Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
5. јун 2007. године

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ „ СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР И КОСОВСКИ ЗАВЕТ“

Media - centar Сава Центра у Београду, среда 6.јун 2007.год. у 12 часова.

У часу када се чудесним преплитањем политичке и мистичке судбине Косова и Метохије као заветне земље Српскога народа на најжалоснији начин актуализују Његошеве речи о Косову као о «грдном судилишту» насред кога је «Содом запушио», када се о будућности нашег небоземног косовско-метохијског завичаја земаљски пристрасно пресуђује у свету постхришћанске цивилизације, за коју су жива крв косовских витезова и лепота из ње изниклих косовских божура, који и данас цветају на косовском попришту, постале ствар мртвих митологија, «Светигора» и «Вечерње новости» износе пред нас нову ризницу црквено-народног предања које је и данас, свом својом снагом, животвори биће и историјску судбину Српскога народа. После књиге «Свети Сава – принц и просветитељ», «Светигора» и «Вечерње новости» даривају нас другом по реду монографијом из заједничке едиције «Светитељи» под насловом «Свети кнез Лазар и косовски завет». Ова садржајна и богато илустрована антологија или цветник српске косовске мисли и косовског збора и твора, у дванаест поглавља, на 160 страна, којим је средствима модерног дизајна васкрснула у свој својој смерној раскоши лепота древне хришћанске књиге, додатно обогаћена мултимедијалном ЦД-разгледницом Косова и Метохије, приближава нам на нов начин непролазно светолазаревско завештање, проводећи нас кроз «Време кнеза Лазара», причу о «Светородној лози Лазаревића», «Слова савременика о Кнезу», «Повеље кнеза Лазара», избор из црквених молитава светоме Косовском Кнезу, народне песме Косовског циклуса, српску уметничку поезију о Косову и «Одјеке Косовског боја у европским књижевностима» и упознајући нас са богословским прозрењима видовданске тајне и именима места у свету у којима се уздижу храмови посвећени Косовском Кнезу.

Учествују: Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, г. Слободан Самарџић, Министар за Косово и Метохију; гђа. Митра Рељић професор приштинског универзитета факултета за Руски језик у Косовској Митровици; г. Манојло Вукотић, директор и главни уредник Вечерњих Новости; гђа. Соња Јауковић, глумица Народног позоришта у Београду.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

ВЕСТИ ИЗ АЛЕКСАНДРИЈСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

Његова Светост папа и патријарх александријски и целе Африке Г. Теодор 2. јуна 2007. године примио је у Патријаршијском двору проф. Димитрија Константиоса, директора Византијског музеја у Атини, који је дошао како би помогао Патријарху у изради пројекта обнове Патријаршијског двора, јер су испод здања пронађене многе катакомбе и подземни канали за кишницу из Птоломеидског египатског раздобља. Те подземне просторије ће вероватно бити претворене у Патријаршијску ризницу и музеј.

Његова Светост папа и патријарх александријски и целе Африке Г. Теодор на Светој Литургији је 3. јуна 2007. године, у храму Светог Саве Освећеног у Александрији рукопризвео је десеторицу чтечева, студената Алексадријске патријаршијске школе Атанасија Великог, који ће се опет, после 470 година од како је та пракса укинута, бавити мисионарењем у Африци. па чак и подучавањем верника пољопривреди, информационим технологијама, првој помоћи и богословљу. Свјатјеши Патријарх је, том приликом, рекао: “Позвани сте да у свим крајевима Африке сведочите Христово Јеванђеље, као што су то чинили апостоли и светитељи... Увек се сећајте једног заједничког задатка – да проповедамо свим народима...”

Извор: Званични сајт Александријске патријаршије

РИЗНИЦЕ БУДУЋИХ ГЕНЕРАЦИЈА

У Прибојској Бањи отворена ризница, а у Мажићима освештан манастир

Део блага, које је народ сабирао вековима, враћен у завичај

У манастиру Светог Николе у Прибојској Бањи, уз присуство више архијереја Српске Православне Цркве, отворена је ризница која је три века била под земљом, а у прибојском селу Мажићи освештан манастир Ораховица, који је чамио у рушевинама 264 године.

Из музеја Српске Православне Цркве у Београду у завичај је враћено 40 црквених предмета – рипида, дарохранилица, путира, крстова и кадионица, откривених 1974. године на метар и по испод пода манастирске цркве.

Преосвећени Владика жички Г. Хризостом је, након освећења ризнице, подсетио да је још увек више манастира под земљом, а да су драгоцености које су наши преци чували – ризница будућих генерација. Отварање ризнице је председник општине Прибој Миленко Милићевић оценио као најзначајнији културни догађај у неколико последњих деценија.

- Отаџбина Немањића, Полимље, у средњем веку била је окићена стотинама цркава и манастира у којима је невидљива, непроцењива и непропадљива ризница српског народа. У манастиру Светог Николе само је делић видљиве лепоте који је српски народ вековима сабирао. Ризничко благо враћа се тамо где припада, овој дивној светињи – истакла је др Гордана Матковић, директор републичког Завода за заштиту споменика културе, подсећајући да служба заштите културног наслеђа Србије дугује неизмерну захвалност Епископу милешевском Г. Филарету за неизмеран труд у обнављању светиња и враћању блага у манастирске ризнице.

Марија Шакота, историчар уметности, која је ризницу открила, каже да је благо у тешким тренуцима под турском влашћу закопао Епископ темишварски Г. Јосиф 1693. године. У целом православном свету није пронађена ризница, а да је тако дуго скривена.
- Богослужбени и употребни предмети с краја 15. до краја 17. века, ручне израде и поклони из Венеције, Русије, Трансилваније, Немачке, Мађарске сведоче да је у то време у Бањи био високоцивилизацијски живот, да је Бања играла значајну улогу, а у једном периоду била центар живота у обновљеној Пећкој Патријаршији – истакла је Мирјана Шакота. – Остварио се мој сан, испунила жеља, да је благо, у трећем покушају, враћено својој светињи, да потомци сазнају шта су њихови преци знали, умели и поседовали.

По пројекту архитекте Благоте Пешића, уз подршку Министарства културе и вера Србије, као и донатора, после 264 године од турске паљевине и пустошења, по трећи пут је обновљен манастир Ораховица, у селу Мажићи, подигнут у славу Светог Георгија.

- Манстир Ораховица подигнут је у 12. веку на старом култном месту, где су трагови сахрањивања 19 векова пре Христа. О значају и богатству манастира Светог Георгија у Дабру, који је био духовни и економски центар овог краја, сведочи то што је његов игуман учествовао у избору игумана Студенице. Краљ Милутин је обновио конак и трпезарију, а приликом ископавања нађени су хируршки инструманти из 1520 године, који су још једино откривени у Нирнбергу, као и други трагови манастирске болнице, коју ћемо обновити – истакао је Саво Дерикоњић.

Орден Светог Саве Епископ милешевски Г. Филарет уручио је Саву Дерикоњићу, Пуниши Дрчелићу, Душку Пријовићу и Драгославу Радовићи, позивајући дародавце да манастиру поклоне монтађну кућу за боравак двојице монаха.

Извор: Вечерње новости 4. јун 2007. године (Д. Гагарчић)

ОДРЖАН ЈАЊСКИ САБОР У МАНАСТИРУ ГЛОГОВАЦ КОД ШИПОВА

У духовном центру епархије бихаћко-петровачке, манастиру Глоговацу који се налази у селу Бабићи, код Шипова одржан је у недељу свих светих 03.јуна традиционални ЈАЊСКИ САБОР.

Свету Архијерејску Литургију у присуству више од 3.000 верника служили су Епископи осечкопољски и барањски Г. Лукијан, шумадијски Г. Јован и домаћин Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом.

Поздрављајући присутне епископе, свештенство, верни народ Епископ Г. Хризостом рекао да је и ове године манастир Глоговац место молитвеног окупљања и заједништва у Господу Исусу Христу. Затим је Епископ шумадијски Г. Јован одржао проповед где је поручио да су манастири и цркве посебна места на која се долази из свакидашњег живота како би се учествовало на Светој Литургији. Позвао је присутне да практикују литургијски живот као би оснажили и ојачали своју веру.

По завршетку Литургије обављено је ломљење славског колаца и благослов славског жита. Кум овогодишње славе био је Радослав Топић с својом породицом.

Под великим шатором испред цркве одржана је трпеза љубави где се присутнима обратио Епископ осечкопољски и барањски Г. Лукијан изражавајући своју радост што је и ове године присуствовао овом великом Сабору.

У културно- уметничком програму у манастиркој порти учествовала је певачка омладинска група Свети Димитрије из Невесиња који су одушевили све присутне.

После свечарског ручка епископи су упутили у село Медна где су се поклонили моштима новопројављених мученика медљанских.

Извор: Епархија осечко-пољска

ПРОСЛАВА ГРАДСКЕ СЛАВЕ У НИШУ – СВЕТИ ЦАР КОНСТНАТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА

У храму Светог цара Констанина и царице Јелене у Нишу, на дан прослављања градске славе, служена је Света Литургија, а после Литургије је преломљен славски колач. Истог дана, у вечерњим сатима свечано је отворен Међународни научни скуп НИШ И ВИЗАНТИЈА 6, на коме су домаћи и страни византолози говорили о историји, уметности и богословљу доминантном у византијском периоду. На научном скупу су учествовали професори историје и историје уметности из Сједињених Америчких Држава, Аустралије, Грчке, Бугарске, БЈР Македоније, Републике Српске, Италије, Пољске и Србије. Научни скуп који се већ традиционално одржава у Нишу у организацији Општине Ниш и Епархије нишке Српске Православне Цркве, а трудом г. Мише Ракоције и његових сарадника, већ је познат у свету као научни скуп који окупља најеминентније истраживаче и као скуп на коме се исказују нове идеје и хипотезе у вези са уметношћу и историјом Ромејског и Византијског Царства.

У оквиру градске славе, одржано је Палилулско вече.

ПРОСЛАВА ПРАЗНИКА СВЕТИХ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ У ЕПАРХИЈИ ВРАЊСКОЈ

У ограђеној порти, у којој још увек има остатака порушених надгробних споменика, смештена је једнобродна црква са споља петостраном апсидом, двема зиданим оставама уз продужне зидове, у нивоу равни западне фасаде, и са тремом на улазу. Споља и изнутра малтерисана, бетонираног пода, са дрвеном таваницом која наткрива наос без иконостаса. У њој се служи једино на дан храмовне славе.

Црква Светог цара Константина и царице Јелене у Великом Трновцу постојала је све до српско-турских ратова 1877-1878. године. После Берлинског конгреса и повлачења српске војске црква је убрзо претворена у развалине. Обновљена је 1990. године. Ова светиња у доба Немањића била је метох манастира Хиландара.

На дан Светих цара Константина и царице Јелене, 03. јуна 2007. године, Епископ врањски Г. Пахомије са свештенством епархије врањске служио је Свету Литургију у Великом Трновцу. Светој Литургији присуствовали су представници Војске Србије и полиције из Врања, као и велики број верника. По завршетку Свете Литургије обављена је литија и резање славког колача уз пригодну проповед Епископа врањског Г. Пахомија и славље је завршено трпезом љубави.

Прослава празника Светих цара Константина и царице Јелене у селу Велики Трновац, општина Бујановац, и ове године, као и ранијих година, није прослављена у пуноћи радости, због скрнављења ове светиње од стране албанских екстремиста (у очи празника проваљена су врата, полупани прозори и скромни инвентар разбацан).

Извор: Епархија врањска

ЕПИСКОП БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКИ Г. ЈОАНИКИЈЕ У ПОСЕТИ СВЕТИЊАМА РУСИЈЕ

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије предводи ходочасничку групу од 45 свештеника и верника из Епархије будимљанско-никшићке који су у посети светињама Руске Православне Цркве. Преосвећени Владика Г. Јоаникије служио је јуче 4. јуна 2007. године Свету Архијерејску Литургију у манастиру Оптинска пустиња, а дан раније Преосвећени Владика Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у Дивјејевском манастиру.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

КОНЗЕРВАЦИЈА ХРАМА СВЕТЕ ПЕТКЕ У КОЛАРИЋУ

Храм Свете Петке Параскеве у Коларићу саграђен је далеке 1804 године. Почетком Другог светског рата, у овом храму је на незапамћено монструозан начин запаљено 99 православних верника из Коларића и околине. По завршетку рата, храм није обнављан а 1969 године проглашен је културним спомеником односно заштићеним културним добром. Почетком 2007. године покренута је конзервација ове светиње са циљем да се спречи њено урушавање и да као сведок историје народу овог краја буде ''учитељица живота''.

Извор: Епархија горњокарловачка

Интервју Његовог Преосвештенства Епископа далматинског г. Фотија
београдским Вечерњим новостима (02.06.2007. год.)

СТУБ ПРАВОСЛАВЉА

Манастир Крка од свог оснивања (1345.) до данас живи животом православних Срба северне Далмације - када су они страдали, страдао је и он с њима, када су они духовно васкрсавали и манастир се обнављао.
По живом народном предању, манастир је подигла Јелена Шубић, ћерка краља Стефана Дечанског и рођена сестра цара Душана, баш на месту где је апостол Павле својим ученицима проповедао хришћанство. До данас, он је остао "град који на гори стоји - светлост овога света". Овако разговор за "Новости" о манастиру Крки, духовном и културном центру Епархије далматинске, почиње Епископ далматински Г. Фотије (Сладојевић), који је последњих осам година мисионар православе вере у овим крајевима.

Како данас живе Срби на тим просторима, колико их има, где су ситуирани?

- Реално се доста тешко живи. Оно што смо ми успели, јесте да имамо већи број свештеника него раније. Према подацима којима располажемо, на подручју Далматинске епархије, где смо ми, тренутно живи око 25.000 Срба, највише у Сплиту, Задру и Книну. Раније су Срби на овим просторима били бројнији, премашивали су цифру од 100.000. Један од највећих проблема је чисто економски, до посла се тешко долази, па многи и не помишљају да се врате. Младог света има јако мало, углавном је старија категорија становништва.

Када почиње обнова духовног живота у Далмацији?

- Ја сам у Далмацију дошао 1999. године и одмах смо почели да радимо: од свега неколико свештеника, данас их имамо 20. У оквиру наше епархије постоје три "жива" манастира: Крка, Крупа (1317.) и Драговић (1395.), који су стуб православља и чувари вере и културе далматинских Срба. Од 2001. године поново је почела да ради и наша богословија "Света Три Јерарха", која потиче из 1615. године. До сада је ишколовала 700 свештеника и 14 епископа, а данас ову школу похађа 50 ученика, који ту живе, изучавају и негују духовност и православље.

Далматинска епархија има богату православну ризницу?

- Богату ризницу манастира Крке показује и манастирска ризница са око 2.000 експоната и предмета, које сачињавају древне православне иконе, рукописне богослужбене књиге из 15. и 16. века, богослужбени предмети и свештеничке одежде, међу којима је најпознатији епитрахиљ Светог Саве. Овом светитељу посвећена је и капела у крипти манастира. Више од 1.200 експоната из ризнице налази се данас у Музеју СПЦ у Београду и настојаћемо, кад се створе услови за њихово чување, да их вратимо у Крку, јер тамо и припадају.

Шта бисте поручили Србима који су једном отишли из ових крајева?

- Самим тим што живимо на овим просторима, ми постојимо ту као црква, као народ. Људи треба да се врате, јер могу ту да живе. Не може се тек тако отписати и анулирати нешто што је вековима стварано. Дубоки су корени Срба у Далмацији и уз мало добре волје надлежних министарстава у Београду (мислим на Министарство за дијаспору, пре свега), млади људи би овде имали перспективу. Ми се молимо Богу да све буде добро и да Срби још много векова овде живе...

МОНОГРАФИЈА

- Монографија манастира смо урадили да покажемо историју манастира Крке и његов значај, а кроз ту историју преплиће се и историја Срба у Далмацији. Одштампано је 150 примерака, које сам, на недавно одржаном Сабору у Београду, поделио свим владикама СПЦ, а главну промоцију уприличићемо на јесен.

НЕМАМО НЕПРИЈАТЕЉА

Колико је Епархија заштићена, с обзиром на недавне инциденте?

- Имамо понекад провокација, напада, провокативних писама, постоји наравно, извесна тензија, али и поред тога, ми живимо доле. Желимо да живимо у љубави и пријатељству са свима, без обзира на то како нас други гледају. Желимо да будемо оно што јесмо - православни хришћани, да својим животом живимо и показујемо шта је наша етика. Нико нам није непријатељ, то може да буде само грех. Ми, људи цркве говоримо да човек треба да буде слуга Божји и да самим тим служи добру на овом свету.

Данијела Кљајић,
Вечерње новости, 02.06.2007. године

ХУМАНИТАРНА ПОМОЋ СТИГЛА НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ

Конвој од три шлепера хуманитарне помоћи, коју су сакупили чланови Светосавске омладинске заједнице Српске православне цркве Епархије зворничко-тузланске и СНП-Избор је наш из Бања Луке, у петак, 1. јуна, успешно је допутовао на на Косово и Метохију.

По преласку административне границе, конвој се упутио ка Грачаници, гдје су у оближњем мотелу, представници НВО Мајка девет Југовића обезбедили ноћење за госте из Републике Српске. Сутрадан су у Голом Брду, где се налази магацин за прикупљену помоћ, шлепери истоварени, а госте је отац Богомир Стевић из Звечана повео у обилазак цркава и манастира у оближњим местима, гдје је гарантована сигурност од стране УНМИК-а.
Током свога боравка на Косову, чланови СОЗ-а су посетили манастире Зочишта, Дечане и Пећку патријаршију, а били су примљени и од стране Преосвећеног Владике рашко-призренског Г. Артемија, након чега су кренули назад за Републику Српску. У току овог боравка на Косову и Метохији било је предвиђено једно књижевно вече на којем би учествовао дио чланова књижевног клуба Светосавске омладинске заједнице из Брчког. Како су на граници са Косметом, који је још увјек саставни дио Србије, потребни пасоши, тако је ово књижевно дружење отказано у знак протеста, јер се на Космет не може ући са личном картом.

Подсећамо, организатори прикупљања хуманитарне помоћи били су: Светосавске омладинске заједнице из Брчког, Бијељине, Зворника, Петрова, Угљевика и Дервенте, Братство и сестринство Пресвете Богородице из Бијељине, Српске православне парохије Мајевац, Дуго Поље, Пелагичево, Подновље и Модрича, СНП-Избор је наш из Бања Луке.

Извор: Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничко-тузланске

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu