Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
28. новембар 2006. године

ОСКРНАВЉЕНО ПРАВОСЛАВНО ГРОБЉЕ КОД КАКЊА

Непознати вандали поломили су шест надгробних споменика и порушили два камена крста на православном гробљу Бризик, које се налази недалеко од села Миочи, на граници какањске и зеничке општине, преносе федерални медији.

Полицијској станици Какања јуче је пријављено да је православно гробље оскрнављено у периоду од 1. до 26. новембра.

Из МУП-а Зеничко-добојског кантона саопштено је да је оперативни рад на терену у току и да полиција прикупља информације које би могле довести до починилаца.

Посљедњи пут ово православно гробље је у великој мјери оскрнављено 1992. године, када су осим споменика, девастиране стара и нова капела.

Предсједник Српског грађанског вијећа - Покрет за равноправност Зеничко-добојског кантона, Миро Јањушић рекао је да су се у овај крај вратиле три српске породице, које до сада нису имале проблема.

Извор: http://soz-rs.org

ОБНОВЉЕНИ МУЗЕЈ У ЈАСЕНОВЦУ: ПРАВО НА ПУНУ ИСТИНУ

У понедељак 27. новембра 2006. г. Г. у Спомен-подручју Јасеновац у Хрватској су представљени обновљени музеј и нови образовни центар. Догађај је међу обичним људима, а и у нашим и свјетским медијима задобио велику пажњу и више је него очито да прича о Јасеновцу тек добија на значају.

На свечаности присутнима су се обратили сви највиши политички представници Републике Хрватске који су у пригодним говорима осудили злочине почињене у НДХ као и у самом логору смрти Јасеновац.

Свечаном отварању су присуствовали Преосвештени Епископ Славонски г. Сава, који иначе резидира у Манастиру Јасеновац, недалеко од Спомен-подручја, рабини двије јеврејске заједнице у Хрватској Котел Дадон и Цви Елиезер Алони, као и бискуп пожешки Антун Шкворчевић. Ромску заједницу је представљао г. Драгослав Ацковић из Београда. Ту су такође били присутни и представници преживјелих јасеновачких логораша: г-ђа Смиља Тишма из Београда и г. Гојко Кнежевић из Бање Луке. Међу званицама из иностранства поред представника Јад Вашема и вашингтонског музеја холокауста, био је на отварању и г. Ефраим Зуроф, директор Симон Визентал Центра из Јерусалима.

Након обиласка нове поставке музеја утисци и реакције присутних су биле углавном доста уједначене. Не може се спорити да сама поставка упркос свим проблемима који су се низали током њеног настајања, представља корак напријед, нарочито када се узме у обзир окружење у којем је настајала. Присуство Епископа Славонског на отварању значило је отвореност Српске Цркве и спремност на будућу сарадњу. Спомен-подручје су до сада посјетили и чланови Одбора за Јасеновац 2005. на челу са Владикама Атанасијем и Јоаникијем, наставници богословија током семинара о Јасеновцу октобра прошле године, као и ђаци свих богословија које су до сада долазиле у Манастир Јасеновац.

Ипак ни сам предсједник Хрватске, г. Месић није могао да избјегне да прокоментарише чињеницу да је бруталност као једна од основних специчности овог логора смрти умногоме занемарена и да се запита да ли ће средњошколац који посјети овај музеј схватити шта се дешавало у НДХ и конкретно у Јасеновцу. У том погледу оцјена новог музеја и образовног центра припадају будућности, наиме начину на који ће се они користити и усавршавати.

Сами преживјели логораши, који и јесу најпозванији да процијене колико је оваква поставка одговорила истини о ономе што се збивало, доста су огорчени. Једна од основних замјерки је било то што су спискови већ на први поглед непотпуни и да недостају имена њихових ближњих за које је већ одавно познато да су ту страдали. Тако на примјер госпођа Смиља Тишма није сем родитеља могла да пронађе никог од осталих чланова породице који су ту мучени и поклани, а г. Гојко Кнежевић је узалуд покушавао да пронађе имена на његове очи закланих и искасапљених мајке и неколико мјесеци старе сестрице упркос томе што су њихова имене на званичним списковима страдалих већ деценијама. Такође, често је навођено да на одређеним приказима дјеце у логорима није децидно речено којој су нацији припадала, зашто су ту завршили и шта се са њима десило. Зашто није употребљен тренутно најпотпунији списак београдског Музеја жртава геноцида на коме има око 89,000 имена – не зна се.

Г. Ефраим Зуроф је прилично оштро критиковао поставку, како на лицу мјеста, тако и у свјетској штампи: он мисли да је поставка попуно без контекста и да се уопште не може схватити из изложеног како и зашто се све то десило. Нигдје нису изложене фотографије управника логора и осталих кољача и злочинаца који су ту дјеловали! Његово мишљење дијеле и неки чланови јеврејске заједнице у Хрватској и углавном додају да је нова поставка заиста поразна и контрапродуктивна по распламсани ревизионизам, када је НДХ у питању, који хара хрватским јавним простором. Њихове критике иду у правцу да нова поставка даје једну уљепшану, готово романтизовану слику логорашког живота на том мјесту ужаса и да замагљује и недовољно наглашава злочиначки карактер усташког режима и његових свесрдних помагача.

Након посјете Јасеновцу г. Зуроф је по својој унапред израженој жељи, у организацији Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора СПЦ посјетио Доњу Градину која се налази на територији Републике Српске. Доња Градина је главно мјесто мучења и убијања система логора смрти Јасеновац, на којој се налази око стотину и двадесет масовних гробница - највећи град под земљом на Балкану. Тамо нас је сачекао г. Симо Брдар, директор спомен-подручја и повео г. Зурофа са г. Зораном Пусићем и осталим гостима кроз Градину. Видјевши већ прва гробна поља г. Зуроф је веома зачуђено и узнемирено питао гдје се налази музеј, образовни дио, пројекат меморијала и слично. Оно што је нарочито узнемирило г. Зурофа је чињеница да гробна поља не носе своја права имена као нпр. Дјечје гробље, Сапунске гробнице и слично томе, већ се користе општи, поетизовани, називи, на примјер гробно поље Храстови, Орловача и сл. Приликом боравка на дјечијем гробљу г. Зуроф се помолио пред тим масовним гробницама видно потрешен.

Током боравка на Доњој Градини, г. Зуроф се срео са г-ђом Иреном Солдат, замјеником министра образовања и културе у Влади Републике Српске. Том приликом се разговарало о будућој сарадњи ове двије институције као и очигледним приоритетима када је Доња Градина у питању. Један од главних закључака овог разговора је да уз сво уважавање и разумијевање услова под којим се покушава постићи скоро немогуће, када је истина о логору смрти Јасеновац у питању, ми у Републици Српској али и шире имамо моралну и цивилизацијско право али и обавезу да наставимо са свим заитересованим странама да истрајавамо на истраживању и прикупљању података о томе шта се тачно десило у Јасеновцу све док се не дође до пуне истине.

Можда ће и свијест нас у Цркви да ће нас само Истина ослободити, Он који се распео и васкрсао из мртвих нашега спасења ради, помоћи да уз молитвено заступништо Новомученика Јасеновачких, Светог Вукашина Јасеновачког и многих других наших ближњих и рођака који пострадаше ради Христа и имена Србиновог, помоћи да одговоримо хришћански, достојно на крст и задатак који стоји пред нашом генерацијом као путоказ и као видјело.

Душан Павловић

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ О ОСНИВАЊУ ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА У ЦРНОЈ ГОРИ И УСТРОЈСТВУ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Митрополија Црногорско-приморска и друге Православне епархије на просторима Црне Горе, које су у новијој прошлости постојале (Захумска, Рашка, Бококоторска, Пећка, Будимљанско-полимска) и које данас постоје (Будимљанско-никшићка, Милешевска, Захумско-херцеговачка, викарна Диоклијска), биле су и остале једини легитимни представници Православне Цркве у Црној Гори, било да су постојале или да постоје као органски дио древне Пећке Патријаршије, било да су, због ненормалних историјских прилика, живјеле одређено вријеме – аутономно. Као такве, оне су признаване и увијек биле, а и данас су, у општењу са помјесном Православном Црквом српском као и цијелом Православном Црквом у свијету. Као легитимне представнике Православља и титуларе свеукупне покретне и непокретне црквене имовине, признавала их је без прекида у континуитету државна власт Краљевине Црне Горе, предратна и поратна комунистичка Југославија, неке од њих, у своје вријеме, Турска и Аустроугарска империја, па чак и окупацијска власт у временима окупације.

У наше дане први пут у историји Црне Горе Одјељење безбједности Цетиње под бројем 34-01/99-4357/1 под датумом 17.01.2000.г. издало је Увјерење да је под тим датумом пријављено ''оснивање вјерске заједнице Црногорске православне цркве са сједиштем на Цетињу, Груда бб''. Треба истаћи да је оснивање те нове вјерске заједнице у Црној Гори учињено на основу закона о вјерским заједницама који је престао да важи Уставом из 1992. г. при чему је Министарство правде претходно одбило да је региструје.

На основу наведених чињеница јасно је и очевидно за сваког разумног човјека, поштоваоца права и правде, следеће:

Недавно, први пут у историји, формирана племенска вјерска заједница под називом ЦПЦ нема никакве везе са признатим Православним Црквама у свијету. Отуда њено свештенство, анатемисано од Православне Цркве, није православно свештенство, њено крштење није православно крштење, њене тајне за Цркву нијесу Свете Тајне, њено причешће није Причешће. Једном ријечју, за васељенску Православну Цркву она је непостојећа.

Као таква ова нова вјерска заједница је у апсолутном дисконтинуитету са Црногорском Митрополијом из времена Краљевине Црне Горе, лажно и противзаконито се представљајући као таква и на криминалан начин својатајући њену и других православних епископија у Црној Гори имовину и храмове. Као новорегистрована вјерска заједница за своје може да сматра само оно што стиче и ствара од дана свога оснивања што важи и за све друге било вјерске заједнице било световне ораганизације, било приватна лица. Тврдња од стране неких њених челника да њој припада 50 православних храмова у Црној Гори или 90% храмова, спада у област правног криминала, који би у истински правној држави био предмет за јавног тужиоца и за кривично гоњење. Да је то тако потврђује и најновија пресуда Вишег суда у Подгорици којом се утврђује да од ове племенске вјерске заједнице својатани храм Св. Јована Крститеља у Бајицама припада као и вазда раније Митрополији Црногорско-приморској. Однос ове вјерске заједнице према Православној Цркви у Црној Гори, њеном идентитету и правима, по много чему претходи и сличан је насилном односу новопојављених вехабија према Исламској вјерској заједници у Црној Гори, ако није и гори.

Међутим, оно што забрињава сваког иоле мислећег човјека у Црној Гори јесте то што поједини представници државних органа Црне Горе, па чак и из врха власти, као и декларисани атеисти и острашћени политиканти, под видом ''научних'' скупова, и на друге начине, као и посредством индоктринираних себи наклоњених средстава јавног информисања, упорно настоје и покушавају да афирмишу ову новокомпоновану вјерску заједницу, као наставак славне Црногорске Митрополије.

Овакво учешће неких представника државних органа и средстава јавног информисања у лажном представљању ове вјерске заједнице, представља њихово директно мијешање у унутарња питања Цркве и гажење уставне одвојености Цркве и државе, о гажењу елементарних људских и вјерских права и да не говоримо. Фалсификовање историје у име ''науке'' (примјер тога представља ''научни скуп'' на Цетињу који је у току) од стране људи оптерећених идеолошким предрасудама о Цркви представља директни покушај манипулисања Црквом ради остваривања својих идејних и политичких циљева. Та идеолошка острашћеност се показује до те мјере да бивши титоистички и марксистички правници, у Нацрту будућег Устава грађанске Црне Горе, иду чак даље од времена тоталитарне претходне власти: Цркву, по њеном бићу и вјековном устројству, установу васељенско-универзалну и наднационалну, уставно дефинишу по националној одредници, стављајући при томе у досадашњој историји Црне Горе непостојећу ЦПЦ на прво мјесто, само зато што се зове ''црногорска''! То што је тако нешто супротно како европским уставима и праву тако и домаћем уставном наслеђу за такве ''уставотворце'' не значи ништа!

Православна Црква посједује своје двијехиљадугодишње устројство и поредак о коме једино она има право да одлучује, чувајући га или мијењајући га, према потребама своје мисије у свијету. Било какви спољашни фактори, ''научни'' или ненаучни, уставни или неуставни, државни или национални, никада нијесу битно одлучивали о том њеном устројству. Данас, у модерном друштву, при самосталности Цркве и државе у међусобним односима – одлучују још мање неголи икада раније у историји. Вријеме је да то коначно схвате и наши ''научници'' и законодавци и да Цркву престану да лишавају оне слободе којом је Бог обдарио од искони, а која јој је загарантована и од људске правде, нарочито у савременом друштву и законодавству.

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

У СОФИЈИ ПРЕДСТАВЉЕНА БИБЛИЈСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА, АУТОРА РАДОМИРА РАКИЋА

На Богословском факултету у Софији, у присуство много уважених гостију, представљена је књига професора Радомира Ракића, "Библијска енциклопедија" у два тома, у издању Богословије у Фочи.Промоцији књиге присуствао је и Виско Преосвећени Митроплит дабробосански Г. Николај, а домаћин промоције је био др Емил Трајчев, ректор Богословског факултета у Софији. Скуп су уважили и уважени професори Славчо Вулчанов, Николај Суваров, Николај Суваров, Иван Желев, Антони Кубанчев, Ратко Поптодоров, као и ректор Софијске Семинарије, Архимандрит Сиониј.

Ректор Трајчев је топло поздравио госте из српских земаља и бираним речима се захвалио аутору на труду око издавања ове књиге.

Високопреосвећени Митрополит дабробосански прво је у својој речи изразио топлу благодарност домаћинима на братском дочеку и љубави коју су им приредили.Затим је Митрополит говорио колико је велики труд уложен од стране аутора книге, проф. Радомира Ракића, и колико је висока вредност ове енциклопедије. Преосвећини се затим кратко задржао на проблемима на које Српска црква наилази у Босни и Херцеговини, а посебно у Сарајеву. Обавестио је присутне како се није могло у Сарајеву на достојан начин свечано обележити 125 година изградње и рада Богословије, јер је та зграда одузета и до данас није враћена Српској цркви.А приликом саме свечаности у Сарајеву, дошло је до напада непознатих лица каменицама, којом приликом је ударен један од ученика.У згради Богословије и данас се налази економски факултет.

Професор Радомир Ракић је затим кратко представио "Библијску енциклопедију" и захвалио се љубазним домаћинима дивном пријему.

Скуп је завршио уважени професор Иван Желев, који је у својој надахнутој беседи рекао како је за све овде велика част долазак аутора заједно са Митрополитом да лично представи своју књигу. Са усхићењем је рекао, да тамо где је православнима изузетно тешко, тамо где православне прогоне и убијају, излази овакво капитално дело.

Гости су се током дана поклонили моштима српског краља Светог Милутина, које се налазе у оближњој цркви Свете недеље (Светог Краља), а обишли су и прво земаљско почивалиште Светог Саве у Великом Трнову.

Зоран Пешут

MИТРОПОЛИТ ЈОВАН ПОСЕТИО ПАРОХИЈУ У ДУГОЈ РЕЦИ

Његово Високопреосвештенство Митриполит загребачко-љубљански Г. Јован у суботу 25. новембра 2006. године посјетио је филијални храм Свете Тројице у Дугој Реци, Архијерејско намјесништво загребачко, који је у фази обнове. До сада је обновљено комплетно кровиште храма и по обиласку радова Високопреосвећени Митрополит похвалио је протомајстора Младена Хемара из Подравске капеле.

Мноштво народа дочекало је свога Мирополита и за све присуте приређена је трпеза љубави у мјесној школи. Високопреосвећени Митрополит предложио је да се откупи зграда школе за потребе вјерника. Обнова храма биће настављена по добијању потребне документације.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

СВЕШТЕНИЧКИ СЕМИНАР У ХИЛМЕСТИРУ

С Благословом Његовог Преосвештенства Епископа средњеевропског Г. Константина у Химлестиру при манастиру Пресвете Богородице, у понедељак 26. новембра 2006. године, отпочео је Светом Архијерејском Литургијом дводневни семинар свештенства Средњеевропске епархије.

На Светој Литургији Преосвећени Владика одликовао је правом ношења напрсног крста протојереја Јована Марића из Вупертала, протојереја Ђорђа Трајковића из Дортмунда, протојереја Крстана Кнежевића из Беча. Достојанством протонамесника одликовани су: јереј Богољуб Поповић из Лозане, јереј Драган Станојевић из Луцерна, јереј Станко Марковић из Берна и јереј Видослав Вујасин из Минхена. Епархијски ђакон Радомир Колунџић одликован је правом ношења црвеног појаса.

У својој беседи Преосвећени Владика истакао је улогу и тешкоће свештеничке службе у времену коме се живи и ради.

После заамвоне молитве уследило је резање славског колача Свештенства Епархије средњеевропске које за свога заститника слави Светог Јована Златоустог.

Ове године домаћин славе био је протојереј-ставрофор Милан Пејић, Архијерејски заменик Средњеевропске епархије из Хановера, следеће године домаћин ће бити протонамесник др Мирослав Симијоновић, парох циришки.

Пречасни протонамесник др Мирослав Симијоновић отворио је семинар предавањем "Саборност у Цркви и место и улога свештеника у овдашњим условима мисије".

Марко Н. Вујичић

ЕПИСКОП ЛУКИЈАН У ТРПИЊИ КОД ВУКОВАРА

У недељу 26. новембра 2006. године, Епископ осечкопољски и барањски Г. Лукијан боравио је у парохији Трпиња код Вуковара, где је служио Свету Архијерејску Литургију.

Његовом Преосвештенству су саслуживали протојереј-ставрофор Душан Колунџић, протојереј Предраг Азап, протонамесник Миленко Гребић и јереј Саша Кузмановић. У току богослужења Епископ Лукијан је рукопроизвео у чин чтеца Милоша Кузмановића, студента Богословског училишта у Србињу - Фочи, а ценећи ревност у свештеничкој служби пароха трпињског Сашу Кузмановића одликовао је достојанством протонамесника.

Парохију Трпињску чини већинско српско становништво, парохија има лепо уређену Основну школу где велики број деце похађа верску наставу. Највеће заслуге томе припадају дипломираном теологу Радовану Арсеновићу који је вероучитељ и разредни старешина у овој школи што је сигурно вредно пажње.

«Благодаћу нашег милостивог и човекољубивог Бога сабрали смо се данас у Трпињи у светом вазнесенском храму на овој заједничкој молитви да заблагодаримо Господу, који нас је удостојио да сви заједно прославимо ову Свету Литургију » - рекао је Епископ Лукијан у архипастирској беседи присутним верницима, посебно је истакао значај и потребу јачања «домаће цркве» а то је свака православна породица која је уједно црква у малом.

Добро би било, рекао је Епископ Лукијан, када би родитељи свако вече окупљали породицу на молитву, јер родитељска љубав достиже свој врхунац када се мајка и отац труде да своју децу просветле светлошћу Христовом.

Прота П.Азап

ПРОСЛАВА ПРАЗНИКА СВЕТОГ ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ НА ЦЕТИЊУ

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије, служио је јуче са свештенством, Свету Архијерејску Литургију у Цетињском манастиру, поводом празника Светог Григорија Паламе, који је разредна слава првог разреда Богословије Светог Петра Цетињског.

Говорећи у бесједи о Светом Григорију Палами, Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је рекао, да је још из времена животописаца Светог Григорија Паламе за њега, и са правом, речено да је он развој и пуноћа свеукупног богословља отаца од апостолских времена до њега.
„Његова дјела и својства су велика и значајна. Он је као личност органски уграђен у судбину Православне Цркве од XIV вијека до дана данашњег. Како вријеме пролази, учење Светог Григорија Паламе, не само што не губи на значају, него је све значајније и савременије. Никад није било толико савремено колико је савремено нама који живимо у XXI вијеку. Свети Григорије Палама био је на првом мјесту човјек дубоке молитве. Као младом, његово се срце разгорјело љубављу према Христу, огњем љубави према живом и вјечном Богу. Његов отац био је у царском савјету свог времена угледна личност, али такође велики молитвеник. Научивши се од њега и своје побожне мајке побожности, примивши знање свога времена, изучивши као млад нарочито Аристотелову философију, није га задовољила философија о човјеку, философија овога свијета. Брзо се њоме заситио и кренуо на Свету Гору, као Свети Сава, Антоније Печерски, Атанасије Атонски, Петар Атонски и многи други који су прије њега примили огањ Божански у себе. На Светој Гори нашао је најбоље духовнике, а остало је записано да је његова молитва била непрекидна дан и ноћ: „Господе просвети таму моју“, рекао је Високопреосвећени Архиепископ Амфилохије.

По древној пракси која се врши у свим православним богословијама, данас је у Цетињској Богословији прослављена крсна слава првог разреда ове црквено-просветне установе. Према ријечима ректора Богословије Светог Петра Цетињског протојереја Гојка Перовића, Свети Григорије Палама један је од најзначајнијих богослова у историји Православне Цркве, тако да су га разредни старјешина и ученици првог разреда узели као свог Светитеља-заштитника.

Слава првог разреда, након Свете службе божије у Цетињском манастиру настављена је благосиљањем славског колача и жита у просторијама Богословије.
„Данас је одржана трећа, редовна сједница Наставничког савјета Богословије на којој су разматрана текућа питања из проблематике наставе и васпиташтва. На овој претпоследњој сједници, пред завршетак првог полугодишта које је планирано за 20. децембар, поред поменутих питања, разматрана су и питања из пробематике материјалног обезбјеђења живота Богословије, планирање и организовање матурантске ексурзије која је планирана за мјесец април следеће године“, рекао је протојерј Гојко Перовић.

Извор: Светигора прес - С.К.

ЕПИСКОП ГЕРАСИМ ПРИМИО У ПОСЕТУ СЛИКАРА ЂОРЂА ПЕТРОВИЋА

У својој резиденцији у Карловцу, Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим, јуче је примио надалеко познатог академског сликара проф. Ђорђа Петровића – једног од најпознатијих акварелиста на подручју бивше Југославије који је за свој рад добио многобројна признања широм света. Уважени гост је овом приликом Епископу Герасиму уручио два своја рада из циклуса Пут на Свету Гору, који су рађени у акварелу. Његови радови, прожети духовним темама, израз су најтананијих инстикта душе, у коју је дубоко похрањена љубав према српској цркви и православљу.

Извор: Епархија горњокарловачка

НОВО ИЗДАЊЕ БЕСЕДЕ, ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ

Беседа, издавачка установа Епархије бачке, објавила je зидни календар за предстојећу 2007. годину. Календар се састоји од икона које су израђене од стране монахиња Епархије бачке и црквеног календара за сваки месец.

Приход од продаје ових календара биће усмерен за изградњу манастира Васкрсења Христова у Каћу.

Извор: Епархија бачка

ОСВЕЋЕЊЕ НОВЕ ШКОЛЕ У ЕПАРХИЈИ ИСТОЧНОАМЕРИЧКОЈ

Епархија источноамеричка добила је нову вишенаменску зграду, коју је освештао 15. октобра 2006. године, Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Г. Др. Митрофан, уз саслужење протојереја-ставрофора Милана Стојановића и протојереја Стефана Заремба, после Св. Литургије. Зграда је купљена у јуну 2005. године, а намењена је за недељу и српску школу, парохијску књижару, састанке и друге потребе.

После чина свештања, Преосвећени Владика Митрофан, прота Милан, прота Стефан и велики број парохијана прешли су у црквену салу где је Коло српских сестара „Св. Петка“ послужило ручак. Овом прилоком, председник црквене општине, Скот Распоповић захвалио се свим особама које су учествовале у успешном остварању овог подухвата: Мајку Бабићу који је дао прилог за целокупни рад на чишћењу и раскрчивању имања; Јелени Лоначарски за прилог од 1,500 долара за уређење земљишта око зграде; Александру Петровићу за прилог од 2,000 долара кад је било потребно да се заврши започети посао; Ђорђу Милановићу за уложени рад и материјал за систем за хлађење; Стојану Лукићу за уложени рад и материјал за реновирање тоалета; Лоџи 208 СНС-а за западну обалу – за прилог од 2,000 долара, део прихода који су остварали на овогодишњем Зимском Голф Турниру СНС-а; Младену Миљанићу за труд и приложени материјал за електричну струју; Далибору Золотићу за приложен мермерни симс за прозоре; Жељку Јанковићу за приложене каблове за увођење телефонске линије; Миленку Деспотовићу за приложене кухињске кабинете; Др. Мајку Бојковићу за приложена два система за хлађење (за црквену салу); Жарку Перућици за приложени материјал за постављање нових зидова. Посебно хвала Жељку Шљивићу који је организовао и надгледао цео овај подухват. Председник црквено-школске општине се, такође, захвалио, следећим особама за труд, рад и знање уложене у овај пројекат: Браниславу Дражићу, Драгану Станишићу, Воји Павловићу, Милану Раковићу, Милораду Јовановићу, Душану Шљивићу, Жарку Ждрало, Недељку Јанковићу, Стеви Караћу, Мирку Обрадовићу, Здравку Кордићу, Брани Скопљаку, Славку Скопљаку, Маранику Божићу, Бранку Раковићу, Чеди Радовановићу, Тому Ченовету, Витомиру Андрићу, Мајку Веису, Зорану Лазићу и Брани Крмановићу.

Ова нова зграда је важан корак у развоју парохије и саме Епархије, а посебно је важна за децу. Још увек су пред нама следећи радови: довршетак једне учионице, оргађивање и уређивање имања, као и исплаћивања зајма банци у што краћем року. Свачији труд, време и прилози су и даље потребни.

Извор: Епархија источноамеричка

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА 'КУПОЛЕ РУСИЈЕ'

У просторијама галерије “25 мај” у Београду до 15. децембра 2006. биће отворена изложба уметничких фотографија “Куполе Русије”. Изложбу је отворио Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Алексејев.

На отварању изложбе присуствовали су амбасадори Белорусије, Бугарске, Пољске, Хрватске, Турске, Либана, представници владе Србије, друштва Српско-руског пријатељства, представници медија и многобројни грађани. На изложби је представљено преко 60 радова најбољих фото-мајстора Руске информативне агенције РИА “Новости”. На фотографијама су најпознатији споменици религиозне културе Русије, поред осталог и они који се налазе на списку заштићених реликвија УНЕСКО.

Отварајући изложбу, Амбасадор Руске Федерације Алексдандар Алексејев је казао: “Поштовани даме и господо! Пре свега желео бих да се захвалим свима који сте се одазвали нашем позиву и дошли у ову салу. Надам се да ће оно што овде видите оправдати ваша очекивања. Пре него сто се упознате са изложеним фотографијама желео бих казати следеће. Ма како то изгледало чудно, тек у последњој деценији 20 века, када су у 149 земаља света откривени објекти који су уврштени у списак светске баштине УНЕСКО, постало је јасно које историјске вредности човечанство убраја у баштину вишевековног развоја светске цивилизације. У тој баштини налазе се најистакнутије културне иприродне знаменитости, које ће садашње ибудуће генерације становника планете чувати ипроучавати, којима ће се дивити наши унуци ипраунуци. Данас се на том списку налази 506 светских споменика. У Русији их има 22, од којих је значајан део обухваћен темом ове изложбе. То су Новодевичји манастир у Москви, Тројицко-Сергијева лавра у подмосковском граду Сергијев Посад, ансамбл Соловјецког манастира на северу Русије, храм Покрова на Нерли у Владимирској области. Научници тврде да је сада наступила последња историјска етапа када још постоји могућност за спасавање и предају наше баштине будућим генерацијама, јер је у 21. веку ризик од “кратког памћења” човечанства изузетно велики. На срећу, на савремену Русију то се односи у знатно мањој мери него у предашњим временима њене историје. Данас се у нашој земљи обнављају стари храмови и манастири, граде нови. О очувању религиозних споменика брине не само црква, већ и држава. Чак штавише, током последњих година очување реликвија црквене културе постало је најзначајнији саставни део добротворног рада многих невладиних организација и комерцијалних структура. Самим тим се обнавља традиција покровитељства, по коме је Русија увек била позната. Кажу да је архитектура - у камен оваплоћена музика. Црквена архитектура, црквене традиције и реликвије још су и оваплоћење душе нашег народа. Да би смо се уверили у то, довољно је загледати се у лица људи који су приказани на овим фотографијама. И на крају, ову изложбу, на којој је представљено преко шездесет радова водећих фото-уметника Руске информативне агенције “Новости” приређивачи су назвали “Куполе Русије. Мишљења сам да би се том називу могао додати и још један – “Сва лепота православља”. Хвала на пажњи”.

Извор: http://soz-rs.org

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu