Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
30. новембар 2006. године

ПАТРИЈАРХ КОНСТАНТИНОПОЉСКИ Г. ВАРТОЛОМЕЈ ПРИМИО У ПОСЕТУ ПАПУ БЕНЕДИКТА XVI
РАЗБОЈНИЧКИ НАПАД НА СРПСКОГ ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНИКА У БАТИ, МАЂАРСКА – ЕПАРХИЈА БУДИМСКА
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ БРАТСКОГ САСТАНКА СВЕШТЕНСТВА ЕПАРХИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У АУСТРАЛИЈИ
ИНТЕРВЈУ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА

ПАТРИЈАРХ КОНСТАНТИНОПОЉСКИ Г. ВАРТОЛОМЕЈ
ПРИМИО У ПОСЕТУ ПАПУ БЕНЕДИКТА XVI

Свесветјејши Патријарх константинопољски Г. Вартоломеј јуче је у посету примио Папу и Епископа римског Бенедикта XVI. На аеродрому у Истанбулу Папу су сачекали Свесветјејши Васељенски Патријарх Г. Вартоломеј, Блажењејши Архиепископ за Америку Г. Димитрије и Високопреосвећени Митрополит пергамски Г. Јован, у својству копредседника Заједничке међународне комисије за богословски дијалог између Православне Цркве и Римокатоличке Цркве.

У цркви Светог Георгија, Патријарх константинопољски Г. Вартоломеј јуче је, у поздравној беседи поводом доласка Папе и Епископа римског, а после Доксологије, поред речи добродошлице у историјски град Истанбул, који носи у себи наслеђе Цркве Христове и Светог апостола Андреја Првозваног, између осталог, рекао: “Дубоко смо захвални Господу што сте нам дошли данас у духу хришћанске и братске љубави. Благословен онај који долази у име Господње.” Папа римски је у узвратној беседи, између осталог рекао: “Дубоко смо срећни због лепих речи добродошлице, јер ће овај догађај бити вечно у нашем сећању. Радујемо се и због тога што смо дошли у посету земљи која је тесно повезана са хришћанском вером и историјом, јер су у овом делу света одржани Васељенски сабори.”

Данас је на дан празника Светог апостола Андреја, у цркви Светог Георгија, у Истанбулу, Свесветјејши Васељенски Патријарх Вартломеј служио Свету Архијерејску Литругију, уз саслужење митрополитa, епископa и свештеникa, а у својој беседи том приликом је између осталога рекао: “Свако служење Свете Литургије је снажно и надахнујуће саслужење са Небом и са историјом. Свака Света Литургија је и сећање на прошлост и учествовање у Царству Небеском... Данас осећамо посебну захвалност у нашим срцима, зато што је на дан када прослављамо Светог апостола Андреја, Светој Литургији присуствовао Његова Светост и наш брат и епископ града Рима папа Бенедикт XVI.”

На крају су Патријарх Вартоломеј I и Папа Бенедикт XVI објавили заједничко саопштење у коме се, између осталог, каже: “Овај братски догађај који је окупио нас, Папу Бенедикта XVI и Патријарха Вартоломеј I, јесте Божје дело и у посебном смислу Његов дар. Захваљујемо се Дародавцу свих добара, који нам је још једном омогућио, да у молитви и разговору изразимо радост коју осећамо као браћа... Са дубоком захвалношћу смо се сетили сусрета наших блаженопочивших претходника, који су свету показали хитну потребу за једниством и који су утврдили пут ка томе, кроз дијалог, молитве и свакодневни живот Цркве... Поводом пленарних седница Мешовите комисије за богословски дијалог, које су недавно одржане у Београду, уз великодушно гостопримство Српске Православне Цркве, изражавамо нашу искрену радост због повратка богословском дијалогу, који је неколико година био прекинут због различитих проблема... Као Пастири, разговарали смо о мисији и проповедању Јеванђеља у савременом свету... Одобрили смо процесе који воде ка стварању Европске Уније... Посебно смо разговарали о оним деловима света у којима хришћани живе у тешким условима, посебно због сиромаштва, рата и тероризма, али и различитих облика експлоатације сиромашних, емиграната, жена и деце... Данас, када смо суочени са великим уништењем животне средине, желимо да изразимо нашу бригу због негативних последица за човечанство и за сву творевину... На крају, ми мислимо на све, верне наших двају Цркава широм света, епископе, свештенике, ђаконе, људе и жене, лаике који служе цркви, и све крштене... Благодат вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа (2. Кор, 1, 2).” (У Фанару, 30. новембар 2006. године)

Извор: www.patriarchate.org

РАЗБОЈНИЧКИ НАПАД НА СРПСКОГ ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНИКА У БАТИ, МАЂАРСКА – ЕПАРХИЈА БУДИМСКА

Дана 27. новембра о.г. око 17 часова извршен је разбојнички напад више непознатих мушких лица на парохијски дом, односно стан српског православног свештеника јереја Далибора Миленковића, у градићу Бата (Szazhlambatta) недалеко од Будимпеште (Епархија будимска).

Разбојници су физички напали свештеника, његову супругу и бебу од пар месеци, савладали их, отели им новац, документа и аутомобил.

Овај разбојнички напад одмах је пријављен полицији, али до сада из полиције нема никаквих вести, а на жалост, ни већег интересовања за овај тешки криминални акт.

У међувремену су разбојници још једном иза тога покушали упад у кућу свештеника, али им то није пошло за руком, јер су се парохијани самоорганизовали да чувају свог свештеника.

У страху за живот своје породице свештеник Далибор Миленковић је морао да напусти своју парохију. Полиција на све то ћути, што се може тумачити да она одобрава ово разбојништво! Нико се у градићу Бата због овог напада није много узнемирио, нити су средства информисања дала томе некакав значај.

Извор: Епархија будимска

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ БРАТСКОГ САСТАНКА СВЕШТЕНСТВА ЕПАРХИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У АУСТРАЛИЈИ

Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г. Иринеј и свештеници обе епархије у Аустралији и Новом Зеланду сабрани на редовном састанку Свештеничког братства у манастиру Св. Саве - Нови Каленић у дане 27. и 28. новембра 2006. године, принели су Господу благодарност за сва доброчинства и молитве за све верне Србе на овом континенту.

Сабрање је почело Св. архијерејском литургијом, а наставило се читањем богонадахнутих речи Св. писма. Нови Епископ изнео је план свог будућег рада, своја запажања и предлоге за будуће пројекте на просветном, духовном, парохијском и епархијском нивоу.

На сабрању се свештенство молитвено сетило свих епископа, свештеника и вредних и верних Срба који су морално, материјално и духовно изграђивали црквени живот до данас.

Разматран је и степен развијености литургијског и практично-духовног живота парохија, као и будући рад Епископа и свештенства на том плану. Посебна пажња посвећена је насушној потреби верског и националног образовања деце и омладине, како у парохијама, тако и у школама где се пружа таква могућност.

Такође, дужна пажња је посвећена одлуци Св. Синода и чињеници да ће нови Епископ столовати у Сиднеју као центру у коме су седишта свих поглавара других православних јурисдикција и где се налази највећи број Срба и велики број парохија и организација.

Наде и погледи Епископа и целокупног свештенства уперени су у будућност, у којој, заједничким напорима свих, верног народа и свештенства, могу да се остваре постављени циљеви и задаци, у братској љубави и хришћанској слози и сарадњи.

Састанак се завршио благодарењем Господу на до сада израженом јединству верних Срба у парохијама, што новом Епископу и свештенству обе епархије у Аустралији и Новом Зеланду посебно даје снаге и воље за будући рад на њиви Господњој.

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска

ИНТЕРВЈУ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА

Последњи упад лидера тзв. ЦПЦ у храм Светог Димитрија у Угњима оштро је осудила Митрополија црногорско-приморска, упозоравајући ову верску заједницу и државну телевизију Црне Горе да ће против њих покренути судски поступак. Реч је о насртају на вековну имовину Митрополије, што није први пут.

Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије овим поводом каже за "Новости":

Тврдње тзв. Црногорске православне цркве да јој припада на десетине храмова у Црној Гори су обичне лажи, јер су сви ти храмови у катастру уписани на Митрополију! Скандал је, нажалост, у томе што има појединаца у неким деловима власти који те лажи подржавају, и да њих није, да није неких медија, та идеја о ЦПЦ била би нешто непостојеће у животу Црне Горе. Како може неко ко је основан 2000. године да пледира да му припада имовина, покретна и непокретна, која ту постоји вековима? Та верска заједница има право да за своју имовину сматра само оно што је стекла од тренутка оснивања.

Представља ли Мираш Дедеић, сад кад се Црна Гора одвојила, реалну опасност по канонску цркву у тој држави?

Не представља! Одлуком Сабора, на мајском заседању, митрополиту црногорско-приморском враћена је титула архиепископа цетињског, и том истом одлуком, основан је Епископски савет православне цркве у Црној Гори. У тај савет, поред митрополита, улазе епископи будимљанско-никшићки, милешевски, захумско-херцеговачки и диоклијски, који доносе одлуке на потврду Сабору. Никад Црна Гора није имала толики број канонских епископа.

Што се тиче тзв. ЦПЦ, она скупља црквене отпатке. За православну цркву не постоји, нити је од кога призната - њихово крштење није крштење, венчање није венчање. Сам Мираш је анатемисан. Па и о том несрећном Антонију Абрамовићу неке ствари говорим први пут: пред смрт је молио патријарха да га прими, патријарх је рекао да хоће под условом да на пријему будем и ја. То је било 1996. године. Кренуо је из Канаде с намером да дође у Патријаршију, али је то неко очито сазнао, зграбили су га, отишао је у болницу у Подгорици и није из ње изашао.

Нажалост, кад помињем кругове који подржавају ту “дивљу” цркву, морам да поменем римокатолике, који су им у центру Котора дали да од зграде из 16. века, у самом срцу града, против сваке логике, подигну звонару, направе некакву црквицу. Имамо коректне односе с нунцијем Збарбаром, с надбискупом Хочеваром, али католички бискупи из Приморја нису коректни према православној цркви. На волшебан начин је зграда која је припадала Которској бискупији припала ЦПЦ! Ми по годину дана чекамо за неку дозволу, а њима је завод муњевито урадио пренамену зграде у сакралне сврхе!

Има ли истине у причама да су у СПЦ оживеле разне струје?

Црква је живи организам који дише, није униформисана као неке идеологије или партије. Тачно је да све ове промене, извесна анархичност у друштву, утичу до одређеног степена и на превирања у цркви, али те разлике нису суштинског карактера. Не постоји некаква подвојеност у битним стварима што се тиче живота цркве и њеног поретка. Људи имају предрасуде да је црква догматски блок у коме све мора да иде по калупу, и зачуде се кад виде разноликост.

Крећу ли ствари са мртве тачке око ослобађања архиепископа Јована?

То је једна срамна страница у историји модерне државе, и за власт, и за представнике цркве која себе назива Македонском православном црквом. Јер да се она друкчије понашала, не би се лаичка држава тако брутално понела према једином канонски признатом епископу од свих православних цркава. Сабор је у мају апеловао на македонске власти да ову неправду исправе. Свима је јасно да је то за шта га окривљују плод лажних оптужби, поготово садашња “кривица”, за коју је већ једном био ослобођен. Тај новац није ни потрошен ни украден, постоји и сад. Прочитао сам негде, што је још безумније, како Светски македонски савез тражи да се и друга двојица епископа Охридске архиепископије оптуже због наводног распиривања верске и националне мржње. Оптужују њих за оно што они на делу спроводе! Најавили су из Синода у Скопљу да су вољни да успоставе дијалог са СПЦ. Намера је добра, али морају да буду начисто: све док је архиепископ Јован утамничен, нема, нити може бити, говора о наставку дијалога. Кад исправе неправду, и пусте га из затвора, сматраћемо да су показали добру вољу.

ТЕСЛА И ХРАМ

НЕ одустајете од идеје да се Тесла сахрани поред храма?

Сабор је донео ту одлуку, тај чин је требало да се обави током његовог јесењег заседања. Реаговали су, колико сам чуо, Музеј и градске власти, и ствар је стопирана, али то не значи да је црква одустала. То ће пре или касније бити урађено. Тесла то заслужује, он је насилно спаљен, сад почива у некаквој кугли, што је најгора врста понижења. Тај грех мора бити окајан тако што би људски био сахрањен на Врачару, на месту на коме је насилно спаљен други велики Србин, Свети Сава. Један прах и други прах заједно, највећи духовник и највећи научник на истом месту. За сваког разумног човека, најприроднија ствар на свету.

КОРЕКТНО

ДА ли се нешто генерално променило за цркву после референдума?

Моји су односи са властима коректни, њихови с Митрополијом такође. Никаквих промена није било, живот иде даље. Једино је збуњујуће то што једна струја у власти подржава ту племенску секту звану ЦПЦ. Јеховини сведоци имају своје учење па су постали верска заједница, адвентисти исто тако, код ЦПЦ нема ничега - они су постали верска заједница која за основу има партијско-идеолошке мотиве.

Извор: http://www.novosti.co.yu

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu