Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
13. децембар 2006. године

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ СЛУЖИО НА ДЕДИЊУ

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Николај, по благослову Патријарха Српског Павла, служио је данас, на дан крсне славе краљевског Дома Карађорђевића, Свету Литургију у цркви Светог Андреја Првозваног на Дедињу.

Свети Апостол Андреј, син Јоне из Витсаиде, и брат Петров, био је ученик и следбеник св. Јована Крститеља, а кад је Христос почео проповедати, позвао је Андреја да пође за њим. Како је он био први од ученика којег је Христос позвао, прозвали су га Првозвани. Убрзо је за Христом пошао и Андрејев брат Петар, па су тако обојица постали апостоли. После Христовог страдања, Васкрсења и Вазнесења, на дан Педесетнице, када је Дух Свети сишао на апостоле, просветлио их је, дајући до тада неуким рибарима и ратарима сво знање, као и моћ да говоре све језике, они су пошли да проповедају Христову науку и крштавају људе у име Оца, Сина и Светога Духа широм света.

Свети Андреј Првозвани је обишао Тракију, Византију, Галатију, Рим и многе друге крајеве. У Византији је поставио и првог епископа Стахија. Неуморно мисионарећи, стигао је и до далеких крајева поред Црног мора. Тамо је у граду Скитију био мучен и прогањан, па је се својим ученицима запутио реком Дњепар и стигао чак до Кијева, где су живели Словени. Његов рад је био плодотворан и многи Словени су примили веру Христову. Свети Андреј Првозвани је на једном брду код Кијева подигао крст и прорекао да ће се ту основати велики град у којем ће бити много цркава. Пророчанство се у потпуности остварило. После много векова, Русија је постала центар православља, а Кијев њено срце.

Овај светитељ је боравио и у нашим крајевима. Између Сења и манастира Раванице постоји поткапина (плитка пећина), испосница светог Андреја, у којој се он подвизавао. Предање каже да је владика, који је живео у граду Тројану, (данашњој Ћуприји), код светог Андреја ишао на исповест.

На грчком острву Пелопонезу излечио је многе болеснике, али и крстио велики број становника тог острва. То се никако није свидело незнабожачком кнезу Егаету, па је наредио да Светог Андреја разапну на две пречаге стављене унакрст. Два дана и две ноћи се свети Андреј мучио на крсту, али није хулио ни проклињао, него је саветовао све који су се били окупили, да истрају у вери Христовој за коју једино вреди живети и умрети. После великих мука, кад је осетио да му се приближава крај, почео је да се моли Богу. Тада се са неба јавила чудесна светлост која га је обасјала. Та божанска светлост трајала је више од пола сата. Кад је ишчезла, присутни су видели да је свети Андреј Првозвани предао своју душу Богу. Било је то 62. године Христове ере. На иконама свети Андреј се представља са великим крстом у облику слова Х, што је симбол његове мученичке смрти. Тело светог Андреја су хришћани часно сахранили на Пелопонезу. После више од двеста година, цар Константин Велики га је свечано пренео из Патраса у Цариград, где је почивало све до пропасти царства, кад је последњи византијски цар пренео главу светог Андреја Првозваног у Рим, где се и данас са великим поштовањем чува у цркви светог Петра. Тако су се под истим сводом велелепне катедрале нашле мошти два рођена брата, Христова апостола, Петра и Андреја. Једна рука светог Андреја Првозваног била је пренета у Москву, где је чувана и поштована као највећа светиња. Шта је било са њом после свих догађања у нашем веку не зна се поуздано.

Колико је свети Андреј Првозвани био поштован у Русији и Србији говори и то што је један од највиших ордена у царској Русији био орден Светог Андреја. У Србији се његов лик налазио не само на иконама, него и на војничким заставама, а празновао се као народни празник, зато што је на тај дан освојен Београд од Турака у Првом српском устанку.

ПРВИ ЈУЖНОАФРИКАНАЦ КОЈИ ЈЕ ПОСТАО ПРАВОСЛАВНИ МОНАХ НА ТЕРИТОРИЈИ ЈУЖНЕ АФРИКЕ

Недеља, 10. децембар/27. новембар 2006. године, дан светог великомученика Јакова Персијанца, у Јужној Африци и у целом православном свету, остаће запамћен по историјски важном догађају за православље у Африци у коме су значајног учешћа узели и представници Српске Православне Цркве. У манастиру светог Нектарија Егинског који се налази 40 километара североисточно од Јоханесбурга, у живописним пределима Јужне Африке, Његова Светост Патријарх Александријски господин Теодор Други, замонашио је искушеника Метјуа (Маттхеw) Ван Ниекерка.

Православни верници су у великом броју од раног јутра почели да пристижу у манастир. Стигли су и свестеници из Јужне Африке (Јоханесбург), Мозамбика (Мапуто), Кеније (Северна Кенија), Египта (Александрија). Ово духовно и празнично окупљање достигло је врхунац доласком Његове Светости Патријарха Александријског господина Теодора Другог. Његова Светост је на почетку богослужења позвао јеромонаха оца Пантелејмона, старешину Српске Цркве у Јоханесбургу и искушеника Метјуа, који има благослов надлежног Митрополита да привремено живи са двојицом српских јеромонаха, (оцем Пантелејмоном и оцем Наумом) при храму светог Томе у Јоханесбургу. Отац Пантелејмон је привео искушеника Метјуа Његовој Светости Патријарху Теодору који је извршио чин монашења. Ово је први рођени Јужноафриканац у историји ове велике афричке земље који је постао православни монах на територији Јужне Африке. Искушеник Метју је три пута клекнуо и поклонио се до земље, а затим је Патријарх прво прочитао молитву и постригао власи косе са главе брата Метјуа, а онда наизменично читао молитве и давао искушенику редом: горњу мантију, камилавку ( капу коју монаси носе ), пану коју носе преко камилавке, запаљену свецу, крст и бројаницу.

Велики поклони су у знак покајања. Постризавање косе је у знак одрицања од света, своје воље и телесних зеља. Горња мантија симболизује „одећу весеља, радости духовне, одећу спасења и оклоп правде“, на одгнање свих туга и смутњи које долазе од ђавола, тела и света. Камилавка и пана су „шлем спасења“ у знак противљења свим ђаволским лукавствима, у знак смирења, послушања и да би се очи одвратиле да не гледају таштину и сујету. Бројанице су „мач духовни“ који служи за непрекидну молитву. Крст је за „гашење распаљених стрела нечастивог“, а упаљена свећа симболизује да је монах дужан да чистим и врлинским животом и добром нарави буде светлост свету.

Овај први локални Јужноафриканац који је постао православни монах, добио је име по великом руском светитељу и монаху – св. Серафиму Саровском. Отац Серафим је у току Свете Литургије рукоположен у чин ђакона. После извршеног рукоположења и одслужене Свете Литургије, Његова Светост Патријарх александријски господин Теодор Други у својој беседи је између осталог рекао да изузетно цени и поштује Његову Светост Патријарха српског господина Павла и да је радостан што је представник Српске Православне Цркве учествовао у овом значајном догађају.

Његова Светост је овом приликом поручио оцу Пантелејмону да се духовно брине о новом монаху јерођакону оцу Серафиму који ће извесно време провести живећи заједно са српским јеромонасима у Јоханесбургу. Такође, Његова Светост је дао благослов и савет да отац Пантелејмон и отац Наум духовно руководе и уче оца Серафима о основама манастирског и монашког живота, док се не стекну услови и отац Серафим не буде постављен на друго послушање у неком другом месту у Јужној Африци.

У прошлости су православни монаси из иностранства долазили, живели и радили у Јужној Африци, али већином су живели сами и обављали дужности парохијских свестеника. Било је такође и неколико Јужноафриканаца који су одлазили у иностранство (већином православне земље) да се замонаше и придруже православним манастирима али све ово није довело до развијања било каквог манастирског и монашког живота у самој Јужној Африци. Манастирски живот и монаштво је за ову афричку земљу остало само неостварени сан.

Због свега овога, монашење јерођакона оца Серафима (Ван Ниекерка) исписује нову златну страницу православља у Јужној Африци и означава нови стадијум развијања нечега, што се надамо да ће постати и бити прави почетак, корен и темељ локалног јужноафричког православног монаштва и манастирског начина живота. Ми недостојни смо неизмерно благодарни Господу Богу што нас је удостојио да овај историјски догађај за православље у Африци не протекне без активног учешћа и доприноса представника Српске Православне Цркве који служе у једином српском храму у Африци – у цркви Светог апостола Томе у Јоханесбургу.

Нека нашем новом монаху и јерођакону оцу Серафиму, ово монашење и рукоположење буде на духовно узрастање и спасење, а свима који живе у Јужној Африци нека овај догађај буде на духовну корист и на бољу и лепшу будућност у којој ће имати прилике да одмарају и хране своје душе на вечно свежем извору православља.

Аутентичну православну духовност највише поседују православно монаштво и манастири који су вековима, и у најтежа времена, били и остали верни чувари изворне духовности и чистоте наше свете православне вере. Манастири и монаштво су нам и данас непроцењиво важни и неопходни, управо због тога јер поред непрестаних молитава за свет, савременом човеку чија је душа намучена и који је лишен смисла и животне радости, могу својим примером помоћи да кроз Реч Божију и Науку о Спасењу, поново поврате и открију дубоки смисао живота и истинске радости у вери, молитви, врлинама и припреми за Вечни Живот.

Нека би дао Бог да се монаштво и манастири, који су нам управо данас можда потребнији него икада раније, умножавају и овде у Јужној Африци на свеопшту духовну корист, радост и спасење.

Јеромонах Пантелејмон (Јовановић)
Старешина храма св. апостола Томе у Јоханесбургу
Представник Српске Православне Цркве у Африци

СВЕТЛОСТ ЉУДСКОГ СРЦА

Увек неко наиђе да у невољи пружи руку, лепу реч, да покори страх и живот заложи да помогне. Теби, мени, нама. Човек Човеку. Знаном - незнаном.

Тај неко у овој години били су јунаци наших дана, људи изнад судбине - најплеменитији међу нама. Њима ће у среду у подне, на свечаности у Скупштини Београда бити уручене Златне и Специјалне плакете "Новости". Овом церемонијом, наша акција "Најплеменитији подвиг" пуни 44. године постојања.

Одлуку о добитницима високих признања донео је специјални жири најплеменитијег подвига којим је председавао академик Матија Бећковић. Одлучили су да доделе четири Златне плакете. Поред овога, жири је одлучио да награди још 12 подвига Специјалним плакетама. Ова плакета је уручена Косметским монасима који са вером у срцу на путу доброте чувају светиње и српска огњишта. Стално су на удару, али не дају да се свећа угаси. Довољно је уз ово додати - игуман Петар старешина манастира Зочиште код Ораховаца и Ђурђевих ступова у Старом Расу. Овај пастир благости и доброчинства, о чијим подвизима најбоље сведоче косметски Срби, заслужан је што је вековним манастирима враћен живот. Зочиште, манастир у погрому 2004. потпуно је срушен. Данас је обновљен, захваљујући укупној борби игумановој. Ђурђеви ступови у Старом Расу обновљени су. Изграђен је нови конак, братство се уселило. А ових дана игуман рони брегове да прикупи новац за откуп земље око манастира.

Извор: Вечерње новости

РУСКА ЗАГРАНИЧНА ЦРКВА ЈЕ СПРЕМНА ДА СЕ УЈЕДИНИ СА МОСКОВСКОМ ПАТРИЈАРШИЈОМ

Архијерејски сабор Руске заграничне цркве прихватио је приједлоге који се тичу времена, мјеста и процедуре свечаног потписивања ''Акта о канонском јединству'' у мају 2007. године.

Ови приједлози су усаглашени од стране комисија РПЦЗ и Московске патријаршије на посљедњој, осмој сједници, која је одржана у Келну од 24 – 26. октобра.

Тачно вријеме потписивања Акта биће ускоро објављено, преноси званични сајт РПЦЗ. Након потписивања овога документа, између Руске заграничне цркве и Цркве у Отаџбини биће у потпуности васпостављено јединство.

Извор близак Синоду Руске заграничне цркве објаснио је за Интерфакс да тачан датум потписивања Акта може бити одређен тек пошто друга страна, тј. Московска патријаршија, донесе одговарајућу одлуку на сједници свога Светог синода.

Заједно са тим, Синод Заграничне цркве је предложио да се Акту дода и раније утврђени ''Приједлог Акту о канонском јединству'', чији садржај засада није познат.

Са друге стране, секретар Комисије Московске патријаршије за преговоре са Руском заграничном црквом, протојереј Николај Балаашов, изјавио је за Интерфакс да ''одлука Архијерејског синода РПЦЗ којом су прихваћени приједлози комисија потврђује да је процес успостављања црквеног јединства близу краја''.

Међутим, он није желио да коментарише приједлог о уношењу допунског текста као ''Додатка Акту'', истакавши да је неопходно да се, прије свега, упозна са званичним текстом резолуције Архијерејског синода. ''Осим тога'', рекао је о. Николај, ''став Московке патријаршије у односу на додатне приједлоге биће донесен на сјеници Светог синода Руске православне цркве крајем овога мјесеца''.

www. russianorthodoxchurch.ws

Извор: Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничкотузланске

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu