Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
8. децембар 2006. године

ОСЛОБОДИТЕ АРХИЕПИСКОПА ЈОВАНА

Ових дана је Архиепископ Вашингтона и Њујорка и Митрополит целе Америке и Канаде Г. Герман послао отворено писмо Николи Грујевском, Председнику Владе Македоније, у вези са ослобађањем из затвора Архиепископа охридског и Митрополита скопског Г. Јована.

Исто писмо је Архиепископ Вашингтона и Њујорка и Митрополит целе Америке и Канаде Г. Герман упутио на знање и Његовој Светости Патријарху српском Г. Павлу. Писмо доносимо у целини:

“Писмо које Вам упућујем пишем уз дубоко поштовање које осећам према Вама и Вашој функцији Председника Владе и уз добру вољу коју имамо за Ваш македонски народ.

Као Првојерарх Православне Цркве у Америци, пишем Вам како бих замолио да помогнете Архиепископу Јовану, који је и по други пут утамничен. Апелујем на Вас да искористите своју службу и утичете на поновно разматрање пресуде Архиепископу Јовану.

Он је, као јерарх, осуђен и утамничен за говор и деловање који су у складу са његовом савешћу и слободном вољом, што је врло озбиљно насиље и над његовом слободом и над верском слободом и деловањем. Те две категорије слободе представљају идеале људских права које карактеришу вредности свих цивилизованих људи. Желим Вам да водите Вашу Владу и народ тражећи начине за решење свих проблема који су сврсисходнији од тамничења верских поглавара.

Забринути смо што је Архиеписково здравствено стање погоршано, али верујемо да му је пружена неопходна медицинска помоћ и брига.

Молим Вас, као председника Владе, да истакнете да су жеље свих грађана Македоније да буду слободни и равноправни, како би се чрвсто држали мађународних стандарда о људским правима и верским слободама. Радећи оно што је часно у случају Архиепископа Јована, Ви ћете показати свету и међународној заједници да се држите свих наведених начела у пракси.

Молитве јерараха, клирика, монаха и верника Православне Цркве у Америци упућене су Богу за здравље, добро и ослобађање из затвора Архиепископа Јована. Надамо се да ће наше молитве утицати и на Вас и на Ваш народ, како би Ваша Влада праведно решила најболнију ситуацију у којој се налази Архиепископ Јован – ситуацију која није тешка само њему већ и Републици Македонији.

Са најбољим жељама, молимо се да Бог благослови Ваш народ,

+Герман
Архиепископ Вашингтона и Њујорка
Митрополит целе Америке и Канаде”

ЈЕДИНСТВО ПРАВОСЛАВЉА

У Руском културном центру у Прагу данас је почела међународна конференција под називом Јединство Православља. Конференција траје два дана, а окупила је представнике Антиохијске, Руске, Српске, Бугарске, Грузијске, Чешке, Пољске Православне Цркве.

Домаћин конференције је Православна Црква чешких земаља и Словачке на челу са Високопреосвећеним Митрополитом Г. Христифором, која обележава јубилеј 55 године аутокефалије. Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, представник Српске Православне Цркве који је лично позван, рекао је да је посебно сретан што присуствује прослави великог јубилеја Православне Цркве у чешким земљама и Словачкој која је традиционално у добрим односима са Српском Православном Црквом. У склопу прославе Високопреосвећени Митрополит Г. Христифор отворио је изложбу фотографија Светлописи Патријарха Павла, аутора Марка Н. Вујичића, уредника фотографије Православља, новина Српске Патријаршије. На конференцији је представљена књига Без воље Божије ништа не бива, аутора Виолете Вучетић, новинара Православља о којој је говорио Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.

СРБИ НЕ МОГУ ДА БУДУ ГЕНОЦИДНИ

Странци на Косову и Метохији кажу за мати Макарију да је "један од најмудријих припадника српског народа". За њу као за мало кога важи да је знањем, мудрошћу и љубављу утицала на промену лошег става о српском народу и зато и не чуди што је захваљујући баш њој, ратне 1999. године спасен један од највреднијих манастира српске и европске културне баштине - Девич покрај Србице.

Док је народ бежао, а српска војска и полиција се повлачиле, она је ишла у супротном смеру. Успела је да се пробије до најпроблематичнијих делова Космета, а у Србици, где су припадници УЧК упали у српску светињу из 15. века и држали данима у заточеништву сестринство, палили, пљачкали... мати Макарија је убедила француске војнике да штите манастир и не селе сестринство. Више пута позивала је народ да остане на родном огњишту, а чини се да је тада знала оно што је већини тек данас јасно. Може се отићи, али је тешко вратити се... У време погрома 17. марта 2004. сачувала је и свој манастир Соколицу.

О готово непрестаној сеоби Срба, страдању српских светиња и будућности Космета, мати Макарија говори с вером да "после страдања долази победа".

“Ми се у то дубоко надамо. Без обзира што сви знамо да је нада после уласка НАТО војника у наше драго Косово изиграна, и данас ми, који тамо живимо, верујемо да ће престати терор Шиптара и да ће доћи до правде. Међутим, да смо сви преварени сведочи и чињеница да је и поред скоро 50.000 НАТО војника, до маја 2002. године уништено 107 наших храмова, од чега је један био из 10. века, други из 11, три из 13. и 34 из 14. века. Да не набрајамо остале. Замислите само, 900 и неке године подигнути и насликани, а онда претворени у прах и пепео.”

Истинољубива, строга, али праведна, каже да је "рат велика несрећа, поруг достојанству човековом, где је жртва велики паћеник, а починилац још већи.

“Овај говор и језик Шиптара нам ипак нешто каже: они који су ударили на наше храмове, они су хтели да униште наше срце. Нација се уништава када му уништавате културу, што је чинио Хитлер у Другом светском рату бомбардовањем Народне библиотеке. Али ако се уништавају цркве, ако се народ прогони, ако се преоравају гробља, онда је то уништавање духа и душе једног народа. То се данас дешава Србији.

У жељи да као Српкиња да свој допринос у борби да свету докаже да нисмо геноцидан народ, осликала је део крстионице Саборне цркве у Призрену, параклиса Сабора српских светитеља у Пећкој патријаршији и народне трпезарије у манастиру Жичи. Њене иконе налазе се широм света. А последњом у низу изложби "Грачаница - заробљена лепота ангелска" у Америци, верује да је у томе и успела.”

“Збирком фресака из куполе Грачанице покушала сам да пошаљем поруку свету, лепоту анђелску, а то је Грачаница, да народ који поседује ту лепоту не може да буде геноцидан народ.”

Нажалост, у великом прогону Срба који се дешава пред њеним очима већ деценијама, није успела да задржи ни на стотине хиљада Срба на својим огњиштима, али ни српске светиње које су претваране у прах и пепео.

“Читава та косовска трагедија, која се дешава пред очима 50.000 војника који то нису могли или хтели да спрече, одвела је више од 250.000 људи, Срба, са Косова и Метохије. То је велика сеоба Срба. А знамо и да је више 800.000 Шиптара само за месец дана враћено на Космет. Почели су да обнављају српске куће, али не можете ви да живите у четири зида без слободе и рада, а то је на Косову и Метохији тако и данас.

Није заборављено да је мати Макарија, током спасавања сестринства манастира Девич, у извештају владици Артемију, записала да се "приликом проласка кроз Србицу молила Богу да "нам опрости грехе наше због којих је допустио да се све ово догоди" и тиме јасно ставила до знања да одговорност за све што се на Косову и Метохији догађа не сносе само Албанци.”

“Нису то урадили Шиптари, то су урадили зли људи, а њих има свуда. Они мисле на један погрешан начин и имају илузију да путем етничког насиља могу да остваре своје циљеве. Али, после страдања долази и васкресење. Верујем да ако сви који смо доживели велику трагедију, а не д’о Бог да то ико доживи, па ни Шиптари, у свему томе потражимо поруку и истински се обратимо Богу, за нас ће војевати војска цара небеског, а онај за кога војује војска цара небеског је непобедив.”

У време када се српски преговарачки тим бори за очување Косова и Метохије, мати Макарија поручује да нашем тиму треба пружити максималну подршку.

“Треба да помогнемо преговарачком тиму који иде у име Бога да брани срце своје земље. А како ми нисмо народ који враћа зло за зло, треба опростити нашим убицама јер ћемо само тако показати да смо народ Божји.”

Извор: Глас јавности, 8. децембар 2006. године (Тања Урошевић)

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu