Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
2. новембар 2006. године

ИЗВОРИ ЦРКВЕНЕ ИСТОРИЈЕ

Данас у 19 часова, у читаоници Одељења уметности, Библиотеке града Београда, Кнез Михајлова 56/II, биће представљена нова књига протојереја-ставрофора др Радомира Поповића Извори црквене историје. На представљању ове врло значајне књиге за проучавање црквене историје говориће Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије, затим г. Живица Туцић, публициста, и аутор.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА СВЕТОГ ТОМЕ, У ЈОХАНЕСБУРГУ ДОБИЛА ТРЕЋЕГ САБРАТА

Већ смо раније писали о великом благослову који у последње две године почива у српској парохији Светог апoстола Томе, у Јоханесбургу, у Јужноафричкој Републици, у којој служе два свештенослужитеља - јеромонаха. Међутим, молитвама Његове Светости Патријарха српског г. Павла, ових дана српском малом монашком братству на крајњем југу афричког континента, придружио се и искушеник Матеј, православни јужноафриканац холандског порекла.

Искушеник Матеј већ је провео четири године у православном манастиру код Преторије, а придружио се српској православној парохији Светог Томе, са благословом месног Његовог Високопреосвештенства г. Серафима Митрополита Јоханесбурга и Преторије (Александријска Патријаршија).

Између осталог, сада када се скромном братству придружио и локални православни јужноафриканац, отвориће се нове и веће могућности за мисионарски рад.

јеромонах Пантелејмон

ДОЧЕК НОВОГ ЕПИСКОПА АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКОГ У МЕЛБУРНУ

Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландског Г. Иринеј, заједно је са осталим члановима високе делегације Српске Православне Цркве, стигао у Мелбурн у петак 27. октобра увече. На аеродруму су новог Епископа свечано дочекали свештенство и верни народ из Викторије. После краћег задржавања на аеродруму, делегација Српске Православне Цркве започела је свој боравак у Викторији посетом цркви Свете Тројице у Брансвику, у којој је служена доксологија поводом доласка новог Епископа. Као изасланик Светог Синода Српске Православне Цркве новог Епископа је верном народу представио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом.

ПРИВОДЕ СЕ КРАЈУ РАДОВИ НА РЕСТАУРАЦИЈИ МАНАСТИРА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

“У току процеса свеобухватне рестаурације комплекса цркава манастира Пећке Патријаршије пронађене су и две до сада непознате фреске једне српске краљице и властелинке. Фреске су нађене у зазиданом прозору северне фасаде храма Св. Димитрија. Предвиђено је да се радови на рестаурацији заврше почетком новембра”, каже руководилац радова арх. Марија Јовин, из Републичког Завода за заштиту споменика културе.

Рестаурација манастира Пећке Патријаршије почела је у јуну ове године, а истраживања која су претходила изради пројеката заштите и презентације цркава обављена су још прошле јесени и зиме. Тим пројектом су предвиђене мере којима би се угрожене цркве заштитиле од атмосферских утицаја и обновиле у оној мери колико добијени подаци дозвољавају. Пројектом су обухваћени радови на конструктивној санацији фасадних и унутрашњих зидова цркава, радови на заштити фасадних зидова од влаге, радови на заштити темељне зоне и радови на презентацији фасада.

Радове на обезбеђењу зидова од продора влаге важни су за заштиту фресака од стварања соли на њиховим површинама. Радови на архитектонској заштити повезани су са радовима на презентацији, односно на заустављању, нестајању и обнови веома важних компонената које чине посебност овог ансамбла цркава. “Досадашње стање пећких цркава је последица и природних утицаја и досадашњих конзерваторских интервенција”, каже архитекта Марија Јовин главни руководилац пројекта рестаурације.

На рестаурацији цркава Св. Апостола, Св. Димитрија, Богоридичне цркве и цркве Св. Николе које чине Патријаршију, ради укупно двадесетак радника који су у протеклих пет месеци завршили велики део посла. Највише времена утрошено је приликом уклањања раније постављене изолације, односно канала око темеља цркве који одводе воду.

Рестаурација Пећке Патријаршије је покренута захваљујући посебном залагању директорке Завода за заштиту споменика културе Србије мр Гордане Марковић и Српске Православне Цркве. Радове на Патријаршији посебно је подржала и проф. Елка Бакалов, угледни бугарски експерт УНЕСКО која је посетила Пећку Патријаршију у оквиру програма за формирање заштитних зона у организацији УНОСЕК-а из Беча.

У писму Митрополиту Амфилохију, од 10. септембра ове године проф. Бакалов је између осталог рекла: "Приликом моје посете Пећкој Патријаршији, 23. августа 2006. године, имала сам прилику да видим радове на конзервацији архитектуре цркава, коју воде стручњаци из Завода за заштиту споменика из Београда. Арх. Марија Јовин, коју познајем од 1981. године, објаснила ми је принципе конзервације, који су у потпуности у складу са савременим принципима конзервације средњовековне архитектуре на Балкану."

Поводом даље заштите Пећке Патријаршије и других српских средњовековних светиња на Косову и Метохији проф. Бакалова је изразила своје уверење да “ове активности треба да се одвијају у сарадњи са представницима Завода за споменике културе из Београда, јер управо овај Институт поседује најпотпунију документацију и квалификоване струцњаке који су већ годинама познати по свом раду на Косову и Метохији”.

"Пројектом је такође предвиђено уклањање бетонских канала око темеља, бетона и цементног малтера којим су облежени темељи и чишћење од премаза битуменом. Радови на том делу рестаурације су успешно завршени за месец и по дана тако да смо сада направили вертикалну ваздушну изолацију око темеља и решили питање евентуалне појаве влаге", изјавила је арх. Јовин додавши да "због дугогодишњег продора влаге кроз зидове на површинама фресака су се таложиле соли па су из тог разлога оне страшно угрожене, јер боја на њима бледи.

Пећка Патријаршија је на срећу омалтерисана споља па је управо то сачувало унутрашњост цркава. Појава влаге, односно појава соли на фрескама је утолико опаснија јер, осим растворених соли из везива до њих допиру и растворени састојци из ваздуха. Зато је потребно урадити конзервацију фресака и санацију пукотина.
У протеклих пет месеци на црквама Пећке Патријаршије изведене су и мање поправке кровног покривача иако је олово које покрива храмовни комплекс у доста добром стању. Ипак је главни посао урађен на ревизији дренаже из 1932. године док су паралелно рађена ископавања у црквама и око њих како би се установиле раније грађевинске фазе. Поред поменутих радова такође се ради на конзервацији фресака на фасадама као и обојених фризова на цркви у чему посебно помажу студенти Академија из Београда. У склопу радова на дренажи с благословом Његове Светости отворена је летос гробница Светог Патријарха Максима због влаге која се у њој скупљала и која је угрожавала цео зид. Свете мошти патријарха су вином и освећеном водом опрали Високопреосвећени Митрополит Амфилохије и Преосвећени Владика Теодосије и положили их у олтар мале цркве Св. Николе.

КРАЉИЦА И ВЛАСТЕЛИНКА ИЗ ЗАЗИДАНЕ БИФОРЕ

У току радова на северној фасади храма Св. Димитрија пре две недеље откривене су две до сада непознате фреске из 14. века. Наиме у једној зазиданој бифори (двоструком прозору) са спољне стране храма Св. Димитрија пронађене су фреске краљице и властелинке, једна наспрам друге. Непознато је о коме се ради јер натписи још нису пронађени. Планирано је да се цео прозор отвори. Ова бифора је зазидана највероватније у 17. веку како би са унутрашње стране изнад гроба патријарха Јефрема, Георгије Митрофановић осликао патријархову фреску. Пажљивим рестаураторским радом фреска ће бити пренесена на празан зид преко пута гробнице, а две новонађене фреске изнад гроба патријарха ће засијати у својој пуној лепоти. Тада ће се вероватно и сазнати о коме се ради.

Проналаску ових фресака посебно је допринео и сликар рестауратор Раде Петровић који већ годинама ради на косовско-метохијским светињама. По његовом мишљењу један од ликова представља Душанову супругу - краљицу Јелену која је посебно обележила своје време и чији су ликови сачувани на другим црквама. “Посебно задивљује свежина боја и сви се искрено радујемо овом открићу”, каже Петровић.

У последњој фази рестаурације већ омалтерисана фасада пећких цркава биће обојена новим слојем окер боје како се види да је некада комплекс цркава изгледао на појединим фрескама у унутрашњости храма. "Пећка Патријаршија је, као и Жича, била малтерисана и обојена о чему постоје бројни историјски докази. Посебно смо изабрали боју која је у складу са нађеним остацима боје на деловима фасаде", каже арх. Синиша Темерински који заједно са Маријом Јовин руководи радовима.

Радови на рестаурацији би требали бити завршени почетком новембра, а укупна вредност пројекта износи 15 милиона динара који финансира Влада Републике Србије. Реч је о једном од најзначајнијих пројеката рестаурације српске културне баштине у новије време пошто је Пећка Патријаршија, као престолни ставропигијални манастир вековни духовни центар Српске Православне Цркве.

Радови на обнови конака манастира Девич са капелом такође се успешно настављају. Радници из Звечана кажу да ако се настави лепо време радови ће бити завршени и пре рока. Стручни надзор над обновом манастира Девич води директор Завода за заштиту споменика културе арх. Зоран Гарић. Завод из Лепосавића активно је укључен у процес обнове српских светиња који се спроводи на основу Меморандума о сарадњи Српске Православне Цркве и Министарства културе Косова и Метохије под руководством експерата Савета Европе.

Поред обнове призренских светиња, Девича, цркава у Белом Пољу и Вучитрну у току је такође обнова храма Св. Николе у Приштини и конака у манатиру Девич. Радови које обавља фирма ПАБ из Ђаковице врше се под надзором арх. Јовице Лукића, из Завода за заштиту споменика културе у Лепосавићу. До краја године предвиђено је да се заврше груби грађевински радови на обнови цркве, крстионице, звоника и парохијског дома.

Радови су тренутно дошли до кровне конструкције која треба да буде подигнута у току новембра док ће истовремено бити санирана штета на централној куполи. Црква је споља већ омалтерисана. Радови теку добро и у предвиђеном року, кажу из Завода у Лепосавићу.

Наредне године планирано је да се радови наставе на унутрашњем уређењу ових објеката. Обновом храма Св. Николе преостали Срби у Приштини али и бројни изгнаници из овог града у коме је пре рата живело око 40.000 српских грађана поново ће добити светињу око које ће се окупљати и Богу молити.

Владика Теодосије који је у име Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве задужен за обнову српских светиња на Косову и Метохији изразио је уверење да је чврста решеност Цркве да обнови светиње у сарадњи са српским експертима Завода за заштиту споменика културе најбољи одговор онима који су мислили да се српске светиње на Косову и Метохији могу збрисати са лица земље. “Обновом ових светиња обнављамо се и духовно и показујемо на делу своју решеност да останемо као своји на своме”, рекао је Преосвећени Владика Теодосије.

Извор: www.kosovo.net

ОБНОВА СВЕТИЊА У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

Епархија далматинска је прије десетак година доживјела велико страдање и тада су многи храмови и манастири опљачкани, порушени и опустошени. Данас је ова Епархија једно велико градилиште.

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије је у склопу посјете храмова који се обнављају у Епархији далматинској дана 30. октобра 2006.г. посјетио храм св. Димитрија у Коњевратима гдје се завршава обнова. Овај храм је уништен у недавном пожару, који је избио из још увијек непознатих разлога.

Следећи храм који је посјетио Епископ био је храм св. Апостола Петра и Павла у Полачи. Храм је у последњем рату опустошен и у току је обнова иконостаса и унутрашњости.

Црква Покрова Пресвете Богородице у Бителићу је била следеће мјесто које је Епископ посјетио у својој канонској визитацији. И овдје се такођер врши обнова унутрашњости. Овај храм је 2001.г. био без крова а данас је прелијепо уређена светиња.

На путу од Бителића према манастиру Драговићу посјећено је разрушено село Дабар у ком данас нема ниједног православног Србина а храм св. Великомученице Недјеље је до темеља разрушен. Епископ Фотије је на крају ове посјете обишао манастир Драговић и од братије манастира чуо како иде тренутна обнова конака и порте манастира.
Пошто Епархија далматинска није у могућности да сама обнови све цркве и црквене објекте који су пострадали у рату, те стога апелује на све оне који се осјећају православним Србима далматинцима, да помогну ово велико дјело и тако уграде себе у обнову својих светиња које су подигли њихови преци.

Извор: Епархија далматинска

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu