Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
29. новембар 2006. године

У ЦАРИГРАДУ ПОЧЕО СИМПОСИОН ОДНОСИ РИМА И КОНСТАНТИНОПОЉА КРОЗ ВЕКОВЕ

С благословом Патријарха константинопољског Г. Вартоломеја и Папе и Епископа римског Бенедикта ХVI, јуче је у Истанбулу, Конференцијом за штампу почео са радом међународни симпосион на тему Односи Рима и Константинопоља кроз векове (Modes of Communication between Rome and Constantinople through the centuries).

На Конференцији за медије, у хотелу Хилтон, учествовали су Његово Преосвештенство Бискуп Брајан Фарел, секретар Понтификалног института за унапређење јединства међу хришћанима и Његово Блаженство Архиепископ Васељенске Патријаршије за Америку Димитрије, а модератор је био Доситеј Анагностопулос, службеник Патријаршијске Информативне службе.

Западно црквено предање на овом симпосиону представљају богослови са универзитетa у Риму, Берлину, Нотингему и Бечу, као и чланови Академије наука Баварије и Академије наука Ватикана, а источно предање представљају богослови са универзитетa у Атини, Јањини, Камотини и Солуну. Овај Научни симпосион инспирисан је историјском посетом Епископа Рима Константинопољу, јер је неопходно да се проучи како су током протеклих векова два средишта црквене администрације размењивала искуства и податке о разним проблемима.

Симпосион који се одржава у Истанбулу (Константинопољу) траје од 27. до 29. новембра. Рад симпосиона је отворио Свесветјејши Патријарх константинопољски Г. Вартоломеј.

На симпосиону ће бити речи о Римским апокрисијарсима у Константинопољу (Роберт Маркус - Нотингем), о Петошестом сабору (Хајнц Оме - Берлин), о преписци између Адријана и Тарасија (Ерих Ламберц - Минхен), о проблемима мисије Светих Кирила и Методија (Алкмини Зафрака - Солун), о сарадњи катедри у XII веку (Константин Пицакис - Комотини), о односима Рима и Византије у доба Инокентија III (Вернер Мелечек - Беч), о прослављању светитеља (Симеон Пасхалидис - Солун), о односима Константинопоља и Рима у XIII и XIV веку (Лука Пијерали - Ватикан), о односима пред сабору у Лиону (1274) (Александрос Алексакис - Јањина), о питањима уније у доба папе Мартина V (Влатер Брандмилер - Ватикан), о Риму и Новом Риму у Ферари и Фиренци (Енавгелос Хрисос - Атина), о односима међу две катедре у раноотамонском периоду (Критон Хрисохоидис - Атина), а последња тема биће савремени сусрети Папа и Патријараха (Сотириос Варналидис - Солун).

Извор: http://www.patriarchate.org

КЛЕВЕТНИК СЕ ПОНОВО ОГЛУШИО О СУДСКИ ПОЗИВ

Судско рочиште, које је по предмету тужбе Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја против Зорана Петакова, активисте Антифашистичке акције Новог Сада и члана Лиге социјалдемократа Војводине, требало да се одржи пред Четвртим општинским судом на Новом Београду, 23. новембра текуће године, одложено је због одсуства туженог Петакова.

Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј поднео је, наиме, тужбу против Зорана Петакова због увреде части, учињене у јавном наступу туженог у емисији Клопка на БК телевизији, емитованој 16. новембра 2005. године. Прво рочиште, заказано за 5. септембар 2006. године, није одржано јер се Зоран Петаков није појавио на суду. Уместо тога, судија је прочитао писмо браниоца окривљеног, Биљане Ковачевић – Вучо, адвоката из Београда, којим је суд обавештен да се Зоран Петаков налази ван земље због учешћа у Летњој школи младих СДП-а, која се одржава у Лошињу у Хрватској, од 5. до 10. септембра 2006. године.

Ново рочиште било је заказано за 23. новембар текуће године, уз упозорење туженом да ће за евентуално неодазивање на позив Суда бити принудно приведен.

На жалост, речени активиста Антифашистичке акције Новог Сада и члан Лиге социјалдемократа Војводине ни овога пута није поштовао судски позив. Осим тога, на заказани претрес није дошла ни његова правна заступница, а Судско веће је добило потврду Дома здравља у Новом Саду о наводном лошем здравственом стању туженог.
Четврти општински суд на Новом Београду наложио је, после свега тога, надлежним државним органима да провере веродостојност достављеног документа. Ново, треће рочиште заказано је за јануар месец 2007. године.

Оваквим својим поступцима, Зоран Петаков и његови ментори, осим што се беспризорно подсмевају законима и правном поретку наше земље, остају "доследни“ у клеветама против часних и одговорних људи Српске Православне Цркве, али и других угледних јавних личности из српског народа.

Презвитер Владан Симић

Извор: Епархија бачка

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ВОЈВОДИ ВУКУ

Данас је у Саборној цркви, у Београду, протојереј-ставрофор Петар Лукић уз саслужење протођакона Момира Лечића служио парастос Војводи Вуку.

У новембру се навршава 90. година од погибије Војводе Вука, који је погинуо 1916. година при освајању Кајмакчалана.

ВЕСТИ ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЗАГРЕБАЧКО-ЉУБЉАНСКЕ

У недјељу 26. новембра 2006. године Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Благовештења Пресвете Богородице у Новосељанима, Архијерејско намјесништво бјеловарско, уз саслужење протојереја ставрофора Маринка Јуретића пароха загребачког, ђакона Угљеше Пилингера и ђакона Љубише Миодраговића. Послије Свете Арх. Литургије Високопреосвећени је освештао новообновљену салу за потребе вјерника. У новоосвећеној сали приређен је свечани ручак за све присутне. Ова лијепа црквена зграда обновљена је средствима новосељанске парохије и средствима Епархије загребачко-љубљанске. У току поздравног говора Високопреосвећени Митрополит поздравио је све присутне и истакао као примјер труд и залагање Црквеног одбора новосељанског.

Истог дана, Митрополит загребачко-љубљански Г. Јован освештао је новообновљену капелу Св. мученика Кнеза Лазара у Брези, Арх. намјесништво бјеловарско. Послије освећења одслужено је вечерње богослужење уз салужење протојереја ставрофора Маринка Јуретића пароха загребачког, протојереја ставрофора Звонка Пилингера пароха вараждинског, ђакона Угљеше Пилингера и ђакона Љубише Миодраговића.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

КАНОНСКА ПОСЕТА ЕПИСКОПА ЗАПАДНОАМЕРИЧКОГ Г. МАКСИМА СОЛТ ЛЕЈК СИТИЈУ И ФРЕЗНУ

Током протекле суботе и недеље, 25. и 26. новембра 2006, Преосвећени Епископ Западноамерички Максим је посетио две парохије. У петак и суботу боравио је у парохији Светог Архангела Михаила у Солт Лејк Ситију (држава Јута), а у суботу вече и недељу у парохији Светог Апостола Петра у Фрезну (Калифорнија).

"Обновљена" парохија у Солт Лејк Ситију пре девет година, још увек без сталног свештеника, сада је први пут прославила своју, храмовну, славу у новој цркви (купљеној прошле године од Адвентистичке цркве). Вернике парохије чине углавном ратом прогнане српске породице из Босне и Херцеговине (око 150). Њихова слога и истрајност је уродила плодом када су, подстакнути вредним свештеником Блашком Параклисом, издвајајући од својих скромних зарада успели да откупе богослужбено место-храм, који им у овој фази, привремено, служи и као трпезарија.

Иначе, помени о постојању истоимене парохије у Мидвелу (држава Јута), касних двадесетих и раних тридесетих година, забележени су у историји, а посведочени су и 1964.г., током посете тадашњег западноамеричког епископа Григорија (Удицког) Солт Лејк Ситију. Каже се да је после смрти свештеника Јакова Оџића црква затворена и потом продата. Још тада је са Епископом Григоријем изражена жеља за обновом ове парохије, а она је остварена 1997. године. Парохијом је од тада успешно администрирао свештеник Братислав Кршић из Бјута (Монтана), све до 2004. године.

Епископ Максим је са о. Блашком Свету Литургију започео у суботу у десет часова, претходно дочекан од великог броја верника испред цркве, на прохладном али сунчаном времену. (Литургија је служена у суботу, четири дана после званичног дана прослављања Сабора Светог Архангела Михаила, што није реткост у САД, а разлог је поменути недостатак сталног свештеника и радни дан за већину верника). Током Литургије одговарао је хор, потпомогнут "руским" снагама. Беседа се односила на слављеног Светитеља и на значај ангелских сила у животу хришћана.

Потом је уследила Литија, где је народ у свечаној поворци ходао у трократном опходу око храма, који су предводили крстоносци и барјактари, са децом која су носила иконе у рукама. После резања славског колача, започео је свечани ручак са програмом у коме је учествовала уиграна фолклорна група од тридесетак младића и девојака. Епископ Максим је честитао славу и захвалио се о. Блашку, и посебно председнику парохије проф. др Предрагу Радуловићу, са члановима одбора и свим вернима. Литургији и ручку је присуствовала и најстарија чланица парохије, 96-годишња Софија која памти цркву и живот парохије пре 80 година (и која још увек слика, свира тамбурицу и клавир, вози бицикл...). Славско расположење је настављено и по одласку епископа и свештеника, а на свечаном банкету у вечерњим сатима било је 200 гостију.

Из Солт Лејк Ситија, Епископ Максим је отпутовао авионом за Фрезно у средњој Калифорнији, у парохију која слави Светог Апостола Петра, а састоји се од Срба (већина), Американаца, Руса, Ираца, Украјинаца и др. Вечерње је служено у 17 часова, а потом се у црквеној сали вечерало и разговарало. Сутрадан, 26. новембра, Света Литургија је почела у 10 часова, на којој су Епископу Максиму саслуживали протојереј Ђорђе Глигић и о. Расел Радојчић, са ђаконима Ђурицом Гордићем и Норманом Шулцом. Певао је хор који је подржавао народ, са изврсним познавањем мелодије. Беседа је била о Светом Јовану Златоусту, архиепископу Константинопољском, као и о смислу и значају Свете Литургије.

На крају службе Епископ је честитао протојереју Ђорђу двадесетогодишњицу пастирског служења. Отац Ђорђе се захвалио епископу на првој пастирској посети Фрезну и изразио наду да је то прва у низу многих посета у будућности. У великој црквеној сали је одржан ручак, на коме су певане песме из разних крајева православља, а програм је водио председник парохије Андреј Романенко.

Такође су поједини парохијани говорили, сведочећи на дирљив начин о доброти пастира Ђорђа и о значају његовог пастирског приступа за обраћење у Православље неких од њих, а за хришћански живот осталих. Ручку је присуствовао гост из Грчке парохије у Фрезну, свештеник Џим-Димитрије. Парохија је о. Ђорђу поклонила нове одежде а Коло Српских Сестара свечану таблу захвалности. На крају су се испред Цркве свештенство и народ фотографисали за успомену на овај радосни литургијско-молитвени догађај.

Извор: Западноамеричка епархија

ПРАВИЛА ПОСТА

Хришћански пост води порекло од Господа Исуса Христа, који је постио 40 дана, пре почетка проповеди своје науке. У Светом Јеванђељу, јеванђелист Матеј каже: "И постивши 40 дана и ноћи, напослетку огладње" (Мат. 4,2).

Сам почетак људског рода, такође је повезан са постом. Прва заповест у рају била је заповест о посту, тј. уздржавању. Адам и Ева су добили заповест да не једу са дрвета "познавања добра и зла". Отуда је и први грех човеков учињен против поста. Пре Христа у Старом завету постио је пророк Мојсије и други пророци, а касније, такође су постили и свети Апостоли.

Када говоримо о посту, често мислимо на уздржавање од мрсне хране, а заборављамо да је његов значај у ствари у духовном и унутрашњем прочишћењу целокупног човека. Као што у греху учествују и душа и тело - потребно је да се обоје чисте, па тако долазимо до циља поста који чине: очишћење тела, јачање воље, уздизање душе. У току поста, стално се сећамо Христа и његове жртве за човечанство, тако да постећи себе позивамо на уздржавање од рђавих мисли, жеља и дела. Пост умножава љубав и молитву и спремност на вршење добих дела. Истински духовни живот је немогућ без поста. Њиме се душа и тело припремају да постану "храм Духа Светога".

О важности поста сведочи и случај из јеванђеља када Апостоли нису могли да излече бесомучног младића који им је доведен. На питање Апостола: "Зашто га ми немогосмо излечити? Христос одговара: а овај се род не изгони, осим молитвом и постом" (Мат. 17,21). А св. Василије Велики каже: "Пост је све свете руководио у животу по Богу".

У православљу постоје четири вишедневна поста, и то су: божићни, васкршњи, петровски и госпојински. Божићни пост почиње 28. новембра и траје до Божића.

Кад је реч о храни, током божићног поста православним верницима је дозвољена употреба уља, осим средом и петком, као и током једне или две недеље које су посебно посвећене припреми за свету тајну причешћа. То је такозвани пост на води. Наиме, тада се једе само она храна која је спремана без уља, односно кувана или барена у води, или сирово воће и поврће, као и остале намирнице без уља. Риба се једе суботом и недељом. Разуме се, у посебним случајевима, као код изнемоглих, болесних или деце, праву меру поста одређује духовник, или надлежни свештеник.

Такође не заборављајмо, и посна храна у великим количинама, није пост. Узима се само онолико колико је потребно да организам функционише, а да се здравље не угрожава.

Важно је напоменути, да док постимо, тиме не оптерећујемо своје окружење, рођаке или пријатеље, стално о томе говорећи, или жалећи се. И ту нас Св. Јеванђеље учи: "А када постите, не будите суморни као лицемери, јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем, примили су плату своју. А ти када постиш, намажи главу своју и лице своје уми, да те не виде људи како постиш, него Отац твој који је у тајности, узвратиће теби тајно (Мат. 6, 16-17).

Пост се завршава доласком најрадоснијег празника у хришћанству, празника Рођења Христовог - Божића. Престанак поста обележавамо свечаном трпезом, што не значи да тога дана верујући могу да претерују у јелу и пићу, - умереност у свему и уздржање, увек су заповест за Христове следбенике.

Иако пост није у директној вези са светим тајнама исповести и причешћа, треба увек да им претходи, јер се светој тајни причешћа без припреме, т.ј. без поста, молитве и исповести, не приступа.

Протођакон др Лука Новаковић,
директор Патријаршијске управне канцеларије

Преузето из Блиц-а Недеље од 26.11.2006.

ПИСМО ПОМОЋНИКА МИНИСТРА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ВЛАДИМИРА БОЖОВИЋА ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ Г. ПАВЛУ

По одлуци Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве бр.1854/зап.1371, од 23. новембра 2006. године, у целини преносимо писмо г. Владимира Божовића, помоћника минситра унутрашњих послова, Патријарху српском Г. Павлу:

“Ваша Светости,

У најновијем броју листа "Полицајац", званичном гласилу Министарства унутрашњих послова Републике Србије, а у рубрици "Нове књиге", објављен је текст у којем је представљена нова књига др Предрага Илића, доскорашњег помоћника министра унутрашњих послова, а сада доцента на Полицијској академији у Београду, "Српска православна црква и тајна Дахауа".

Како рецензент из "Полицајца" каже: "Аутор овом књигом УТВРЂУЈЕ ПРАВУ ИСТИНУ о заточеништву патријарха Гаврила и епископа Николаја у Дахауу..." И ту, наравно, не би било ништа спорно, да у наведеној књизи нису, на изразито пристрасан и рекао бих недоличан начин - директно нападнута оба поменута великана Српске цркве, патријарх Гаврило Дожић и владика Николај Велимировић.

Већ поменути др Предраг Илић је у својој књизи пружио једно изразито злонамерно тумачење заточеништва ове двојице великодостојника Српске православне цркве у концентрационом логору Дахау. Он ту, ништа мање, тврди да су патријарх Гаврило и епископ Николај у Дахауу задржани „само месец дана" и да су ту имали „статус почасних затвореника", „битно различит од оног који је имала маса обичних логораша"...

Оваквим начином представљања и приказивања дела српске историје од стране др Предрага Илића, доцента Полицијске академије, по општем мишљењу, нанета је озбиљна штета угледу Полицијске академије, листу ,Полицајац", па и читавом Министарству унутрашњих послова Републике Србије.

Епископ Атанасије Јевтић је, поводом ове срамне књиге, написао у "Православљу", број 948 (од 15. септембра ове године), огорчену рецензију овог „памфлета" „новопеченог удбашког историчара П. Илића".

Он ту директно поставља следеће питање: Да ли су патријарх и владика Српске православне цркве „у Дахау доведени на годишњи одмор и тамо извођени повремено у шетњу" или су били „заиста улогорени и утамничени" у злогласном концлагеру?

Овакво писање доцента Полицијске академије Илића ме неодољиво подсећа на текстове нових „ревизиониста" који, исто тако, доводе у питање страхоте страдања логораша у немачким конц-логорима. Они, управо као и Илић, у својим псеудо-историјским памфлетима такође говоре о „миту и историји" и „разоткривању праве истине" о немачким нацистичким логорима и „третману затвореника" у њима. Али, чак ни они не пишу (као што то ради Илић) о „доласцима и одласцима из хотела у логор и онда назад у хотел"!

То је права срамота за све нас који треба да представљамо наше Министарство унутрашњих послова, и ја сматрам недопустивим да се нешто овако дешава. Ја, једноставно, не желим да будем део овакве недостојне приче!

И оштро протестујем због свега овог: и због писања наведеног Илића (доцента наше Полицијске академије!) и због ласкаве рецензије његове књиге у ,Полицајцу" (из септембра ове године)!

Због свих изнетих неистина и говора нескривене мржње према нашим страдалницима у Другом светском рату, захтеваћу од министра унутрашњих послова Републике Србије да се у следећем броју листа "Полицајац" објави извињење редакције свим читаоцима због оваквог недопустивог уредничког пропуста.

И, такође - да се под хитно преиспита Илићев статус на Полицијској академији! Јер, шта могу нове генерације наших полицајаца да науче од једног оваквог професора и човека?!

Сматрамо да је др Предраг Илић оваквим писањем директно злоупотребио свој положај, јер је као доцент Полицијске академије Министарства унутрашњих послова свесно изнео све наведене неистине, чиме је узнемирио нашу свеукупну јавност и нанео ненадокнадиву штету нашем Министарству.

Са поштовањем,

Помоћник министра
Владимир Божовић”

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu