Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
3. новембар 2006. године

ИНТЕРНЕТ ПЕТИЦИЈА ЗА ОСЛОБАЂАЊЕ АРХИЕПИСКОПА ОХРИДСКОГ И МИТРОПОЛИТА СКОПСКОГ Г. ЈОВАНА

У Сједињеним Америчким Државама, земљи која је позната по неговању верских слобода, отворена је интернет петиција за ослобађање Архиепископа охридског и Митрополита скопског Г. Јована. После завршетка петиције, списак потписника биће предат државним властима БЈР Македоније како би престао сваки прогон на верској основи и како би напокон Православна Архиепископија Охридска била регистрована.

Сваки потпис је од непроцењиве вредности јер ће утицати на ослобађање једног црквеног великодостојника који, на почетку XXI века, страда у затворској ћелији и брани Православље. Архиепископ Јован се моли Господу за цели свет у нехуманим условима затвора Идризово, зато је сваки Ваш глас важан.

Петиција се налази на Интерент страници: http://www.petitiononline.com/3001sd/petition.html

Извор: www.poa-info.org

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ ПОВОДОМ ОДЛУКЕ ВЛАДЕ О ОСНИВАЊУ ЦЕНТРА ЊЕГОШ

Одлука Владе о оснивању „Центра Његош“ изазвала је и изазива не малу буру у културној јавности Црне Горе. Не улазећи у питање колико је том одлуком угрожен и понижен Народни музеј на Цетињу, осјећамо за обавезу, као насљедник Петра II Петровића Његоша на трону Црногорских митрополита, у својству истовремено – доскорашњег професора Београдског Универзитета, да скренемо пажњу како Влади тако и културној јавности Црне Горе на сљедеће:

1.Свима је познато да назив „Његош“ припада не само једном већ свима члановима династије Петровић, од Владике Данила до Михаила Миркова Петровића Његоша (+1986). Зато везивати назив „Центар Његош“ само за једнога од њих не само што доводи у забуну научну и ширу културну јавност него представља најблаже речено неодговоран чин према династији Петровић у цјелини. Ако се назив „Центар Његош“ односи само на Петра II Петровића, зашто се, што би било једино исправно, Центар не назива „Центар Митрополита Петра II Петровића – Његоша“. Очевидно, ономе који је предложио овакав куси назив не представља бољу страну ни историја, ни књижевност, ни наука, још мање истинско поштовање према Петру II коме је овдје украдено и име и презиме, да не говоримо о недостатку поштовања према осталим Петровићима од којих сваки појединачно има име и дјело од изузетног значаја. Својим лаичким поистовјећивањем назива «Његош» само са једним Петровићем, уз лишавање истог личног имена и презимена, које је носио и којим се потписивао, предлагач не само што је навео Владу на танак лед, него је својим дилетантизмом и површношћу довео у забуну сву научну и културну јавност, учинивши магарећу услугу чак и онима који би требало да раде у том апстрактном «Центру Његош».

2. Приписивање «Центру Његош» маузолеја на Ловћену и Биљарде Петра II Петровића Његоша превиђа срушену најстарију црквицу Св.Петра Цетињског на Језерском врху, и тиме погажени тестамент Петра II Петровића Његоша од стране тоталитарне власти претходног титоистичког система, црквицу која је била и остала имовина Митрополије Црногорско-приморске. Такође тиме се превиђа и чињеница да је Биљарда припадала Цетињској Богословији све до 1945.г. и да је Влада Црне Горе деведесетих година донијела одлуку да ће намјесто враћања зграде Митрополији за обновљену Богословију – саградити јој нову зграду од чега ни до данас није ништа урађено.

3. Укратко горе наведене чињенице потврђују многоструко да одлуку о оснивању „Центра Његош“ треба свестрано преиспитати не само из легитимне бриге о Народном музеју него и из поштовања према Петру II Петровићу Његошу као и цијелој светородној лози Петровића Његоша. Повлачење те одлуке док је на вријеме представљаће једини трезвен чин као и тиме стварање здравих предуслова за формирање, на другим основама и под нормалним именом једне научно-културне установе која би се бавила личношћу и дјелом великог Петра II Петровића Његоша.

АЕМ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
ДР АМФИЛОХИЈЕ

ВЛАДИКА АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКИ Г. ИРИНЕЈ ПОСЕТИО ВЕРНЕ У ГРИНЗБАРИ

Недеља вече, 29. октобра, 2006. године. ЦШО Светог Саве у Гринзбари (брдовито предграђе удаљено 20км од центра, на сјеверу Мелбурна) имало је част да је посете новоизабрани Епископ аустралијско-новозеландски Г. Иринеј, у пратњи Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома, као и свештенослужитеља из престоног Београда, протојереја-ставрофора о. Петра Лукића и протођакона Радомира Перчевића, као и Њено Краљевско Височанство Принцеза Линда (Карађорђевић). По први пут је ову светињу посетио и ђакон Саша Чолић, са својом супругом Ивом. На имању ове ЦШО, налази се храм посвећен Светом Сави, која је копија крушевачке Лазарице.

Вечерње богослужење служили су о. Петар Лукић из Београда и ђакон Владислав Шиповац. На јектеније је одговарао верни народ, уз помоћ месног пароха протојереја-ставрофора Драгомира Шиповца и протођакона Радомира Перчевића и присутног свештенства. По завршетку вечерње службе, гости су се дивили живопису у храму, који је живописао руски сликар г. Андреј Сисољатин. Велико је чудо да је ова ЦШО, иако међу мањим у граду Мелбурну, успела да за само десетак година сагради овако велелепни храм и да се сви унутрашњи зидови живопишу. Вредна управа ЦШО, заједно са КСС „Огњена Марија“ припремили су за све присутне богату вечеру и кратак програм који су извели наши малишани из фолклорне групе „Авала“ при овој ЦШО. Светосавски Дом, у којем има места да се прими и до 800 гостију, био је попуњен верним народом који je дошao да види и чују мудре речи свог новог Архипастира. Све три фолклорне групе одиграле су сплетове српских игара и редом су прилазили да приме архијерејски благослов од Епископа Иринеја. Неки су тражили благослов на српском језику, неки на енглеском, а сви су се радовали што је дошао нови Владика који познаје живот у дијаспори и који ће их разумети. Све је свето и честито било, и драгоме Богу приступачно!

ђакон Владислав Шиповац

НОВИ ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА
ШКОЛЕ ПРАВОСЛАВНЕ ДУХОВНОСТИ
У НОВОМ САДУ

Jесењи семестар Школе православне духовности започео је предавањем Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја на тему Црква и социјални проблеми данашњице.

Излагањем основних богословских поставки о овој веома актуелној теми, владика Иринеј је дао значајне идејне смернице и приступне тачке за даљи рад Трибине у предстојећем циклусу предавањa.

Према речима презвитера Миодрага Андрића, настојатеља новосадског Саборног храма, своје учешће у раду Школе православне духовности унапред је најавило неколико веома познатих предавачa, од којих су већина професори Богословског факултета у Београду.

Као и до сада, Трибине ће се одржавати у свечаној дворани Змај – Јовине Гимназије у Новом Саду, недељом увече са почетком у 19,00 часова.

ПРЕОСВЕЋЕНИ ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ Г. АРТЕМИЈЕ ПРОСЛАВИО ЈЕ ЈУЧЕ У МАНАСТИРУ ГРАЧАНИЦА СВОЈ ИМЕНДАН - СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИКА АРТЕМИЈА

Свету Архијерејску Литургију у грачаничкој цркви јуче су служили Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај са епископима Артемијем и Теодосијем, уз саслужење свештенства Епархије рашко-призренске. После Свете Литургије Митрополит Николај пресекао је славски колач и обратио се присутном народу пригодном беседом. У манастиру Грачаница јуче се окупило више монаха, монахиња и верника из Епархије како би са својим епископом прославили његов имендан.

Владика Артемије управо се вратио са вишедневног путовања по Канади где је у сусретима са тамошњим званичницима и представницима српске дијаспоре сведочио о страдању Цркве и верног народа на Косову и Метохији. Поред недавне посете Сједињеним Америчким Државама и Русији ово је била још једна прилика да се међународна јавност упозна са ситуацијом на Косову и Метохији.

Митрополит дабробосански, који ових дана борави у посети Косову и Метохији, отпутовао је јуче из Грачанице са Епископом Теодосијем у правцу Призрена, Пећке Патријаршије и Високих Дечана. Пре доласка у манастир Грачаницу Митрополит Николај посетио је манастир Девич.

Извор: Митрополија дабробосанска

ИЗВОРИ ЦРКВЕНЕ ИСТОРИЈЕ

Јуче је, у 19 часова, у читаоници Одељења уметности, Библиотеке града Београда, Кнез Михајлова 56/II, представљена нова књига протојереја-ставрофора др Радомира Поповића Извори црквене историје.

На представљању ове врло значајне књиге за проучавање црквене историје говорили су Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије, затим г. Живица Туцић, публициста, и, на крају, аутор.

На почетку представљања ове књиге Владика Атанасије је истакао значај аутентичности историјских извора за проучавање црквене историје. Он је дао предност изворима над уџбеницима и секундарном литературом. Затим се на, Владикино исцрпно предавање надовезао, г. Живица Туцић комплетном анализом сваког текста из књиге. Као највећу вредност, поред сакупљања разних текстова из различитих периода, г. Туцић је истакао то што се аутор није определио за један превод већ је дао коначни текст после консултација неколико превода датог текста. Сам аутор је посебно истакао значај монаштва за црквену историју, јер је монаштво аутентични тумач уења Цркве и управо због тога је у књигу унео и Устав Свете Горе Атонске.

Читаоница Одељења уметности јуче је била препуна, а после предавања сва тројица говорника одговарали су на питања која су била искључиво везана за књигу. Предавачи су одговарали концизно и јасно користећи само историјске чињенице и јеванђељске Истине.

ИКОНОПИС – САВРЕМЕНО СЛИКАРСТВО

У уторак 7. новембра 2006. године, у 19 часова, у атељеу Академије Српске Цркве, у Краља Петра 2, а у оквиру трибине др Радослав Грујић, на Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију - говориће мр Тодор Митровић на тему Иконопис – савремена уметност. Трибину ће водити јереј мр Жељко Ђурић.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu