Информативна служба
Српске Православне Цркве
16. фебруар 2007. године

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР II ОДЛИКОВАО ЊЕГОВУ СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г. ПАВЛА

На празник Сретења Господњег Њ.К.В. Престолонаследник Александар II одликовао је Његову Светост Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Г. Павла Краљевским орденом Карађорђеве Звезде Првог Степена за његове велике заслуге на челу Српске Православне Цркве и за деловање за добробит и спас народа, захваљујући му истовремено на молитвама и подршци и на благовољењу да ово највише одликовање удостоји својим прихватањем.

ПРОСЛАВЉЕНО СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ У ОРАШЦУ

На велики хришћански празник Сретења Господњег, у Орашцу, Епархија шумадијска, 203 године после Карађорђевог устанка, одржана је централна прослава поводом Дана државности Србије.

Свету Архијерејску Литургију у цркви Вазнесења Господњег и помен устаницима у Марићевића јарузи, служио је Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован уз саслужење свештенства Епархије шумадијске. Затим је, уз тонове химне „Боже правде” и троструки плотун, на Споменик Карађорђу венце положи премијер Војислав Коштуница, др Триво Инђић, изасланик председника Републике Бориса Тадића, Зоран Станковић, министар одбране, престолонаследник Александар и делегација општине домаћина.

Честитајући грађанима празник, председник Владе Србије Војислав Коштуница рекао је да су наше мисли и у овом часу окренуте ка јужној српској покрајини Косову и Метохији. “Наши славни преци, Карађорђе и књаз Милош, неустрашиво су се супротставили безвлашћу и насиљу, одбијајући све нуђене привилегије које и нама, данас, нуде а називају их „конструктивност”.”

Престолонаследник Александар Други Карађорђевић је изразио наду да ће људи који воде Србију, заједно са нашим пријатељима у свету, „успети да нађу, ако не најбоље, онда најмање лоше решење”.

РЕЧ О НОВИМ БОГОХУЛНИЦИМА
текст објављен у београдској Политици (15.02.2007. г.)

Да је страдање унутрашња природа и сама бит Цркве показује нам и наше време, које се у најширем смислу назива временом посткомунизма, транзиције, глобализације итд.

Таман када смо помислили, да је Црква Христова изашла као победник из рата са црвеном аждајом тј. богоборним атеизмом и комунизмом, сведоци смо на жалост, да су на помолу нове борбе, које управо трају и да нашем распињању још нема краја. Кад ово кажемо мислимо, између осталог, и на континуиране медијске нападе на СПЦ и на њен идентитет, у којима се не штеди ништа што је свето, почевши од Имена Божијег, па до светитеља Цркве Христове, њене јерархије и верника.

Богохулство и богохулништво није нова појава у животу Цркве, она је била позната још из времена Старог Завета и времена пророка Мојсија. Већ тада су поједини људи устајали да хуле на Бога и на Његов закон (3. Мојс. 24, 11). Такође се у време пророка Исаије и побожног цара Језекије помињу иноплеменици и хулитељи на Име Божије (Ис. 37,6), који су се иако хулећи, припремали да заузму свети град Јерусалим, али је на крају погибао праведно њих снашла.

У Новом Завету се на много места помиње богохулство и хула на Бога и на Цркву. Оно је највише упућено на Господа нашег Исуса Христа тј. везује се за оне који нису могли да схвате Тајну Његове Божанске Личности, па су због тога хулили на Њега (Мт. 9,34). Сам Господ наш Исус Христос желећи да укаже на велики грех богохулништва говори да ће сваки грех људима бити опроштен, али да хула на Светога Духа неће бити опроштена никада (Мт. 3,29). А хула на Духа Светог, по тумачењу Светих Отаца, није ништа друго до хула на Истину тј. хула на самог Господа Исуса Христа и Цркву Његову, која је по речима Светог Апостола Павла Тело Христово (1. Кор. 12,27).

Најновија богохулништва и хуле које из дана у дан слушамо по разним медијима показују да су живи синови оних који су убијали пророке (Мт. 23, 31). Изгледа само да се црвена аждаја богоборства распала на већи број мањих царстава и сила, али из којих говори исти дух првог клеветника Божијег и обмањивача људи (1. Мојс. 3,1), који се у Новом Завету назива оцем лажи (Јн. 8,44).

Пред новим кривоклетницима и богохулницима нема заиста ништа свето, јер нико и ништа није поштеђено хуле њихове: нити је то Име Божије нити је то Црква Христова, која се у Светом Јеванђељу назива стубом и тврђавом истине (1. Тим. 3,15); нити наш свети Патријарх, којег је Бог подигао у ово време као велико светило, али га они руже не разумејући његову личност и његову мисију. Њихових хула нису поштеђени ни наши светитељи – од Светог Саве, па све до Светог Владике Николаја. Међутим, ни то им није доста. Њихово опадање и хула иде и на нашу свештену историју светосавску и светосимеоновску, светокосовску и светолазаревску, проглашавајући све оно што је свето и миломе Богу приступачно, митом и митологијом, а себе и своје хуле јединим мерилом и једином истином.

У Светом Јеванђељу овакви се људи називају онима који долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви (Мт. 7,15). Њихово одело овчије је њихова лажна наука, лажна брига за човека и лажни хуманизам и демократија. Они своју праву природу откривају управо хулом на Бога, Који је Истина и на Цркву, као заједницу многобројних сведока те Истине.

Неки од најновијих кривоклетника и богохулника су се изгледа специјалозовали за одређену област о којој ће да хуле, па је неко специјалиста за Цркву, неко за Њену историју, а опет неко други за Њене светитеље. Једни од њих демонску уметност проглашавају највишим изразом слободе, другима су пак, у борби са Црквом једино решење метеори, док трећи као јахачи апокалипсе и самозвани инквизитори хуле на све и на свакога, сматрајући да тиме Богу службу чине (Јн. 16,2).

Новим богоборцима сметају чак и окупљања младих православних хришћана на богословским трибинама, као и било какво присутство Цркве међу младима и у политичком животу нашег народа, јер је то простор који су они сами узурпирали, представљајући се новим усрећитељима човечанства.

Ми смо благодарни Господу и светитељима Цркве Његове Православне што се управо данас у наше време, које се назива и временом нове апостасије, Реч Божија и Свето Јеванђеље Христово шири све више у српском народу и то управо међу младима, који су гладни и жедни истинске духовне хране, Правде и Истине Божије, па зато и ходе путем Светог Саве и свих светитеља рода нашег, слушајући глас своје свете Цркве.

За оне, који су по својој слободи изабрали да служе другом господару (Мт. 6,24), те хуле на Име Божије и Цркву Његову не преостаје нам ништа друго него да се молимо Богу да им опрости безумље њихово, јер сигурно не знају шта чине (Лк. 23,34).

У Светом Писму се каже: Господ је близу и не часи и долази да суди свету (Откр. 22, 12). Дај Боже, да се ми у том тренутку Суда Божијег, на којем смо свакодневно, нађемо са онима који су са десне стране, како би чули речи живота: Уђите благословени Оца Мојега у Цраство које вам је припремљено од постања света. (Мт. 25, 34), а не дао Бог да икада чујемо речи које ће чути непријатељи и противници Божији, богоубице и човекоубице, богохулници и ружитељи закона Божијег од искони: Идите од Мене, ја вас не познајем (Мт. 25, 41), јер ће тамо бити плач и шкргут зуба (Мт. 24,51).

Епископ далматински
Ф О Т И Ј Е

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У РИЈЕЦИ

На празник Сретења Господњег, Његово Преосвештенство викарни Епископ моравички Г. Антоније, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког Г. Герасима, те свештенства и монаштва Епархије горњокарловачке, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија на Сушаку у Ријеци. После Литургије, Епископи су заједно са свештеницима, присуствовали пријему уприличеном у просторијама Генералног конзулата Републике Србије у Ријеци поводом Дана државности Републике Србије.

Извор: Епархија горњокарловачка

СКУПШТИНА ЕПАРХИЈЕ ЗАПАДНОАМЕРИЧКЕ

У току недеље митара (цариника) и фарисеја, хришћани се полагано и поступно припремају за Часни пост, кроз подсећање на животни став покајања и преумљења, како нам сам Спаситељ наговештава кроз параболу покајника и лицемерa. Управо у те дане, у парохији Светог Апостола Петра у Фрезну, почетком овог фебруара 2007, одржана је Годишња Скупштина Епархије Западноамеричке. Првога дана, у четвртак 1. фебруара, као и обично одржан је сусрет Свештеника ове Епархије. На братском састанку свештеницима су се обратили Епископ Западноамерички Максим са поздравним говором, и протопрезвитер о. Томас Хопко, декан емеритус Теолошке академије Светог Владимира у Њујорку. Професор о. Хопко је говорио о основама пастирства и практичним димензијама пастирског рада у модерним условима. После његовог предавања уследила је плодна дискусија. Напоредо са овим сусретом одржан је и састанак Кола Српских Сестара.

У поподневним часовима је служено вечерње, да би после вечере, у 19 часова уследила седница Епархијског савета.На дневном реду седнице нашла су се питања из живота Епархије западноамеричке: мисија, литургијско-богослужбени живот, питање буџета, питање мисионарског кампа у Џексону итд.

У петак, 2. фебруара, молитвеним призивом Светога Духа у цркви Св. Петра отпочела је Годишња Скупштина епархије. Седница је отворена предавањем протојереја Томаса Хопка на тему "Шта је Хришћанство?". О. Томас је у свом обраћању подсетио на оне елементарне видове хришћанства, а после предавања је одговарао на занимљива питања која су му постављали делегати.

После ручка уследио је радни део седнице на којој су извештај изнели епископ Максим, Епархијски управни одбор и др.

У 17 часова служено је у препуној цркви "свеправославно" вечерње, коме су присуствовали представници различитих православних помесних јурисдикција (Грци, Руси, Срби, Јермени, Американци...), а о. Хопко је и том приликом одржао предавање на тему: Божије Јеванђеље у Исусу" (“God's Gospel in Jesus”). Предавач се дотакао модерних питања, попут тзв. гностичких јеванђеља, која нису била непозната првим хришћанима (Св. Иринеј Лионски их побија и одбацује). Сва та јеванђеља се данас објављују углавном у време великих хришћанских празника, чиме се открива комерцијална позадина издавача. О. Тома је умесно запазио да ни у једном од гностичких "јеванђеља" нема Крста (распећа и страдања Христовог), што је веома индикативно. Јеванђеља која је Црква препознала као "своја", упркос међусобној различитости, износе пред нас целовитост икономије спасења, интегралну Христову поруку, али и Његову Богочовечанску Личност.

У суботу, 3. фебруара, на дан Светог Максима Исповедникам изјутра је служена Света архијерејска Литургија, у оквиру које је обављен и помен-парастос свим преминулим верницима исвештеослужитељима западноамеричке епархије. Служили су скоро сви присутни свештеници. Епископ Максим је после прочитаног Јеванђљења беседио о складном односу Литургије и подвижништва у Православљу, како је то у свом животу и писаним делима показао Свети Максим Исповедник. Свети Максим је говорио и о Царству Божијем чија је икона Света Литургија и о борби против самољубља и индивидуализма. Овај свети Исповедник је у Христовој Личности видио кључ решења свих проблема човека и света, говорећи о "возглављењу", рекапитулацији свих и свега у Ипостаси Богочовека. Његова божанска Ипостас је и једино "место" за упокојене, зато што им гарантује бесмртност не на основу природе него на основу слободног и личног односа љубави.

Потом је одржана пленарна седница Епархијске Скупштине, на којој се расправљало о мисионарским парохијама, о плану за следећу епархијску скупштину, која ће се одржати следеће године у Мораги. Епархијски дани у Цексону ће се одржати прве недеље у септембру.

Поздрављајући протојереја-ставрофора о. Душана Буњевића из Новограчаничке митрополије, Скупштина Епархије Западноамеричке у Фрезну изразила жељу да се пет парохија НГМ које се налазе на територији Западне Америке присаједине Западноамеричкој епархији (то су парохије: Светог Јована Крститеља у Сан Франциску, Светог Георгија у Окланду, Светог Архангела Михаила у Саратоги, Светог Николаја у Финиксу, Аризона, и Христа Спаса у Аркадији). Тим поводом Скупштина је донела резолуцију у виду писма Његовом Преосвештенству Епископу НГМ Лонгину, у којој се између осталог каже: "Надахнути Духом јединства, слоге и братске љубави, једним гласом и једним срцем, умољавамо Ваше Преосвештенство, заједно са Вашом богоспасаваном Епархијом, да размотрите питање присаједињења Западноамеричкој епархији оних парохија НГМ које се налазе на територији Западне Америке". Даље се констатује да је Епископ Лонгин већ више пута изразио спремност на овакав чин, као и парохије из Беј ерије са њиховим свештеницима (овог пута и кроз глас протојереја-ставрофора Душана Буњевића-госта наше Скупштине), тако да се сада они позивају да саборно и братољубиво издејствују сходну одлуку о присаједињењу. Свети Апостол Павле саветује Цркве да им све бива „благообразно и по поретку“, а Света Црква је својим канонским предањем овај поредак штитила забранивши преклапање више јурисдикција на једном простору као штетно. У том духу је године 1992. донета и одлука Светог Архијерејског Сабора СПЦ о јединству целе наше Цркве. Делегати Скупштине, сви свештеници и целокупна паства Западноамеричке епархије на челу са Епископом Максимом сматрају да више не постоје разлози за одлагање присаједињења. Народно искуство је својом пословицом посведочило да време лечи ране, али исто тако продубљује и расколе. Истовремено, Скупштина Западноамеричке епархије уверава свакога заинтересованог да је овај предлог крајње искрен и добронамеран, да нема никакву другу позадину нити претензије, него искључиво пастирску бригу и братско старање за спасоносно функционисање Цркве на овом простору, а у славу Божију!

На крају Скупштине епископ Максим је дао изнео завршне утиске након чега је прочитана молитва. После заједничког ручка делегати, чланови парохија, разишли су се у нади да ће резултати овогодишње скупштине донети плода.

ТОМАС ХОПКО У ЛОС АНЂЕЛЕСУ

После боравка у Фрезну, о. Томас Хопко је стигао у Лос Анђелес. Уочи недеље, служено је вечерње у Катедрали Св. Стефана Првовенчаног, да би после тога у великој сали било одржано предавање омладини Лос Анђелеса. Овај скуп је организовао свештеник Никола Чеко, позвавши на скуп велики број младих, око 150, који су слушали надахнуто Хопково предавање.

Сутрадан, у недељу која се назива "Блуднога сина", 4. децембра 2007, у цркви је служена Света архијерејска Литургија на челу са домаћим епископом и свештеницима: Томасом Хопком, Николом Чеком, Илијом Дајковићем и јеромонахом Јованом (Бабићем).

По прочитаном Јеванђељу, о. Томас је беседио о смислу јеванђелске приче о блудном сину. Осим општепознатих места на која је такође скренуо пажњу, Хопко је, подсећајући на значај Очевог Дома (коме се блудни син вратио), изнео пред вернике следећу претпоставку: замислимо, вели он, да се расипни син није вратио Очевом Дому, него да је остао на свињској фарми, и тамо засновао породицу са пуно деце, која је опет изродила своју децу итд. Тако би се појавиле читаве генерације људи, које би наставиле да живе, не знајући уопште да постоји Очев Дом! Знали би само за свињску фарму! Отац Тома је с том претпоставком у ствари хтео да укаже да на такву фарму личи савремено друштво кад год је несвесно Очевог Дома, тачније кад год је удаљено од Цркве Христове. Говорио је беседник такође о значају подвига, без кога нема напредовања у духовном животу, о томе да је Јеванђеље пуно парадокса: уколико желиш да будеш први, буди последњи, ако желиш да будеш са Богом мораш да се одрекнеш себе, уколико желиш да истински живиш, мораш да умреш!

Извор: Епархија западноамеричка

У ВУКОВАРУ СВЕЧАНОСТ У ГЕНЕРАЛНОМ КОНЗУЛАТУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Поводом Дана државности Републике Србије јуче је у Генералном конзулату Републике Србије у Вуковару приређен свечани пријем за представнике друштвено-политичког живота Вуковарско-сремске, Осјечко-барањске, Вировитичко-подравске, Пожешко-славонске и Бродско-посавске жупаније које су под ингеренцијом Конзулата. Јуче је уједно обележен празник Сретење Господње, дан државности, уставности и Војске Србије.

П.П.Азап

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu


Copyright © 1999-2007 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
info@spc.yu