Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
8. март 2007. године

ПОМОЋНИК ДРЖАВНОГ СЕКРЕТАРА СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА ПОСЕТИО МАНАСТИР ВИСОКИ ДЕЧАНИ
АПЕЛ ЗА ОБНОВУ ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА У СКРАДИНУ СТАРИ ХРАМ СВ. СПИРИДОНА У СКРАДИНУ
ПРВО ЗАСЕДАЊЕ ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА ИЗНОВА ВАСПОСТАВЉЕНЕ ЕПАРХИЈЕ ВАЉЕВСКЕ – 3. МАРТ 2007

ПОМОЋНИК ДРЖАВНОГ СЕКРЕТАРА СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА ПОСЕТИО МАНАСТИР ВИСОКИ ДЕЧАНИ

Помоћник Државног секретара САД за питања Европе и Азије, Данијел Фрид у пратњи шефа америчке канцеларије у Приштини Тине Каиданов посетио је данас манастир Високи Дечани и задржао се у двочасовном разговору са игуманом манастира, Преосвећеним Епископом Теодосијем и протосинђелом Савом Јањићем.

Помоћник Кондолизе Рајс је претходних дана у Београду разговарао са највишим представницима власти у Србији председником Тадићем и премијером Коштуницом, као и представницима српских општина на северу Косова и Метохије. Фрид је јутрос имао састанак са политичким представницима косовских Албанаца у Приштини.

После обиласка цркве у разговору који је вођен у манастирској библиотеци г. Фрид је истакао да је његова намера да пренесе поруку администрације САД да је дугорочни интерес САД да српски народ и његова духовна и културна баштина на Косову и Метохији буду потпуно заштићени после решавања статуса Косова и Метохије и да се Србима и њиховим светињама омогући достојанствен и миран живот у будућности. "Међународна заједница ће остати на Косову, остаће КФОР, остајемо и ми Американци. Будите уверени, Ваше Преосвештенство рекао је г. Фрид да желимо да ваш народ, ваше прелепе цркве и манастири остану сачувани за будућност. Више пута сам поновио, рекао је Фрид, да желимо да сачувамо "српство" на Косову, а то је не само народ већ и ваше историјско и културно постојање" (реч "српство" је г. Фрид, који је пре неколико година радио у амбасади САД у Београду и који одлично разуме српски језик, изговорио на српском језику).

Владика Тедосије се захвалио високом званичнику Администрације САД на посети манастиру Виоски Дечани и бризи коју САД, преко америчке канцеларије показују у овом тренутку "који је толико пун неизвесности за све нас". Владика је у наставку обраћања г. Фриду објаснио дубоку забринутост за опстанак српског народа на Косову и Метохији. "Предвиђају се многе важне мере заштите, али смо видели да се и поред међународног присуства последњих година врло мало Срба вратило на Косово и Метохију и да се насиље над Србима наставило. Не бисмо волели да се овде гради друштво само за једну, албанску заједницу, већ да Косово буде дом за све његове становнике". Владика је поменуо да поред успеха у обнови неких порушених светиња скрнављење српских цркава се и даље наставља, поменувши недавни случај скрнављења цркве Св. Јована Претече у граду Пећи. "Цркву не чине само светиње, већ пре свега њен верни народ и преосталом народу на Косову и Метохији не треба пружити само дугорочну институционалну заститу и безбедност, вец охрабрити и прогнанике да се врате својим домовима. Ово, нажалост још не иде на задовољавајући начин и сви морамо да уложимо још више напора, те рачунамо на подршку и конкретну помоћ САД".

Владика Теодосије и г. Фрид су разговарали и о анексу о заштити српског духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији, пошто је Преосвећени Владика Теодосије недавно учествовао у преговорима у Бечу, у склопу српског преговарачког тима. Г. Фрид је истакао да је за САД веома важно да СПЦ добије адекватну заштиту и да "споменици као што су Дечани и други буду сачувани за будућност". Владика Теодосије је изразио чврсту увереност да ће без обизра на ток даљих преговора и решавања статуса витални интереси Цркве и њеног верног народа којима сада и у постојећим условима треба хитна заштита бити узети у обзир. Заштита народа и светиња није само питање статуса, иако је опет с друге стране и те како зависи од решавања овог питања о чему је СПЦ давала више пута званичне изјаве и саопштења.

Протосинђел Сава је упознао г. Фрида са конкретним проблемима у заштити српских светиња и проблемима у сарадњи са локалним општинским властима. "Искрено смо забринути како ће се мере заштите народа и светиња, посебно у већински албанским срединама, остваривати ако локалне институције не показу већи степен одговорности и бриге о српском становниству, његовим споменицима и идентитету, али и мањинама на Косову. Г. Фрид је истакао да у спровођењу мера заштите које су, како је нагласио главни део предлога г. Ахтисарија, међународна заједница треба да има дугорочно и снажно учешће и да ова озбиљна питања неће бити препуштена само локалним институцијама. "Будућност овог региона је у Европи и решавање статуса је тек само почетак једног дугог процеса, пута ка Европи", нагласио је Фрид.

"Наравно, остаје да се види како ће се преговори даље наставити јер међународно присуство на Косову зависи од Резолуције УН која би требала да омогући нови вид међународног ангажмана", рекао је Данијел Фрид.

Након разговора Данијел Фрид и Епископ Теодосије дали су изјаве за КИМ Радио, Глас југа и Радио Гораждевац.

Извор: www.kosovo.net

АПЕЛ ЗА ОБНОВУ ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА У СКРАДИНУ СТАРИ ХРАМ СВ. СПИРИДОНА У СКРАДИНУ

Стари храм Св. Спиридона по предању потиче из XIV века (1348. год.), из времена царице Јелене Шубић, ктиторке манастира Крке, која је, столујући на Брибиру, подигла храм св. Спиридона за православне Србе у Скрадину. Данашњи остаци храма потичу из друге половине XVII века. Крајем истог века, ова црква је срушена, а поново је обновљена 1754. год.

У Далмацији је, поред Кончаревићеве школе у Бенковцу, 1734. год. при храму св. Спиридона у Скрадину постојала српска школа, која је ,,дуго толерисана”. Двадесетак година после њеног оснивања, православном свештенику је дозвољено да може сваке недеље поучавати вернике православном хришћанском учењу.

У скрадинској школи је 1755. год. предавао хиландарски монах Јефрем Карелски, а после њега (1756-1759) Кирил Живковић, који је касније хиротонисан за епископа славонског. Једно време је у Скрадину предавао и Спиридон Алексијевић, сабрат манастира Драговића, родом из Житомислића у Херцеговини. Он је написао аутобиографију под насловом ,,Споменик Милорадов”, а сарађивао је и у Српско-далматинском магазину.

У скрадинској школи је од 1769. год, предавао и Доситеј Обрадовић, који је у Далмацију дошао заслугом Данила Јакшића.

Нови храм Св. Спиридона је саграђен у XIX веку, у периоду од 1863. до 1876. год, а освећен је 1878. год. од стране тадашњег епископа далматинског Стефана Кнежевића.

Звоници новога храма Св. Спиридона су дограђени 1893. год, уз помоћ аустро-угарског цара Фрање Јосифа I, који је пролазећи кроз Скрадин, помогао обнову овога једног од најзначајнијих духовних и културних објеката православних Срба скрадинскога краја.

На жалост, овај храм Св. Спиридона је гранатиран у последњем рату на просторима Далмације и вапије за што хитнијом обновом.

Сви заинтересовани за обнову цркава Св. Спиридона у Скрадину, своје прилоге могу послати на следеће бројеве жиро-рачуна: Црквена општина Скрадин, Кунски жиро-рачун: RAIFFEISEN BANK Austria d.d. Zagreb, 2484008-1103054244, Девизни жиро-рачун: 2100055418

Извор: Епархија далматинска

ПРВО ЗАСЕДАЊЕ ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА ИЗНОВА ВАСПОСТАВЉЕНЕ ЕПАРХИЈЕ ВАЉЕВСКЕ – 3. МАРТ 2007

Дана 3. марта у Покровском храму у Ваљеву, одржана је прва седница Епархијског Савета изнова васпостављене Епархије ваљевске. Седницом је председавао Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин. Том приликом донете су следеће одлуке: конституисан је Епархијски Савет Православне Епархије ваљевске; изабран је Епархијски управни одбор, на предлог Владике Милутина; прихваћени су извештаји о материјалном пословању Епархије, епархијских органа и црквених општина; донет је и усвојен предлог буџета за 2007. годину; послат је апел свим званичним институцијама да се Косово и Метохија очува у оквиру Србије, а на крају се разговарало о издавачком фонду, инфо-центру и медијима, Економском савету, Светосавској омладини, о повраћају црквене имовине, о црквеној архиви, а посвећена је пажња савременим болестима, наркоманији, белој куги и самоубиствима.

Извор: Информативна служба Епархије ваљевске

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu