Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
13. новембар 2006. године

МЕЂУРЕЛИГИЈСКО ВИЈЕЋЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ О ЗГРАДИ САРАЈЕВСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ

Mеђурелигијско вијеће у Босни и Херцеговини је на својој 40. сједници, одржаној 9. новембра, разговарало и о враћању Сарајевске богословије Српској православној цркви.

Чланови МРВ БиХ поново су нагласили потребу враћања имовине црквама и вјерским заједницама кроз натуралну реституцију, која је уједно и једина економски одржива.

Чланови Вијећа су, на иницијативу Српске православне цркве, а по питању Сарајевске богословије, изнијели јасан и недвосмислен став да је неопходно остварити све услове како би СПЦ што прије могла обновити рад ове високошколске установе у Сарајеву.

Такође су нагласили да обнављање рада Сарајевске богословије не треба бити везано за доношење Закона о реституцији и да се питање повратка зграде као основног услова треба и може ријешити прије тога.

Обнављањем рада Сарајевске богословије заједнички ће се приступити рјешењу уласка свих високошколских установа цркава и вјерских заједница у Универзитет града Сарајева.

Извор: Митрополија дабробосанска

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У КОПРУ

Дана 11. новембра 2006.године, Његово Високопреосвештенство Митрополит Загребачко-љубљански Г. Јован уз саслужење протојереја-ставрофора Перана Бошковића, Милана Дудуковића, Рашка Радовића, Будимира Галамића, јереја Душана Томића, Саве Косојевића, Далибора Ђукића и ђакона Александра Обрадовића служио је Свету Архијерејску Литургију и том приликом осветио и нови иконостас у овом велелепном храму.

Свечани и молитвени тон богослужењу дало је појање пјевачког друштва које постоји при овом храму а, бригу о њему води протојереј-ставрофор Томо Ћирковић парох копарски и наш домаћин.

Високопреосвећени Митрополит Јован је истакао да је овај Храм добио нови велелепни иконастас, и захвалио се свима онима који су допринијели да ова црква заблиста, поздравивши и представника Римокатоличког цркве, жупника Јожу Пегана, Високопреосвећени је нагласио на добру сарадњу између наше и Римокатоличке цркве поготово у републици Словенији.

После Свете Литургије припремљена је трпеза љубави за свештенство и вјернике.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

ЗБИРКА УМЕТНИЧКОГ БРАТСТВА МАНАСТИРА КРКЕ ПОНОВО У МАНАСТИРУ КРКИ

На основу споразума између Министарстава културе Републике Хрватске и Републике Србије о повратку културног блага Српске Православне Цркве и српскога народа на територију Републике Хрватске са које су избегли и протерани православни Срби, дана 11. новембра 2006.г. у манастир Крку Епархије далматинске враћена је веома вредна збирка слика Уметничког братства манастира Крке.
Збирка садржи 56 уметничких слика најпознатијих сликара, који су последњих деценија долазили у манастир Крку и у оквиру својих ликовних колонија сликали и радили, при чему су неке слике прилагали и остављали самом манастиру. У овој збирци се такође налазе и бисте најпознатијих личности из историје Епархије далматинске као што су Стефан Кнежевић, Никодим Милаш и Сава Бјелановић.
Ова вредна збирка ће ускоро, ако Бог да, бити изложена у галерији манастира Крке и тако постати доступна многобројним посетиоцима и поклоницима ове светиње, која је кроз историју била духовни али и културни центар православних Срба северне Далмације.

Епархија далматинска као и братство манастира Крке захваљују свима који су помогли да дође до реализације овога значајног културног догађаја, а међу њима посебно Министарству културе Републике Србије, Културном друштву Зора, директору Хрватске царине г. Баришићу и г. Милораду Пуповцу, јер је у највећој мери њиховом заслугом ова Збирка поново у својој духовној колевци манастиру Крки.

Извор: Епархија далматинска

ИЗЛОЖБА РАДОВА УМЕТНИЧКОГ БРАТСТВА МАНАСТИРА КРКА

У манастир Крка, у Далмацију, после више од десет година, у суботу 11. новембра 2006. вратила се изложба радова Уметничког братства манастира Крка. Враћање радова је резултат договора министарстава културе Србије и Хрватске да се културно благо изнешено у Србију за време протеклог рата врати у Хрватску. Да би се то у потпуности остварило потребно је обезбедити предуслове а то је безбедност и повратак прогнаног српског народа.

На иницијативу Српског културног друштва „Зора" из Книна 1990. године почела је са радом прва ликовна колонија манастира Крка. Колонија је била замишљена као стваралачки сусрет истакнутих српских ликовних уметника који ће боравећи у манастиру Крка и околним местима оставити дела од изузетне важности, инспирисана природним лепотама, те историјским и културним наслеђем овог краја. Већ по завршетку рада прве колоније, у Уметничком иавиљону „Цвијета Зузорић" у Београду, била организована изложба радова учесника. Наредних година у рад колоније осим сликара, укључили су се вајари и конзерватори који су тако дали свој прилог манастирској ризници. Пре прогона Срба из Хрватске 1995. године, ради организованна изложбе у Бијељини и Бања Луци, већина радова билаје измештена из манастира и тако спашена. Збирка је још два пута била у опасности од уништења и то у Санском Мосту где се затекла за време ратних дејстава на подручју Босанске Крајине и у Призрену на Косову и Метохији за време НАТО бомбардовања.

Даљња судбина ове збирке пратила је судбину избеглог народа. Осуђени на бескућништво и лутање ови радови захваљујући пријатељима пронашла су пут до многих галерија у Србији и Републици Српској и дали су свој скромни допринос уједињењу српског духовног простора. Изложба је била представљена публици у Вишеграду, Београду, Јагодини, Ћуприји, Приштини, Призрену, Рашкој, Зрењанину, Кикинди, Банатском Карађорђеву, Александрову, Сечњу, Требињу, Горњем Милановцу, Бачкој Тополи, Лазаревцу, Старој Пазови, Руми, Инђији, Убу, Гроцкој, Калуђерици и Земуну.

Изложба српских сликара који су поклонима својих дела симболично захвалили на гостопримству манастиру Крка остаје као сведочанство времена и борбе за опстанак на својој земљи. Све је урађено и настало у манастиру Крка на извору наше духовности, са жељом да се сачува прошлост од заборава. Око педесетак уметника оставило је дела великог значаја која уз то носе и посебан печат настанка. Изложба покрива генерацијски распон од најмлађих аутора, преко оних који су већ сазрели и уврстили се у најизраженије токове нашег савременог ликовног стваралаштва, до најстаријих без чијег се дела не може замислити ни историјска ни савремена ситуација уметности код Срба.

Неки од уметника нису више међу живима (Милован Видак, Трајко Стојковић Косовац, Мића Стоиљковић, Јован Солдатовић, Светозар Самуровић, Милић Станковић, Драгош Калајић, Борис Маркош Минго и Драган Малешевић Тапи), али уместо њих у манастир вратиће се њихова дела. Збирка је својеврсан пресек кроз савремену ликовну уметност простора на коме живе Срби и има све елементе једне галеријске вредносне целине. Ова дела сведоче о свом времену, о духовним немирима, о лепоти доживљаја света али и одређеном неспокојству и немоћи да се духом и стваралаштвом надвиси надошла мржња. Има у овим радовима трајне вере у лепоту али и жудње за истином без које нема уметности.

Посебну вредност ове збирке представљају скулптуре познатих историјских личности: свештеника Петра Јагодића Куриџе, политичара Саве Бјелановића, војводе Голуба Бабића, енглеске добротворке Паулине мис Ирби као и далматинских владика Стефана Кнежевића и Никодима Милаша. Све ове скулптуре већ су биле постављене у местима која су историјски везана за ове личности али су нажалост нестале за време „Олује".

У последњих десет година ова збирка радова Уметничког братства манастира Крка помогла је избеглим Крајишницима да сачувају веру и оснаже наду у повратак. За све ово време бесмртни дух Немањића из Крке, Кистања, Буковице и читаве Крајине лебдио је над свим оним местима које је изложба посетила враћајући Божје дарове, веру, наду и љубав, без којих нема опстанка и будућности.

Коначно је дошло време да се ова значајна уметничка збирка врати тамо где је и настала. Ово је била жеља владике далматинског Фотија и Срба повратника који су се вратили у последње време на своја огњишта. Обезбеђен је галеријски простор и створени сви остали услови за њен повратак. Овај културни садржај у древном манастиру посетипе сваке године више десетака хиљада верника и туриста који у све већем броју посећују овај далматински манастир. Српско културно друштво „Зора" поново ће уложити напор да оживи рад Уметничког братства и да манастир Крка изнова постане стециште уметника са свих српских простора.

Извор: Епархија далматинска

ПОПРАВЉЕН КРОВ НА ХРАМУ СВEТОГ ЦАРА УРОША У УРОШЕВЦУ

На сличан начин као што је прошле године био украден већи део оловног крова са храма Св. Богородице Љевишке у Призрену, у септембру ове године у Урошевцу је однесен један (мањи) део бакарног покривача на цркви Св. Цара Уроша, изнад олтарског дела храма. Захваљујући пријави једног од станара који живи близу цркве полиција је ухапсила лице које је извршило крађу бакра. Реч је о косовском Албанцу који би до краја године требало да се појави на општинском суду. Међутим, после крађе бакарног покривача вода је почела да пролази кроз оштећени кров и влажи плафон над олтарским делом храма.

У акцију поправке крова цркве коју је организовао месни парох протојереј Живојин Којић, из Штрпца, добровољно су се укључили припадници америчког КФОР-а. Посебно су се у овој акцији потрудили наредници Едвард Вауел и Антони Пелисио, припадници америчког војног контингента из базе Бондстил код Урошевца. Уз подршку америчке канцеларије у Приштини и нарочито залагање шефа мисије Тине Каиданоу општина Урошевац је пристала да надокнади штету, па је тиме омогућена набавка бакра који је крајем месеца октобра постављен над олтарским делом храма. У поправци и чишћењу храма поред Срба парохијана, неколико Албанаца, учествовали су и амерички војници. Припадници грчког КФОР-а из Урошевца су најпре уклонили барикаде које су биле постављене око храма како би се могло лакше приступити храму и ради постављања нове металне капије на огради.

Поправка крова на храму Св. Уроша обележена је заједничком посетом аутобуса верника пореклом из Урошевца који су привремено расељени и немају могућност да се врате својим домовима. Света Литургију у храму Св. Цара Уроша служили су свештеници из поморавског краја и Штрпца. Била је то прилика да прогнани Срби још једном покажу да не заборављају своју светињу и да обновом храма и молитвом у свом храму покажу да желе да се врате на своја огњишта и живе уз храмове које су подигли њихови преци.

Урошевачка стара црква је подигнута 1901. године, али је напуштена 1929. године када је довршена изградња нове цркве Св. краља Уроша. У новој цркви се чува занимљива збирка икона млађег времена. Храм Св. Цара Уроша претрпео је више напада од јуна 1999. године. Непосредно после завршетка рата албански екстремисти су провалили у цркву и оштетили инвентар и део иконостаса.

У току мартовског погрома 2004. године храм је спашен од потпуног уништења захваљујући припадницима грчког и америчког КФОР-а који су бранили цркву тако што су се затворили у њој бранећи је својим животима. Храм је том приликом претрпео мању штету на простору око улазних врата иако су нападачи са свих страна бацали молотовљеве коктеле и друга запаљива средства у намери да отерају војнике и запале цркву.

Извор: www.kosovo.net

СА ФОРУМА «БРАТСКА СРБИЈА-ИСТОРИЈА И САДАШЊОСТ» КОЈИ СЕ ОДРЖАВА У РУСКОМ ГРАДУ КАЛУГА

Под покровитељством калушке Епархије Руске Православне Цркве почео у Калуги 10. новембра почео је симпосион под називом «Братска Србија- историја и садашњост».

Симпосион је трајао од 10. до 12. новембра и на њему су учествовале истакнуте личности Руске и Српске Православне Цркве.

По благослову Високопреосвећеног Митрополита Калушког Г. Кирила и Преосвећеног Епископа Рашко-призренског Г. Артемија, симпосион је 10. новембра свечано отворен изложбом фотографија под називом «Косово- српска голгота», потом су поздравне ријечи упутили представници српске амбасаде у Русији а до касно поподне услиједила су предавања руских историчира о Србима и Србији. Увече је за учеснике и посјетиоце симпосиона уприличен концерт руско-српског пријатељства на коме је учествовао хор преподобног Јована Дамаскона при храму Владимирске иконе Мајке Божије из Санкт Петербурга, чиме је први дан симпосиона завршен.

Други дан симпосона почео је предавањима о српским Светитељима, стубовима православља, Светом Сави и Светом Владики Николају. У низу предавња која су одржана посебну пажњу привукло је предавање протосинђела Петра (Улемека) игумана манастира Ђурђеви Ступови у Расу и вршиоца дужности игумана манастира Зочиште, који је говорио на тему «Седам година после».

Нарочиту пажњу привукло је предавање јеромонаха Петра (Драгојловића) сабрата Цетињског манастира, студента Московске Духовне академије који је говорио о узајамним односима руског и српског народа кроз историју.

Извор: Светигора прес

ЗАВРШЕТАК МАНИФЕСТАЦИЈЕ ДАНИ СВЕТОГ АРСЕНИЈА СРПСКОГ

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски Г. Григорије уз саслужење бројног свештенства служили су на дан празника Светог Арсенија Сремца, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда.

Славимо заштитника ове Свете обитељи и заштитника свих нас, Светог Арсенија. Његове Свете мошти зраче много година, али оно што нас Свети Арсеније учи свакако је, прије свега врлина смирења, рекао је током Литургије Његово Преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки и приморски Г. Григорије.

„Није било лако никоме наслиједити једног таквог духовног дива као што је био Свети Сава и то је могао да уради само неко ко је био смирен, смирен тако као Свети Арсеније. Али исто тако то није могао бити неко ко није имао знања, способности и многе врлине јер је пут који је Свети Сава прокрчио, тек пропутио, требало наставити, поравнавати, много се трудити и борити са онима који су непријатељствовали према путу Светог Саве. Зато је данашња слава за све нас православне Хришћане велика слава. Она нас подсјећа колико смо већ дуго на том путу и говори нам о томе како је тај пут жив истинит и тиме што можемо да дотакнемо оне који су га градили и осјетимо њихово благодатно присуство, њихову благост и доброту. И данас се догађа исто оно што се после васкрсења догађало са Господом нашим и ученицима Његовим, када се нашао у оној горњој соби међу њима и када им је говорио: „Дођите и дохватите ме и видите да сам ја“. Тако и ми данас можемо да дођемо да дотакнемо Светог Арсенија и да дотакнувши га, дотакнемо вјекове, оно наше Свето предање које нас везује са Светим апостолима а које нас опет везује са Господом нашим Исусом Христом“, рекао је у архипастирској бесједи окупљенима на Светој служби Божијој јутрос у манастиру Ждребаоник Преосвећени Епископ Захумско-херцеговачи и Приморски Г. Григорије.

Након Свете Литургије Високопреосвећени Архиепископ Г. Амфилохије је подсјетио на програм „Дана Светог Арсенија“ који се завршавају у недјељу свечаном службом Божијом у Пећкој Патријаршији.

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије са свештенством, служио је на празник Светог краља Милутина, Свету Архијерејску Литургију у Пећкој Патријаршији, чиме је завршена манифестација «Дани Светог Арсенија Српског», организована поводом обележавања 775 година од изградње Пећке Патријаршије и 740 година од упокојења Светог Арсенија Сремца, другог Архиепскопа Српског.

Према ријечима мати Харитине из Пећке Патријаршије, Светој служби Божијој присутствовале су и сестре из манастира Кончул и Ждребаоник и мањи број вјерног народа из околине.

ТРИБИНА ПРАВОСЛАВЉА

У оквиру Трибине Православља, у Дому културе Вук Караџић (Булевар краља Александра бр. 77а), у среду 15. новембра 2006. године, од 18 часова, биће одржано предавање на тему Наш Бог Света Тројица. Предавач ће бити Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије (Ракита), књижевник. Као организатор трибине, уводну беседу ће одржати проф. Горан Раденковић.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu