Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
27. новембар 2006. године

СУТРА ПОЧИЊЕ ПОСТ

О ПОСТУ И ПРИЧЕШЋИВАЊУ

Шта за духовни живот хришћанина значи св. Причешће јасно је из те речи самога Господа: "Ја сам живи Хлеб који је сишао с неба. Ко једе од овога Хлеба живеће вечно... Ако не једете тела Сина човечијег и не пијете крви његове, живота нећете имати у себи. Ко једе Тело моје и пије Крв моју има живот вечни и ја ћу га васкрснути у последњи дан. Јер је моје Тело право јело и Крв моја право пиће." Из потпуне вере у ове речи Господње, први су хришћани журили св. Причешћу не по неком наређењу, него непосредно из осећања да без Њега не могу духовно живети, управо онако као што човек не дише по наређењу, него спонтано, осећајући да се без ваздуха гуши и да умире. Одлазили су свагда недељом и празником на св. Литургију и на ђаконов позив - "са страхом Божјим и вером приступите!" сви су у реду, прилазили и причешћивали се. Они су притом потпуно осећали да приступају најдубљој тајни наше вере и највећем дару Божијег милосрђа, па су се трудили да Свесветном и Пречистом Богу, у св. Причешћу, прилазе у чистоти и светости срца и душе. Звали су се "свети" и заиста су били свети; чували су се од сваког греха, јер су знали да "ко чини грех, роб је греху", да грех окреће човека на правац који води супротно од Бога, прља душу и чини је неспособном за св. Причешће. Онај ко би ипак пао у грех, одмах се дизао, исповешћу чистио душу од њега да не би у нечистоти примио св. Причешће: "Јер, који недостојно једе и пије ( Хлеб и Чашу Господњу ) суд себи једе и пије, не разликујући Тела и Крви Господње."

У исто време, хришћани су свето држали и установу поста, знајући да је пост божанска установа, јер је још у Старом Завету Бог наредио пост као "наредбу вечну". У Новом Завету је сам Господ Исус Христос постио и рекао да ће Његови ученици постити. Постили су Апостоли и сви Свети... Пост су држали у одређено време ради потребе поста, а причешћивали се ради потребе причешћа стално, како за време поста тако и за време мрса; у посту се постило и причешћивало, у мрсу се мрсило и причешћивало, онако као што данас чине свештеници. Првобитно није било неке посебне припреме за Причешће, нити је пост сматран за једно од средстава за њега. За причешће се припремало целокупним животом, држањем свих Божјих заповести и чувањем од сваког греха.

Тако су поступали и свештеници и верници у хришћанској Цркви за читаво време прогона, за првих 300 година, док су у њу ступали само они који су из чврсте вере у Царство небесно били спремни на све тешкоће да би га задобили. Морални живот хришћана тада је био на великој висини. Но, када је дошла слобода, под царем Константином, 313. године, Цркви су почели прилазити и они који у њој нису тражили и нашли "благо скривено у пољу" и који нису били спремни да све даду да би купили то поље... Стога се ниво моралног живота хришћана у многоме снижава. Светом причешћу многи приступају и тада редовно, али без озбиљог старања да за Њега буду што достојнији. Други, пак, почињу свој редован прилазак св. Чаши да одлажу, са изговорм да желе да се што боље припреме. Али борбу за очишћење своје душе нису водили стално, него повремено, само неколико дана пре Причешћа.Но, и то им је падало тешко , па су све чешће одлагали припрему и само причешћивање, док нису спали на то да се причешћују само четири пута годишње или још ређе.

Због оних првих, Црква је, по речима св. Јована Златоуста, и установила 40 - дневни пост пред Божић и Васкрс: Приметивши штету која долази од немарног поступања, Оци одредише 40 дана... да би смо сви ми, очистивши пажљиво у ове дане молитвама, милостињом, постом, свеноћним бдењем, сузама, тако приступили св. Причешћу чисте савести, колико је то могуће." Оне друге, пак, св. Отац опомиње да се морају трудити не повремено, пред само Причешће, него да им ваља да стално живе тако да му чисте савести могу редовно приступати. На питање "којима треба дати за право, онима који се ретко причешћују, или онима који то чине често", он одговара: "Ни једнима ни другима, него онима који се причешћују са чистом савешћу, чистим срцем и беспрекорним животом. Такви нека пристају свагда. А који нису такви - ниједанпут. Зато што они на себе навлаче суд, осуду, казну и муке."

Но од свих средстава чишћења душе за овај најприснији сусрет и за сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: "Јеси ли постио?" и , кад чују потврдан одговор, рећи ће: "Приступи! " Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то - да ли овај зна чему приступа и зашто, и то - зна ли Символ вере и основне молитве, и да су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да можда нису блудници; а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи никакве амајлије, или да можда не врши побачај... А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање св. Писма и богомислије онога ко жели да се причести, и да не говоримо.

Против оваквог механичког приступа св. Причешћу, у православном свету свештеници - пастири интезивно настоје на томе да се верни што чешће , по могућству на свакој Литургији причешћују, спремајући се за то сталним бдењем над својом душом. Познајући добро духовно стање сваког појединачног члана своје пастве, једнима саветују да се причешћују више пута у току поста, другима да то чине и у време мрса, при чему некима да посте два - три дана некима седам дана, а некима да се причешћују стално и без поста...

Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања св. Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију, и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се сачувати сваке крајности и једностраности.

Патријарх српски Г. Павле

СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТА У КРАГУЈЕВЦУ, ЕПАРХИЈА ШУМАДИЈСКА

Дана 26. новембра прослављен је Свети Јован Златоусти Светом архијерејском литургијом, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован уз саслужење ректора др Зорана Крстића, протојереја-ставрофора, и професора Богословије.

Током литургијског сабрања рукоположен је Драган Поповић из Крагујевца у чин ђакона. Резању славског колача, између осталих, присуствовали су и добротвори школе Милица Квајић и Вера Пантовић.

Верa Пантовић је заветовала своју кућу Богословији, па је ректор Богословије изразио велику захвалност за ову њену несебичну жртву. Слави су присуствовали и представници других Богословија, архијерејски намесници шумадијске епархије, а такође и велики број ђака, старијих матураната, који, иако су одавно завршили, осећају велику љубав према својој школи.

Извор: Шумадијска епархија

ИЗЛОЖБА СВЕТЛОМ ЗАПИСАНИХ ПОРТРЕТА

У организацији Музеја Српске Православне Цркве данас у 13 часова, у фоајеу Музеја Српске Православне Цркве, у Патријаршијском двору, отворена је ИЗЛОЖБА СВЕТЛОПИСНИХ ЗАПИСА ПОРТРЕТИ 1985-2006. ГОДИНЕ, аутора Драгана С. Танасијевића, фотографа. На изложби је, поводом 33. године стваралаштва аутора, изложено 26 портрета формата 30x40, између осталих и, блаженопочившег Патријарха српског Германа, затим Патријарха српског Г. Павла, Митрополита Амфилохија, Митрополита Јована, Епископа Хрисостома (Столића), блаженопочивших епископа: Данила (Крстића), Саве (Вуковића), а затим и игумана студеничког Јулијана.

Изложбу је отворио историчар уметности г. Душан П. Миловановић, који је у дужој беседи, обратио пажњу на естетику и методологију рада на пољу фотографије познатог и веома успешног фотографа – Драгана Танасијевића.

Изложене портрте аутор поклања Музеју Српске Православне Цркве, који ће остати као музејски легат. Иначе, портрети су део велике изложбе која је започета 1984. године, и садржи преко 850 портрета.

“Овај светлописац лови отисак Највећег Уметника (Бога), који ствара у сваком Непоновив Лик, Икону. Ловац лепоте духа постаје летописац века и поклоник Светлости Невидиве.” (Блаженопочивши Епископ будимски Данило о аутору - 1987)

“Фотографије мајстора Драгана С. Танасијевића задовољавају оба горња услова. Први се обично подразумева али овде се истиче и услов уметничке вредности... Разуме се да велику улогу игра и вештина избора положаја модела и угла снимања. Има физиономију које нису нарочито маркантне на први поглед. Вештина је извући и ту оно што је најкарактеристичније и то истаћи. Ево објашњења за уметничку вредност портрета мајстора Драгана С. Танасијевића” (Александар Дероко, у Београду 1987. године)

ПРИПРЕМЕ ЗА ДЕЧИЈЕ ЛЕТОВАЛИШТЕ 2007. ГОДИНЕ

Савез кола српских сестара Епархије аустралијско-новозеландске Новограчаничке Митрополије одржао је прелиминарну седницу посвећену дечијем кампу који се сваке године одржава у манастиру Нови Каленић крај Канбере. Седници је присуствовао Епископ Иринеј, духовник сестара протoјереј-ставрофор Ђуро Ђурђевић, секретар Епископа ђакон Саша Чолић и протојереј-ставрофор Ненад Ђурашиновић. Председница савеза сестра Душанка Тимотић је отворила седницу, поздравила срдачно Владику Иринеја и пожелела да дуго година остане на кормилу брода Српске Православне Цркве у Аустралији. Епископ Иринеј се обратио Савезу кола уз нескривено задовољство за прегалаштва и рад и свесрдну подршку дечијем летовалиштву где ће и Сам узети учешће и пренети своје огромно искуство јер је много година у Америци био директор дечијег кампа.

На предлог Савеза кола Епископ Иринеј је поставио за директора кампа протојереја-ставрофора Ненада Ђурашиновића који се истакао у раду дечијег кампа у неколико задњих година.

Овај састанак је прошао у врло пријатној атмосфери и спремности свих да дају све од себе како би нашој дечици што лепше услове пружили и усмерили их Српској Православној Цркви, Светом Сави и Господу Христу Спаситељу нашем. Дечији камп се одржава измећу 8.и 19. јануара 2007. Уписнице су послате и можете их преузети од Вашег парохијског свештеника, попунити и на време доставити секретарици кампа сестри Глорији Радимировић на адресу:
32 Brisbane Rd. St. Johns Park, NSW 2176
Ph. 02 9610 4924

Протојереј- ставрофор
О. Ненад Ђурашиновић

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска

У ЗМАЈ – ЈОВИНОЈ ГИМНАЗИЈИ ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ ЦРКВА И САВРЕМЕНО ПЛУРАЛИСТИЧКО ДРУШТВО

У недељу, 19. новембра ове године, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић – Змај у Новом Саду, са почетком у 19.00 часова, одржано је четврто предавање јесењег семестра Школе православне духовности.

О положају и мисији Цркве у савременом плуралистичком друштву говорио је протојереј - ставрофор др Зоран Крстић, ректор крагујевачке Богословије и доцент Богословског факултета у Београду. Ова тема и веома пријемчиво излагање отворили су жив дијалог уваженог предавача са осталим учесницима синоћне Трибине.

Присутнима се обратио и Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј и, укратко изложивши свој лични доживљај текуће секуларизације нашег друштва, похвалио оправдани хришћански оптимизам који у глобалном плурализму не види само опасност и разлог за очајање, већ, напротив, могућност и позив на делатност и мисију Цркве.

Никола Раонић

МИНИСТАР ВЕРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Г. ЈОВО ТУРАЊАНИН У ПОСЕТИ ЕПИСКОПУ ГЕРАСИМУ

Данас у поподневним часовима Његово Преосвештенство Епископа горњокарловачког Г. Герасима у епископској резиденцији у Карловцу, посетио је Министар вјера Републике Српске господин Јово Турањанин. У разговору који је вођен, г. Министар је показао велико интересовање за актуелна дешавања, како на подручју Епархије горњокарловачке, тако и на подручју целе Хрватске. Овом приликом уручио је Епископу Герасиму донацију Секретаријата вера Републике Српске намијењену за помоћ Епархији горњокарловачкој.

Извор: Епархија горњокарловачка

У САВИНОМ СЕЛУ ОДРЖАН САБОР ВАСОЈЕВИЋА

У суботу, 18. новембра ове године, у Савином Селу je одржан сабор племена Васојевића. Овогодишњем скупу присуствовао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско – никшићки Господин Јоаникије и, након одржане беседе, честитао свима предстојећу племенску славу – Сабор светог архангела Михаила.

Презвитер Остоја Нијемчевић

КОСОВО И МЕТОХИЈА – АРГУМЕНТИ ЗА ОСТАНАК У СРБИЈИ

Данас је у атријуму Народног музеја у Београду одржана промоција књиге на српском и енглеском језику КОСОВО И МЕТОХИЈА, аргументи за останак у Србији, на којој су говорили гђа. Санда Рашковић-Ивић, председник Координационог центра за Косово и Метохију; г. Вуко Антонијевић, потпредседник Координационог центра за Косово и Метохију; проф. др Милован Радовановић, проф. др Миломир Степић, проф. др Александар Фатић, мр Гордана Марковић, мр Милош Јовановић, Милена Васић и Слободан Ерић.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu