Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
17. октобар 2006. године

ПРОНАЛАЗАК СВЕТИХ МОШТИЈУ У МЕДНОЈ

Дана 11. октобра о.г. у парохији медљанској, село Медна у Мркоњићкој општини, пронађене су св. мошти на локалитету Црквина. Народно предање сачувало је причу о постајању манастира у Медној и о погибији тројице монаха из тога манастира. Та прича преносила се с кољена на кољено до данас.

Прије двадесетак година једној дјевојчици која је заједно са њеним дједом чувала овце у близини мјеста гдје се налазио гроб тројице монаха – мученика, они су јој се јавили и открили мјесто гдје се налазе њихове мошти. Она је о овом догађају говорила њеној родбини и пријатељима, али они никада њену причу нису озбиљно схватали. На крају, прије три године о овом је извјестила и надлежног Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома, који је након испитивања свих детаља и након што су се лично њему у сну јавили, наредио надлежном пароху протојереју Николи Пени да започне са истраживањем терена.

Према свједочењу поменуте жене која је имала виђење, св. Мученици открили су јој своја имена, а она су: Серафим, Авакум и Мардарије. Од исте постоји и прича како су монаси овамо дошли склањајући се испред прогона непријатељи који су их прогањали како због њихове вјере тако и због црквеног богатства које су имали и због чега су на крају и страдали.

Ископавање моштију водио је високопреподобни игуман Василије Рожић из манастира Клисине, а присутни су били и Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом, игуман Софроније Никић, те свештеници: Милош Миловановић, Мирослав Гаврић, Горан Травар и мјесни парох Никола Пено. Према свједочењу игумана Василија који је вадио мошти, како би који дио вадио осјећао је на њима топлину људског тијела.

Након ископавања св. моштију Епископ Хризостом над њима је одслужио помен, послије чега су отпјевани тропари васкрсења и светим мученицима, а мошти су након тога положене у пристојан сандук и свечано пренесене у парохијску цркву Рођења Пресвете Богородице у Медној.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

НАСТАВЉА СЕ ИЛЕГАЛНА ГРАДЊА ОКО СРПСКИХ СВЕТИЊА И СПОМЕНИКА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Наставља се градња незаконито започетог објекта у близини споменика српским јунацима на Газиместану. Иако је недавно општина Обилић наводно издала наредбу да се прекину радови, извођач радова једноставно је наставио да гради објекат. Према доступним информацијама, грађевинске активности у близини споменика на Газиместану започете су без грађевинске дозволе општине Обилић, којој ова локација катастарски припада, иако је оближњи споменик на територији општине Приштина.

Шеф преговарачке мисије УНОСЕК Марти Ахтисари упутио је 5. октобра поводом незаконите градње код Газиместана, Гориоча и Велике Хоче писмо шефу УНМИК-а Јоакиму Рикеру са предлогом "да се размотри предузимање мера које би укључивале, ако то околности дозволе могуће замрзавање градње око поменутих објеката док се не финализују одлуке о заштитним зонама у процесу преговора". У поменутом писму Ахтисари је нагласио да је предвиђено да ови споменици "добију заштитне зоне које би ограничиле индустријске, пословне и друге активности у близини објеката, како би се сачувала њихова јединствена културна, историјска и природна околина". Према мишљењу Ахтисарија "постоје разлози да се верује да грађевинске активности (око ових објеката) могу да имају циљ да се створе чињенице на терену, сто би компликовало преговоре, а потом и спровођење договореног". У штампи на албанском језику представници привремених косовских институција су негирали да су добили икаква упутства поводом овог питања, па остаје нејасно да ли је Ахтисаријев предлог прихваћен од стране УНМИК-а и да ли ће конкретне мере бити предузете посто је УНМИК већ требало да се у вези овога обрати Министарству за просторно планирање и урбанизам.

"ЧИШЋЕЊЕ ТЕРЕНА" ОКО МАНАСТИРА ГОРИОЧ

Истовремено, са наставком градње код Газиместана из манастира Гориоч јављају да се наставља чишћење терена на локацији недалеко од самог манастира, на простору који према предлогу УНОСЕК-а треба да буде у склопу заштитне зоне манастира. Монахиње су приметиле багер који рашчишћава шипражје и копа ров. Постоји озбиљна сумња да се спрема градња објекта без дозволе општинских власти, што је већ опробани метод за стварање ситуације свршеног чина, о којој је Ахтисари писао Рикеру. Пре две године код манастира Високи Дечани на сличан начин је без дозволе, али са знањем општинских власти, незаконито подигнут један албански ресторан, сто је био један од непосредних повода за проглашење заштитне зоне УНМИК-а око манастира Високи Дечани. Код манастира Гориоч такође је према незваничним информацијама планирана и изградња избегличког насеља за Роме што би још додатно урбанизовало зону у непосредној близини манастира.

Посебан проблем за заститу српских верских и историјских споменика јесте цињеница да у многим опстинама на Косову и Метохији нису регулисани урбанистицки планови и да појединци постојеци правни вакуум настоје да искористе за заузимање сто висе земљиста, најцесце са пуним знањем и подрском опстинских моцника. Осим тога, поједине опстине не постују основне норме о застити културне бастине и релевантне одлуке УНМИК-а, као ни став Контакт групе да је застита српске духовне и културне бастине један од кљуцних аспеката за ресавање будуцег статуса КИМ.

ПРОБЛЕМИ ОКО МАНАСТИРА ВИСОКИ ДЕЧАНИ

У општини Дечани, на пример, недавно је на заседању Скупштине општине усвојена одлука да се зона око манастира прогласи за урбану зону и УНМИК је већ засут захтевима за изградњу кућа на простору око самог манастира. Ови захтеви су одбијени на основу рестрикција заштитне зоне, али сам став општине која доноси једну такву одлуку недвосмислено показује да на локалном нивоу не постоји спремност да се испоштује извршна одлука шефа УНМИК-а и заштити околина манастира који је на листи Светске културне баштине УНЕСКО. Заштита имовине манастира је још озбиљнији проблем јер је Скупштина општине 2002. године незаконито срушила једну кућу у центру града која припада катастарски манастиру Дечани, док је истовремено монтираним судским процесом на општинском суду обезвредила одлуке Владе Србије о повратку дела одузете манастирске имовине 1997. године. Иако је шеф УНМИК-а предложио да се ово питање разреши на специјалном суду Косовске повереничке агенције предмет је још остао у правном вакууму.

ДИВЉА ГРАДЊА КОД ВЕЛИКЕ ХОЧЕ

Према информацијама које пристижу из Велике Хоче радови на новој фабрици картонске амбалаже изнад самог села настављају се без прекида. Становници Хоче посебно су забринути јер се фабрика налази у близини њихових винограда. Поред тога, један албански бизнисмен недавно је на врло сумњив начин од УНМИК-ове агенције за приватизацију добио на закуп постојећу малу фабрику пластичних маса "18. Новембар" која је својевремено била подигнута пре рата како би запослила локалне Србе. Већ првог дана, како кажу Хочани, на фабрици која се налази на само педесетак метара од првих српских кућа, постављена је албанска застава. Против незаконитог закупа ове фабрике покренут је судски спор на општинском суду у Ораховцу, јер породица Ђорђа и Стајка Маврића из Велике Хоче има земљишну документацију која потврђује да је фабрика подигнута на њиховој приватној земљи. Будући да је у постојећој ситуацији тешко остварити и минимум својих права, по свему судећи две албанске фабрике затвориће улаз у ово једино преостало српско село у ораховачкој општини.

У ситуацији неизвесне будућности преговора између Београда и Приштине, питање заштите српске духовне и културне баштине постаје све озбиљније. Према мишљењу међународних експерата много је тезе дефинисати ефикасан метод спровођења резима заштите око културно-историјских споменика у ситуацији перманентног институционалног хаоса на општинском нивоу, него формално прогласити саме заштитне зоне. Српска страна је зато тражила да се пре доношења Закона о културној баштини на Косову и Метохији, сачека споразум о статусу српске баштине, што није учињено, па је предлог Закона пре неколико дана изгласан у Скупштини Косова, остављајући српску културну баштину у крајње незавидном положају. Пошто у Скупштини нема српских представника нико није уложио ни формални протест поводом овог Закона. Ипак, према тумачењу правних експерата, одлука о заштити српске културне баштине (ако се донесе у процесу преговора о будућем статусу Покрајине) имаће правно првенство над законима.

Извор: www.kosovo.net

ЕПИСКОП БРЕГАЛНИЧКИ МАРКО КОМЕНАТРИШЕ НАЈАВЕ РАСКОЛНИЧКЕ МПЦ ДА ЋЕ НАСТАВИТИ ДИЈАЛОГ СА СРПСКОМ ПРАВОСЛАВНОМ ЦРКВОМ

Поводом изјава представника расколничке, канонски непризнате Македонске православне цркве да ће наставити дијалог са Светим Архијерејским Синодом Српске Православне Цркве, Његово Преосвештенство Епископ Брегалнички Охридске Архиепископије Г. Марко каже да није први пут да се са њихове стране чују сличне најаве.

«Од раније је познато да од ступања у јединство расколници увијек нађу моменат који искористе да купе мало времена и одложе своје покајање. Познато је да је наша Света Црква увијек спремна да прихвати сваког ко у њу улази са покајањем, тако да њена врата нијесу затворена, што се види и из саопштења са последњег засједања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, у коме је ово тијело изразило спремност да прими и расколнике ако се покају. Да ли се они заиста кају остаје да се види, јер конкретне кораке, да би нас убедили у своје покајање, још нијесу предузели», каже Владика Брегалнички Марко.

Преосвећени Владика Марко истиче да је први и основни корак који би требало да направе у том правцу да утичу да се ослободи Његово Блаженство Архиепископ Охридски Митрополит Скопски Г. Јован, исто као што су утицали и да буде затворен. «То би био основни корак како би се дошло до било каквог договора. Без сагласности Охридске Архиепископије, која је аутономна Црква и има свој Синод, расколници не би могли да уђу у јединство Српске Православне Цркве, у које могу ући само са покајањем, заједно са нама, а никако посебно покушавајући да нас елиминишу, и то ако направе конкретне кораке са своје стране», каже Владика Марко.

Владика Марко додаје да су посјете утамниченом Архиепископу Охридском Митрополиту Скопском Г. Јовану дозвољене члановима уже родбине, само једном мјесечно, тако да се очекује да га мајка и сестра посјете сутра или следеће недјеље. «Новијих информација о његовом здравствено стању немамо. Знамо само да је из затвореног одјељења пребачен у полуотворено, гдје када је он у питању, услови остају исти као и у претходном. Архиепископ нема права на изласке за викенд, бар засад, и мислим да се то односи само на њега», мишљења је Владика Брегалнички.

Он истиче да, иако је у Македонији конституисана нова Влада, она још није предузела никакве конкретне кораке за побољшање услова у којима се налази Архиепископ Јован у затвору Идризово, додајући да можда још није стигла да размотри ово питање и истичући како се до сада нијесу оглашавали ни са негативним изјавама притив Охридске Архиепископије.

Извор: Светигора прес - С.К.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu