Информативна служба
Српске Православне Цркве

20. април 2007. године

ПРЕДСЕДНИК ТАДИЋ: МИСИЈА УН ДА ОБИЂЕ ЕНКЛАВЕ И МАНАСТИРЕ

Председник Републике Србије Борис Тадић затражио је јуче од Владе Републике Србије да наша земља уложи захтев Савету безбедности УН како би Мисија Савета безбедности Уједињених нација у свој програм обавезно укључила обилазак српских енклава и најугроженијих манастира на Косову и Метохији.

У писму Влади Србије Председник Тадић наводи да је изузетно важно да Мисија Савета безбедности обиђе најугроженије манастире – Дечане, Пећку Патријаршију, Девич и Свете Архангеле.

Председник је истакао своје уверење да би испуљељем захтева Србије, извештај Мисије СБ добио на квалитету и објективности.

Извор: Вечерње новости

МЕЂУРЕЛИГИЈСКО ВИЈЕЋЕ ОДРЖАЛО 43. СЕДНИЦУ

У Сарајеву је јуче одржана 43. редовна седница скупштине Међурелигијског вијећа у Босни и Херцеговини.

Седници су присуствовали сви чланови скупштине МРВ БиХ: председник МРВ БиХ Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај, Његова Еминенција Мустафа еф. Церић реису-л-улема Исламске заједнице у БиХ, Његова Узоритост Надбискуп врхбосански Винко кардинал Пуљић и председник Јеврејске заједнице у БиХ г. Јакоб Финци.

Током седнице извршена је примопредаја дужности председника Међурелигијског вијећа, пошто је једногодишњи мандат истекао досадашњем председнику, Високопреосвећеном Митрополиту Николају. Он је ту дужност данас предао реису-л-улеми Исламске заједнице Мустафи еф. Церићу, који ће у следећој години председавати овим невладиним међурелигијским телом.

Митрополит Николај се, такође, захвалио осталим члановима МРВ БиХ на сарадњи током десетогодишњег успешног рада, и обавестио их да ће у наредној години, по одлуци Светог архијерејског синода, Српску православну цркву у скупштини МРВ представљати Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Василије.

ЧЛАНОВИ МЕЂУРЕЛИГИЈСКОГ ВИЈЕЋА ПОСЕТИЛИ ПРЕДСЕДНИШТВО БиХ

Чланови Међурелигијског вијећа у Босни и Херцеговини посетили су данас Председништво Босне и Херцеговине.

Чланове Вијећа: председника МРВ БиХ Његову Еминенцију реису-л-улему Исламске заједнице у БиХ др Мустафу Церића, Његово Преосвештенство Епископа зворничко-тузланског Г. Василија, Његову Узоритост врхбосанског надбискупа Винка кардинала Пуљића, и Његову Екселенцију председника Јеврејске заједнице у БиХ г. Јакоба Финција примили су председавајући Председништва г. Небојша Радмановић и члан Предсједништва г. Жељко Комшић.


Током разговора у Председништву БиХ, чланови Међурелигијског вијећа нагласили су важност унапређења даље сарадње између Вијећа и Председништва БиХ. Између осталог, истакли су проблеме које треба заједнички решавати на основу Закона о слободи вере, као што су питање реституције, социјалног осигурања за верске службенике и изради других нормативних аката за примену закона о слободи вере у затворима и болницама.

На састанку је снажно наглашена потреба заједничког рада на изградњи мира и поверења у БиХ и улози коју цркве и вјерске заједнице у томе имају. Заједнички је закључено да се интензивнијом сарадњом и редовнијим контактима може допринети побољшању свеукупне ситуације у нашој земљи, а првенствено изградњи поверења међу народима и грађанима Босне и Херцеговине.

Чланови Председништва БиХ поновили су потребу садржајнијег развијања сарадње између МРВ БиХ и Председништва БиХ кроз заједнички рад који ће допринети развоју БиХ као земље равноправних народа и грађана.

„Заједничким напорима требамо превладати потешкоће и само у стабилном друштву и миру можемо направити корак напред,“ казао је председавајући Радмановић.

Због специфичности БиХ као друштва и државе, члан Председништва БиХ Жељко Комшић изнио је члановима МРВ БиХ могућност пооштравања кривичних санкција за починиоце кривичних дела према верницима, верским службеницима и верским објектима, јер таква кривична дела, према његовом мишљењу, увек имају шире и сложеније рефлексије на укупне односе у држави.

На крају разговора договорено је да ће се наредни сусрет представника МРВ БиХ и Председништва БиХ одржати у наредних петнаест дана када би се детаљније разговарало о изнесеним темама и предлозима.

Извор: Митрополија дабро-босанска

ПОМЕН ЈАСЕНОВАЧКИМ ЖРТВАМА

Припреме за помен и парастос жртвама усташког злочина геноцида, који ће у Спомен-подручју Доња Градина бити одржан 22. априла теку према плану, рекао је Антон Касиповић, министар просвете и културе, приликом јучерашње посете Козарској Дубици и Доњој Градини.

- Начелник општине Козарска Дубица, Бранко Бараћ, и представници Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина" увјерили су ме да ће и овогодишњи помен и парастос у Доњој Градини протећи на достојанствен начин - истакао је Антон Касиповић.

Министар није желио да коментарише чињеницу да ће истог дана, само на другој страни реке Саве, бити одржана слична комеморација.

- Не желим коментарисати догађаје у другим државама, нити утицати на било какве одлуке. За мене је веома важно да помен, који ћемо организовати у Спомен-подручју Доња Градина у недјељу, протекне у најбољем могућем реду - истакао је министар просвете и културе у Влади Републике Српске.

Такође у недељу, у време док у Доњој Градини буде трајала комеморација жртвама усташког геноцида, у Бањој Луци ће, у оквиру обележавања Дана ослобођења овог града у Другом светском рату, бити откривена макета Тополе ужаса.

- Као Бањолучанин, срећан сам што ће и највећи град Републике Српске, на одређени начин, дати допринос да се никада не заборави страшан злочин и геноцид, који се на овим просторима догодио током Другог свјетског рата - нагласио је Антон Касиповић.

Начелник дубичке општине изразио је задовољство посетом министра Касиповића Козарској Дубици и Доњој Градини. Он је најавио и неке нове садржаје, који ће пратити обиљежавање 22. априла - Дана пробоја логораша из усташког логора Јасеновац - и 27. априла, када ће дубичка општина прославити Дан ослобођења у Другом светском рату.

- У сарадњи са Министарством просвјете и културе, ове године општина Козарска Дубица организоваће прву књижевну манифестацију под називом "Поетски помен Доња Градина", која ће бити одржана 27. и 28. априла у нашем граду и Спомен-подручју Доња Градина - истакао је Бранко Бараћ.

Према његовим речима, на овој манифестацији учествоваће, између осталих, Матија Бећковић, Рајко Петров Ного, Љубивоје Ршумовић, Добрица Ерић...

М. БАТОС

НАЈАВА ПОМЕНА И ПАРАСТОСА ЖРТВАМА ЈАСЕНОВАЧКОГ ЛОГОРА

Бранко Бараћ је најавио да ће Литургија, а затим и помен и парастос жртвама јасеновачког логора почети 22. априла 2007. године у 8 часова, у храму Светих апостола Петра и Павла, у Козарској Дубици.

- Окупљање учесника помена и парастоса у Доњој Градини планирано је за десет часова. Помен-поворка и полагање вијенаца на спомен-обиљежје предвиђено је за 10.30, док ће у 11 часова, на гробном пољу "Храстови", бити одржане српско-православна, јеврејска и ромска молитва страдалим логорашима - прецизирао је Бараћ.

Извор: Глас Српске приредила Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничко-тузланске

РАЗГОВОР О СТАЊУ У ЦРНОЈ ГОРИ

Један од основних постулата правне државе је заштита регистрованих правних лица, тако да у правним државама није могуће постојање две фирме са истим именом. Зато је важно знати да у овом случају није реч ни о каквој православној цркви, да Мираш Дедеић није никакав митрополит и да та псеудорелигиозна полицијска организација није никаква црква

Целокупна активност такозване Црногорске православне цркве усмерена је на изазивање немира, за шта, на срећу, нису кадри. Врше притисак на актуелну црногорску власт и део опозиције како би постали уставна категорија, што, наравно, није могуће. Једино су се нашли у алтернативама на члан 13 Устава и то захваљујући предлогу Хрватске грађанске иницијативе која има једног посланика, што јасно говори колика је подршка у народу и релевантним политичким структурама за ту врсту распопске приче, каже у разговору за Глас протојереј мр Велибор Џомић, подгорички парох. Он наглашава да такозвана ЦПЦ није православна црква, да нема митрополита, свештенство, "нити иза ње стоји православни крштени народ".

- Они су псеудорелигиозна организација која је 17. јануара 2000. године регистрована у цетињској полицији и народ је због тога све чешће назива духовним недоношчетом цетињске полиције. Та организација регистрована је злоупотребом комунистичког Закона о правном положају верских заједница из 1977. године, кога је давно прегазило време и који је, као такав, неприхватљив и неприменљив. Надамо се да ће се приступити доношењу једног модерног европског закона из те области, као што је и неопходно усвојити закон о реституцији неправедно одузете цркве имовине

Инсистирате на томе да ЦПЦ не треба називати црквом. Зашто?

- Титулисање је веома важна категорија, тако да се не може свако ословљавати именом, на пример, председника Републике Србије или председника владе, нити може једна група људи формирати невладину организацију коју би назвали генералштабом Војске Србије и на основу те регистрације и облачећи генералске униформе захтевали да им се преда касарна на Бањици, где је смештен Генералштаб. Јасно је да је црква духовна институција, али је и правно лице које има своја права на основу устава и закона.

- Један од основних постулата правне државе је заштита регистрованих правних лица, тако да у правним државама није могуће постојање две фирме са истим именом. Напросто, име је ознака идентитета и по оној латинској сентенци "У имену је знак". Зато је важно знати да у овом случају није реч ни о каквој православној цркви, да Мираш Дедеић није никакав митрополит и да та псеудорелигиозна полицијска организација није никаква црква која може бити у јединству са било којом канонски признатом црквом.

Следбеници такозване ЦПЦ наглашавају да је краљ Александар Карађорђевић 1920. године укинуо Црногорску православну цркву?

- То је једна од великих неистина коју пласирају. У целокупном законодавству краља Николе, уставу Светог синода из 1903. године, Уставу православне Консисторије из 1904, закону о фонду за помоћ изнемоглијех свештеника и ђакона православне цркве у Црној Гори, закону о свештеничком стању из 1909, ни на једном месту није поменута ЦПЦ.

- Важно је знати да је Епископат православне цркве у Црној Гори приступио, на основу светих канона и законодавства краља Николе, обнови од Турака укинуте Пећке патријаршије. Нико се од свештених лица из Црне Горе, која је приступила уједињењу са Србијом, није се побунио поводом те унутарцрквене одлуке. То није учинио ни краљ Никола, који је био егзилу, него је чак у Гласу Црногорца из 1921. афирмативно писао о чину обнове Пећке патријаршије. Краљ Александар, дакле, нити је оснивао нити укидао цркве, како то данас чине неки од самозванаца.

Како оцењујете изјаву председника Црне Горе Филипа Вујановића да ће држава штитити имовину Митрополије црногорско-приморске?

- Став председника Вујановића утемељен је на правном поретку Црне Горе који обавезује све државне органе. Било би сулудо очекивати од председника државе да каже да ће држава бити благонаклона према отимачини и обијању храмова. Да је рекао другачије, сутра би свако имао право да некажњено обије банку, пошту или Скупштину Црне Горе.

Некадашњи председник СЦГ Светозар Маровић позвао је СПЦ и такозвану ЦПЦ да пронађу компромисно решење.

- Не знам да ли је тај став бившег председника државне заједнице добро пренет. Ако сам добро схватио, он се заложио за једну митрополију црногорско-приморску, у којој се нико неће питати којој нацији припада. Наша митрополија управо стоји на таквим позицијама. Међутим, ако је мислио да може доћи до дијалога између Митрополије и псеудорелигиозне организације, морамо бити одлучни - таква могућност не постоји. Не зато што неко од нас то неће, него што такву могућност не дозвољавају правила.

- Такозвана Македонска православна црква и псеудорелигиозна организација такозвана ЦПЦ два су потпуно различита појма. Македонска црквена структура јесте у расколу, али она није рашчињена. По црквеној икономији, после поштовања канонског поретка и квалитетног и канонски утемељеног договора с нашом патријаршијом, она може да се врати у канонско и литургијско јединство са осталим помесним православним црквама. Мираш Дедеић и његови следбеници никада не могу да имају статус свештеног лица, не због тога што то не дозвољава патријарх Павле, митрополит Амфилохије или неко од свештеника, него зато што су свети канони, које нису писали ни Срби ни Црногорци, једноставно такви.

Извор: Глас јавности, интервју Протојереја Велибора Џомића, пароха подгоричког

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu


Copyright © 1999-2007 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
info@spc.yu