Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
11. децембар 2006. године

ВИСОКА ДЕЛЕГАЦИЈА ИТАЛИЈАНСКОГ СЕНАТА У МАНАСТИРУ ДЕЧАНИ

Висока делегација италијанског Сената на челу са председником Комисије за одбрану Сен. др Серђом Де Григоријем и сенатором Густавом Селвом, у пратњи генерала Роберта Бернардинија и Клаудија Борека посетила је јуче манастир Високи Дечани у склопу своје посете италијанским мировним снагама на Косову и Босни и Херцеговини.

У име игумана манастира викарног Епископа Липљанског Г. Теодосија високе госте Сената Италије примио је протосинђел Сава (Јањић) који је испред братства манастира Високи Дечани као и Срба које штите припадници италијанског КФОР-а захвалио представницима Сената на подршци и разумевању Италије у протеклим годинама. О. Сава је посебно нагласио да Косово и Метохија улазе у врло осетљив период решавања будућег статуса и да је од велике важности да мировне снаге КФОР-а одрже висок степен борбене готовости како би се ефикасно супротставиле сваком покушају дестабилизације безбедносне ситуације и угрожавању безбедности српске заједнице, која на просторима Косова и Метохије опстаје највећим делом захваљујуци заштити КФОР-а. Он је представнике Сената упознао са досадашњим процесом уништавања хришћанских светиња на просторима Косова и Метохије где је у протеклих 7 година уништено 150 цркава и манастира као и десетине хришћанских гробаља.

"Уверени смо да ће влада Италије са осталим земљама НАТО савеза наставити да даје подршку учешћу својих војника у мировној мисији на Косову и Метохији јер је то један од најважнијих гаранта да се питање будућег статуса Покрајине неће решавати под притиском насиља екстремиста, већ преговорима и компромисом", рекао је о. Сава. Он је посебно истакао велику одговорност припадника италијанске армије који обезбеђују два веома важна духовна центра Српске Православне Цркве - Пећку Патријаршију и Високе Дечане. "Заштита хришћанских светиња српског народа на Косову и Метохији није само заштита културних добара већ један од највећих залога за будућу европску и мултиетничку будућност јужне српске Покрајине на којој хришћанство вековима постоји као видљиви симбол присуства европске цивилизације", додао је о. Сава.

Игуман манастира Високи Дечани Епископ Теодосије ће у току данашњег дана на позив преговарачког тима из Београда као представник Српске Православне Цркве учествовати на још једној седници разговора које представници канцеларије г. Ахтисарија у Београду одвојено воде са преговарачким тимовима Београда и Приштине, у циљу финализације предлога УНОСЕК-а за дугорочну заштиту српске духовне и културне баштине на Косову и Метохији.

Извор: www.kosovo.net

ДУХОВНИ И КУЛТУРНИ ГЕНОЦИД НА БРИБИРУ - ЕПАРХИЈА ДАЛМАТИНСКА

На позив надлежног свештеника јереја Ђорђа Веселиновића Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије са братством манастира Крке и неколико свештеника Епархије далматинске посјетио је 10. децембра 2006.г. Брибирску Главицу и храм светих Јоакима и Ане, који је у најновијој презентацији Културне заједнице града Скрадина и новопостављеној табли на Брибиру избрисан са списка живих и проглашен старохрватским храмом.

Село Брибир се налази недалеко од града Скрадина и вијековима је насељено српским становништвом. Срби из Брибира су веома вриједни људи што се може и данас видјети јер су њихови виногради и маслињаци примјерно уређени. Упоредо са борбом за обнову својих огњишта Срби из Брибира су обновили и свој храм који је саграђен 1574. г. Овај храм није једини храм православних Срба на Брибиру јер се из историје зна да је жена Младена II Шубића Јелена (ктиторка манастира Крке, живјела у 14. вијеку) била кћер св. Стефана Дечанског и сестра цара Душана и да је при свом двору имала православни храм. Такођер је познато да је у једном тешком моменту братија манастира Драговића живјела на Брибиру и имала цркву светог Јована Крститеља и своја имања.

Међутим културна заједница града Скрадина у сарадњи са Заводом за заштиту споменика Шибеник то игнорише и на информационим таблама које су прије неколико дана постављене на Брибирској Главици ни једном ријечју не спомиње православне светиње на Брибиру. Не само што не спомиње постојање православних храмова него својата темеље који се налазе испод храма светог Јоакима и Ане називајући их темељима „старохрватске цркве“ а манастир светог Јована Крститеља проглашава црквом светог Ивана. Познато је да српска заједница у Далмацији ни једног момента у историји није својатала туђе светиње јер је имала своје. Такођер треба да буде познато да разни „стручњаци“ српске православне храмове у Цетини и Парчићима а сада и у Брибиру називају старохрватским храмовима.

Чињеница да се српске православне светиње у Далмацији отимају не може се другачије назвати осим духовним и културним геноцидом, који је потпуно непримјерен времену екуменизма, поштивању људских права и вјерских слобода, као и владавини права на просторима европских држава и европске демократије.

Са друге стране ми као православни хришћани знамо да Бог није у сили него у правди па стога најдубље вјерујемо да ће и у овом случају правда Божија побједити као што је Господ на голготском крсту побиједио смрт и даровао свијету истину и живот вјечни.

Извор: Епархија далматинска

СЕДНИЦА ЕПИСКОПСКОГ САВЕТА ЕПАРХИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА АМЕРИКУ И КАНАДУ

У децембарске дане Божићњег поста, када се православни верници припремају за славни празник Рођења Христовога, у Чикагу су одржана значајни сусрети високих црквених тела наше Цркве у САД и Канади.

У четвртак 7. децембра 2006. године, у дому Саборне Цркве Светог Васкрсења Христовог у Чикагу, пре подне је одржана седница Епископског савета Српске Православне Цркве за Америку и Канаду, а у поподневним сатима и седница Законодавног одбора.

Седници Епископског савета су присуствовали сви епископи са овог подручја: Митрополит средњезападноамерички Христофор, Епископ канадски Георгије, Епископ источноамерички Митрофан, Епископ америчкоканадски новограчаничке митрополије Лонгин и Епископ западноамерички Максим. Седницу је у 11 часова пре подне молитвом отворио Митрополит Христофор те се, пошто је усвојен записник са претходне седнице одржане у марту 2006. године, приступило разматрању разних питања, попут теме Устава за Северну и Јужну Америку, посебно његовог 27 члана, при чему је питање поново прослеђено Св. Арх. Сабору на коначну одобрење и одлуку.

Епископи су у наставку седнице потврдили измене и допуне Једнообразних Правила и уредаба при чему је члан 7 усклађен са канонима и позитивним нормама Православне Цркве, што је и предвидео 19. Црквенонародни сабор одржан у Детроиту ове године. Савет се осврнуо и на немиле догађаје у парохијама у Хамилтону и Онтарију (Канадска епархија) и констатовао да се ваља поштовати канонски и уставни поредак СПЦ на овом континенту, како би се избегле тешке последице. Донесени су и сходне одлуке по текућим питањима према деловоднику. Такође су потврђена и именовања чланова Законодавног одбора СПЦ за Америку и Канаду. Одобрен је предложени дневни ред за поподневну седницу истог одбора.

Савет је брижљиво размотрио и члан 27 Једнообразних правила и уредаба за парохије и црквено-школске општине СПЦркве у Северној и Јужој Америци. Сходно саборској одлуци из Детроита о Једнообразним правилима са ревизијама (Uniform Rules and Regulations for Parishes and Church-School Congregations of the SOC in North and South America), а поводом члана 7 (о свештеницима, о статусу и сталности свештеника), Епископски савет је подробно дискутовао и усвојио одговарајућу варијанту овог члана коју је формулисао у духу вековног саборног канонског предања Православне Цркве. Савет је потврдио одлуку наставничког савета Богословског факултета СПЦ у Либертивилу о унапређењу Епископа др Митрофан у редовног професора ове школе. По питању ове школе, Епископски савет је усвојио финансијски извештај о раду Богословског факултета у Либертивилу и одобрио предложени буџет за 2007. годину. Седница је завршена у 13 часова поподне.

У поподневним часовима је одржана седница Законодавног одбора Српске Православне Цркве за Америку и Канаду. Седници су присуствовали сви канонски епископи СПЦркве за Америку и Канаду са члановима Законодавног одбора именованих из сваке појединачне епархије СПЦ у Америци и Канади. На седници је разматрано питање 27. члана Устава за Северну и Јужну Америку и после дискусије усвојен је одговарајући усаглашени текст овог члана са одлуком да се исти проследи Светом Архијерејском Сабору СПЦркве на усвајање на следећем његовом редовном заседању у мају.

Извор: Епархија западноамеричка

СЛОВО НА ШЕСТОГОДИШЊЕМ ПАРАСТОСУ О. ЛАЗАРУ, У ОСТРОШКОМ СКИТУ – ЈОВАН ДОЛУ

На дан Светог Амфилохија Иконијског о.г., у Скиту острошком Јован Долу, Преосвећени викарни Владика диоклијски Г. Јован, игуман острошки, служио је парастос блаженопочившем о. Лазару. Том приликом је изговорио беседу коју преносимо у целини:

“Драги оци, драга браћо и сестре!

У светлости празника Ваведења Пресвете Богородице све вас поздрављам и подсећам вас на љубав Јединог Човекољупца и на љубав Пресвете Дјеве Марије. Као трогодишња девојчица ушла је у храм да би се васпитала кроз послушање и своју рукодељу, показујући на тај начин да је једини пут спасења у Светињи храма.

Прослављање Ваведења Пресвете Богородице увек нас подсећа на Тајну Божијег Домостроја спасења, на Тајну да је Бог постао човек, на Тајну која се догађа у храму Божијем, у коме савршавамо свету Службу Божију и све тајне и сва молитвословља. Данас у Јеванђељу Господ нам говори Сам за Себе да је Он Хлеб живота и да онај који једе од тога хлеба васкрснуће и вечно ће живети. Један благовесник тог Јеванђеља свакако је и свети Амфилохије Иконијски, кога данас прослављамо. Као велики отац и велико светило Цркве бранио је истину о Богочовеку Исусу Христу. Писао је и говорио о Светој Тројици. Велика је била његова улога и дело у формирању свеукупног догматског учења Цркве Христове.

Данас такође прослављамо и друге светитеље: светога Григорија и светога Александра Невскога. Свети Александар Невски својим ликом нас подсећа на Светог великомученика кнеза Лазара. На овог светог угодника угледао се и наш отац Лазар, који се на данашњи дан пре шест година упокојио у Господу. Поклањајући се његовом гробу, подсећамо се на велику љубав коју је имао према острошкој Светињи, жртвујући се до краја свог земаљског живота.

”Поштујте своје наставнике и учитеље” - реч је јеванђелска, реч је Апостола Павла. Ко неће да поштује учитеље своје: оце, епископе, игумане тешко да се може спасти, јер без послушања не може се угодити Богу. Из послушности Бог је постао Човек. Због непослушности Адам и Ева су изгнани из Раја. Ту непослушност исправила је Нова Ева - Пресвета Богородица, која је послушала глас Архангела и рекла: ”Ево смерне слушкиње Господње”. Да ли ми можемо рећи за себе да смо послушали вољу Божију изговарајући молитву Господњу? Знамо да Господ силази само тамо где се људи међусобно смиравају између себе и где чашћу чине већима једне од других. Ако је ко показао ту смерност то је показао наш Свјатјешји Патријарх Павле кога ми понекад довољно не послушамо. Ако ли родитељи слушају вољу Божју, а деца слушају родитеље онда има благослова. Ако нема тога у породици онда тешко нама, тешко и овоме народу, тешко и овој држави. Ако нема у једној држави домаћина како ће бити све у реду? Сабрали смо се данас у овом Скиту да прославимо овај дан и пожелимо све најбоље од Господа нашем Митрополиту: оцу, учитељу и пастиру помесне Цркве у Црној Гори; да му пожелимо много лета и да га Господ укрепи молитвама светога Амфилохија, Светих српских просветитеља и учитеља. Дошли смо исто тако не да се само поклонимо гробу оца Лазара, него да испитамо своју љубав и истрајност према ономе који нас је духовно родио.

У име Високопреосвећеног Митрополита и братије острошке благодарим свима вама који сте и данас похитали у загрљај Божији, у загрљај Божијих људи. Нека би вас Божији благослов острошке Светиње и овога Скита укрепио у векове векова. Амин.”

ДУХОВНО ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО О. ЈУСТИНУ ПОПОВИЋУ, У СМЕДЕРЕВУ

У петак, 8. децембра 2006. године одржано је у смедеревском Центру за културу духовно вече посвећено животу и раду о. Јустина Поповића. О овом великом духовнику и страдалнику, том приликом су говорили мати Гликерија из манастира Ћелија, затим протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, јереј мр Жељко Ђурић и јереј Недељко Ристановић.

Мати Гликерија је говорила о ави Јустину као духовнику и молитвенику. Протојереј-ставрофор др Радомир Поповић се осврнуо на своје одласке у манастир Ћелије оцу Јустину, и на духовне разговоре са њим. Јереј Жељко Ђурић је говорио о разговорима са људима који су били духовна чада преподобног о. Јустина, а посебно је истакао жалосну чињеницу да је о. Јустин познатији међу Грцима и осталим православним хришћанима, него што је међу Србима. На крају је о. Недељко представио своју студију Човек као евхаристијско биће по преподобном Јустину Ћелијском.

ЕПИСКОП ЗАПАДНОАМЕРИЧКИ Г. МАКСИМ У ПОСЕТИ УНИВЕРЗИТЕТУ НА БЕРКЛИЈУ

У оквиру посете парохијама у Сакраменту и Мораги (Калифорнија), Епископ западноамерички Г. Максим је посетио Православни теолошки институт Патријарха Атинагоре на Универзитету у Берклију.

У петак је епископ Максим боравио на Иституту на Берклију где се сусрео са деканом Антонијем Врамом, а потом се задржао у библиотеци Теолошке Уније Универзитета у Берклију. На чувеном Берклијском универзитету постоји теолошки конзорцијум који сачињавају 8 хришћанских теолошких школа, а Институт Патријарха Атинагоре је придружени члан. Библиотека је једна од најбољих теолошких библиотека у Америци. Епископ Максим је овом приликом за библиотеку Конзорцијума поклонио комплет часописа Филотеј (Philotheos), међународног журнала за философију и теологију који излази у Београду.

Кад је реч о о мисији, историји и визији Института вреди истаћи следеће. The Patriarch Athenagoras Orthodox Institute (PAOI) јесте афилиран при Високој теолошкој унији и официјелном Мисионарском центру за православне хришћане на Универзитету у Берклију. Прошто је његова мисија све-православна, the PAOI је и службено назван "Patriarchal Institute" и функционише еклисијално под директним надзором Васељенске патријаршије у Константинопољу. Православни институт Патријарха Атинагоре постоји ради образовања, комуницирања, промовисања и очувања традиција, вредности, учења и културе Православног Хришћанства. Институт подстиче једно снажно, ефективно и високо видљиво сведочење Православља у западним америчким државама кроз: учење, приређивање академских предавања и симпосиона, посредством библиотеке, архива и музеја, те публиковања, спонзорисање православног хришћанског Fellowship-а на калифорнијском Универзитету Беркли; пружањем стипендија за студенте the Graduate Theological Union; пружајући образовање вернима из Bay Area, и остале активности.

Институт је међуправославог карактера, и по себи представља разноликост Православља у Америци: албанско, америчко, антиохијско, бугарско, грчко, карпато-руско, румунско, српско и украјинско. Његов управни борд састоји се од чланова из разних православних јурисдикција у Америци, и представља једну јединствену визију православне сарадње и сведочења.

Једно од највећих блага Иститута јесте његова библиотека. Од 1981. године до данс библиотека је стекла отприлике 10,000 наслова. Одлична колекција православно-хришћанског наслеђа, библиотека се развиала у значајни школски ресурс за теолошке студије, византијску историју, уметност и литургију. После електронско каталогизаовања треба очекивати у најскорије време могућност коришћења ових ресурса у земљама као што су Србија, Бугарска, Грчка или Русија путем интернета кроз међународни међу-библиотечки лоан систем.
Школе чланице су: American Baptist Seminary of the West – American Baptist Churches in the USA; The Church Divinity School of the Pacific – Episcopal Church; Dominican School of Theology and Philosophy – Roman Catholic; Franciscan School of Theology – Roman Catholic; The Jesuit School of Theology at Berkeley – Roman Catholic; Pacific Lutheran Theological Seminary – Evangelical Lutheran Church in America; Pacific School of Religion – Interdenominational with ties to the United Church of Christ; Christian Church (Disciples of Christ), and United Methodist Church; San Francisco Theological Seminary – Presbyterian Church (USA); Starr King School for the Ministry – Unitarian Universalist.

Повољност представља то што је просторна удаљеност превазиђена (све поменуте школе и центри су на врло блиском растојању), ресурси библиотека су консолидовани у јединствену колекцију, а учионице су pooled. Ниједна појединачна група не доминира другом. Комуницирање са професорима и студентима из других теолошких традиција јесте једна норма. Религијска толеранција је трансформисана у међуповезаност зависну од људске и школске интеракције, што ствара једну специфичну атмосферу истраживања и афирмисања других. Студенти су охрабрени да суделују на часовима које нуде различити факултети; од доктораната се очекује да "дефинишу истраживачки план који ће помоћи да се изграде везе са другим дисциплинама" у оквиру већег, секуларног универзитета.

Истраживачке области су: Новозаветне и старозаветне студије; Систематска и философска теологија и философија религије; Етика и социјална теорија; Религија и психологија; Уметност и религија; омилитика; литургика; културне и историјске студије религија; хришћанска духовност.

У поподневним сатима Епископ Максим се сусрео са јеромонахом Дамаскином из ман. Платина, православним мисионаром у Америци и Кини, а остатак вечери је провео са свештеницима Душаном Буњевићем, Слободаном Јовићем, Василијем Цвијановићем и Марком Матићем.

Извор: Епархија западноамеричка

ПРОСЛАВА ВАВЕДЕЊА У КАЛЕНИЋУ

Празник Ваведења је слава манастира Каленића. И ове године у манастиру је било веома свечано. Можда и свечаније од досадашњих прослава. Као да се наговештава јубилеј манастира Каленића 600 година постојања.

Славило се два дана. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован у недељу вече служио је празнично бденије уз саслужење присутних свештеника, а сутра дан на дан Ваведења, Преосвећени Владика је служио Св. архијерејску Литургију уз саслужење седам свештеника и два ђакона. Црква је била пуна вернога народа, који су дошли из многих околних места, а било их је из Крушевца, Параћина, Варварина, Јагодине, Крагујевца и других околних градова.

У току Св. Литургије, Преосвећени Владика је у чин ђакона рукоположио Дарка Павловића из Шиљаковца код Барајева.

У својој пригодној беседи у Св. храму, Владика Јован се обратио верном народу са позивом служења Богу и једно другима. Већи број присутних се причестио, од којих је највише било деце и омладине.

На крају Св. литургије учињен је трократни опход око Св. храма, освећен је и пререзан славски колач уз учешће свих који су тога дана дошли у Св. храм.

За несебичну љубав према манастиру Каленићу, која је исказана кроз посете, рад и прилоге, Епископ Јован је орденом Вожда Карађорђа, одликовао господина Бранка Поповића из Параћина.

На крају је игуманија Манастира Каленић, мати Нектарија са својим сестринством, почастила све присутне, трпезом љубави, а неко рече да је била „царска“.

Уз звуке звона, најдражи гост Преосвећени Владика је испраћен око 14 часова.

А идуће године, 2007. године, сви добро дошли на прославу 600 година манастира Каленића.

Извор: Епархија шумадијска

ПРАВОСЛАВНИ САЈАМ У БЕОГРАДУ

Први ПРАВОСЛАВНИ САЈАМ одржава се у Београду од 18. до 23. децембра 2006. године, у галерији Министарства културе Републике Србије, Влајковићева 3. Свечано отварање Православног сајма је 18. децембра у 19 часова.

На Сајаму учествују: издаваче који се баве објављивањем православне литературе и књига из српске традиције и историје; манастирске радионице са рукодељима, иконописачке радионице, радионице за израду богослужбених предмета и одеће, иконостаса и звона; занатске радње које чувају традиционалну израду и сл. Програмски део сајма садржи духовна предавања и разговоре са духовницима православне цркве, тематске изложбе, представљање књига и сл.

Поред осталих до сада учешће су потврдили: Задужбина манастира Хиландара, Епархијa Рашко-призренска, Епархија Жичка, Епархија Бачка, Светигора (Издавачка установа Митрополије црногорско-приморске) и др. Намера организатора је да на сајму учествују и излагачи из других православних земаља.

У исто време одржава се и IV Никољдански дечји сабор који је започео 2003. године са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла. Циљ ове приредбе је неговање православне духовности и традиције српског народа; развијање хришћанских осећања љубави према ближњем, милосрђа и праведности по угледу на Светог Николаја Чудотворца, епископа мирликијског, чије име Сабор носи. Исто тако да подстакне духовно сазревање код деце и омладине, њихово стваралаштво и креативност.

Никољданска академија одржаће се 21. децембра са почетком у 18 часова у Руском дому у Београду, Краљице Наталије 33. Беседу на академији одржаће Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије. Као и претходних година у програмима приредбе учествују деца са Косова и Метохије, овог пута из српске енклаве Осојана.

КРСТ НА ВРХУ СРБИЈЕ

Крст на врху Србије је ДВД издање, односно видео збирка акције «Обновимо себе – подигнимо Ступове» са музичким спотовима музичког састава «Ступови» и осталих извођача, која траје 175 минута. Замајац читаве акције «Обновимо себе - подигнимо Ступове» је Васкршњи концерт одржан у Сава Центру априла 2003.године. Цео снимак концерта се такође налази на ДВД-у, као и пар видео и фотогалерија манастира. Све што смо продукцијски радили у протекле три године сабрали смо на једном диску, осећајући потребу нашег народа да у својим видеотекама имају спотове и концерт за Ђурђеве Ступове.

У оквиру промоције ДВД-а биће приређен концерт за медијске куће, новинаре и јавне личности које су се укључиле у акцију. Концерт ће се одржати у Београдској филхармонији 17. децембра 2006. године, са почетком у 19 часова. Учесници: Музички састав «Ступови», Асим Сарван, вокални дует «Пирг», група «Кулин бан», певачка група «Динарке».

Издање је заједнички подухват ПГП РТС-а и Пријатеља манастира Ђурђеви Ступови у Расу, а приход од продаје ДВД-а намењен обнови манастира Ђурђеви Ступови у Расу.

СТРАДАЊЕ ХРИШЋАНА

У Немачкој је објављен годишњи извештај о страдањима у свету на верској основи. Констатује се да 90% страдања погађа хришћане. У свету има 2,2 милијарде хришћана. У протеклој години њих 90 хиљада платило је своју веру животом. Стотине хиљада њих у Азији и Африци било је изложено разним прогонима. У Индији све више хришћана страда од Хиндуса, у Индонезији од муслимана, а у Шри Ланки од будиста. У извештају се осим ове три земље, посебно помињу и Бангладеш, Пакистан и Турска.

Посебно се исцрпно описује све веће страдање Христових следбеника у Ираку и Еритреји. У Ираку, где се број хришћана последњих година преполовио, недавно је одрубљена глава једном 14-годишњем дечаку, као и једном свештенику. У Еритреји, која се пре једне деценије одвојила од Етиопије, затвори су пуни хришћана. У главном граду Асмари, двојицу су исламисти јавно мучили до смрти.

Веома тешко стање је и у Северној Кореји, Саудијској Арабији, Лаосу, Вијетнаму, Ирану, Туркменистану, Малдивима, Бутану, Бурми, а такође и у Кини.

У Руској православној цркви постоје спискови више хиљада новомученика пострадалих у време верских прогона у току двадесетог века. Они се свакодневно проширују. Њих је немогуће поименце помињати, а скоро да нема дана да се не слави спомен неких од њих. Представник патријаршијског одељења за унутрашње црквене послове, протојереј Димитрије Дудко, изјавио је да, иако у Руској цркви не постоји дан посвећен жртвама политичког терора, њима је посвећен сваки дан када се помињу руски новомученици. "Помињући њих, сећамо се и свих невино убијених, пострадалих у то време. Имена многих никада неће бити откривена, но Бог их све зна".

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

ХРАМ НА КУБИ

Патријарх московски Алексије Други саопштио је да ће идуће године посетити Кубу, како би осветио руски православни храм, који ће бити посвећен Казанској чудотворној икони Богоматере. Како се процењује, на овој карипској острвској земљи живи око три хиљаде Руса, а такође и неутврђени број Украјинаца, Белоруса и Срба. Патријарх је, примајући највише представнике кубанског парламента, упутио поздраве и жеље за оздрављење председнику Фиделу Кастру. Русија не заборавља пажњу кубанског народа према деци Беслана, која су преживела заточеништво чеченских исламских терориста. Наиме, она су се, на позив из Хаване, по ослобођењу опорављала на Куби.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu