Информативна служба
Српске Православне Цркве
13. март 2007. године

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
О ОПТУЖБАМА ЦРНОГОРСКОГ ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА
И НАВОДНИМ КРИВИЦАМА О. ПАВЛА

Поводом достављања информације медијима из Завода за заштиту споменика о утврђеној кривици сабрата нашег манастира, оца Павла, обавештавамо јавност да процес око изрицања коначне кривице и одговорности није завршен.  Међутим, тачно је следеће: Управа манастира је присиљена да подигне тужбу против свих оних који клеветају и медијски злоупотребљавају ову Светињу.

Поводом непрофесионалног и нечовечног односа према Светињи изјављујем као Игуман и професор на Академији за уметности и конзервацију следеће:

“У Црној Гори је на снази застарело законодавство  које није прошло, данас у свету важећу демократску процедуру, тако да је на делу превазиђен начин рада Завода за заштиту споменика културе. За неке у друштву изгледа да није прошао референдум: под утицајем злих сила узнемиравају монахе који се моле Богу, раде и посте ћутећи у овој Светињи. Апелујемо на савест људи који се баве овим питањима да се преиспита законодавство у Црној Гори у овој области.

Под хитно васпоставити принципе, логику, систематизацију и дефинисање црквених објеката у складу са црквеним законодавством канонске Православне Цркве, а у духу европских стандарда.

Поводом медијске харанге која је више пута организована против Православне Цркве у Црној Гори , немогуће је да дође до дијалога - поготову давањем на увид целокупног материјала гоњења Цркве због бриге о културној баштини. Овиме се још више ствара неповерење и затвореност на које нас не могу присилити људи из Завода. Ово је био узрок непаметног понашања претходног Директора. Против ових људи поднео сам тужбу Светоме Василију, а они су сами себи учинили суд пред вечним Судом Правде Божије. Борба још није завршена а рат духовни против нерадника  траје и овај процес није окончан. Мени је жао ових сиротих људи, које треба помоћи духовно и материјално. Није ово начин да се дође до новца. Уосталом, овде се ради  о гоњењу једног манастирског човека, у нади да ће се стати на овоме. У сваком случају ми који служимо Светињи не бежимо од Крста. Слава му и милост.”

Управа манастира Острог

У прилог горенаведеном саопштењу слободни смо да јавности објавимо разговор са викарним Преосвећеним Владиком диоклијским Г. Јованом, игуманом острошким о сталним нападима црногорског Завода за заштиту споменика и нељудском и бездушном понашању према људима који су свој живот посветили Богу и према Светињи у којој се Богу моле:

“1. Зашто сте, све вријеме док је трајала прича о промјени секо сликарства, Ви ћутали?

- У својству Игумана Манастира и професора на Академији за умјетност и конзервацију дајем први пут Вама интервју, који од мене није тражен када смо били нападнути, што је непрофесионално урађено у Вашој редакцији. У општој предреферендумској хистерији нисам желио да учествујем својим изјавама. Прије него што смо ми нападнути кренула је харанга на цјелокупну Митрополију због наводне девастације. Тих дана осјетио сам за потребно да позовем у посјету Манастира предсједника г-дин Вујановића. Повод за наш разговор је био припремљени документ за ресорно министарство Владе Црне Горе. Том приликом договорили смо се да се испуне обавезе Државе према Острогу, а ту мислим на лош прилаз ка Светилишту. Завод још од земљотреса 1979. године, ништа није урадио на стручној помоћи заштите оштећене цркве у Доњем Манастиру. Пошто овдје није ријеч о фескама већ о религиозниом сликарству слабог квалитета, утврдили смо да оно може бити замијењено. О томе није постигнут никакв договор са Заводом због лошег извјештаја о Манастиру у поменутом документу о девастацији. Ради се о једном нерофесионалном извјештају прављеном без нашег присуства, као недобронамјерној провокацији црквених људи. По мом скромном мишљењу, ово ми личи на памфлет за специјалну борбу против Цркве. Том приликом, предсједнику сам се пожалио на лошу, односно никакву сарадњу са Заводом. Он ми је обећао да ће се то средити.

2. Јесте ли уопште имали сарадњу са Заводом?

- Нико из Завода никада ме није позвао нити ми се најавио да га угостим и објасним своје проблеме. Цак на једно отворено и људско писмо нисам добио никакав одговор. Штавише, до 2004. никакава куминикација између Завода и Митрополије није постојала. Зато је медијски Манастир Острог је нападан да “чува” Радована Караџића због чега смо могли тужити оне који лажима клеветају духовнике. У том смислу сви су били у црногорској јавности забринути и трудили су се да ову вијест дематују. Ми смо својим демантијима помогли да се Црна Гора ослободи овог притиска пред међународном јавношћу. Схватили смо да је то напад Сатане на духовни мир и Светилиште, јер се у њему налазе мошти Светитеља, који је родом Србин из Херцеговине. Истом Светилишту, по његовом Завештању, послијератна идеологија одузела је дио имовине, што црногорском светилишту Острог припада не због политичке или националне припадности Свеца него због добрих обичаја црногорских. Пошто смо ми носиоци права на имовину завештаног тестамента Светог Василија, другим ријечим, а то значи да је Православна - канонска Црква легитимни представник у разговору са Државом.  То је показао скуп на Цетињу и скорашње разумијевање г-дина Министра културе Секулића приликом нашега разговора.

3. Приговара Вам се да прије почетка радова нијесте набавили Законом предвиђену дозволу од Завода?

- Господин Митровић који је у свему овоме иницијатор због своје сујете што није питан својевремено је “искоришћен” за дневну политику. Он мене никад није испоштовао  као човјека, штавише, и господин Предсједник и господин Премијер знали су да се најаве приликом доласка у Манастир. Исти господин при одласку са функције директора Завода дао је изјаву о великој улози Митрополије у обнављању Светиња. Ова изјава није узета у обзир као релевантна у овом жалосном процесу. Али се надам да ће ово бити узето у обзир приликом рјешавања овог  случаја на вишем нивоу. На жалост, на општинском нивоу, није показана мудрост.

4. Много тога је, у организационом дијелу, урађено у Манастиру Острог. Од стране Завода то је дефинисано као популаризација култа Светог Василија...

- Велика је мисија и улога у просвећивању народа који долази у Острог. Треба имати повјерења у оне који цијелим својим животом свједоче вјеру и жртвују себе на добро свих оних који желе да им се изађе у сусрет.  Наш олтар жртве није у кафани и у препуцавању због свога “промашенога” живота ишчашених људи. А ту мислим на оне сироте људе који желе да буду духовници, али су анатемисани као једно велико проклетство за један народ. Њима никада нисам хтио судити, али овом народу треба да помогну првенствено здрави и духовни људи.  

5. Како се догодило да у Вашем одсуству Вас сарадник направи један тако смјели потез?

- Отац Павле Радусиновић је заиста направио смјели корак који је био неминован, само га је требало формално покрити поштовањем сујете једног човјека. Та грешка је исправљена и од Цркве и од Државе, са надом да обострано дође до боље сардање. Зато се не може ово санкционисати из разлога што је све било тренутно искушење искориштено као уцјена да се ућуткају духовници на путу културних интеграција. Наше судство по европским стандардима треба да буде независно по овом случају, који не треба дизати на ниво рата Државе против Цркве иако може да личи на то. Такође, треба бити паметан и са духовном мјером помоћи људима у Заводу.

6. Значи ли то да Митрополија може да тужи Завод?

- Умјетници и стручњаци треба да раде свој посао у сарадњи са духовницима због будућности културне баштине. Надам се да ће све ово проћи и када стасају професионалци у науци и култури, онда ћемо боље афирмисати Црну Гору. Оздравити болесника који још иде на штакама није лака ствар. Треба времена и стрпљења. Једно скорашње чудесно исцјељење даје ми наде да ћемо ићи у будућност исцјељени и зацијељени уз помоћ Светог Василија. Слава му и милост.”

Извор: Управа манастира Острога

ВРХОВНИ КОМАНДАНТ НАТО СНАГА ЕВРОПЕ ГЕНЕРАЛ КРЕДОК ПОСЕТИО МАНАСТИР ВИСОКИ ДЕЧАНИ

Врховни командант НАТО снага Европе Ген. Џон Кредок са командантом КФОР-а Ген. Роландом Катером и командантом италијанских снага на простору Пећког региона Ген. Атилиом Калудиом Бореком посетио је јуче манастир Високи Дечани и разговарао са игуманом манастира Викарним Епископом Липљанским Теодосијем и протосинђелом Савом Јањићем.

После обиласка цркве и упознавања са богатом историјом манастира Владика Теодосије и о. Сава примили су високу делегацију НАТО савеза у манастирској библиотеци. Владика је пренео генералу Кредоку забринутост за судбину српског народа и светиња на Косову и Метохији у предстојећем периоду решавања будућег статуса јужне српске покрајине. "Од рата наовамо уништено је 150 наших цркава и протерано је преко 200.000 Срба од којих многи још не могу да се врате својим домовима, рекао је владика додавши да су Срби с правом забринути каква их будућност очекује јер се све ово нажалост догодило у међународном присуству". "Ми смо чврсто решени да останемо овде и искрено се надамо, рекао је Владика да ће преговори о будућности Косова омогућити достојанствен, сигуран и институционално заштићен живот српског народа као и свих осталих грађана Косова и Метохије. Улога НАТО савеза у том процесу је од посебног знацаја јер без безбедности за све који желе миран живот Косово неће бити дом ни за кога"

Владика Теодосије је посебно затражио од команданта НАТО снага да снаге КФОР-а на Косову и Метохији остану и даље дугорочно ангажоване у заштити српског народа и његове имовине и одлучно спрече сваки покушај насиља, као што је оно које се догодило током мартовског погрома 2004 године. Он је нагласио да се на овим просторима налазе најзначајнији верски споменици српског народа као и духовно средиште СПЦ - Пећка Патријаршија у којој су гробови српских архиепископа и патријараха још од Средњег века. "Ове светиње, као живи сведоци вековног присуства српског народа и његове културе, заједно са верним народом који чини Цркву Христову треба да остану и опстану на Косову и Метохији без обзира на решење будућег статуса Покрајине", рекао је владика.

Генерал Кредок је пренео чврста уверавања Владики Теодосију да ће "НАТО остати присутан на овом простору колико је год потребно да би се обезбедио сигуран живот за све. Заштита људи и културних споменика је веома значајна и решени смо да не дозволимо екстремистима са било које стране да угрозе вредности на којима почива демократија у свету". "Овај предивни манастир нас посебно инспирише и показује колико сви морамо да будемо одговорни да сачувамо оваква света места за будућност али и да омогућимо повратак свих оних који су овде живели", нагласио је генерал Кредок.

Владика Теодосије је објаснио генералу Кредоку да је Српска Православна Црква од почетка конфликта на Косову и Метохији веома оштро осудила сваки облик насиља и да је пружила руку сарадње свима људима добре воље. "Зато живимо у духовној нади да ће људи добре воље без обзира на своје порекло и језик бити јачи од оних који немају визију боље будућности и који нису спремни да у свом ближњем препознају лик Христов који носе сви људи као Божја створења", објаснио је Владика Теодосије.

Високи представници НАТО савеза су се на крају посете захвалили на дану који ће, како су рекли, увек памтити као посебно искуство. Генерал Кредок је посебно поменуо своја сећања на боравак на Косову и Метохији где је провео неколико месеци 1999. године као командант америчког војног контингента у источном делу Косова и Метохије.

Припадници италијанског КФОР-а су на капији манастира организовали посебну презентацију у којој су генералу Кредоку објаснили систем заштите манастира у случају евентуалних нереда. КФОР је последњих недеља видно повећао степен безбедности и одржано је више вежби цији је циљ да се покаже чврста одлучност да НАТО неће дозволити никоме да насиљем остварује политичке и друге циљеве на штету других људи и верских споменика.

Извор: www.kosovo.net

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – ИЗЛОЖБА КОПИЈА ФРЕСАКА И ИКОНА ИЗ КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИХ МАНАСТИРА И ЦРКАВА У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ (17. МАРТ 2007)

У организацији Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, а добром вољом директора Сретена Угричића, 17. марта 2007. године у 19 часова, у Народној библиотеци Србије, биће отворена изложба икона и фресака из манастира и цркава са Косова и Метохије – ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ.

На овај начин Академија Српске Православне Цркве обележава трогодишњицу од погрома на Косову и Метохији, када је у два дана порушено или оштећено тридесетак цркава и манастира, страдало 12 Срба, а на хиљаде њих је протерано са вековних огњишта.

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
У ДОМУ СИНДИКАТА (17. МАРТ 2007)

Под покровитељством Координационог центра за Косово и Метохију, у суботу 17. марта 2007. године, у 12 часова, у великој дворани Дома Синдиката у Београду, биће одржан Сабор за Косову и Метохију. Том приликом ће Умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије (Јевтић) одржати поредавање.

 

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ ЗАТРАЖИО ВРАЋАЊЕ САРАЈЕВСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај упутио је писмо институцијама власти у Босни и Херцеговини на свим нивоима, Светом архијерејском Синоду Српске Православне Цркве, православним епископима у Босни и Херцеговини, Међурелигијском вијећу БиХ, високом представнику, делегацији Европске комисије и амбасадама земаља чланица Савета за провођење мира у БиХ, у ком је затражио враћање зграде Сарајевске богословије Српској Православној Цркви.

"Прије 125 година, у граду Сарајеву основана је Православна богословија – висока теолошка школа за свештеничке кандидате, која је православној Цркви и православном народу у Босни и Херцеговини подарила велики број епископа и свештеника, те угледних културно-просвјетних радника и интелектуалаца. Године 1941., рад школе је забрањен од стране нацистичких власти, зграда Богословије одузета, а забрана је продужена и у вријеме комунистичке власти, и поред молби наше Цркве за поновним њеним отварањем и одлуке Светог Архијерејског Сабора из 1977. године о обнављању рада школе.

Одржано је више састанака и преговора с властима Босне и Херцеговине, оформљено више комисија које су радиле на питању поврата зграде Богословије, али једино можемо с тугом констатовати да, и послије вишедеценијских захтјева наше Цркве да се овој школи омогући рад у Сарајеву, немамо никаквог одговора од званичних власти. Такође, никада није реализована одлука Републичког Извршног вијећа БиХ, из 1990. године, којом се зграда Богословије враћа у посјед Српске Православне Цркве и налаже надлежним органима да предузму све мјере за остварење ове одлуке.

Ово може бити само знак недостатка добре воље код власти у Сарајеву, јер су објекти исте намјене већ одавно у рукама Римокатоличке цркве и Исламске заједнице.

По ко зна који пут, молимо и преклињемо, да се у Главном граду Босне и Херцеговине коначно заустави очигледна дискриминација Српске Православне Цркве, самим тим и српског православног народа, те да се зграда Богословије у Сарајеву што прије врати њеном стварном власнику: Српској Православној Цркви, чиме би се омогућио повратак школе, која је споменик Високог школства у Босни и Херцеговини, у њено историјско сједиште," закључио је Митрополит Николај.

Извор: Митрополија дабробосанска

УКРАДЕНА ТРИ ДРВЕНА КРСТА СА ЦРКВЕНЕ КАПИЈЕ

Непозната лица украла су три дрвена крста са камених стубова велике и мале дворишне капије православне цркве Успенија Пресвете Богородице у селу Шпионица у општини Сребреник, саопштено је данас из Министарства унутрашњих послова Тузланског кантона.

Крстови су нестали између петка, 9. и недеље, 11. марта.

Увиђај су извршили припадници полиције из Градачца. Истрага је у току.

Извор: Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничко-тузланске

ТРИБИНА ПРАВОСЛАВЉА

У оквиру Трибине Православља, у Дому културе Вук Караџић (Булевар краља Александра бр. 77а), у среду 21. марта 2007. године, од 18,30 часова, у оквиру Трибине Православља, биће играна монодрама по делу Светог Владике Николаја у извођењу Јелене Лугоње, првакиње Народног позоришта у Нишу. Уводно слово одржаће Горан Раденковић, професор Богословије Светог Саве у Београду.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu


Copyright © 1999-2007 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
info@spc.yu