Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
16. мај 2007. године

ЕКЛИСИОЛОШКИ ПРОВИНЦИЈАЛИЗАМ
НАСПРАМ КОНКРЕТНОГ ЈЕДИНСТВА ЦРКВЕ

У ове Пасхалне дане 2007. године доброте Господње, када се навршава петнаест година од историјског помирења унутар Српске Православне Цркве у дијаспори (сада већ далеке 1992. године), поставља се питање: шта је учињено у међувремену? Какви су то конкретни кораци начињени ка дубљем јединству? Мислимо не само на оно суштинско, литургијско јединство које је постигнуто заједничким служењем Свете Литургије тог делеког фебруара, него на управно-административно јединство које се не може и не сме потценити. Без њега оно прво остаје некако апстрактно, неделатно, неостварено.

У години када се у Западну Америку враћају земни остаци Србина Архимандрита Севастијана Дабовића, првог православног свештеника рођеног у Америци 1863., сваки конкретни чин јединства представљао би одужење дуга према њему и његовом наслеђу. Недавно је (3. фебруара 2007. године) Скупштина Западноамеричке епархије упутила писмо Његовом преосвештенству, Епископу Новограчаничке митрополије Лонгину, у коме је изразила жељу да се пет новограчаничких парохија на западноамеричкој обали присаједине Епархији Западноамеричкој. Иако званичан одговор није уследио, остаје нада сваког истински Православног Србина у Америци и Српским Земљама због те многообећавајуће Резолуције као и због много већих ствари које се могу постићи и које Господ дарива онима који га љубе у слози и јединству. Са разних страна пристижу писма и позиви подршке у којима се изражава нада и очекивање да се испуни жеља пуноће Цркве Божије а то је да се изврши управно-административно присаједињење пет Парохија из Митрополије Новограчаничке у окриље Епархије Западноамеричке.

Тако се поводом предстојећег јединства у писмима између осталог наводи следеће: „Узимајући ову потребу јединства у обзир морамо да будемо у молитви пред Господом да се ово благо дело двојице Епископа спроведе у реалност. Подршка свештеника је свакако неопходна и свака позитивна реч важна“. „Народу треба рећи следеће, ако желимо да уистину ходимо стопама светих Предака наших, тада морамо, у овом времену када сaмо бйће Српско страда у отаџбини, и траје уништавање светиња на Косову па и у Хрватској и Републици Српској, да покажемо и да се уздигнемо над свим оним негативним стварима и размишљањима која нису достојна истинитог бића Српског а самим тим Православног, Предањског, Светоотачког и канонског хођења“. „Дакле, ово је јединствена прилика да покажемо спремност да ходимо путем Истине и Светих Отаца, да подржимо браћу нашу у Отаџбини делом једномислија и јединства овде у Дијаспори, а самим тим да са благословом Божјим и архијереја наших порадимо на наследству којим ће се нараштаји иза нас поносити“.

Једна Црква под једним Епископом на једном простору

Као што је познато, јединство Цркве Христове представља превасходни циљ, врхунски задатак и свету дужност црквених Архипастира, свештенства и пуноће народа Божијег. Уколико се сам Господ молио за њега у Гетсиманији, утолико пре га ми не смемо схватати као саморазумљиву, аутоматску ствар. Стога се очекује да договор двојице Епископа, Максима и Лонгина, који ће бити један историјски догађај, следи управo ту црквену потребу поштовања древне апостолске еклисиологије. Тога ради свештенога циља Апостоли и Свети Оци се нису бојали приговора људи незнавених и противних јединству, па верујемо неће ни наши епископи. Тако ће раније исказане жеље, спремност, залагање као и усмено обећање да ће овај чин присаједињења помоћи, поспешити и убрзати, добити, верујемо, ових дана и реалну потврду у одлуци од стране Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у Београду.

Неколико важних обавештења треба да имају сви који се занимају овим питањем. Kao прво, свештенство са народом Новограчаничке митрополије треба озбиљно, а не површно, да узме у обзир Резолуцију Епархијске скупштине Западноамеричке епархије, донету 3. фебруара ове године у Фрезну (Калифорнија). Наиме, ту резолуцију је донела нико други него Пуноћа једне Помесне Цркве, надахнута Духом јединства, слоге и братске љубави, једним гласом и једним срцем, о чему су обавештени најпре адресат, Епископ Лонгин, потом Свети Архијерејски Синод, а онда и сва Српска Црква у Америци. Затим треба рећи да је Свети Архијерејски Синод, добивши тај историјски документ, обавестио и овластио двојицу Епископа да, као следећи и завршни корак, за наступајући Свети Архијерејски Сабор у мају месецу припреме одговарајући предлог-одлуку о присаједињењу Парохија на Западној обали Америке Епархији Западноамеричкој, коју ће Сабор да усвоји. Треће, двојица епископа, Епископ Новограчанички Лонгин и долепотписани, за овакав корак и чин имају пуну сагласност Епископског савета Српске Цркве у Америци и Канади, изражену на недавној Седници овог савета одржаној у Чикагу, а имају и подршку свег свештенства наше Цркве у Америци и Канади.

Светосавска еклисиологија у Америци

Све ово речено, скупа узето, обезбеђује несметано канонско, пуно управно присаједињење Западноамеричкој епархији пет парохија Епархије Новограчаничке које се налазе на територији Западне Америке, именом: парохије: 1. Светог Јована Крститеља у Сан Франциску, 2. Светог Георгија у Окланду, 3. Светог Архангела Михаила у Саратоги, 4. Светог Николаја у Финиксу (Аризона), и 5. Христа Спаса у Аркадији. Такође, објективно сматрамо да ово присаједињење, тј. јединство свих српских православних парохија Српске Цркве у Западној Америци налажу још и следећи битни чиниоци и разлози.

Најпре, спремност епископа да све буде „благообразно и по поретку“ и да поштују Канонско Предање које забрањује преклапање више јурисдикција на једној црквено-географској области, а штити једну Цркву под једним Епископом на једном простору. Биће то у светосавском духу одлука о административно-управном организовању каквом је тежио и Свети Сава Српски када је 1219. године у Никеји издејствовао – не изолацију – него животно функционисање Цркве на простору Српских земаља које су биле веома удаљене од Константинопоља. Такође, тиме се испољава спремност да се на овом простору спроведе у дело одлука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве из 1992. године о управно-административном јединству целе наше Цркве у Северној Америци и Канади. Прошло је читавих петнаест година од дана када је проглашено јединство, као први стадијум у васпостављању јединствене црквене организације у Америци.

Осим тога, ту је и спремност парохија у Беј ерији, Финиксу и Аркадији са њиховим свештеницима, изражена више пута гласом њихових пароха (Душана Буњевића, Слободана Јовића, Борисава Јегарског и Станислава Дурића). Ову њихову недвосмислену, искрену и добронамерну жељу, коју су они јавно и у неколико наврата исказали, треба разумети као мотивисану искључиво пастирском бригом и старањем за спасоносно функционисање Цркве на овом простору а на славу Тројичнога Бога. Нове генерације верника и свештеника, које не разумеју проблем и не желе одуговлачење (Саратога, Финикс, Аркадија и Сан Франциско) очекују о томе сходну одлуку од двојице Епископа и потврду Светог Архијерејског Сабора на овогодишњем редовном мајском заседању. Уколико до ње не дође, остаће сенка сумње која ће неодлучност објаснити као колебање слабашне воље.

Уосталом, сваки иоле упућен у живот живе Христове Цркве зна да је услед географске раздаљине немогуће вршити редовније пастирско надзирања-епископовање и служење у поменутим парохијама. Стога треба показати решеност да се на путу ка јединству уклони и та последња, временско-просторна, баријера. Чувајмо се и нечег још важнијег: у већини њих због удаљености од новограчаничког центра и лишености честих пастирских посета постоји опасност од еклисиолошког изолационизма и неразумевање природе Цркве. Стога треба – Бога ради – приволети и паству на речено сједињење поменутих пет парохија Западноамеричкој епархији, и њихов улазак под канонско окриље и омофор Епископа западноамеричког.

Изолационизам или пуноћа општења

Закључујући овај текст, додали бисмо и још нешто. Искуство је и кроз пословице посведочило да време лечи ране, али и да продубљује расколе. Истинољубиво тврдимо да најскорије проглашење чина присаједињења, као морално храбра одлука, доприноси животу и напретку Цркве Христове. Стога је не треба одлагати „за нека друга времена“. Нико не жели „Пирову победу“ него живу Цркву Божију, јединствену, функционалну, пастирски покривену на простору Западне Америке, а ускоро и на терену целе српске јурисдикције у Америци. Западноамеричка епархија не жели никакав „монопол“ над туђим црквеним животом него пуно управно-канонско јединство. Новограчаничка Митрополија ће, верујемо, смирено да „уступи“ (како би поступила свака здрава епархија на њеном месту) и ради једног светог циља одрекне се администрирања овим парохијама. Уколико до тога не дође, испашће да су досадашња обећања (о једној епархији на западу САД) била само једна демагогија (демос=народ, аго-заводити). Да ли ћемо слушати лоше саветнике или се одазвати добронамерним позивима (апелима) из парохија на Западу Америке који желе конкретне кораке ка коначном спровођењу у дело одлуке Сабора Српске Цркве из 1992. године? Многи с правом сматрају да је ово тренутак када Новограчаничка Митрополија изабира прави критеријум, онај који је довео до јединства 1992. године.

Одлука о овом чину, која ће обрадовати целу Цркву, може се обзнанити (на црквено-народном сабору) у Калифорнији после мајског Сабора у присуству и кроз литургијско саслуживање двојице подручних Епископа (уз гостујуће Архијереје) и подручног им свештенства са Народом.

Нека ова одлука буде наш благослов и наследство којим ће се поносити нараштаји после нас. И један скроман прилог и испуњење дуга према нашим прецима на челу са Архимандритом Севастијаном Дабовићем.

Епископ Западноамерички Максим

МИТРОПОЛИТ ЛАВР СТИГАО У МОСКВУ

У Москву је данас стигао поглавар Руске Заграничне Цркве Митрополит Лавр. У његовој пратњи је и делегација од око 120 људи. Поглавар Руске Заграничне Цркве појавио се пред новинарима у скромној монашкој одећи и на њихова питања је одговарао кратко и љубазно.

Говорећи о предстојећем потписивању историјског Акта о канонском јединству, он је рекао: ''Овај догађај је веома важан, посебно за Руску Цркву која је била раздијељена скоро 90 година''. Одговарајући на питање како је поднио десеточасовни лет, 79-тогодишњи митрополит је одговорио: ''За младића као што сам ја, то није ништа''.

На аеродрому је Митрополита дочекао председник Одељења иностраних дела Московске Патријаршије Митрополит Кирило. ''Ово је историјски догађај који ће, Божијом милошћу, ставити тачку на дугогодишњи раскол, изазван ужасима револуције и грађанског рата'', рекао је између осталог митрополит Кирило.

Митрополит Лавр се на аеродрому сусрео и са архиепископом берлинским Марком, који је сат раније долетио из Минхена, а одатле је кренуо на сусрет са Најсветијим Патријархом Московским и целе Русије Алексејем.Овај њихов сусрет ће бити незваничног карактера и проћи ће без учешћа новинара.

Акт о канонском јединству којим ће се успоставити јединство Руске Цркве потписаће Патријарх Алексеј и Митрополит Лавр 17. маја у Храму Христа Спаситеља у Москви.

Извор: www.pravoslavie.ru и Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничко-тузланске

АРХИЕПИСКОП АМФИЛОХИЈЕ ОСВЕШТАО ТЕМЕЉЕ ЦРКВЕ
У БАРАМА РАДОВИЋА

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије са свештенством положио је 13. маја 2007. године у поподневним часовима, камен темељац и освештао темеље цркве Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског на Рудом пољу у Барама Радовића, близу манастира Мораче.

Овом приликом Високопреосвећени Архиепископ Г. Амфилохије је подсетио да је на месту где ће заблистати крстови нове богомоље био дом попа морачког и кнеза Ивана Радовића, а у непосредној близини будуће цркве налазила се кућа морачког војводе Мине Радовића.

«Ово место вековима је чекало на овај дан. Место које је било знаменито од данас ће бити још знаменитије. Уверен сам да се радују сви наши преци, да се радују кости њихове. Њихова радост већа је утолико што се на овом месту догодило и једно чудо. Наиме, подстицај за изградњу храма на Рудом пољу дошао је из Грузије и Абхазије. Ту је дошао Абхан трагајући за пореклом своје мајке Катарине, чији је предак испоставило се, пореклом од Радовића из Мораче. Овај храм биће задужбина свих потомака војводе Богића Морачанина», рекао је Архиепископ Г. Амфилохије.

Извор: Светигора прес - С.Ж./ С.К.

ПОТПИСАН УГОВОР О ИЗГРАДЊИ МАНАСТИРА У КАЋУ

Данас је у Владичанском двору у Новом Саду потписан уговор о изградњи женског манастира на Сунчаном брегу у Каћу. У име Инвеститора - Епархије бачке, уговор је потписао Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј, а у име Извођача радова - Г.П.П. ГРАД-ИНГ д.о.о. Нови Сад, директор г. Милош Медић.
Радови на изградњи овог манастира, који ће бити посвећен Васкрсењу Христовом, почеће у току идуће недеље, а планирани завршетак прве фазе изградње очекује се за шест месеци.

Овом приликом позивамо све вернике да по својим могућностима и љубави помогну изградњу манастира Васкрсења Христова на Сунчаном брегу у Каћу. Добровољни прилог може се уплатити у свим храмовима Епархије бачке, на благајни Епархијског управног одбора Епархије бачке (у Владичанском двору) у Новом Саду и на жиро-рачун код Војвођанске банке а.д. Нови Сад бр. 355-1089360-75.

Презвитер Владан Симић

Извор: Епархија бачка

ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ У СИРИГУ

На празник Светог Василија Острошког Чудотворца, 12. маја ове године, у Сиригу је свечано прослављена храмовна слава.

Свету Литургију је служио архијерејски намесник новосадски други протојереј Милан Остојић, уз саслужење неколико свештеникa овог намесништва.

Овогодишњи кумови, породице Егељић, Кривокапић, Јефтић и Ђурчић, даровали су сиришком храму неколико вредних богослужбених књига.

Презвитер Жељко Тешић

Извор: Епархија бачка

ОСВЕЋЕЊА НОВООБНОВЉЕНОГ ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА У ГОРЊИМ ТРЕПЧИМА КОД НИКШИЋА

Њихова Преосвештенства Епископи горњо-карловачки Г. Герасим и будимљанско-никшићки Г. Јоаникије 13. маја ове године обавили су чин освећења новообновљеног храма Светог великомученика Георгија у Горњим Трепчима код Никшића и том приликом су служили Свету Архијерејску Литургију.

Освећење цркве Светог великомученика Георгија у Горњим Трепчима обавили су Преосвећене Владике будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и горњо-карловачки Г. Герасим уз више свештенослужитеља, који су Преосвештеним Епископима салуживали у току Свете Архијерејске Литургије. Обраћајући се сабраним верницима Владика Јоаникије је казао да обнова светог храма значи уједно и обнову народа, јер обнављајући храм Божији народ обнавља храм свог духовног бића, храм своје слоге и свете вере, која је најјача тврђава, јер је њен основатељ и чувар Господ Бог.

„Овај свети храм подигоше ваши преци и оставише га вама да га чувате, да се у њега окупљате, крштавате, вјенчавате, Богу се молите и своје најближе испраћате. Били су далековиди ваши преци, као да су знали каква ће времена и искушења бити, настајати и пролазити, али су знали да онај народ, који има храм и овакво завештање, да ће се увијек њему враћати. Господ нас је удостојио да се, ево, опет овдје саберемо, да га Његовом милошћу обновимо и у њему се заједно помолимо. Овај храм је слика оног најсветијег храма Цркве Божије, који је сазидан од заједнице народа Божијег, вјерујућих људи Божијих, које је окупио, сабрао, ујединио, просветио и преобразио Дух Божији Свети и истинити, небеска свјетлост“, рекао је, између осталог, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Обновљење цркве Светог Георгија верном народу овог краја честитао је и Преосвећени Владика горњо-карловачки Г. Герасим. Он је, говорећи о стању у Епархији којом началствује, истакао да је Крајина, тј. горњо-карловачка Епархија, као једна од највећих у Хрватској, а раније и у ондашњој Југославили, претрпела многа страдања, не само у овом последњем периоду, него и раније.

„Двије трећине храмова су порушени у Другом свјетском рату, више од половине народа је протерано, масе су побијене и њима су напунили јаме, као што је Јадовно за који, често знам да кажем да је, данас, највећи подземни град у Лици са 42 хиљаде православних Срба, 73 свештеника и два Епископа.

Али, Господ ни у ком тренутку не оставља нас. Дао нам је снаге да и после свега овога кренемо Христовим путем, јер знамо, сећамо се, како људи погубише и убише Христа, разапеше Га, али Он васкрсе, слава Му, и тако показа нама пут да идемо васкрсењем Његовим. Кад год страдамо, ми и васкрсавамо, као и наш Господ, кога славимо. Велики део народа је и овог последњег рата протеран и морао је да избегне. Порушени су и многи храмови и домови житеља наших православних Срба. Они што су остали у Крајини труде се да одбаце све оно из прошлости што их је водило у погрешном правцу, и да се врате будућности својој, тј. својој Цркви, знајући да без ње нема спасења, а кроз вјекове су управо на тим просторима опстајали“, казао је Преосвећени Владика Герасим и позвао на даље јачање веза православног народа у Епархијама горњо-карловачкој и будимљанско-никшићкој.

Током Свете Архијерејске Литургије обављено је причешће верника и саборно крштење нових чланова Цркве Православне. Храмовна слава цркве Светог новомученика Георгија прослављена је освештањем славског колача, а поводом обновљења храма и у част доласка својих Архијереја, мештани су припремили и трпезу братске љубави.

Извор: Епархија будимаљанско-никшићка

ОБНОВА САБОРНОГ ХРАМА У ШИБЕНИКУ

Пре неколико дана, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Господина Г. Фотија, започела је обнова храма Успења Пресвете Богородице у Шибенику. Већ деценијама на овом храму нису извођени никакви значајнији радови, те је нашој генерацији припала част обнове ове велике и значајне светиње православних Срба у Далмацији.

Храм има велики историјски и културни значај.Налази се у старој градској језгри Један је од четири православна храма у Шибенику, који сведоче о постојању православних Срба у овом граду још од раног средњег века.Поседује богату ризницу икона рађених у византијском стилу од 15 до 19 века, као и богослужбене предмете и рукописе. При храму ће бити основан музеј Епархије далматинске, где ће ове као и друге вредности епархије бити изложене. Прва фаза обнове обухвата радове на крову и унутрашњости самог храма. Део средстава за ове радове обезбедило је Министарство Културе Републике Хрватске, а остатак Епархија далматинска. Извођач радова је «МИНИ ГРАДЊА» , грађевинска фирма из Водица.Друга ће фаза, која обухвата изградњу музеја, бити изведена накнадно због недостатка финасијских средстава.

Сви који желе помоћи у обнови овог храма и музеја, свој прилог могу уплатити на жиро-рачун Епархије далматинске:
Епархијски управни одбор
Православне Епархије Далматинске,
RAIFFAISENBANK Austria d. d. Zagreb
кунски рачун 2484008–1101075828
девизни рачун 2100021556
(SWIFT RZBHHR2X)

Извор: Епархија далматинска

ТРЕЋА ЗЛАТНА МЕДАЉА ЗА ХОР ИЗ КРУПЊА

На недавно завршеном хорском фестивалу Мајске музичке свечаности у Бијељини, одржаном од 10. до 13. маја 2007. године, црквени хор “Света Три Јерарха” из Крупња је трећи пут за редом освојио златну медаљу у категорији камерних хорова.

Као и претходних година хористи су по благослову Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Василија започели дан појањем на Светој Литургији у храму Светог Георгија. За недељу је било предвиђено натпевавање у две категорије хорова - камерних и мешовитих. Веома квалитетан састав хорова у камерној категорији наговештавао је неизвесност такмичења до самога краја. Надметали су се појци из следећих градова: из Новог Сада хор Хашира, из Ниша хор Грација, хор из Тузле, хор из Витеза, Књажевца, Руме, Врбаса и хор из Крупања. Стручним жиријем председавао је чувени српски композитор Светислав Д. Божић, а поред њега чланови жирија били су: Александар С. Вујић, професор из Београда; Честимир Душек, професор из Тузле; и Владимир Опачић, диригент из Сремске Митровице.

За разлику од ранијих фестивала, хор из Крупња се представио са три композиције духовне музике и три композиције световне музике. Свечано проглашење победника одржано је на Слобомир П. Универзитету, где се сваки хор који је учествовао на фестивалу представио са још једном композицијом. По мишљењу стручног жирија црквени хор “Света Три Јерарха” из Крупња освојио је 93,20 поена и заслужено заузео прво место и златну медаљу у својој категорији. Велика одговорност била је присутна код свих певача из хора јер су били у ситуацији да бране освојене две златне медаље на претходна два хорска фестивала.

Освајање још једног одличја је велики подстрек за све нас, а у исто време и обавеза да и даље упорно радимо на нашем усавршавању и да проносимо славу Божију широм православних земаља.

Протођакон Зоран Кокановић, хоровођа

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu