Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
23. април 2007. године

ЊЕГОВО БЛАЖЕНСТВО, АРХИЕПИСКОП ОХРИДСКИ И МИТРОПОЛИТ СКОПСКИ Г. ЈОВАН КОНАЧНО ИЗАШАО ИЗ ЗАТВОРА

Дана 20. априла 2007. године у преподневним сатима, Његово Блаженство, Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован коначно је напустио затвор Идризово код Скопља, после добијене одлуке о скраћењу једногодишње затворске казне на коју је осуђен по пресуди Основног суда у Велесу.

Извор: Православна Охридска Архиепископија

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: НАПАДОМ НА ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР ПРИСТАЛИЦЕ МИРАША ДЕДЕЈИЋА ОПРАВДАЛА СВОЈ УГЛЕД У НАРОДУ

«Досад сам знао да су ћускијама једино отваране банке, али ово је први пут да се ћускијама отварају цркве и манастири», рекао је академик Матија Бећковић коментаришући скорашње дивљање присталица Мираша Дедејића пред Цетињским манастиром. «И помислио да то раде једни те исти људи», додао је он.

«Ово је било утолико упечатљивије што је то обијање унапријед најављено. То је нешто најоригиналније у обијачкој пракси да се тачно каже кад ће то бити учињено и да ту одлуку донесе неко ко се још зове `свети синод`. Оно што је било још бизарније то је да је `свети синод` одредио да ће се држати `литургија` пошто се обије манастир. За њих није важио обични и уобичајени ред у Цркви кад се литургија служи, него су рекли да ће бити у једанаест сати кад се `вјерници` добро испавају. Потом, кад су кренули на ту `литургију` онда су пјевали пјесме које досад нијесу запамћене у литургијској књижевности и поезији. Тако су свим тим одлукама и јавним демонстрацијама они потпуно оправдали своје име, своје мјесто и свој углед у народу и међу вјерницима», каже Бећковић.

На питање како коментарише ћутање државног тужиоца Весне Меденице поводом овог догађаја Бећковић је казао да му се чини да су државни органи надлежни за ове случајеве некако ипак рекли да то неће дозволити. «Овако из даљине, пошто нијесам био у Црној Гори откад је Црна Гора у иностранству, чини се да су они њих користили све дотле док су постигли тај циљ, одвојили се од Србије и постали независна држава. Али сад кад су већ постали каква-таква држава, они су свјесни да би то падало на образ те и такве државе и да би обијање цркве и упадање у цркву било неко чудо које би се књижило на њен рачун», сматра он.

Он је казао да је идеја да Митрополија Црногорска није црногорска Црква и да Српска Православна Црква није црногорска Црква нешто што се могло запатити само у тако искривљеним умовима.

«Тако да, кад су ипак постројили испред манастира онај полицијски одред, на неки начин су показали да је тај `синод` већ обавио оно што им је требало и да сад могу слободно да престану са радом, или ће то чинити о свом трошку. Вјерујем да је то тако, зато што би та брука превазишла све оне које су досад биле и која би прекинула и ону танку нит која Црну Гору држи за иоле ишта рационално», закључио је академик Бећковић.

Извор: Светигора прес

ВЛАДИКА БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКИ Г. ЈОАНИКИЈЕ: ПИТАЊЕ ЈЕ ПОСТОЈИ ЛИ ОВДЕ - У ЦРНОЈ ГОРИ - ДРЖАВА

Начинима какав је недавни покушај упада антицрквених лица у Цетињски манастир шири се духовни отров и мржња међу браћом, што је најгоре и што никако неће да схвате власти у Црној Гори, казао је Преосвећени Епископ Будимљанско-никшићки Господин Јоаникије у интервјуу Радио-Светигори коментаришући дивљање присталица проклетог распопа Дедејића на Цетињу.

«Пошто имамо већ доста праксе у одбрани наших Светиња, имао сам потпуну унутрашњу сигурност да ће тога дана у Цетињском манастиру бити одслужена Света литургија и да ће распоп остати негдје тамо гдје му је и мјесто», казао је Владика Јоаникије који се тога дана из Украјине враћао у Отачаство са екскурзијом матураната Цетињске Богословије. «Светиња се, прије свега, брани вјером, молитвом, добром, ријечју, правдом Божјом, жртвом и послије оваквих ситуација Црква сваки пут буде ојачана, добије нови полет. Из свих искушења у последњих петнаест година у Црној Гори, она је увијек изашла ојачана. Види се да је Бог са Својом Црквом, да је проводи кроз иста она искушења кроз која је и Сам прошао. И по томе се види да смо Христов народ и Христова Црква» рекао је он.

На примедбу да распоп Дедејић приликом последњег напада на Цетињски манастир није имао подршку цетињског становништва какву је имао у ранијим ситуацијама, Владика је казао да је грешка што је уопште икада имао. «Овдје се ради о злоупотреби вјере у политичке сврхе, али се ради и о свему другом лошем, о злоупотреби националног осјећања. Ту се манипулише са два кључна осјећања која код нас преовлађују, а то су осјећање вјере и осјећање националне припадности. Неко манипулише црногорством на Цетињу. Тај најбољи капитал који су стварали Петровићи сада користи неко ко је погазио све - и вјеру, и образ, и част, и име, и брак, и светињу, и Цркву... То је једно позориште и ваљда је људима то постало досадно. Али, оно што је најважније, то је да су људи схватили да та дружина служи само за неке политичке потребе, ја лично мислим и морам то да кажем, не држави него власти. Питање је да ли овдје постоји држава. Видимо да власт постоји. Да ли је могуће да можемо говорити о држави, ако се најављује у државним медијима отимање туђе имовине, ако се удружују групе за отимање цркава? Да ли у тој држави има права, правде, закона? Очигледно је да за нас нема, да смо ми до те мјере обесправљени, да се свак може залијетати на имовину која Цркви припада од памтивијека», мишљења је Владика Јоаникије.
Коментаришући изјаву предсједника Црне Горе Филипа Вујановића да ће држава штитити имовину Митрополије црногорско-приморске, Владика Јоаникије каже да се црквена имовина не штити само неком изјавом. «Постоје закони, мјере, поступци за заштиту свачије имовине, па и црквене. Државни тужилац у свему томе мора бити негдје. Ако државни тужилац у овом моменту није био са нама, у одбрани наше имовине са мјеста које заузима, онда је вјероватно био са њима. А пошто тамо не може бити по закону, онда он својим нечињењем њима помаже. Не знам како би другачије могли да схватимо понашање државног тужиоца. Уколико, понављам, ми уопште имамо државу! Јер, да би негдје било државног тужиоца, прво мора да постоји држава. И постоји држава Црна Гора, али да ли она суштински и стварно постоји за све грађане и за све слојеве дриштва, то је право питање. Можда постоји само за поједине, а да су они други непожељни грађани, непожељни људи, непожељне етничке групе... Ја заиста не знам како другачије да се тумачи све ово што нам се догађа», каже Владика.

Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије сматра да се у Црној Гори догађа оно што се нигде другде не може догодити. «Да се ово догодило у било којој нормалној држави, па чак да се десило и у било којој од држава у нашем окружењу, сигурно се не би поновило други пут. Али овдје се такве ствари редовно и некажњено догађају, па ће се и убудуће догађати. Ми морамо на то бити спремни. И свештенство и народ, подједнако, по оној Његошевој: муж је бранич жене и ђетета, народ бранич Цркве и племена. И моја порука поводом ових догађаја не може ни у чему да буде нешто ново. Она извире из моје епископске службе, из црквене службе, да се прије свега везујемо за Бога Живога, да се на Њега ослањамо. То смо као хришћани искусили, то је наш живот и ту је наша сигурност.И морамо се борити, али наше оружје је вјера, добро, истина, правда... Свакако су наше оружје и наши животи, али не у смислу да ми некоме желимо зло. Но, ако смо нападнути, морамо се бранити. И позивам све хришћане, све православце у Црној Гори, све оне који љубе своје Светиње да буду суздржани, јер сукоби са браћом никад нијесу добри. Морамо имати стрпљење и смирење и надамо се да ће и ово проћи. Али, колико год буде трајало, ми ћемо се борити и бранити наше Светиње», закључио је Преосвећени Владика Јоаникије.

Извор: Светигора прес

ЈАСЕНОВАЦ - ДА СЕ ВИШЕ НЕ ПОНОВИ

Градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић и председница Удружења преживјелих логораша Јасеновац Добрила Кукољ открили су јуче испред зграде Народне скупштине Републике Српске (РС) Спомен обележје жртвама логора у Јасеновцу.

Председник РС Милан Јелић рекао је да се Јасеновац и слична стратишта више никада не смеју поновити, подсећајући да је у овом логору страдало 700. 000 људи, од тога 500. 000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 20.000 деце и 120.000 антифашиста.

"Овај споменик, топола ужаса, треба да нас подсећа и опомиње да у будућности морамо бити опредељени за мир, толеранацију и изградњу боље и светлије будућности", нагласио је Јелић.

Давидовић је истакао да је Бањалука овим спомен-обележјем осудила злочин и исказала поштовање према свим жртвама логора Јасеновац.

Према његовим речима, Бањалука жели да сачува вечну успомену на Србе, Јевреје, Роме и све оне који су невини у колонама смрти "нестајали под маљем, у кламфама и валовима Саве".

"Они су наша обавеза и опомена, на овај начин ми данас дижемо свој глас против злочина над цивилима и исказујемо своје сећање, убеђење и одговорност према истини. Злочин према цивила дочекаће осуду без обзира на време", нагласио је Давидовић.

Помен страдалим у логору Јасеновац испред спомен-обележја у Бањалуци служио је Његово Преосвештенство владика бањалучки Јефрем, а читана је јеврејска и ромска молитва.

На спомен-обележје венце су положили председник Јелић, премијер Милорад Додик, председник Народне скупштине РС Игор Радојичић, градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић, као и представници Јеврејског удружења Бањалука, Удружења Рома, Борачке организације РС и Савеза логораша РС.

Откривању спомен-обележја присуствовали су председавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић, председавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић, делегације Владе РС, Народне скупштине и Савјета министара, представници ОХР-а, амбасадор Србије у Сарајеву Грујица Спасојевић, као и многе угледне личности.

Извор: Срна - Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничко-тузланске

СЛУЖЕНА ЛИТУРГИЈА ЗА УПОКОЈЕНЕ ЈАСЕНОВАЧКЕ ЖРТВЕ

Програм обележавања Дана пробоја јасеновачких логораша започео је у недељу у 8 часова служењем Литургије у Храму светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици за упокојене жртве усташког злочина у Јасеновцу.

Светој Литургији, коју је служио парох дубички Гојко Слијепчевић, присуствовали су бројни верници, преживели логораши и њихове породице и локални званичници.

У Спомен-подручју Доња Градина парастос је служио Његово Преосвештенство владика бањалучки Г. Јефрем. Потом се помен поворка упутила кроз гробна поља, где је положено цвеће и запаљене свеће за покој душа невиних жртвама усташког злочина у логору Јасеновац, који је од 1941. до 1945. године био највећа "фабрика смрти" на Балкану. Око 600 преживелих заточеника у овом злогласном усташком логору, покушали су 22. априла 1945. године да се у очајничком јуришу на стражаре докопају слобде, али је у томе успело само њих 60.

Према званичним проценама власти бивше СФРЈ, у јасеновачком логору смрти на свиреп начин је убијено око 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, те 20.000 дјеце и 120.000 антифашиста.

Извор: Срна - Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничко-тузланске

ОБНОВА САБОРНЕ ЦРКВЕ У МОСТАРУ
ТРЕБА ДА БУДЕ ДРЖАВНИ ПРИОРИТЕТ

Обнова Саборне цркве Свете Тројице у Мостару требало би да буде и државни приоритет - закључили су учесници трибине у Мостару, одржане синоћ у организацији Међународног форума Босна.

"Још није урађена пројектна документација, па се не може прецизно рећи колико би обнова цркве коштала, али грубе процене су да би било потребно око 2,5 милиона евра", речено је на скупу.

Игуман манастира Житомислић Данило Павловић нагласио је да је Саборна црква, која је била катедрална црква цијеле епархије, од немерљивог значаја и као споменик и као духовни храм, али и као симбол Мостара. ''Саборна црква сведочи о вековном значају и утицају Срба у Мостару'', рекао је Павловић. Он је рекао да прича о обнови Саборне цркве није стала и да Преосвећени Владика захумско-херцеговачки Григорије већ дуго времена води разговоре са људима који могу да помогну. Према његовим речима, помоћ су пре неколико година обећали британски принц Чарлс, председник Србије Борис Тадић, те премијер РС Милорад Додик. Он је напоменуо да се често може чути да се црква не обнавља ради политичких или неких других циљева, што нису добронамерне тврдње.

"За обнову Саборне цркве потребна су огромна средства. Захумско-херцеговачка епархија иде поступно ка обнови црквених објеката и до сада је доста тога урађено. Када је реч о Саборној цркви у Мостару, прошле године кренуло се са рашчишћавањем рушевина и у току је израда пројекта обнове'', рекао је игуман Данило.

Члан Државне комисије за заштиту споменика Амра Хаџимухамедовић подсетила је да је Комисија 2004. године прогласила Саборну цркву, иако је потпуно срушена, националним спомеником и утврдила обавезу њене обнове. ''Комисија је ове године закључила да је ова црква један од најугроженијих националних споменика у држави и одлучила да поведе интензивну међународну кампању за њену обнову'', нагласила је Хаџимухамедовићева. Она је истакла да је мостарска црква од непроцењиве вредности и да ће се тек са њеном обновом мостарским Србима вратити идентитет.

Ратко Пејанововић, председник Српског грађанског вијећа, рекао је да Саборна црква није ништа мање вредан споменик од Старог моста или Карађозбегове џамије, те да Мостар никад неће бити потпун без ње.

Градња Саборне цркве Свете Тројице трајала је од 1863. до 1873. године. Црква је у јуну 1992. запаљена и минирана, тако да је од храма остала само гомила камена.

Ова црква била је једна од највећих и најлепших православних храмова на Балкану.

Извор:Срна - Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничко-тузланске

ЕПИСКОП ЖИЧКИ Г. ХРИЗОСТОМ ОСВЕШТАО ЗГРАДУ ЖАНДАРМЕРИЈЕ У КРАЉЕВУ

Крајем минуле недеље у Одреду Жандармерије у Краљеву било је изузетно свечано. Уз присуство више стотина ђандарма, званица из Краљева и Београда, освештана је зграда у којој се налазе команда и пратеће службе Одреда. Чин освећења обавио је Преосвећни Епископ Епархије жичке Г. Хризостом, уз саслужење свештеника парохијске цркве Светог Саве.

Пожелевши жандармима да и даље, уз Божију помоћ, успешно обављају своје послове и задатке, владика Хризостом је Бојану Марковићу, комаданту краљевачког Одреда, поклонио икону Пресвете Богородице.

Боривоје Тешић, директор полиције, рекао је да Одред Жандармерије у Краљеву служи за пример другима и да је то једина формација која има и своју касарну. Гости су имали прилику да виде део опреме с којом располажу краљевачки жандарми, а изведена је и показна вежба.

Извор: Глас јавности

У КУЧИМА ОСВЕШТАНА ОБНОВЉЕНА ЦРКВА
СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ

Преосвећени Епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је, у суботу 21. априла 2007. године, уз саслужење свештенства и молитвено учешће верног народа, у Кучима, у селу Безјово, освештао обновљену цркву Светог Петра Цетињског Чудотворца и у њој служио Свету Архијерејску Литургију.

У беседи сабраним верницима Преосвећени Владика Јоаникије је благословио да сваке друге суботе по Пасхи Господњој око овог Светог храма буде сабрање у Име Божије. Владика је истакао да је Црква Божија увек имала своје непријатеље, али да је најгоре кад брат који је крштен у тој истој Цркви постане њен непријатељ. Храм Светог Петра Цетињског подигнут је 1889. године и једна је од најстаријих богомоља повећених Цетињском Чудотворцу.

Према речима јереја Бранка Тапушковића, надлежног пароха кучко-братоножићког, храм је претрпио вишедеценијско страдање од последица Другог светског рата, али је у овим данима Христовог Васкрсења трудом и љубављу мештана васкрснуо и на тај начин посведочио истинитост Васкрсења Господњег.

На крају сабрања г. Момо Мићковић, секретар одбора за обнову Светиње, и главни покретач свих активности у том процесу приредио је за Преосвећног Владику, свештенство и верни народ трпезу љубави.

Извор: Митроплија црногорско-приморска

ЕПИСКОП БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКИ ХРИЗОСТОМ СА АРХЕОЛОЗИМА ПОСЕТИО МЕДНУ

У четвртак 19. априла 2007. године, у својој резиденцији у Босанском Петровцу Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом примио је госпођу Светлану Шиљеговић, директорку Републичког завода за заштиту културно историјског и природног наслијеђа Републике Српске из Бања Луке, са њеним сарадницима проф. Срдић Љубицом и др Александром Ратковићем.

Преосвећени Епископ Хризостом је упознао госпођу Шиљеговић са чудесним пројављивањем Светих Преподобномученика Медељанских и изразио потребу што скоријих археолошких истраживања на локалитету Црквиште на коме су и пронађене мошти у селу Медна, Општина Мркоњић Град.

У послеподневним сатима Преосвећни Епископ Хризостом је у пратњи Госпође Шиљеговић, њених сарадника те Архиђакона Варнаве посетио локалитет Црквиште у Медној и старо манастириште у селу Пецка.

Обе стране су сагласне да истраживања у Медној морају почети у што скорије вријеме и то прво сондирањем терена а потом и раскопавањем земљишта на којем је по предању био манастир или метох неког од манастира у коме су се подвизавали Преподобномученици Медљански.

А.В.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

КАПЕЛА СВЕТОГ МАРКА НА ВЕЛЕБИТУ

Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим, заједно са протојерејем-ставрофором Душком Спасојевићем, парохом карловачким, и јерејем Душаном Лујићем, парохом грачачким, у недељу 3. по Васкрсу (23. април 2007. године) посетио је капелу Светог апостола и јеванђелиста Марка на Велебиту. Капела је саграђена 1863 године и данас се налази у тешком стању. Поред капеле се налази пећина, коју народ зове и Маркова пећина или Светиња, где се после прве Литургије, после рата 2001. године, коју је служило браство манастира Крупе, појавила и лековита вода коју народ радо захвата и пије и носи својим домовима.

Сви који имају жељу да помогну обнову ове светиње нека се обрате Епархији горњокарловачкој.

Извор: Епархија горњокарловачка

ЕПИСКОП ЗАПАДНОАМЕРИЧКИ Г. МАКСИМ СЛУЖИО СВЕТУ ЛИТУРГИЈУ У НЕДЕЉУ СВЕТИХ МИРОНОСИЦА

У недељу Светих Мироносица служена је Света Литургија у храмовима Епархије Западноамеричке

Када си сишао међу мртве, Животе Бесмртни, тада си Ад умртвио блистањем твога Божанства. Тада си у умрле из најнижих дубина васкрсао, и тада све силе небеске клицаху: Даваоче живота, Христе Боже наш, слава Теби!

У Саборној цркви Светога Стефана Првовенчаног (Симона монаха) Свету Архијерејску Литургију је служио Епископ Максим са свештеницима Николом Чеком и Норманом Косановићем.

У беседи после Јеванђеља Преосвећени Епископ је изнео тумачење библијске епизоде о јављању Васкрслога Христа. Улога жена мироносица је велика у повести спасења, и оне су изузетан и реалистичан пример служења и жртве Господу, у свој њиховој једноставности.

Њихова верност Христу до краја, одлазак у свитај дана до Његовог гроба, у моменту када су Апостоли били у неверици и агонији, и вера са којом су приступале Гробу Васкрслога Спаса, изузетан је пример људске, јеванђелске вере. Њима је Анђео светлога лица као муња, седећи на одваљеном камену од гроба, рекао: "Миро приличи мртвима, а Христос се показао као стран пропадању; стога идите и благосвестите: Устаде Господ, који дарује свету велику милост!".

После Литургије у недељној школи је приређен сусрет са дечаком Илијом из Србије. Илија је слеп од рођења, и недавно је успешним лекарским захватом донекле побошљан његов вид. Деца из Светог Стефана су му поклонила две иконе и 1.000 долара за набавку новог апарата за читање Морзове азбуке. Илија се много обрадовао дружењу са својим вршњацима из Лос Анђелеса, где ће остати још једно време, а сви који желе да му помогну у даљем лечењу, могу то учинити преко Саборне цркве Светог Стефана у Алхамбри.

После ручка одржана је седница епископа, свештеника и чланица Кола Српских Сестара и договорени планови за месец јун када ће Епархија Западноамеричка бити домаћин Скупштине свештеника Српске Православне Цркве у Америци на којој ће главни гости бити Епископ Атанасије, умировљени Захумско-херцеговачки и протопрезвитер Стаматис Склирис, иконописац из Грчке. Коло сестара ће са својом председницом Тањом Шкундрић преузети на себе спремање оброка и послужења током овог значајног догађаја. Иначе, Коло српских сестара је и основано по узору на сестре мироносице, имајући њихово сведочење служења као пример за своју делатност у парохијама и епархијама у Православној Цркви.

Епархијски гости, о којим ће се између осталих старати Коло сестара, остаће на Западу Америке око две-три недеље, посећујући целу Западноамеричку епархију, од југа према северу, од истока према западу.

Претходног дана, у суботу је Преосвећени Епископ Максим служио Литургију у цркви Светога Саве на лосанђелеском гробљу, са свештеницима Петром Јовановићем и јеромонахом Јованом. После подне посетио је парохију Свете Петке у Сан Маркосу, ради договора о иконографском решењу сликања олтарског простора храма са иконописцем Милојем Илићем и протојерејем-ставрофором Миланом Вуковићем. У понедељак, 23. априла, биће почетак осликавања, при чему ће се прочитати молитва, отпевати тропари и почети сликање.

Извор: Епархија западноамеричка (Фото: Борислав Петрић)

ПРЕДАВАЊЕ О “МИРОСЛАВЉЕВОМ ЈЕВАНЂЕЉУ”
ИСТОРИЧАРА ЖЕЉКА ВУЈАДИНОВИЋА

"Мирослављево јеванђеље - историјски и културолошки контекст" била је тема предавања историчара Жељка Вујадиновића, које је привукло пажњу бројних љубитеља српске баштине. Асистент на катедри за историју бањолучког Филозофског факултета Вујадиновић је истакао да је Мирослављево јеванђеље најстарији и најлепши сачувани споменик српске обредне културе. Настало је крајем 12. века за потребе кнеза Мирослава, ктитора цркве светог Петра у Бијелом Пољу.

- "Мирослављево јеванђеље" је најлепши споменик наше писмености и најлепша српска средњовековна књига. У томе је њен велики значај - објаснио је Вујадиновић. С друге стране, рекао је он, оно је имало животни пут.

- Прво је било чувано у манастиру Хиландару, затим у Београду у Музеју кнеза Павла. Имало је карактеристичну голготу током Првог свјетског рата. Задесила га је судбина какву су имале разне реликвије током великих сеоба српскога света у ранијим временима, да би један његов вид био сачуван у библиотеци у Санкт Петербургу у Петрограду у Русији - рекао је Вујадиновић.

У наставку излагања указао је на велики издавачки подухват, фототипско издање "Мирослављевог јеванђеља", које је по његовом мишљењу један од највећих културних подухвата тог времена уопште у српскоме свету.

- О јеванђељу се може говорити са више аспеката. Као о споменику писмености пре свега, али и као о значајном уметничком споменику, споменику ликовне културе. "Јеванђеље" је велики доказ да су први културни утицаји на српску културу долазили и са истока и са запада. То потврђују орнаменти јеванђеља који имају елементе утицаја и западне, романичке и византијске културе - истакао је Жељко Вујадиновић.

Не само што је најлепши споменик српске обредне културе, рекао је он, јеванђеље је управо један од првих споменика српске обредне писмености.

- По свему томе се види да он припада епохи првих споменика тога значаја који су оставили неизбрисив траг у историји српске културе - истакао је Вујадиновић.

Н. Симић-Жерајић

ОЛИВЕРА ЈЕВТИЋ ПОСЛЕ ТРИЈУМФА НА БЕОГРАДСКОМ МАРАТОНУ: ЗА БЕОГРАЂАНЕ И ХРАМ СВЕТОГ САВЕ

Када сам преживљавала тешке тренутке у животу, обећала сам да ћу после најтеже трке у животу помоћи изградњу Храма. Током трке говорила сам у себи "Боже, дај ми само да издржим трку и испуним обећање" јер за мене изградња наше светиње траје као маратон, каже наша најбоља атлетичарка.

Српска атлетичарка Оливера Јевтић дан после тријумфа на Београдском маратону провела је на Златибору, где се опоравља после повреде задње ложе десне ноге коју је доживела на петом километру трке. Јевтићева је у циљ ушла видно храмајући, а додатни бол Српкињи је задавао велики жуљ на стопалу, упркос коме Ужичанка уопште није помишљала да одустане и не заврши трку до краја.

- Тренутно се налазим на Златибору и изненађена сам како брзо тече опоравак. После масаже шетам кругове и одмах ми је много лакше, јер кад сам на ногама, одмах сам расположена - каже за Глас веселим гласом српска атлетичарка Оливера Јевтић.
"Кошута са Ђетиње" враћа филм са београдских улица и истиче да је направила велики подвиг.

- Нерв ишидијакус ми је створио проблеме и пошто је све повезано, наступили су проблеми и са задњом ложом. Због свега тога створио ми се на стопалу и велики жуљ тако да нисам могла да правилно газим и трчим и, да сам трчала у иностранству, одмах бих одустала. Београђани су ми са својом подршком и навијањем помогли да заборавим на бол тако да сам успела да издржим до циља. Поред навијача, пресудила је и велика жеља да победим у Београду и драго ми је што сам успела у томе - истиче Јевтићева, која додаје да ће морати да отпутује у Брешу на лечење.

Најбоља српска атлетичарка после завршетка трке истакла је да ће један део зараде дати за изградњу Храма Светог Саве.

- Када сам преживљавала тешке тренутке у животу, обећала сам да ћу после најтеже трке у животу помоћи изградњу Храма Светог Саве. Током трке говорила сам у себи "Боже, дај ми само да издржим трку и испуним обећање", јер за мене изградња наше светиње траје као маратон и храм има велики значај. На маратону сам укупно зарадила 9.000 евра, а од тога 5.000 за победу, 2.500 за обарање резултата Сузане Ћирић и 1.500 за титулу српске шампионке. Када платим порез, менаџера, тренера и лечење у Италији видећу колико ће ми остати новца и потом ћу све дати за изградњу храма - рекла је Јевтић.

Извор: Глас јавности

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu