак и да није била посреди сатанистичка демонстрација силе него тек неумесна и неукусна играрија неваспитаних и обесних младих људи, једно је више него извесно: театра у правом смислу, те племените и древне човекове уметничке вештине, или било каквог уметничког и културног садржаја, ту није било. Овакав испад се десио по први пут у часној и поносној историји нашега града. Нови Сад није само осрамоћен него и понижен. Знам да ће ово што ћу сада рећи лако послужити злобним коментаторима из редова богомрзаца и професионалних клеветника Српске Православне Цркве као повод за подсмех, али ћу рећи оно што је истина: не само што сам дао налог да се дугим звоњењем свих звона Саборнога храма изрази протест Цркве због овога светогрђа и варварства него сам идућег јутра дао налог да се читав простор покропи освећеном водом, уз одговарајућу црквену молитву.
Када је дивљање пред црквом и под мојим прозорима почело, морао сам прекинути започети телефонски разговор јер се више ништа осим избезумљених крикова и бесомучног бубњања није могло чути. Следећи непуни сат времена сви ми у Владичанском двору били смо изложени нежељеној и неочекиваној тортури, атаку на наше душе и на наш мир под сопственим кровом. Ми, дакле, ником ништа не бранимо; једино бранимо себе, на своме, од најезде оних који нас брутално провоцирају и не дају нам мира на који имамо право. И није реч само о нама: реч је о свим становницима новосадског центра. Имамо, између осталог, и сачуване телефонске поруке наших верника којима моле свог епископа да их некако одбрани и избави од ове напасти.
Заиста није било другог излаза осим обраћања полицији за помоћ и заштиту. После другог позива, кад је нечастива „фешта” углавном већ била завршена, патрола се појавила, али су „врли уметници” из Италије и њихови домаћи обожаваоци били дрски и према законитим чуварима јавног реда и мира и нису били склони да их послушају.
3. Питате ме који је „верски обред” био прекинут овим нечувеним поступцима. Време у које су се свесни или несвесни поклоници сатане изволели позвати нама у госте јесте редовно богослужбено време када се у придворном параклису, што ће рећи у капели Владичанског двора, врши свакодневно вечерње богослужење и, у наставку, служба звана повечерје, што све траје од пола осам до девет и петнаест увече, некад и мало дуже. Ђаволослужење пред Двором заиста је онемогућило да се несметано врши богослужење у Двору.
Дозволићете ми да, с тим у вези, наведем два става из 31. члана важећег Закона о Црквама и верским заједницама: „Цркве и верске заједнице обављају богослужење, верске обреде и остале верске делатности у храмовима, другим зградама и просторима у њиховом власништву или у изнајмљеним просторима. – Богослужбени простор и време су заштићени и неповредиви, у складу са Уставом и законом и аутономним правом Цркава и верских заједница.” Закон је у овом случају најгрубље прекршен, верска слобода оспорена, идентитет не само већинског српског народа него и свих других етничких заједница извргнут руглу, а најдубља осећања православних и осталих хришћана, као и верникa уопште, оскрнављена на крајње бестидан начин.
4. Вернике Српске Православне Цркве већ сам позвао на духовну будност и на молитву за просвећење заблуделих учесника у сатанистички „осмишљеној”, иначе некултурној и естетски неприхватљивој маскаради, као и за духовно здравље и истрајност самих верника на путу добра и љубави. Браћу и сестре из осталих хришћанских Цркава овим путем јавно молим за солидарност и молитвену подршку. (И њих чекају иста искушења, а већ их можда и имају.)
Када је у Данској била објављена злобна карикатура на рачун историјског оснивача Ислама, муслиманског пророка Мухамеда, и када су стотине милионa муслимана широм планете оправдано изишле на протесте и демонстрације, Српска Православна Црква је Исламској заједници у Србији упутила поруку солидарности и подршке, уз напомену да ће и нама хришћанима у обезбоженим срединама Европе врло брзо затребати њихова солидарност и подршка. За Епархију бачку и за мене лично тренутак те потребе већ је настао. Стога очекујем солидаран став Исламске заједнице, а не мање и Јеврејске заједнице, са чијим угледним представницима сам сасвим недавно стајао на Кеју жртава рације, где смо се, свако на свој начин, молили за жртве и за живе.
5. Ко зна, уосталом: можда су и млади надобудни сатанисти на крају крајева жртве одраслих, а блазираних, који не служе Живоме Богу правде, истине и љубави него мамону профита по сваку цену?
Знам како ће на ово моје објашњење реаговати дежурни „свезнајући” и „независни” коментатори на разним форумима и сајтовима, али се због тога не узбуђујем. Само их из дна душе жалим.
Вас пак молим да овај мој допис објавите у интегралном облику. Ви сте га тражили, а ја сам га дао, оставивши друге, можда значајније послове. Његова опширност јесте спонтана, али није случајна.
Унапред благодарим.

Епископ бачки Иринеј

САСТАНАК ВЕРОУЧИТЕЉА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије одржао је 23. августа 2006. године састанак вероучитеља Епархије далматинске у просторијама Црквене општине Книн.

На састанку је, између осталог, било речи о проблемима са којима се сусрећу вероучитељи православне веронауке на просторима Епархије далматинске, као и о методама и начинима побољшања квалитета извођења наставе.

На овом састанку је наглашено да православна веронаука има велики значај, али да је она само припремна дисциплина за укључење у литургијски живот Православне Цркве.

Извор: Далматинска епархија

УРЕЂЕЊЕ ПАТРИЈАРШИЈСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У АЛЕКСАНДРИЈИ

У Александријској патријаршији започети су завршни радови на обнови и уређењу Патријаршијске библиотеке средствима које је обезбедила Народна банка Грчке.

Његово Блаженство Г. Теодор II, Папа и Патријарх александријски и све Африке, захвалио се Народној банци Грчке на великој подршци, јер ће све старе књиге, рукописи, вредне монографије, историјски документи, као и новија штампана издања, напокон бити смештена у нове просторије. “Обнова Патријаршијске библиотеке велики је дар Православној Цркви у Африци.”

Радови на обнови Патријаршијске библиотеке биће завршени у року од годину дана.

Извор: www.greekorthodox-alexandria.org

У СВИМ РУСКИМ ХРАМОВИМА ПАРАСТОС ЖРТВАМА У НЕДАВНОЈ АВИО НЕСРЕЋИ

Данас ће, по благослову Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г.  Алексеја II, у свим храмовима у епархијама Руске Православне Цркве, бити служен парастос жртвама пострадалим у авионској несрећи која се догодила у уторак 22. августа, када се авион Тупољев 154, авиокомпаније Пулково, срушио у Украјини.

 

БЛАЖЕЊЕЈШИ АРХИЕПИСКОП ХРИСТОДУЛ
ПОСЕТИО АНТИОХИЈСКУ ПАТРИЈАРШИЈУ

Дана 19. августа 2006. године, Блажењејши Архиепископ атински и све Јеладе Г. Христодул посетио је Његову Светост Патријарха антиохијског и целог Истока Г. Игнатија. Јеладски Првојерарх уједно је донео 80 тона хуманитарне помоћи грчког народа православној браћи у Либану.

Поред Блажењејшег Архиепископа, грчку делегацију су сачињавали и Митрополити Алексије и Хризостом, затим госпођа Загориано, нови амбасадор Грчке у Дамаску, и г. Форлимадис, директор хуманитарне организације “Солидарност”.

Блажењејши Архиепископ Христодул је у поздравном говору, између осталог, рекао: “Наш дар је доказ солидарности међу нашим црквама и љубави у нашим срцима. Молимо се Свевишњем Господу за мир у целом блискоисточном региону…” Свјетјејши Патријарх Г. Игнатије је одговорио да дубоко цени дар Грчке Цркве.

Извор: www.antiochpat.org

ДУХОВНА СВЕЧАНОСТ  У ДУБРОВНИКУ

Древни град Дубровник и његови житељи, по благослову надлежног Епископа Г. Григорија, доживјели су несвакидашњу духовну радост 20. августа ове године.  Торжествену литургију у храму Св. Благовјештења служио је Епископ аустралијско-новозеландски Г. Иринеј уз саслужење деветорице свештеника и два ђакона. Литургија је имала свеправославни карактер јер, поред Епископа, служио је ђакон Висарион из Цариградске патријаршије, протосинђел Атанасије и јереј Харалампос из Атинске архиепископије,  јереј Константин из Солунске митрополије. Поред домаћих свештеника из Епархије захумско-херцеговачке и приморске, служио је парох из Париза прота - ставрофор Никола Шкрбић и старјешина Саборне цркве из Београда прота - ставрофор Петар Лукић .

Посебно је било упечатљиво анђелско  пјевање Првог београдског певачког друштва под управом Госпође Светлане Вилић и са солистом ђаконом Владом Руменићем. У  храму, препуном вјерника и туриста, разлијегале су се композиције Мокрањца, Бортњанског и других композитора. Дивна бесједа Епископа Иринеја и поздравна ријеч захвалности проте дубровачког Горана Спаића, као и додјела Плакете овој Црквеној општини и парохији, коју је, уз дирљиве ријечи, уручио предсједник Првог београдског певачког друштва прота-ставрофор Петар Лукић, до суза су ганули присутни вјерни народ.

Послије Св. Литургије, хористи су ручали поред споменика Ивану Гундулићу на истоименој градској плаци,  на чијем је откривању 1893.године пјевало баш ово Друштво.

У поподневним часовима гости су обишли знаменитости Дубровника, а најупечатљивија је била посјета римокатоличкој Катедрали Велике Госпе, гдје их је љубазно дочекао, поздравио, увео у ризницу и изложио историјат цркве дон Станко Ласић, ректор Катедрале. У прелијепој катедрали хор је отпјевао Достојно јест... од Бортњанског.

Посебно импресиван је био импровизани мини-концерт Друштва на скалинама испред  храм св. Благовјештења, гдје су, за присутни народ, туристе и случајне пролазнике, отпјевали неколико композиција, а нарочито је фасцинирала композиција Дванаест разбојника, коју је, уз пратњу мушког дијела хора, отпјевао ђакон Влада Руменић.

Гости су напустили Дубровник уз позив одушевљених домаћина: Дођите нам опет!

Из Епархије захумско-херцеговачке и приморске

ЕПИСКОП СРЕМСКИ Г. ВАСИЛИЈЕ БЛАГОСЛОВИО ЈЕ ПОЧЕТАК РАДОВА НА ИЗРАДИ МАГИСТРАЛНОГ ПУТА КОЈИ ПОВЕЗУЈЕ ХРВАТСКУ И БОСНУ СА СРБИЈОМ

Његово Преосвештенство Епископ сремски Г. Василије благословио је почетак радова на изради магистралног пута који повезује Хрватску и Босну са Србијом.  Директор дирекције за путеве у влади Републике Србије господин Бранко Јоцић са представницима градске власти Новог Сада и Беочина, представници локалних самоуправа и свештенство подунаског намесништва , у селу Раковац где се налази и ставропигијални манастир Епископа Василија, дочекало је свог епархијског Архијереја.

У својој поздравној беседи Епископ Василије је напоменуо значај овог врло важног пута који као крвоток повезује неколико држава.

После отварања радова делегација на челу са Преосвећеним Епископом Василијем обишла је манастир Раковац и манастир Беочин, где су се поклонили гробу светог Варнаве (Настића).

Јереј Бане Катић

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu


Copyright © 1999-2006 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
e-mail