Информативна служба
Српске Православне Цркве

20. новембар 2006. године

ПЕТ ХИЉАДА ПОТПИСА ЗА ОСЛОБАЂАЊЕ АРХИЕПИСКОПА ЈОВАНА

Од почетка новембра до данас на Интерент страници на којој је петиција за ослобађање Архиепископа охридског и Митрополита скопског Г. Јована из затвора Идризово прикупљено је 5000 потписа.

Људи из читавог света који брину о најосновнијим начелима слободног и демократског света и заштитом људских права дало је свој глас за ослобађање утамниченог Архиепископа. На сајту су потписи људи из САД, Бугарске, Шведске, Бразила, Канаде, Аустралије, Кине, Србије, Велике Британије, Грчке, Русије, БЈР Македоније, Мађарске, Немачке, Словачке, ... Обавештавамо све да се петиција наставља.

Линк за ову јединствену петицију постављен је на неколико сајтова, а сви потписи ће бити прослеђени Америчком Стејт Дипартменту, седишту Уједињених Нација у Бриселу, Влади БЈР Македоније, и свим релевантним светским организацијама које се баве заштитом људских права.

(http://www.petitiononline.com/3001sd/petition.html)

КРСНА СЛАВА – ПРАЗНИК ЦЕЛЕ ПОРОДИЦЕ

На тај дан окупља се породица, мири се, праштају се старе несугласице и пред иконом светитеља уједињује се и јача

Не зна се тачно од када се код нас слави крсна слава или крсно име, али се верује да обичај потиче још из времена досељавања Словена на Балкан и примања хришћанства. Слави се онај светитељ на чији дан су наши преци, крстећи се, примили веру Христову. Вероватно отуда потиче назив крсна слава (славље крштења) или крсно име. Светитељ који се слави тог дана је заштитник читаве породице. Слава се преноси са оца на сина, а светитељ бдије над свим прецима и потомцима.

Зато је крсна слава породични празник – тада се породица окупља, мири, праштају се старе несугласице и пред лицем иконе светитеља, божјег угодника, породица се уједињује и јача.

Основни материјални чиниоци славе ус славска свећа, жито, славски колач и црно вино.

Црквени обред

У цркву се носи жито, колач, црно вино и списак са именима чланова породице. Велика славска свећа се купује у цркви, као и мала свећа која се ставља у жито док свештеник врши службу.

У току обреда свештеник се моли за све и вином унакрст прелива жито. Потом узима колач, окреће га, крстолико реже и залива вином. Свештеник и домаћин целивају колач уз речи: „Христос посреди нас“, „Јест и будет“ (јесте и биће) и тако три пута. Док се колач окреће, пева се славски тропар. Кући се носи велика, славска свећа и она уз жито и колач стоји све време на столу. Свећу пали домаћин пре ручка уз молитву и  певање тропара светитељу.

Многе породице славе славу тако што спремају жито и колач, али без свеће и свештеника. То је гозба и може да се организује било који дан. Грех је такве гозбе звати славом и  крсним именом.

Слава се слави у кући, а не у кафани

Крсна слава је од почетка обележавана молитвено и увек је имала духовни значај. Човек који прославља славу тиме задобија духовне дарове за оно што чини. Слава је, пре свега, молитва светитељу кога тога дана прослављамо и молитву поткрепљујемо припремом славског колача и жита, а за време обреда сечења колача и освећења жита упаљена је свећа. Три најважнија обележја славе су: колач, свећа и жито. Од обележавања славе житом, славским колачем и свећом не треба ићи много даље. У старим српским породицама је постојао обичај да се припреми свечани обед на који би током дана људи свраћали и послуживали се. Том приликом би и пожелели свако добро домаћину. Али они су ту пре свега долазили да се заједно помоле Господу и Светитељу за заступништво пред Господом. Свако друго слављење славе, уз раскош и помпу по ресторанима, губи смисао прославе светитеља и излази из смисла крсне славе. Богати људи су одувек славили другачије од сиромашних, али то суштински не би требало да утиче на прослављање светитеља. Код Бога је молитва, ако је искрена, једнако примљена.

Суштина прослављања славе није у количини хране, разноврсности, великом броју гостију, ни у раскошном месту где људи седе кад прослављају, него је суштина у молитви и духовном обележавању тог светитеља. Пожељно је да се овај обред обавља у кући домаћина који слави славу.

Жито се припрема за све крсне славе, па и за Светог Архангела Михаила иако је постојала дилема око тога у народу. Сматрало се да пошто је он анђео за њега не треба да се спрема жито јер он није умро. Та се заблуда рађа из тог разлога, што се не зна за кога се заправо жито и припрема.

прича: Протођакон др Лука Новаковић, директор Патријаршијске управне канцеларије

изврор: Блиц од 19. 11. 2006. god

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ПЛАТОНА У ВРБАЊИ

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем служио је Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење више свештеника и ђакона, у суботу 18. новембра, у новосаграђеном храму Светог свештеномученика Платона у Врбањи.

“Од сада ће се, на велику радост вјерника, каже Епископ Јефрем, у овом храму током сваке недјеље и празника одржавати молитве.”

“Прије двије године почета је изградња храма, који је захваљујући тврдој вјери овдашњег становништва већ завршен. На срећу свих нас, од данас је ово мјесто молитве”, рекао је епископ Јефрем. Он је подсјетио окупљене вјернике да се градећи храмове и цркве спаја земља са небом, а људи приближују богу. “Омладина ће у храму, осим богослужења, учити како да се понаша и живи у складу са божијим правилима, тако да им живот буде срећан”, каже епископ Јефрем.

Парох врбањски, јереј Милорад Видовић истиче да је градња храма почела 2004. године када су на дан Светог Aранђела освештани темељи. “Хвала Господу да смо дочекали да храм отворимо за редовна богослужења. На то смо чекали више година. Прва литургија је служена на дан Светог Aранђела 2005. године у тек наткривеном храму”, рекао је јереј Милорад Видовић.

Прота П. Азап

ПОЧЕЛА ОБНОВА ЦРКВЕ У БОСАНСКОЈ БОЈНИ

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома у августу 2006.године формиран је Одбор за обнову цркве Преображења Господњег у Бос. Бојни, да би радови на обнови почели већ почетком октобра ове године.

Црква Преображења Господњег у Бос. Бојни, подигнута и освећена 1883.године, а која је више пута кроз историју страдала као и у последњем рату у Босни и Херцеговини.

До сада су извршени радови на скидању старог оштећеног кровног покривача, те постављање нове кровне конструкције.

Обнову цркве помажу расељени становници Бојне и околних села углавном настањених по Војводини и широм Србије као и мјештани у границама својих могућности.

Надамо се уз помоћ помоћ добрих људи да ће ова црква до идућег Преображења бити у потпуности обновљена.

Протонамјесник Карађорђе Дерајић

УРЕЂУЈЕ СЕ МАНАСТИР МОШТАНИЦА

Захваљујући људима добре воље, који су обезбиједили новац и потребан грађевински материјал, успјешно је завршена овогодишња акција уређења простора око манастира Моштаница.

“Уједно је освијетљен је шири крајолик који посјетиоци манастира и бројни гости користе за одмор и рекреацију. Осим расвјете, љепши изглед цијелом амбијенту дали су и пјешачки мостови постављени преко рјечице Моштанице и оближњег потока који се у њу улијева”, рекао је г. Бранко Бараћ, начелник Козарске Дубице.

“Манастир Моштаница и простор око њега својеврсна је туристичко одредиште и познато излетиште. Током године манастир и његову околину посјети више хиљада грађана, међу којима је значајан број ђачка”, каже Бараћ.

Старјешина манастира Моштаница игуман Василије каже да је расвјетом, изградњом мостова и паркиралишта цијели манастирски комплекс добио нови много љепши изглед. “За нас који овдје живимо и радимо све што је урађено значи много. Најважније је да су манастир и његова ближа околина сада спремнији да дочекају госте који овдје свакодневно долазе”, истиче игуман Василије. Игуман Василије је овом приликом захвалио свим људима добре воље који су помогли да манастир Моштаница и његова околина заблистају новим сјајем.

Прота П.Азап

ОТВОРЕНА ПРОДАЈНА ИЗЛОЖБА "ЗВОНА МЕТОХИЈЕ"

У Галерији Централног дома Војске Србије 17. новембра је отворена продајна изложба "Звона Метохије", ради подршке обнови порушених споменика српске културе и духовности на Косову и Метохији.

Преосвећени Епископ рашко-призренски Г. Артемије је рекао да се веома радује што је толико људи поново окупљено на овом месту, као и пре четири месеца, када је била одржана прва аукциона изложба уметничких радова, од чије продаје је прикупљено 1.200.000 динара. "На Метохији, звона су на многим светињама умукла јер су светиње порушене, а звона однесена и нестала. Али, зато се звона Метохије чују и одјекују у престоном Београду", рекао је Владика.

Он је захвалио организаторима изложбе и свима који су допринели обнови српских светиња али и упозорио да се на Косову и Метохињи и даље руше, демолирају и скрнаве цркве.

Владика је упозорио да привремене покрајинске институције, уз подршку међународне управе, настоје да се манастир Светих Архангела код Призрена "угаси као светилиште и да се прогласи археолошким локалитетом". Стога је апеловао на све српске институције да "да подигну свој глас у заштиту Архангела и да ни под каквим условима не допусте да тај манастир буде избрисан са списка живог организма Српске Православне Цркве.

"Ми нисмо фосили, ми нисмо археологија, ми смо живи народ Божији и жива Црква Божја. Не смемо да дозволимо да он пређе у руке непријатеља и да престаје да постоји као манастир", поручио је Преосвећени Владика Артемије.

Аукција ће бити одржана 23. новембра у 18 часова.

Изложено је 120 уметничких дела, слика и скулптура, чија се цена креће од 100 евра до 30.000 евра. Толико вреди скулптура у бронзи Лидије Мишић чији се један примерак налази и у једном од музеја у Сједињеним Америчким Државама.

Изложено је и петнаестак дела процењених између 1.500 и 2.000 евра, док је вредност осталих око 500 евра.

Међу уметницима који су своје радове поклонили су и Милош Шобајић, Мирјана Денков, Младен Србиновић, Олга Јеврић, Љубодраг Јанковић Јале, Милена Јефтић Ничева Костић, Анђелка Бојовић, Лепосава Милошевић Сибиновић, Јован Ракиџић, Зоран Чалија...

На аукцију су позване личности из политичког и јавног живота, представници великих фирми и дипломатског кора и сви потенцијални купци уметничких дела.

Извор: www.kosovo.net

ПРАЗНИК ОБНОВЉЕЊА ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА - ХРАМОВНА СЛАВА У РАТКОВУ

У четвртак, 16. новембра ове године, житељи Раткова прославили су своју храмовну славу - празник обновљења храма светог великомученика Георгија.

Свету Литургију служио је презвитер Горан Артуков, парох оџачки, уз саслужење неколико свештеникa архијерејског намесништва бачкопаланачког и молитвено присуство житеља овог села.

После вечерњег богослужења и освећена славског жита и колача, г. Милош Поповић предао је часну дужност кума храмовне славе г. Томиславу Лазићу.

Презвитер Остоја Нијемчевић,
вршилац дужности архијерејског намесника бачкопаланачког

СВЕТИ БЕСРЕБРЕНИЦИ И ЧУДОТВОРЦИ КОЗМА И ДАМЈАН СЛАВА ЗДРАВСТВЕНЕ СТАНИЦЕ У ЧУРУГУ

На празник светих бесребреника Козме Дамјана, Здраствена станица у Чуругу прославила је своју славу и обележила мали јубилеј – десетогодишњицу прослављања својих покровитеља и молитвених заступника пред Господом.

Вечерње богослужење служио је Његово Преосвештенство Епископ јегарски Г. Порфирије, и сабране свечаре поучио својом беседом у којој је, између осталог, рекао: Скоро да нећемо срести озбиљног лекара који неће посведочити из сопственог искуства да нема те телесне болести која није или проузрокавана душевним, духовним разлогом, или, пак, која не порађа некакав душевно – духовни проблем.

Честитајући славу чурушким лекарима, Преосвећени Владика је животно дело светих лекара Козме и Дамјана представио као прави пример коме увек треба следовати. У заједничкој молитви у Вазнесенском храму, поред здраствених радника, учествовали су и представници Матице српске, угледни песник Добрица Ерић, као и представници Општински власти.

После вечерњег богослужења, Општински хор из Жабља Пасторала одржао је културно – уметнички програм пригодног духовног садржаја.

Презвитер Петар Тривуновић

Извор: Епархија бачка

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu


Copyright © 1999-2006 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
info@spc.yu