Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
30. август 2006. године

РЕЗОЛУЦИЈА СА XIX ЦРКВЕНОГ САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА И КАНАДИ

Црквени сабор Српске православне цркве у Сједињеним Америчким Државама и Канади окупио је свештенство и делагате црквено-школских општина из свих епархија Српске Православне Цркве у Америци и Канади, у саборној цркви Светог кнеза Лазара у Детроиту, Мичиген, у времену 9-11. августа 2006. године. Сабор се бавио питањима од заједничког интереса са циљем, побољшања, учвршћења и олакшања живота и мисије Српске православне цркве у Северној Америци и Канади. С радошћу изражавамо приврженост нашој вери у Господа Исуса Христа, сведочећи “Да је Он исти јуче, данас и довека”.

Сабор је послао поздраве Његовој Светости Патријарху српском Г. Павлу и свим архијерејима Српске Православне Цркве, изражавајући своју љубав и оданост својој Мајци Српској Православној Цркви, као њеном интегралном делу.

Сабор је, такође, поздравио и заблагодарио савезним и локалним Колима српских сестара, Српском народном савезу, са подручним савезним друштвима, Српском певачком савезу и локалним црквеним хоровима, као и свим националним, образовним и културно-просветним организацијама које помажу рад наше свете Цркве. Нека бисмо сви наставили рад у славу Божију и надградњу Његове Свете Цркве!

Сабор је свестан трагичних околности кроз које још увек пролазе стотине хиљада српских избеглица, протераних различитим начинима дискриминације и терора са својих вековних огњишта, из Републике Српске Крајине, Републике Српске и са Косова и Метохије. Српска православна црква у Америци и Канади се обавезује да ће и даље пружати помоћ нашој расељеној браћи и сестрама, било да су они остали на територијама бивше Југославије, или пак да су свили свој дом на Северноамеричком континенту. Позивамо одговoрне на потпуну заштиту свих становника насељених на целој територији бивше Југославије, посебно за остатак српског становништва у гетоима на Косову и Метохији. Такође, позивамо на миран и безбедан повратак свих прогнаних својим праотачким домовима. Одвојено од Србије, независно Косово и Метохија била би награда непрестаном тероризму. Стога инсистирамо да Косово и Метохија, колевка и душа српскога народа, вере, традиције и културе мора остати интегрални део Србије.

Сабор је посветио посебну пажњу насушној потреби обезбеђења адекватних средстава за духовно и културно-просветно образовање, како младих, тако и старијих. Имајући ово у виду Сабор пружа своју безусловну подршку Сталном одбору Централног црквног савета, са подружним им пододборима, који свесрдно раде на помагању, координирању и побољшању образовања и развојних програма у парохијама и епархијама, у пружању средстава, и применом искустава и експертиза. Сабор верује да је подршка овоме подухвату од огромног значаја за напредак духовног живота и вере у нашим парохијама и епархијама.

Сабор поздравља своје архијереје, који у бризи за поверено им стадо, као учитељи и управитељи Цркве Христове, упозоравају верне на греховност финансијског издржавања Цркве кроз нехришћанске методе, уместо кроз Богоугодно хришћанско старатељство, у пожртвованом давању. Употреба коцкања у облику срећака, бинга па чак и машина за коцкање, духовно је деструктивна и доноси срамоту Цркви Христовој и народу Божијем, који је позван да је помаже и издржава. Архијереји нашег Епископског савета подржани од стране Централног црквеног савета су поступили са очинском бригом за спасење повереног им стада, саветујући парохије у својим епархијама да искорене зависност на ове методе финансирања, те позивају све општине и епархиоте да прихвате њихова учења као што то приличи свима који себе називају православним хришћанима.

Сабор обзнањује да ћемо ускоро обележити петнаестогодишњицу од “евхаристијског уједињења” Српске православне цркве, после готово тридесетогодишње неслоге и отуђења. Иако благодарни Господу на овом дару јединства у духу, свесни смо да ово јединство остаје непотпуно све док не донесе плодове и у пуном административном јединству. Браћа и сестре у вери морају следити Господа Христа у међусобном поверењу и љубави и потпуном јединству у свим стварима. Наша су жарка надања и молитве да ће недавно усвајање новог Устава ускоро довести до потпуног уједињења Српске православне цркве, једном за свагда, кроз успостављање пуног административног јединства на основама Православног канонског поретка.

Гледајући унапред, у потпуно уједињење Српске Православне Цркве, такође свесни значаја потребе веће кооперације и јединства са братским и сестринским Православним хришћанима других јурисдикција са којима живимо као пријатељи и суседи у јединству светог Православља. Неопходно је да Православна црква говори једним гласом у “сукобима цивилизација” присутним у Америци и у свету. Морамо да говоримо као један у одбрани Божијег дара на живот, у борби против “културе смрти” која се бори да абортуси, еутаназије, људско клонирање као и жртвовање нерођених треба да буде у служби рођених као средство “бољем квалитету живота”. У својим личним животима морамо живети и сведочити пред светском јавношћу, традиционалне, моралне и духовне вредности које представљају “уску стазу” спасења понуђену нам од стране Спаситеља нашег као православни пут. Потребно је више и ефективније заједнички радити на пољу хуманитаризма и мисијске помоћи доказане кроз рад Интернационалне Православне хришћанске цркве и Православног хришћанског мисионарског центра. Поред бриге за наше посебне културне баштине, морамо заједнички радити и сведочити како бисмо представили Православно хришћанство народима и цивилизацијама у нашем окружењу.

У време заседања, Сабор се ужаснуо и дубоко забринуо сазнањем о поновном хапшењу и затварању Његовог Блаженства архиепископа охридског и митрополита скопског Господина Јована, од стране македонских власти. Изражавамо своју солидарност са Његовим Блаженством, архијерејима, свештенством, монаштвом и вернима њихове аутономне Архиепископије чије се прогоњење наставља само због њихове жеље да остану у заједници са сестринским православним црквама у свету. Позивамо македонске власти да престану са овим религијским прогоњењем, које крши све цивилизоване стандарде људских права и да одмах ослободе Његово Блаженство као и да обештете Архиепископију за сву штету коју су јој нанели. И на крају, придружујемо се нашим архијерејима у позиву одвојеној “Македонској православној цркви” да се врати општеприхваћеним канонима и поретку Православне цркве и залечи дуготрајни и болни раскол са Православном васељеном.

Сабор се радује прослави 150то-годишњице рођења Николе Тесле, сина српског православног свештеника, који је толико много допринео ономе што данас представља мoдерни свет целом човечанству.

Сабор се радује присуству многих свршених студената факултета Св. Саве из Либертивила, Илиној, који верно и достојно служе у многим од наших парохија. До данас 55 свршених студената наше богословске школе је рукоположено у чин ђакона или презвитера који одано служе нашој светој Цркви. Апелујемо на наше вернике да наставе са подршком овој веома важној школској установи.

Сабор изражава своју најискренију захвалност свештенству, управи и вернима Саборног храма Св. Цара Лазара у Детроиту на њиховој предивној добродошлици и гостопримству, као и у пруженој помоћи у свему око организовања овога Сабора.

ВЛАДИКА ДИОКЛИЈСКИ ЈОВАН БЕСЕДИО
НА САЛОНУ ХРИШЋАНСКЕ КЊИГЕ У БУДВИ

Његово Преосвештенство Епископ Диоклијски игуман острошки Г. Јован, бесједио је у понедељак, другог дана Салона хришћанске књиге који се одржава у Будви о Светом Василију Острошком и литератури везаној за овог надалеко чувеног Светитеља.

«Баш вечерас, у тајни Успенија Пресвете Богородице, сагледавамо и удубљујемо се у тајну моштију Светих и посвећених тијела Божјих угодника и светаца, а међу њима и Светог Василија Острошког. Да ли је уопште потребно говорити тамо гдје Светиња све говори? Да ли је уопште потребно писати и умножавати књиге када је цио свијет отворена књига, када је данас острошко Светилиште једна од најсвјетлијих тачака у Васељeни, после Јерусалима, Гроба Господњег и Свете Горе најпосјећеније Светилиште које свијетли савременом човјеку у кризи трагања за собом и својим идентитетом, за заједницом, слободом и љубављу. Да ли су све приче испричане и да ли уопште требам много говорити, кад, као што рекох, Светиња говори? Икона говори, чудотвори, иконе теку миро и плачу, опомињући савременог човјека због његовог грцања у ружноћи и грехоти и зашто је свој лик тако обезличио. Куда то иде савремени човјек? Куда је то кренула савремена цивилизација и култура? Шта ми православни треба да кажемо овом савременом човјеку, овим људима које не треба да осудимо јер покушавају своју празноћу и унутањи недостатак мира и љубави да надомјесте земаљским средствима, разонодом, опуштањем, купањем, излагањем сунцу и свиме оним чиме човјек покушава да надомјести оно што је суштинско и унутра, задобијено једном и за свагда», рекао је Преосвећени Владика Јован истичући да је острошкој Светињи гријех приступати успут, као туриста, већ се треба постом и молитвом припремити за овај свети ходочаснички чин.

Програм другог дана Салона књиге наступом је обогатио хор Светог Јевстатија Превлачког, који већ десет година ради при цркви Свете Тројице у Будви, а којим руководи госпођа Мира Пејић.

Извор: Светигора прес - С. К.

ОСЈЕЧКА «ЛАЗАРИЦА» ПРОСЛАВИЛА ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ

Поводом православног празника Велике Госпојине, храмовне славе осјечке цркве Лазарице, епископи: Осјечкопољски и барањски Г. Лукијан и Аустралијско-новозеландски Г. Иринеј служили су Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства и монаштва.

Епископ Иринеј се поучном беседом обратио присутним верницима и изразио радост што се налази у граду Осијеку. После заамовне молитве обављен је обред благослова славског жита и ломљење славског колача.

Иначе, црква Успења Пресвете Богородице, у Осијеку, или како је овде у народу зову осјечка «Лазарица» је грађена у српско-византисјком стилу а подигнута је у периоду 1966-1979. године на темељима старе цркве која је срушена у Другом светском рату.

П.Азап

ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА
ЦРКВЕ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У БЕЧУ

Његово Преосвештенство Епископ средњеевроски Г. Константин служио је Свету Архијерејску Литургију на празник Велике Госпојине у цркви Успења Пресвете Богородице у Бечу, уз саслужење свештенства бечког архијерејског намесништва и том пригодном приликом о храмовној слави, одликовао је правом ношења напрсног крста протојереја Сретоја Душанића, за предани и савесни рад у парохијској заједници као и за 34. године пастирског рада. Прота Сретоје се захвалио Епископу Константину на високом признању и том приликом казао да за свој несебичан труд на парохији дугује много својој породици, а посебно својој супрузи.

Преосвећени Епископ Г. Константин је у пригодној беседи говорио окупљеном верном народу о значају празника Успења Пресвете Богородице кроз векове.

После заамвоне молитве обављен је чин благосиљања славског кољива и ломљење славског колача.

Марко Н. Вујичић

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu