Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
11. мај 2007. године

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ РАДМИЛЕ МИШЕВ
„ПРИЧЕ ИЗ СМЕЂЕ СВЕСКЕ“

Јуче, 10. маја 2007. године у великој сали Министарства за дијаспору Владе Републике Србије одржана је промоција књиге госпође Радмиле Мишев «Приче из смеђе свеске». Радмила Мишев, главни и одговорни уредник најбољег православног дечјег часописа «Светосавско звонце» објавила је до сада преко три стотине прича у свим православним часописима.

У представљању књиге су учествовали Миодраг Јакшић, помоћник министра, архимандрит мр. Алексеј (Богићевић) игуман манастира Светог Луке, Тиодор Росић, књижевник и ауторка.

Миодраг Јакшић је између осталог рекао: Радмила Мишев нас је даровала „Причама из смеђе свеске“ безграничним морем, океаном најтананијих људских осећања и бриге да свима нама, целом човечанству буде боље. Она пише нежно и осећајно, истовремено преносећи јасно читаоцу поруку и слику. Њени ликови су стварни, јер се у сваком њиховом потезу, размишљању и делу препознаје се истинитост и аутентичност преузета из стварности, из свакодневног живота.
Књижевник и професор на учитељском факултету у Јагодини, Тиодор Росић, заиста није штедео речи похвале, истакавши да би неке од прича свакако морале да нашу своје место у читанкама.

О причама из одељка «Метохијска руковет», једном од седам одељака у књизи, надахнуто је говорио архимандрит Алексеја, који је у малим причама из Метохије препознао и своје детињство.

Г. Миодраг Јакшић је на крају додао да су: Косово и Метохија за ову списатељицу центар, не само Србије, него и целе планете, и Космоса блиставога. Стара Србија је за Радмилу оно што мора бити за сваког Србина. Извор, центар, традиција и будућност. Наше место окупљања и истрајања.

СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГ САВЕ У БЕОГРАДУ

Слава Богословије Светог Саве, Спаљивање моштију Светог Саве, свечано је прослављена и ове године у Богословији у Београду. Професори и ученици су са великом радошћу прославили своју крсну славу. После Литургије Ректор Драган Протић је заједно са ученицима и професорима пререзао славски колач, честитавши свима славу и подсетивши их све на педесетогодишњицу усељавања у садашњу зграду. Професори су заједно са ученицима припремили Светосавску академију у којој су учешће узели и Хор Војске Србије «Станислав Бинички» и Дечији хор «Растко» при цркви Светог Саве. Ректор је поздравио окупљене госте пригодним говором, захваливши им се за њихово дугогодишње пријатељство и љубав коју гаје према овој школи. Својим присуством ову свечаност увеличао је и викарни Епископ хвостански Господин Атанасије, који је овом приликом уручио орден Светог Саве трећег степена др Андреји Марјановићу, истакавши овим захвалност за здравствену бригу и љубав према ученицима Богословије Светог Саве, Ректори Богословија из Сремских Карловаца и Крагујевца, као и друге личности из црквеног, културног и јавног живота. Уручене су, такође, и награде за урађене светосавске темате и за истицање у црквеном беседништву, иконографији и активностима Црвеног крста. После академије, гости су разгледали изложбу радова икона ученика Богословије Светог Саве, а затим је за све њих приређен коктел у сали Богословије.

Милан Живанић
Ученик IV разреда
Богословије Светог Саве

ПРОСЛАВА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ 12. МАЈА 2007. ГОДИНЕ

У свим храмовима Српске Православне Цркве у суботу, 12. маја 2007. године, биће служена Света Литургија. Тог дана Српска Црква прославља Светог Василија Острошког. Преосвећени Владика хвостански Г. Атанасије, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Павла служиће Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Василија Острошког на Бањици (9 часова).

Манастир ОСТРОГ - Високо изнад Бјелопавлићке равнице, на њеној западној страни, између Никшића и Даниловграда, при једној окомитој стијени, налази се манастир Острог. Иако су прве основе овог манастира дали неки испосници, који су у острошким пештерама нашли погодно место за свој усамљенички и подвижнички живот, његовим првим оснивачем с правом се сматра св. Василије Острошки, митрополит Захумско-херцеговачки. Кад је св. Василије, почетком друге половине ХVII века, добио на управу источнохерцеговачку епархију, он је прешао из манастира Требиња (Тврдоша) негде у околину Никшића. Ту се почео носити мишљу да оснује један манастир. По народном предању, прво место које је за ту сврху узео у обзир била је Милића Пећина, која се налази западно од села Загорка, у Пјешивцима. Затим је дошло у обзир једно црквиште поред села Дреновштице, такође у Пјешивцима. Напокон се одлучио за садашње место на коме се налази манастир Острог. Ту је обновио оно што је затекао покуповао нешто од најближег земљишта и све то приложио манастиру. У свом завештајном писму он о томе каже:”То све приложих и дах цркви у Острог... гдје ми је тамо други труд и именије, које приложих... за своју душу од својего усрђа.“

Манастир је добио име по брду које се високо уздиже изнад њега. Отуда му још и назив Подострог и дели се на Доњи и Горњи манастир. Горњи је удаљен од доњег 20 до 30 минута хода, а узаним колским путем и читав сат. Терен око манастира и његова околина са густом шумом ванредно лепо и импресивно делује на посетиоце. Најупечатљивије делује Горњи манастир са своје две пећинске црквице које се налазе високо у стени, и са чудотворним моштима Острошког Светитеља, које су ово место учиниле једним од најпосећенијих светилишта Српске Цркве. Ово место одликује се пријатном климом и природним реткостима. Оно има најмању разлику између зимске и летње температуре у нашој земљи. У Горњем манастиру успева винова лоза, чак и нар (морски шипак), мада је његова надморска висина скоро 900 метара. У Горњем манастиру налазе се две црквице. Једна је (горња) посвећена Часном Крсту, а друга (доња) Ваведењу Пресвете Богородице. Горњу је подигао 1605. године јеромонах Исаија из села Попа крај Никшића, с благословом Митрополита Василија, а живописана је 1667. године. За доњу се не зна тачно када је саграђена. По једној верзији народног предања, подигли су је испосници који су ту живјелиу прије св. Василија, а по другој, пак, коју је још Вук Караџић прибиљежио по казивању острошког архимандрита Никодима Раичевића, саградио је митрополит Василије. И ова је црквица живописана, вјероватно кад и горња (1667. године). У њој почивају мошти св. Василија. 1774. године монах Михаило Васојевић, с благословом Игумана Јосифа Бошковића, за спомен себи и својим родитељима, дозидао је уз црквицу припрату. Садашње келије у Горњем манастиру скоријег су датума, јер су старе изгореле 1923. године. Обе пећинске црквице које су без дрвне конструкције, том приликом остале су неоштећене. Нове келије у Горњем манастиру, започете 1923, завршене су 1926. године за време управе архимандрита Леонтија Митровића. Архимандрит Митровић подигао је у Горњем манастиру и још једну већу зграду за преноћиште поклоника. Ова зграда срушене је 14. новембра 1958. године од стења које је са високих острошких литица на њу пало, али је ове године поново оправљена. Том приликом жртава није било. Једну мању зграду у Горњем манастиру, звану “Кулица” , подигао је дугогодишњи чувар Ћивота, Христифор Љепева, негдје у другој половини ХIХ века.

Место на коме се налази Доњи манастир раније се звало Косјерадићи или Госерадићи. У време оснивања манастира около је било насељено и имало јечак и сеоску цркву. Кад је митрополит Василије купио ово и нешто од околног земљишта, он је у близини те цркве подигао амбар и кућу за млађе, те од свега тога касније постаде манастир-Доњи манастир Острог. У непосредној близини овог манастира постојала је још једна црква, подигнута1723. године а посвећена св. Георгију. Она је срушена за време слегања земљишта 1896. године. Садашња црква у Доњем манастиру, посвећена св.Тројици, подигнута је 1824. године одобрењем митрополита Петра I, трудом архимандрита Јосифа Павићевића, а прилозима побожних хришћана. Горњи део звоника ове цркве подигнут је прилозима једне побожне Приморке у другој половини ХIХ века.

Конак на кршу, више цркве у Доњем манастиру, саградио је 1742. године архимандрит Стефан Павићевић, док је други подигао 1800. године игуман Петроније Дамјановић. Први је проширен 1881, трудом и настојањем епископа Захумско-рашког Висариона Љубише, а други 1936. године, када је обновљен и велики потпорни зид, за вријеме управе архимандрита Леонтија Митровића. У Доњем Манастиру налази се једна мања зграда, звана “Кулица”, али вријеме њеног постанка је непзнато.

Први игуман у манастиру Острогу био је Исаија из села Попа крај Никшића.
Иако се Острог не може да мјери по својој архитектури и фрескама, са нашим великим и значајним средњовјековним манастирима, он им је зато раван по својој духовној и националној улози.

Свети Василије Острошки - Свети Василије Острошки (Јовановић) рођен је у селу Мркоњићи, Попово поље у Херцеговини, у Републици Српској. Када је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице и ту се замонашио. Као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског.

Као архијереј живео је у манастиру Тврдошу и одатле утврђивао у Православљу своје вернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој опасни подвижнички живот, уз много топле молитве и бриге за своје вернике.

Умро је 1671. године, а његове чудотворне и целебне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. У њихову моћ исцелења и утехе верују подједнако и хришћани и муслимани. У Острогу се сваке године на Тројчина дне одржава велики народни сабор.

Српска православна црква слави Светог Василија Острошког 12. маја, по грегоријанском календару (29. априла, по јулијанском).

ОБОЖЕЊЕ СВЕТИХ КАО ИКОНА ЦАРСТВА БОЖИЈЕГ

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu