Информативна служба
Српске Православне Цркве

23. новембар 2006. године

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ
ПОВОДОМ
УПАДА М. ДЕДЕИЋА У ХРАМ СВ. ДИМИТРИЈА, УГЊЕ

Дана 21. новембра 2006. г. упао је у храм Св.Димитрија, Угње, вјековну својину Митрополије црногорско-приморске – извјесни Мираш Дедеић, припадник вјерске заједнице регистроване јануара 2000.г. у полицијској станици, Цетиње. Овај противзаконити и криминални чин пренијела је РТЦГ, јавни сервис Црне Горе, отворено се тиме стављајући у службу гажења Устава Црне Горе и елементарних вјерских, својинских и људских права. И истога Аранђеловог дана у стотинама православних храмова Црне Горе обављане су свечане Службе Божије на челу са 4 православна епископа са бројним свештенством које је за крсну славу хиљадама вјерника пререзало славске колаче. Од свега тога РТЦГ је нашла за сходно да прикаже јавности један криминалан и противзаконит чин. Изражавајући свој протест и дубоко жаљење због тога, Митрополија Црногорско-приморска ће бити приморана да покрене судски поступак, како против починиоца дјела, тако и против оних  који јавно пропагирају криминалне и противзаконите радње.

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО ПРИМОРСКЕ

ОБНАВЉАЊЕ СТАРОГ ХЕРЦЕГОВАЧКОГ МАНАСТИРА ЗАВАЛА

Црква је била потпуно угрожена и сваког тренутка олтарски дио и камени блокови могли су да падну. Тешко оштећене фреске спасене и детаљно рестауриране.

После четири године интензивног рада манастир Завала у Херцеговини је обновљен. Камен, по камен и зидови су оснажени, а сваки дјелић зидног сликарства спасен. Фреске које су од честих детонације биле готово скроз уништене поново су оживјеле у овом храму на рубу Поповог поља, у истоименом селу.

Посао је водио Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске. Координатор пројекта је мр Милица Котур која је изводила радове на терену.

“Манастир Завала је био на првој борбеној линији, тако да је дошло до великих оштећења усљед детонација. Сви конаци су били порушени. Срећом, манастирска црква није погођена директно, али је страдала усљед тих детонација. Дошло је до пуцања олтарског дијела, камени блокови су се одвојили, свод је почео да пада. Све је изгледало језиво. Кроз те пукотине сте могли да видите свјетлост дана”, каже Милица Котур.

Када су дошли стручњаци из Републичког завода у Завалу преко цркве посвећене Ваведењу пресвете Богородице био је најлон.

“Црква је била потпуно угрожена и сваког тренутка олтарски дио и камени блокови могли су да падну. Самим тим, фреске су биле у јако лошем стању, јер од тих силних детонација и пукотина оне су се одвојиле од зида и пријетило је да ће потпуно отпасти”, истакла је Котур.

Прве године су урађени превентивни радови.

“Фреске смо повезали и чекали да архитекте ураде пројекат. Кад су архитекти одлучили да ће президати манастир, ми смо морали да скинемо фреске из унутрашњости. Президавање је био једини начин да се камен по камен уклони па да се поново озида.”

“Моји радови су се односили на скидање фресака, прије архитектонске санације. Кад смо скидали фреске са камених блокова који формирају зид и свод, сваког момента је пријетио да падне и уруши се на нас. То је било страшно. Цијели процес је био језиво тежак и мукотрпан”, ријечи су Милице Котур.

Кад је манастир президан, све санирано, поново су лијепљене фреске на зид. Све је рестаурирано и сваки детаљ је спасен. Сада су фреске у добром стању. Радови су били компликовани, а поготово скидање и враћање фресака.

Велики дио западног и сјеверног зида цркве чини стијена, а озидан је јужни и источни. Фреске су наношене на ту стијену и имитиран је зид. Због детонација, камени блокови су се одвојили, то је био додатни проблем.

Завали је сада враћен стари сјај како спољашњем изгледу, тако и њеној унутрашњости коју поново краси прелијепи живопис.

Неда СИМИЋ - ЖЕРAЈИЋ

ИСТОРИЈAТ - Манастир Завала са црквом посвећеном Ваведењу пресвете Богородице налази се у Херцеговини, на рубу Поповог поља, у истоименом селу. Тачно вријеме настанка манастира се не зна, а оно оквирно датира из 15. вијека. Манастирска црква архитектонски је необично ријешена. Смјештена је на једном омањем платоу усред стијена, полукружно прислоњена уз њу, те стога сјеверну и западну страну цркве већим дијелом формира каменим масивом. Унутрашњост храма украшена је фреско-сликарством изузетне вриједности. Aутор зидног сликарства манастира Завале је један од најзначајнијих сликара краја 16. и почетка 17. вијека хиландарски монах Георгије Митрофановић.

Извор: http://soz-rs.org

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu


Copyright © 1999-2006 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
info@spc.yu