Информативна
служба
Српске Православне Цркве
27. фебруар 2007. године

Данас је у Београду одржан протестни скуп Срба са Косова и Метохије поводом срамног предлога специјалног изасланика Уједињених Нација Мартија Ахтисарија о коначном статусу Косова и Метохије. Поруку Његове Светости Патријарха српског господина Павла упућену учесницима овога скупа прочитао је Његово Преосвештенство Епископ јегарски господин др Порфирије, и исту преносимо у целини:
Порука
Његове Светости Патријарха српског г. Павла
учесницима скупа
у Београду, 27. фебруара 2007. године,
о решавању питања Косова и Метохије
Драга децо духовна, синови и кћери наше свете Цркве,
У овој другој недељи Великог и Часног поста, када се сви духовно припремамо за наш највећи празник, празник светог и светлог Васкрсења Господа нашега Исуса Христа, изнова подсећамо сами себе и једни друге на то да у вршењу добрих дела, у праштању и у молитви треба да будемо истрајни, а у свим невољама које су нас снашле да издржимо до краја, јер, по речи Господњој, „ко претрпи до краја, тај ће се спасти” (Мат. 10, 22 и 24,13; Марк. 13, 13). Ми хришћани, „кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо; када хуле на нас, молимо...” (II Кор. 4, 12-13), знајући да је „победа која побеђује свет – вера наша” (II Јов. 5, 4).
Православни Срби на Косову и Метохији то најбоље осећају и знају, обесправљени и угрожени, а нарочито добро то осећају и знају они обескућени и са огњишта прогнани. Сви они носе на телу свом ране Христове и побеђују своје прогонитеље. Многи њих не разумеју, будући оптерећени собом и својим страховима. Они, попут негдашњих хришћанских мученика и исповедника, побеђују оне који мисле да могу стићи до циља наносећи пораз другоме.
Дубоко верујемо да ће доћи време када ће се насилници постидети. Молимо се и за непријатеље наше, да увиде да чињење зла не може донети добро никоме. Нека знају да ће, после свих пораза којима понижавају друге, на крају сами себе поразити безнађем. И за њих се молимо да победе себе и постану учесници оног мира који Христос свима даје.
Косово и Метохија јесу родно место наше Српске Православе Цркве и наше културе, место на којем је српски народ подигао највеће светиње, које су и део светске културне баштине. То су Пећка Патријаршија, Грачаница, Високи Дечани, Богородица Љевишка и толике друге. Није случајно речено како је једино небо већма озвездано него што је земља Косова и Метохије прекривена светињама и тиме претворена у својеврсно мало небо на земљи. Од када постоје крштени Срби, Косово нам је друго име за највиша начела, за истину и правду, за поредак и право, а Косовски завет нам је примењени Нови Завет. Зато је питање Косова и Метохије неодвојиво од питања Србије и судбине српског народа.
Наша света Црква и наш српски народ верују да ће статус Косова и Метохије бити правно и праведно решаван, договором, уз чување мира и водећи рачуна о поколењима народа који живе и који ће у будућности остати да заједно живе. Истина, право и правда гарантују да је Косово и Метохија неотуђиви део Србије.
Са највећим очекивањима гледамо какав ће бити коначан став међународне заједнице, која у Уједињеним нацијама има највише тело са највећом одговорношћу за очување мира и стабилности у свету. Само игнорисањем или, тачније, гажењем повеље Уједињених нација може се распарчавати једна демократска, међународно призната држава.
Сувишно је наглашавати да би тиме био створен опасан преседан светских размера и најкобнијих последица. Последњи је час да велике силе, које доносе велике одлуке – а од њих зависи мир у свету – сагледају сву дубину и значај овог питања не само због Србије већ и због тога да свет не би крочио на пут без повратка. Највећу бригу најодговорнијих требало би да побуди сећање на то да су свим великим светским ратовима и несрећама протеклог столећа претходила прекрајања државних граница: тако је било са анексијом Босне и Херцеговине 1908, односно Минхенским споразумом и отимањем Судетa 1938. године. Због тога су у саме основе међународног права постављена начела по којима је немогуће мењати границе међународно признатих демократских држава без њихове сагласности.
Србија и српски народ неће бити поражени бранећи Косово и Метохију, нити ће престати да верују у победу истине, права и правде. Из косовске колевке српски народ је много пута у својој историји васкрсао и никада није био поражен. Драга децо духовна, наша света Српска Православна Светосавска Црква надживела је све историјске Голготе и распећа, и живеће вавек, у саборном јединству са свим помесним Православним Црквама, које чине Једну Свету Цркву. Живеће и наш народ, веран својој Цркви и вери, на Косову и Метохији, у читавој Србији, на свим странама где Срби живе.
Поздрављамо вас и са љубављу све вас благосиљамо, уверени да ћете достојанствено и достојно заступати, и при овом окупљању и свагда, истину о Косову и Метохији, о српском народу, о Србији, о заједничком животу свих људи на заједничкој земљи – Божјој, па нашој.
Српска Православна Црква сабирала је своја верна чеда кроз све векове, идући уским путем и градећи мостове мира и љубави међу људима добре воље и међу свим народима. Са вером у вечну Божју правду и правичност и надом да ће разум и човечност превладати код оних који имају моћ да одлучују о овоземљским питањима, Српска Православна Црква свим својим духовним чедима и свим људима добре воље жели да у миру и љубави дочекају велики и светли празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа.
Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски
П А В Л Е

ПРОСЛАВА СВЕТОГ СИМЕОНА У СРПСКОЈ ЦАРСКОЈ ЛАВРИ МАНАСТИРУ ХИЛАНДАРУ
У манастиру Пресвете Богородице Хиландарске торжествено је прослављен ктитор обитељи Свети Симеон Мироточиви. Због Васкршњег поста бдење је било два дана раније. Услед скромних смештајних могућности није био велики број гостију.
У обитељи Царске Лавре Немањића се чува и боца са Св. Миром Св. Симеона Мироточивог која се током бдења износи на целивање ради благослова Св. Симеона, који је просијао у вери и монашким подвизима у лику преподобних у манастиру Хиландару.
Поред појединачних празника ктитора Св. Саве и Св. Симеона које је Црква установила, по светогорском типику за ктиторе обитељи који су од Бога прослављени као свети је одређен други дан после храмовне славе. Тако да се заједничка служба Св. Сави и Св. Симеону врши сутрадан по празнику Ваведења Пресвете Богородице.

СВЕТОСИМЕОНОВСКА АКАДЕМИЈА У КОЛАРЧЕВОЈ ЗАДУЖБИНИ У БЕОГРАДУ
На дан када Српска Црква прославља свог великог светитеља Симеона Мироточивог већ петнаест година се сваке године организује и Светосимеоновска академија. Тако је било и синоћ. У Коларчевој Народној Задужбини окупило се много верника да се подсете на живот и труд Светог Симеона.
Његово Преосвешетнство Епископ браничевски Г. Игнатије је на академији произнео Светосимеоновску беседу о смислу и делу Светог Симеона и његовом животу у Христу.
У даљем програму изведено је оригинално дело композитора Зорана Христића за мешовити хор – Крик, затим су наступили хорови Обилић и Колегијум музикум.
Организатор академије је Доброчинство, поклоничка агенција Српске Православне Цркве, а овогодишњи покровитељи били су Министарство културе и вера Републике Србије и Скупштина града Београда.

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У ЛОС АНЂЕЛЕСУ
У Епархији западноамеричкој тријумф Православља који се сваке године прославља Недељом Православља, прослављен је двоструко: свеправославним вечерњем у Гети Музеју (изложба Синајских икона) и Литургијом у Православним храмовима Богородичиног Града Лос Анђелеса.
Празник Недеље Православља обележен је најпре у суботу вече, у познатом Музеју Гети (Getty), у Лос Анђелесу, свеправославним вечерњем које је служио Епископ западноамерички Г. Максим, а у присуству неколико хиљада верника. Служило је тридесетак свештеника из различитих јурисдикција на западнамеричкој обали. После вечерња Епископ Максим је одржао свечану беседу о Иконама, да би после тога сви заједно прочитали Синодик Недеље Православља. Потом је уследила литија са иконама кроз холове музеја која је прошла и кроз изложбени простор са Синајским иконама (изложба је отворена у новембру 2006, а траје до 5. марта 2007).
Сутрадан, у недељу, у катедралном храму Светог Стефана, служена је Света Архијерејска Литургија која је завршена свечаним опходом са иконама које су носила деца и православни верници.
Извор: Епархија западноамеричка

КАМЕНОВАНА ЦРКВА У ГРАЧАНИЦИ КОД ДОБОЈА
Православни свештеник Мирко Николић пријавио је јуче полицији да су на православном храму Вазнесења Господњег у месту Грачаница у Федерацији БиХ поломљена два прозорска стакла.
Свештеник Мирко Николић је рекао да је оштећење на храму приметио јуче ујутро када је дошао да обави службу поводом православног празника светог Симеона Мироточивог.
Он је подсетио да је на грачаничком храму, од јуна прошле године, поломљено 13 прозорских стакала и да починоци тих дела нису откривени. Јереј Мирко Николић живи у насељу Карановац на Озрену, које је око два километра удаљено од центра Грачанице. Православни храм Вазнесења Гоподњег у Грачаници изграђен је и освештан 1925. године, а оштећен је током протеклог рата.
Оштећене фреске и олтар храма делимично су санирани.
Извор: Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничкотузланске

ОСВЕШТАН ОБНОВЉЕНИ ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ У ТУНИСУ
У туниском граду Сфакс, после неколико деценија пропадања, обновљен је и освећен храм Света Три Јерарха. Освећење и прву Литургију у овом храму, који је један од пет православних храмова у Тунису, обавио је Митрополит картагински и
северноафрички Г. Алексије.
Ову цркву саградили су 1906. године Грци, који су великом броју живели у овим крајевима. Међутим, после 1956. године, када је Тунис добио независност, број страних држављана у овој земљи нагло је опао. Међу многима, који су се иселили, били су Грци из ове парохије, па је храм затворен.
"Иако је број православних у овом граду веома мали, ово је велики дан за ово место, јер сведочи о православној традицији и култури у овим крајевима",
рекао је Митрополит Алексије.
Од преостала четири храма у Тунису један је још затворен и у њему се не обављају богослужења.
Извор: www.pravoslavie.ru приредила Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничкотузланске

Интернет
презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера
у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net
и сервера у Београду www.spc.yu
(донација Беотел-а).
WAP Презентација
wap.spc.yu

Copyright © 1999-2007 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
info@spc.yu
|