Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
27. април 2007. године

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ “АТЛАС СТАРЕ СРБИЈЕ”

У суботу, 28. априла у 17 часова, у Медија центру (Сава Центар, Објекат а, ниво II, ул. Милентија Поповића 9) одржаће се промоција књиге “АТЛАС СТАРЕ СРБИЈЕ”, Мапе и сведочанства о Косову и Метохији – Косово српски етнички простор – Европске карте Косова и Метохије у издању Светигоре, Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске.

На промоцији ће говорити: Архиепископ Цетињски, Митрополит Црногорско-Приморски др Амфилохије, Епископ Липљански Теодосије, протојереј мр Велибор Џомић, Академик Милош Благојевић, САНУ; проф. др Гордана Томовић, Милан Шећеровић, Координациони центар за Косово и Метохију; и Младен Стругар, аутор књиге.

НАЈАВА ПОМЕНА СТРАДАЛИМ У ЛОГОРУ ЈАЈИНЦИ
У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

У недељу, 29. априла 2007. године, у 16 часова, у Спомен-парку „Јајинци“, служиће се парастос страдалима у логору Јајинци за време Другог светског рата. Парастос ће служити више свештеника и ђакона Архиепископије београдско-карловачке уз пратњу хора Богословије „Свети Сава“ из Београда. Ученици основне школе „Јајинци“ том приликом ће извести пригодан културно-уметнички програм.

“Јајинци су са 80.000 жртава, после Јасеновца, највеће српско гробље, веће од Крагујевца, Краљева...

Јајинци су неми сведок прохујалог времена и болна рана српског народа. О Јајинцима се дуго ћутало, као да истина може да занеми и сакрије се а да се крваве страхоте забораве. Дуго су после Другог светског рата Јајинци гурани на маргину историје. Неки су мислили да из сећања Срба избришу Бањички логор, ломаче и хумке где су мртви још једном убијани, спаљивани, где су им кости млевене и развејан им прах. Са ломаче наложене мртвим Србима, дизао се дим ка небу који се видео чак из Београда. Педантна фашистичка индустрија уништења овде се показала у најгорем светлу. Нестали су животи оних који су хтели највреднију ствар у животу – слободу.”
(www.jajinci.com - Зоран Богдановић)

ПОМЕН БЛАЖЕНОПОЧИВШЕМ ЕПИСКОПУ БУДИМСКОМ
Г. ДАНИЛУ (КРСТИЋУ)

У суботу, 28. априла 2007. године, у манастиру Ваведење на Сењаку, биће служена Света Литургија и парастос поводом пет година од упокојења блаженопочившег Епископа будимског Данила (Крстића). Света Литургија почиње у 8 сати.

Епископ Данило је био један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве и веома познат широм православног света. У време његовог боравка у Београду, као викарног Епископа Патријарха српског, изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета. Показао је како се живи за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама, часописима и књигама, објављеним како у Српској Православној Цркви, тако и у издањима других сестринских Цркава.

Епископ Данило Крстић је рођен 13. маја, 1927. године у Новом Саду као Славко Крстић у благочестивој породици православних хришћана, оца Бранислава и мајке Славне, рођене Пејић. Основно школовање и гимназију завршио је у родном граду.

Године 1946. започиње студије права на Београдском универзитету, где се задржава само годину дана. Године 1947. уписује упоредну књижевност на чувеној париској Сорбони, а после дипломирања проводи једну школску годину у Минхену студирајући техничке науке. У Париз се враћа 1953. године и уписује се на Православни теолошки институт светог Сергија Радонешког, на којем успешно брани дипломски рад из Новог завета, у јуну 1958. године, код чувеног професора, владике Касијана Безобразова. Године 1958. септембра месеца, руковођен професором Георгијем Флоровским, руским емигрантом и потпомогнут од Американца Џорџа Вилијамса, започиње рад на докторској дисертацији Свети Јован Златоусти као теолог Божанског човекољубља на Богословском факултету Харвардског универзитета, најеминентнијој школи за то доба у Америци.

На Бадње вече 1960. године, по благослову Српског патријарха Германа, прима монашки постриг у манастиру Светог Саве у Либертивилу, код Чикага, и добија име Данило, по светом Данилу II архиепископу српском. На Велику Госпојину исте године и у истом манастиру бива рукоположен у чин јерођакона. Године 1962. рукоположен је у чин јеромонаха у храму Светог Саве у Њујорку. Године 1968. постаје доктор теолошких наука. У међувремену служи у грчком православном манастиру у Бостону и опслужује малу румунску парохију у околини града.

Враћа се у отаџбину 1968. године. Прво бива именован за службеника Гласника, службеног листа Српске православне цркве. Касније ће постати уредник овог листа и уређиваће га преко двадесет година, од 1969. до 1990. Такође бива постављен и за уредника Теолошких погледа, верско-научног часописа, који управо у његово време, достиже углед најреномиранијих светских часописа те врсте. Године 1969. у препуном Саборном храму у Београду, Патријарх српски Герман и Епископи сремски Макарије и зворничко-тузлански Лонгин хиротонишу га за Епископа марчанског, викара Српског Патријарха. Године 1984. постаје администратор будимски.
Изабран је за епархијског Архијереја Епархије будимске 1988. године, са седиштем у Будимпешти. Устоличен је у Сент Андреји за Епископа будимског 7. октобра 1990. године.

Један је од оснивача, први декан и дугогодишњи професор Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, основане 1993. године.

Предавао је Пастирско богословље на Богословском факултету СПЦ (1993 - 1997).

Епископ будимски др Данило (Крстић) је уснуо у Господу у суботу, 20. априла 2002. године, пете недеље Васкршњег поста, у Сент Андреји. Сахрањен је у манастиру Ваведење на Сењаку у Београду. Опело је служио Његова Светост Патријарх српски Г. Павле са великим бројем архијереја, свештеника и монаха Српске православне цркве, као и верног народа.

СВЕТА ЛИТУРГИЈА НА ИМАЊУ СРЕТЕЊСКОГ МАНАСТИРА, 5. МАЈА 2007. ГОДИНЕ - У ЕСКОНДИДУ, КАЛИФОРНИЈА, ЕПАРХИЈА ЗАПАДНОАМЕРИЧКА

У суботу, 5. маја 2007, уочи Ђурђевдана, на имању будућег Манастира Сретење у Ескондиду, служиће се Света Литургија са почетком у 10 часова. Литургију ће служити Преосвећени Епископ западноамерички Г. Максим, уз саслужење свештеника Божидара Драшковића, Петра Јовановића, Милана Вуковића, Николе Чека, Блашка Параклиса, Нормана Косановића и јеромонаха Јована.

Ова Литургија која ће се служити после више година символички означава почетак нове етапе овог манастирског имања и радова који следе на њему. После Литургије биће приређена трпеза љубави у природи.

Извор: Епархија западноамеричка

ПОСТАВЉЕНА НОВА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА МАНАСТИРА КОМ
У МИТРОПОЛИЈИ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ

Да нове технологије имају све већу примену у мисији Српске Православне Цркве говори и недавно покретање нове интернет презентације манастира Ком у Митрополији црногорско-приморској.

Аутор презентације (www.manastirkom.org), дипл. инж. Недељко Никитовић, специјалиста за Интернет технологије, на занимљив и приступачан начин успео је да представи овај бисер православља на обали Скадарског језера - од његовог настанка, преко бурне историје, па све до данашње обнове.

Детаљан приказ Зетске Свете Горе, њених манастира и Богом даних природних лепота показаних у обимној галерији слика, као и детаљан опис прилазног пута до манастира, сигурно ће навести многе посетиоце презентације да дођу до ове знамените светиње Српске Православне Цркве на тим просторима.

ДЕО РЕСТАУРИРАНИХ ИКОНА ВРАЋЕН ЦРКВИ У БОБОТИ

“У првој половини ове године требао би бити реализован повратак културних добара из Србије у манастир Крупа”, изјавила је помоћница министра културе Р. Хрватске Бранка Шулц, додавши како је недавно враћен део иконостаса у храм св. Великомученика Георгија у Боботи.

“Иконе су у Боботу враћене 19. априла, а ових дана се постављају на иконостас. У Новом Саду и Сремским Карловцима налази се још 40 икона из храма св. Георгија, а након њихове рестаурације и оне ће бити враћене у Боботу”, рекла је госпођа Шулц.

“Поверенства за повратак културних добара Хрватске и Србије договорила су и што бржи поврат дела преосталих културних добара у Вуковар, у Маузолеј Пауновић и Градски музеј Вуковар.”

“Сарадња са Србијом је коректна, нема затворених тема и верујем да ћемо успети реализовати повратак добара, оценила је помоћница хрватског министра културе.”

Истакла је да још треба реализиовати повратак дела културних добара Збирке манастира Крка, а потражује се, међу осталим и збирка археолошке и нумизматичке грађе из Книнског музеја као и керамичка пећ и део намештаја из Градског музеја Вуковар.

Из Србије је од 2001. до 2007. враћено 25.199 покретних културних добара у музеје, галерије и цркве.

Следећи састанак међудржавне канцеларије за повратак културних добара планира се за месец мај у Београду, а после повратка културних добара у манастир и ризницу Крка одржаће се састанак у Загребу и манастиру Крупи.

Извор: Епархија осечко-пољска

У КИЈЕВУ ОДРЖАН ПАРАСТОС
ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ ТРАГЕДИЈЕ У ЧЕРНОБИЛУ

Високопреосвећени Митрополит кијевски и целе Украјине Г. Владимир, служио је парастос поводом двадесетпрве годишњице велике трагедије у Чернобилу код споменика "Херојима Чернобила". Парастосу је, поред породица погинулих и мноштва народа, присуствовао и председник Украјине Виктор Јушченко са државним врхом ове земље.

Чернобил, град на северу Украјине, који лежи на реци Припјат, једној од притока Дњепра, био је центар Чернобилског региона. У ноћи између 25. и 26. априла 1986. године, проузрокована лоше изведеним експериментом, догодила се експлозија реактора нуклеарне централе. Експлозија је емитовала 400 пута више радијације него атомска бомба бачена на Хирошиму. Огромна количина радиоактивних материја сукнула је у атмосферу, више од километар у вис, а ветар је почео да је разноси на све стране. Радијација је била толико јака да је после четири недеље стигла чак и до Америке и Аљаске. Из области је евакуисано преко 100.000 становника. Град је напуштен и налази се у центру забрањене зоне. Недуго после експлозије која је однела пола милиона жртава реактор је прекривен са 250 хиљада тона бетона. Последице данас трпи више од 1,5 милиона људи који живе у озраченој области. Од болести дисајних органа, крвотока и нервног система оболело је око 70.000 људи, а број оболелих од рака штитне жлезде порастао је за 10 пута. Стручњаци сматрају да је ниво радиoактивног загађења толико висок да ће у тој области нормалан живот бити могућ тек за око 500 година.

ДОБРОТВОРНА АКЦИЈА ГРАЂАНА У НОВОМ САДУ

У организације Ђурђев Мирјане и грађана Новог Сада: др Јована Ракић, Срђана Егића, Зорана Николића и Саре Николић, настављена је добротворна акција у Новом Саду. Том приликом деца Новог Сада поново су се дружила са часописом “Светосавско Звонце”.

Наиме, ови добри људи, истински хришћани су “Светосавским Звонцем” обрадовали децу из претшколске установе Радосно детињство, у Висарионовој улици у Новом Саду.

Самоиницијативна акција грађана Новог Сада наставиће се посетама новосадским вртићима.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu