Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
6. децембар 2006. године

ВЕЧЕ СТАРОГ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА У МУЗЕЈУ СТАРЕ ЦРКВЕ У САРАЈЕВУ

У четвртак, 7. децембра 2006. године, у Музеју Старе цркве у Сарајеву одржаће се "Вече старог документарног филма (1911-1941)". Организатори ове манифестације су Црквена општина сарајевска и Амбасада Републике Србије у Сарајеву, у сарадњи са Југославенском кинотеком.

Пројекције ће почети у 19 часова, а биће приказани слиједећи документарни филмови: "Једна српска сеоска свадба" из 1911. године, "Београд" из 1930, "Љубав у Сарајеву", "Прича једног дана или недовршена симфонија једног града" из 1941. и "Сарајево - избор архивских материјала о Сарајеву до 1941. године".

Извор: Митрополија дабробосанска

ПРОСЛАВА ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ВИКТОРИЈИ

Прије више од двадесет година, тадашњи Епископ аустралијско-новозеландски, Г-дин Василије, установио је да се уочи празника Ваведења Пресвете Богородице служи вечерње богослужење и света Тајна Јелеосвећења у манастиру Светог Саве у Илајну. Тим поводом је и Епископ аустралијско-новозеландски Г. Иринеј, путем својих предходника, дошао у Викторију да овај празник обиљежи са вјерним Србима Мелбурна, Ђилонга и осталих крајева Викторије. У недељу, 3. децембра, у храму Свете Тројице у Брансвику, служена је Света Архијерејска Литургија, на којој је началствовао Епископ Иринеј, заједно са мјесним парохом протојерејем-ставрофором Мирославом хаџи-Поповићем, синђелом Лазаром, и ђаконом Владиславом Шиповцем. Пространа црква, која се налази у близини центра града Мелбурна, била је препуна, а предукус Царства Небеског нам се свима објавио када су на ријечи „са страхом Божијим и вјером приступите“ пришли скоро сви вјерни да се причесте светим Тијелом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашег, Исуса Христа. Њих скоро 300, стари и млади, велики и мали, болесни и здрави, сви су пришли своме Епископу да добију залог Вјечних Добара на отпуштење гријехова и на живот вјечни.

Потом се прешло у црквену салу гдје је спремљена трпеза љубави за нашег Епископа, које су припремили вриједни људи ове парохија на челу са предсједником Г-дином Светом Михаиловићем и г-ђом Бранком Лукић. Прилазио је народ своме епископу за благослов, неки да поразговарају, неки да пожеле добродошлицу. Мудре ријечи Владике биле су поучне за све присутне а најупечатљивије су биле те које су се односиле на ову ЦШО, то јест, да се види да је овдје у првом плану Црква и света богослужења, а не сала, а то се видило по броју вјерних причасника.

У поподневним часовима, Еписком Иринеј је кренуо уским путем за манастир Светог Саве у Илајну. Као и увјек, тамо је све вјерне дочекао игуман Теодор, скромно са великим срцем и осмјехом. Вечерње богослужење је почело у 8 часова увече, гдје су служили синђел о. Лазар и ђакон Владислав Шиповац. Потом свету тајну јелеосвећења је служио Владика Иринеј са 7 свештенослужитеља из Мелбурна. Молитва је дуго трајала, али вјерном народу то није сметало. Дошли су да се Богу помоле, и да им се освети јелеј (уље), брашно и со. Чин јелеосвећења је у потпуности служен на српском језика, као и појање ирмоса од стране о. Љуба Курдића, тако да су сви могли да разумију и да се поуче.

Проповјед Његовог Преосвештенства Епископа Иринеја је била као и увјек до сада, поучна и јасна. Својој пастви, Епископ је објаснио да се од давнина људи помазују са уљем за оздрављење и да ријеч јелеј потиче од грчког eleion, што значи помилуј, јер од Господа и тражимо да нас помилује и спасе. Пролазили су вјерни да се помазују са светим и освећеним јелејем. Прође и један наш Србин који болује од тешке болести плућа. Владика га је помазао на чело и на руке и на грудима у које је вријеме и поменуо овог човјека у својим молитвама. У једном моменту чу се глас благочестивих Срба са пјесмом „Пресвјатаја Богородице, спаси нас!“ Цијела црква се придружи. Објави се та спонтана љепота Православља, доказ да Свети Дух дјелује и да је Бог присутан тамо гдје се вјерни окупљају. У поноћ, игуман Теодор је служио Свету Литургију, на којој су се причестили вјерни.

Сутрадан, на сами дан Ваведења Пресвете Богородице, служена је света архијерејска литургија. Служио је Епископ Иринеј са ђаконом Владиславом, а за пјевницом је одговарао милозвук о. Драгољуба Пантелића и његове попадије. На литургију су били чтечеви руске цркве из Ђилонга, као и вјерни Срби и неколико православних Аустралијанаца. Трпеза љубави је била у манастирској сали. Мора се рећи да је то за сваку похвалу да вриједни српски домаћини не жале ни себе ни своје да припреме и да дочекају када се год слави и служи у манастиру. По завршетку, Владика је остао у сали да поразговара са својом паством. Није се гледало на сат, није се журило из манастира, него је Владика мирно саслушао свакога и размијенио неке своје доживљаје, на радост свих присутних.

Нека је слава и хвала Господу Богу што имамо своје свете манастире и храмове у којима се молимо и окупљамо!

Нека је слава и хвала Господу Богу за све! Амин.

ђакон Владислав Шиповац

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска

ПРОСЛАВА ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ЕПАРХИЈИ БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКОЈ

На празник Ваведења Пресвете Богородице у Јерусалимски Храм, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са Преосвећеним Епископом захумско-херцеговачким Г. Григоријем и бројним свештенством, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Шудикова код Берана. У наставку Литургије освештан је славски колач и кољиво, а Епископ Григорије је благословио народ и беседом поучио присутне вернике о значају Пресвете Девице Марије.

После Владике Григорија, у име домаћина славе братства Милановића, народу се обратио Господин Брано Милановић из Будимље и позвао све присутне за трпезу љубави. Залог славског колача за следећу годину преузео је Господин Михаило Секулић из Будимље. Шудикова се ове године удостојила великог славља јер се радови на обнови Манастира приводе крају.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

ПРАЗНИК ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ НА ПРАВОСЛАВНОМ БОГОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Празник Ваведења Пресвете Богородице је и ове године свечано прослављен на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Као и протеклих година, за овај велики Богородични празник у факултетском храму Светог Јована Богослова савршено је свеноћно бденије по светогорском типику.

Поред студената и професора, у овом узвишеном и радосном богослужбеном догађају активно је учествовао и већи број верног народа па је црква била претесна да прими све оне који су се сабрали.

Уз надахнуто појање студената и студенткиња, сви присутни су имали прилику да, као светогорски монаси у манастиру Хиландару, свеноћним богослужбеним химнама ову празничну ноћ учине светлијом од дана. Штавише, празник Ваведења Пресвете Богородице је био и повод да се још једанпут молитвено сетимо да је манастир Хиландар био и остао богословско-литургијски расадник, из кога је поникла и наша висока богословска школа, сведочећи кроз векове да је Исус Христос исти јуче и данас и у вијекове (Јевр 13, 8).

ДУХОВНА ТРИБИНА У СУБОТИЦИ

У четвртак, 30. новембра текуће године, у свечаној дворани Српског културног центра Свети Сава у Суботици, господин мр Богдан Лубардић, асистент на Богословском факултету Универзитета у Београду, одржао је предавање на тему ЦРКВА ИЗМЕЂУ ДРЖАВЕ И ДРУШТВА.

У уводном делу излагања, предавач је пажњу својих слушалаца усмерио ка суштинским разликама идентитетa Цркве и Државе, као и савременим изазовима њихових међусобних односа. Хришћани, по речима предавача, имају свој политички индетитет, али је он истовремено и литургијски. Стога, ниједна нелитургијска политичка идентификација, по дефиницији и свом бићу, није хришћанска, закључио је г. Лубардић.

презвитер Миодраг Шипка
в.д. архијерејског намесника суботичког

Извор: Епархија бачка

ТРИБИНА ПРАВОСЛАВЉА

У оквиру Трибине Православља, у Дому културе Вук Караџић (Булевар краља Александра бр. 77а), данас у среду 6. децембра 2006. године, од 18 часова, биће одржано предавање на тему Искушеништво и представљање књиге Искушеник. Предавачи ће бити јеромонах Илија Буха, Марина Божовић, аутор романа "ИСКУШЕНИК", и Тијана Вучетић, вокални солиста. Као организатор трибине, уводну беседу ће одржати проф. Горан Раденковић.

АРХИЕПИСКОП АТИНСКИ ХРИСТОДУЛ У ПОСЕТИ ПАПИ БЕНЕДИКТУ

Архиепископ атински и целе Грчке Христодул ће од 13. до 16. децембра ове године на позив Епископа Рима и Папе Бенедикта XVI обавити прву званичну посету Ватикану.

Са Епископом Рима и Папом Бенедиктом XVI сусрешће се 14. децембра. Архиепископ Христодул је у Риму био и приликом сахране Јована Павла II. Програм посете предвиђа учешће на церемонији, на којој ће Блажењејши Архиепископ Христодул примити део часних верига у које је био окован Свети апостол Павле, а након тога ће на Папском Латеранском универзитету бити удостојен почасног звања ''doctor honoris causa''.

Извор: www.ecclesia.gr и http://soz-rs.org

ПОДАЦИ О БРОЈУ ХРАМОВА, МАНАСТИРА И СВЕШТЕНСТВА У РУСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

У свом обраћању на редовном Епархијском сабору града Москве, Првојерарх Руске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Г. Алексеј II истакао је позитивну динамику развоја црквеног живота. По подацима које је овом приликом навео Паатријарх, у Руској Православној Цркви тренутно постоји 131 епархија и 169 архијереја, од којих је 131 епархијски, 38 викарних и 13 пензионисаних.

Такође, наведен је и број насељених манастира, од којих је:
у Русији - 216 мушких и 237 женских;
у Украјини – 87 мушких и 81 женски;
у другима земљама ЗНД – 34 мушка и 53 женска;
у иностранству – 2 мушка и 3 женска манастира.

Под управом Патријарха налази се 25 ставропигијалних манастира, међу које су убројане 4 мушке и 4 женске обитељи у Москви, које имају 16 манастирских подворја са 64 храма. Постоји и 7 подворја других помјесних православних Цркава са 9 храмова.

У Москви је активно и 7 сабора (саборних цркава) Московског Кремља, 2 катедрална храма, 5 храмова при Синодским установама, 298 парохијских цркава, 118 Патријарашких подворја, 64 манастирска подворја, 68 манастирских храмова, 9 крстионица и 69 капела.

Патријарх је истакао да су у 17 храмова Москве који су враћени Цркви почела да се обављају редовна богослужења, а још 33 храма нису враћена. Тренутно се гради 90 храмова и капела.

Укупан број клирика у Москви је 1783, од чега је 1273 свештеника и 510 ђакона.

Закључно са крајем 2006. године, Руска Православна Црква има 5 Духовних академија, 2 Православна универзитета, 37 богословија и 38 духовних школа.

При неколико академија и богословија отворене су иконописне и регентске школе. Припрема кандидата за свештенство и за друге црквене раднике за Москву врше се уМосковској духовној академији и богословији, у Сретењској, Перервинској и Николо-Угрешкој богословији, као и на Православном светотихоновском хуманитарном универзитету.

Наведени статистички подаци на најбољи начин сведоче о позитивној динамици развоја црквеног живота, истакао је Патријарх.

Извор: http://soz-rs.org и www.pravoslavie.ru

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu