Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
16. јануар 2007. године

НА ПРАЗНИК ОБРЕЗАЊА ХРИСТОВОГ И СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ СЛУЖИО СВЕТУ ЛИТУРГИЈУ У МОКРОМ

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај служио је на празник Обрезања Господа Исуса Христа и Светог Василија Великог, Свету архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Мокром, а том приликом прочитана је Митрополитова ПОРУКА МЛАДИМА ЗА НОВУ 2007. ГОДИНУ, коју преносимо у целини:

“Момци и девојке, старци и деца
нека хвале Име Господње
(Пс 148,12-13)

ДРАГА СРПСКА ОМЛАДИНО,

Ево нас на почетку још једне Нове године. Млади констатују да ова година брзо прође, а старији ће рећи: "Нама у младости није тако брзо пролазила година као вама сада". Исто тако, мало се говори колико је у протеклој години добра учињено и умножено. Мало се говори и о злу које је у претходној години почињено, па се недовољно размишља о томе како га сузбити. Неко мудар у нашем народу рече: "Нема већег зла од зле памети". Та зла памет се у свету стално пројављује, па и у нашем времену.

Без сумње, наша света Црква благосиља и слави Бога, па смо и ми благословени од Бога, од свог постојања па до данас. Наше прослављање Бога може се вршити само кроз наш морални живот и чињењем добра, без човекоугодничке мудрости. Наставимо вековну традицију српске прошлости повратком чистим изворима једноосмишљавајућег живота, заснованог на вери у Бога, како су нам и преци чинили, живели и светлу прошлост оставили.

Ова порука се упућује вама младима, који сте сјајни витезови наше будућности. У своју будућност морате ући добро припремљени, са самоодговорношћу, како бисте били типичан плод свога родног краја и свога народа. Схватите да ћете и ви у будућности бити представљени и оцењени, у своме народу и шире, не само по начину свога живота, него и по заслугама у животу: "Духовном као и душевном, гипком колико и поносном, опрезном као и неустрашивом", како рече књижевник Јован Дучић.

Нема сумње, човек живи у разним опасностима, па и ви, драги моји. Ужаси живота постају једним делом део наше судбине, а човек који није тражио смисао у животу, као да га није ни живео. Зато се може и треба говорити о томе шта је предмет и задатак живота. Господ је рекао: "Будите и ви савршени, као што је савршен Отац ваш небески" (Мт 5,48). То је Божија заповест, а није тек савет нити препорука. По заповести Бога Творца, то је задатак нашег живота, а не оно што нам робови греха нуде.

Тих понуда младим људима има на претек. Зато сте ви млади данас у највећој опасности. Нуди вам се све и свашта, а то је погибао за вашу душу и живот уопште. О свему томе морате озбиљно размишљати, и својом слободом воље одлучивати се за оно што је сврха вашега живота. Писао је књижевник Добрица Ћосић да сваки човек у својој зрелости мора бити строги судија својој младости породичног и личног живота.

Дучић пише: "Лукреције, велики песник, говори на једном месту о нередима у души човека, којих набраја пет: охолост, разврат, раздражљивост, раскош и лењост". Да ли је песник Лукреције побројао све грехове? Свакако да није, има их још много. Шта да кажемо о алкохоличарима, онима који данас конзумирају дрогу разних врста, о нераду, крађама, бездетности и безбрачности, колебљивости, удаљавању од сопственог огњишта, непослушности, мржњи, безбожности, материјализму и о другим гресима? Данас када се све то чини - а чини се - ту нема вежбања у љубави ни према Богу, ни према себи, нити према ближњима. То се не може окарактерисати као израз добра него зла, а зло ником добра не доноси. Они који зло чине, никада не признају да су они узрок зла већ мисле да је то неко други.

У свему овоме, драга наша омладино, морате бити најенергичнији борци против свакога зла, па и против узимања дроге. Ако ту битку будете успешно водили, дрога ће престати да царује и узима свој данак у школама, породицама, при вожњи аутомобила, на улици, у разним клубовима и на састанцима. Нема сумње да узрок човекове несреће почива у његовом егоизму, јер хоће да други раде за њега. Бежање од рада и напора, то је, нажалост велики мотив борбе у људском друштву. Не мучити се а постићи богатство, продајући оно што у крајњој линији доноси смрт, није никакво доброчинство, није ни милосрђе, нити љубав према Богу или ближњима. Продаја дроге, као и препорука да се зло чини, јесте неморално дело морално убогих људи. То треба знати и таквих се клонити, без обзира на познанство, другарство, поштовање и пријатељство. Говорио је и учио своју духовну децу свети владика Николај охридски и жички: "У овом свету сна и сањања, само душа човекова носи јаву у себи. Авај човеку који и то мало јаве претвара у сан! Када осване дан пробуђења, неће се имати шта у њему пробудити". Тако је наркоманија отегнуто, развучено самоубиство. У тренутку када човек уступа своју слободу да би постао наркоман, несмотрено је себи узео слободу да управо слободу и владање собом заувек изгуби. Био је слободан да постане роб, јер су у позадини трговци дрогом, пише један стручњак.

Ово вам с љубављу говорим, и молим да изложено прихватите, а иначе је доста речено о овом великом злу код нас. Желим вама, драга српска омладино, да у овој 2007. години учините све могуће у сузбијању овог зла - да што више доминирају добра дела, а да се од зла клоните.

Срдачно свима, а посебно вама младима, честитамо Нову 2007. годину!

Бог вас благословио и сваким добром обрадовао као Божије сараднике у Божијем стваралаштву, а он увек, па и данас, ствара.”

Извор: Митрополија дабробосанска

ПРАЗНИК ОБРЕЗАЊА И СВ. ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ У МАНАСТИРУ КРКИ

На празник Обрезања Господњег и Св. Василија Великог 14. јануара 2007. године, када се по јулијанском календару празнује и Нова Година, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење братства манастира Крке. По завршетку Свете Литургије служен је молебан за благослов Нове Године Господње, пошто се 14. јануара по старом црквеном календару празнује и Нова Година. Епархија далматинска жели да Нова 2007. година буде благословена свим православним Србима који живе у Далмацији, као и свим прогнанима са својих вјековних огњишта. Нека би Бог дао да се учини крај њиховом страдању и да могу слободно да се врате у свој крај, својим светињама и гробовима својих предака, те да се коначно Мир Божији и мир међу људе добре воље врати у Далмацију и сав свет.

Већ по традицији православни Срби који су окупљени око странке СДСС из Вуковара и околине шаљу помоћ Богословији Света Три Јерарха у манастиру Крки. Помоћ се састоји од месних производа потребних за исхрану богослова. Иницијатор и главни донатор ове помоћи је г. Јово Вуковић, а помоћ је реализована захваљујући добротворима СДСС-у на челу са г. Војиславом Станимировићем, општинама Ердут и Трпиња, г. Сави Клајићу и г. Живојину Бођирковићу. У име Богословије донаторима се захвалио Његово Преосвештенство Епископ далматински в.д. ректора богословије Г. Фотије и пожелео свима Срећну и благословену Нову Годину.

Извор: Епархија далматинска

ЕПИСКОП ГОРЊОКАРЛОВАЧКИ ГЕРАСИМ ПОСЕТИО ПОРОДИЦЕ УХАПШЕНИХ КОРЕНИЧКИХ СРБА

На празник Обрезања Господњег 14. јануара 2007 године, Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим, заједно са парохијским свештеником – јерејем Далибором Танасићем, посетио је породице недавно ухапшених кореничких Срба, оптужених за наводне злочине почињене у овом последњем рату. Ухапшени су Милан Панић (40) из Михаљевца, Милорад Жигић (46) из Тука и Жељко Шупут (36) из Коренице и тренутно се налазе у затвору у Госпићу, гдје чекају исход суђења.

На лицу места смо се упознали да су сва тројица ухапшених породични људи од којих Милан Панић има петоро деце и супругу, а о једном од малишана неопходна је посебна брига. Жељко Шупут има двоје деце и супругу која је тешко болесна, којој такође треба непрекидна брига и надгледање. А Милорад Жигић живи са старом мајком која је сад препуштена сама себи без синове помоћи.

Кроз разговор са њиховим супругама дознали смо да их се терети за нешто што они нису учинили, у књизи „Спомен жупа Дрежник града Ваганца и Коренице“ од аутора иначе католичких жупника Анђелка Мијатовића и Јосипа Боговића, записана су имена других особа који су у наведеним местима починили нечовештво према католичком живљу у току рата. Имена ове тројице ухапшених у поменутој књизи нема, а управо се њих терети за учињено недело. Многи мештани Коренице, православни Срби, рекли су нам да постоје „професионални сведоци“ који су многе биране Србе, добре домаћине и православце оптуживали за ратни злочин, један од њих је и Светозар Каран који је добио седам година затвора, како судија Бранко Миловановић, Жупанијског суда у Госпићу каже: „Због тога што Срби од свога досељавања на личка пространства већ петсто (500) година врше тортуру над Хрватима“. Требају ли речи коментара на ову сулуду пресуду? Не. Ова пресуда даје јасну слику кошмарног и хаотичног стања правосуђа једне земље у транзицији.

монах Спиридон

Извор: Епархија горњокарловачка

ПРОСЛАВЉЕН СВ. ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ У ХЕЛСИНГБОРГУ НА ЈУГУ ШВЕДСКЕ

На дан Св. Василија Великог коме је посвећена наша црква, свечано је прослављена парохијска слава. Св.Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ британско-скандинавски Г.Доситеј, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Радмило Стокић, парох из Краљевине Данске, игуман Доротеј Фоснер, православни шведски монах и ђакон Велиша Васић. За певницом су певале чланице дечјег хора наше парохије. Кум овогодишње славе био је Г.Миле Николић из Хелсингборга, а за наредну годину се пријавио Г.Саша Вукосављевић родом из Груже. Поред великог броја верника били су присутни: Конзул републике Србије у Малмеу Г-ђа Мирајана Живковић, ктитор наше цркве Г.Зоран Јовковић, председник Црквене оптине из Малмеа г.Боривоје Гајић, представници парохије из Данске и многи други. У својој беседи Преосвећени владика Доситеј је поменуо важност окупљања верника на Богослужењима, поготово сад кад смо уређење наше цркве завршили, и још једном поновио да ова црква с правом носи епитет најлепше Православне Богомоље у Скандинавији. Сав овај евидентни успон у последњих неколико година, од кад је у ову парохију дошао прота Драган Предић, који се са свима вама, његовим парохијанима максимално ангажовао да се уређење ове цркве што пре заврши. Владика још истакао да сад можемо са пуно радости да показујемо не само Правосланима који живе у овом граду, него и припадницима других веросиповести са каквом богатством располаже Српска Црква у Скандинавији. Такође је нагласио да од скоро имамо и део светих моштију нашег заштитника Св. Василија Великог које смо добили из Руске цркве у Аустрији, Св.кнеза Лазара, и Св. Деспота Стефана Лазаревића, које смо добили од Преосвећеног владике Игнатија које се чувају у посебном ћивоту. После св. Литургије сви присутни су прешли у црквену салу на славски ручак који је приређен за све присутне, а за врло укусно припремљену храну заслугу носе вредне чланице кола Српских сестара из наше парохије.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu