Информативна служба
Српске Православне Цркве
6. јун 2007. године

ОДРЖАН АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР УКРАЈИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, ПОСВЕЋЕН 15-ТОГОДИШЊИЦИ ХАРКОВСКОГ САБОРА

У Свето-Успенској Кијево-Печерској Лаври одржан је Архијерејски Сабор Украјинске Православне Цркве, посвећен 15-тогодишњици Харковског сабора и службе поглавара Украјинске Цркве Митрополита кијевског и целе Украјине Г. Владимира. Поглавар Украјинске Православне Цркве говорио је о резултатима, дан раније одржаног, заседања Синода Украјинске Православне Цркве, осврнувши се укратко и на историјски значај Харковског архијерејског сабора за организацију црквеног живота у постсовјетском развоју Украјине.

Митрополит Владимир се захвалио свима који су током ових 15 година штитили канонско Православље и позвао је све да се благодаћу Светога Духа исто тако труде за добро Цркве Христове.

Честитке упућене на адресу Украјинске Православне Цркве стигле су из свих украјинских епархија, као и од стране делегација осталих помесних Православних Цркава, међу којима је била и делегација Српске Православне Цркве предвођена Његовим Преосвештенством Владиком зворничко- тузланским Г. Василијем.

Све присутне је обједињавала заједничка духовна убеђеност у томе да ће морална снага, заложена у Јеванђељу, и даље бити усмерена на јачање канонског Православља.

У обележавању петнаестогодишњице Харковског сабора прошлог викенда, на коме је на древну Кијевску катедру изабран Његово Блаженство Митрополит Владимир (Сабодан), уместо Филарета (Денисенка), који је био зачетник великог раскола, учествовали су и представници свих Православних Помесних Цркава, са изузетком Константинопољске Патријаршије.

Српску Православну Цркву на тродневним свечаностима одржаним у главном граду Украјине - Кијеву, као што смо већ рекли, представљао је Преосвећени Епископ зворничко-тузлански Г. Василије, који је и велики лични пријатељ Предстојатеља Украјинске Православне Цркве. Владика Василије је у име Његове Светости Патријарха Павла, и у своје лично име, изразио велику подршку Митрополиту Владимиру, клиру и свим верним чадима канонске Украјинске Православне Цркве у њиховој праведној борби за очување Православља. Украјинској Цркви Преосвећени Владика је пожелео мир и јединство, и то не само са расколничким групацијама које су се недавно одвојиле од једине канонске Цркве у Украјини, него и повратак Мајци Цркви оних који су под притиском Ватикана истргнути из њеног крила.

У склопу свечаности, одржане су и научни скупови «Служење Логосу» и «Значај Харковског сабора», затим је отворена и изложба «Од равноапостолног кнеза Владимира, до Његовог Блаженства, Митрополита Владимира», као и свечана Академија. Освећени су и темељи привременог Саборног храма Васкрсења Христовог.

Саборни храм древних кијевских Митрополита је Софија Кијевска, која тренутно има статус музеја и под контролом је државе. Освећењу темеља новог храма присуствовали су, после дужег времена заједно, председник и премијер земље - Виктор Јушченко и Виктор Јанукович.

У недељу 3. јуна, на дан светих Константина и Јелене, служена је Света Литургија испред Успенског саборног храма Кијево-Печерске Лавре, којом је показано јединство Украјинске са свим Православним Поемсним Црквом, каноничност и уважење које према Украјинској гаје сестринске Цркве. Насупрот Православној Цркви, у Украјини постоје многе псевдо-религиозне групације које у својим називима имају појам «православна», али које нису у општењу са Једном, Светом и Апостолском Парвославном Црквом. Средства јавног информисања углавном пренебрегавају ту чињеницу и стално истичу расколничку групацију под називом «Кијевски патријархат»,  као једину «Украјинску Цркву», за разлику од «московских попова».

И поред тога, Украјинска Православна Црква је најбројнија у Украјини, и има више од 11.500 парохија и 150 манастира. Од око 45-48 милиона становника Украјине, паству Украјинске Православне Цркве чини око 35 милиона верних.

Извор: Инфо служба Епархије зворничко-тузланске и www.mospat.ru

ПРВО МОНАШЕЊЕ СРПСКОГ МОНАХА У СКАНДИНАВИЈИ

На празник Светог Патрикија, 1. јуна 2007. године, у цркви Светог Кирила и Методија у Малмеу, десила се ретка духовна радост за ове просторе. Гост Српске Православне парохије у Малмеу, по благослову Епископа британско - скандинавског Г. Доситеја, Епископ моравички Г. Антоније - викар Српског Патријарха, са оцем Доротејем, игуманом бредарским, служио је вечерње Богослужење и том приликом замонашио у чин мале схиме чтеца Ратка Самарџића, свршеног дипломца московске Духовне академије, давши му име Нектарије по Светом Нектарију Егинском. Овом несвакидашњем догађају у Епархији британско-скандинавској присуствовали су надлежни Епископ Г. Доситеј, г-ђа Мирјана Живковић, шеф конзулата Србије у Малмеу; протојереј-ставрофор Драган Предић из Хелсингборга; са својим парохијанима и ђакон Немања Мијајиловић из Гетеборга.

У својој беседи Преосвећени Епископ Г. Доситеј је поздравио верни народ и новог монаха Нектарија, посебно наглашавајући величину и озбиљност монашког позива на који се одлучио. “Нека Господ и Свети Нектарије Егински чувају нашег оца Нектарија да би истрајао у своме подвигу” - казао је Епископ Г. Доситеј у својој беседи.

После монашења старешина цркве Светог Кирила и Методија у Малмеу, свештеник Милан Гардовић са својим црквеним одбором припремио је у црквеној сали трпезу љубави.

Прота Драган Предић

ВИСОКИ КОМЕСАР ЗА ЉУДСКА ПРАВА САВЕТА ЕВРОПЕ ПОСЕТИО МИТРОПОЛИТА ДАБРОБОСАНСКОГ Г. НИКОЛАЈА

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај примио је 4. јуна, у својој сарајевској резиденцији, г. Томаса Хамамберга, Високог комесара за људска права Савета Европе; који борави у званичној посети Босни и Херцеговини. Уз г. Хамамберга Сарајевску митрополију су посетили и г. Тим Картрајт, специјални представник генералног секретара Савета Европе у Босни и Херцеговини; са помоћницима комесара. Сусрету су присуствовали и сарајевски пароси: Вања Јовановић и Борислав Ливопољац.

Уз речи добродошлице и поздрава, Високопреосвећени Митрополит је високој делегацији Савета Европе описао стање у Сарајеву, које се по великом броју богомоља хришћанских Цркава и верских заједница, и предратним вишенационалним становништвом, с правом називало „европским Јерусалимом“. Међутим, после последњег рата, када је град напустио велики број православних хришћана, овај назив је доведен у питање. Митрополит Г. Николај је посебно нагласио проблем враћања зграде Сарајевске богословије у власништво Српској Православној Цркви, рекавши да се ни после дугогодишњих преговора и трагања за одговарајућим решењем, још увек не назире окончање спора.

Говорећи о процесу помирења у Босни и Херцеговини, после грађанског рата, Митрополит Г. Николај је истакао и да велику препреку представља једнострано гледање на злочине и злочинце из рата у Босни и Херцеговини. Наиме, није добро да се данас цели један народ анатемише и проглашава злочиначким, иако се зна ко је злочинац и ко је починио грех и да је на свим странама у ратном сукобу било и злочина и злочинаца.

Митрополит Г. Николај је рекао да су сва људска права уствари садржана у хришћанској вери и да наша вера, по Христовом Јеванђељу, сама по себи носи и љубав према другоме и не угрожава ничија права. Посебно је нагласио да православна вера у овој земљи, односно Српска Православна Црква, нема везе са политиком и политичким питањима, нити се у то меша, него проповеда Христово Јеванђеље љубави.

Свештеник Вања Јовановић је, по Митрополитовом благослову, делегацију упознао са различитим сегментима живота наше Цркве, првенствено у Сарајеву, наводећи различите примере кршења и непостојања или игнорисања основних људских права. Између осталог, навео је недостатак сарадње са локалним властима, са освртом на случај забране уласка православним свештеницима у капеле на два православна гробља у Сарајеву. Свештеник Вања Јовановић је похвалио полицију за добру сарадњу, али и осудио несарадњу осталих органа власти, који не решавају нагомилане проблеме који се тичу Цркве. На крају је наглашено да су декларације о људским правима и слободи вере садржане у домаћем законодавству, али се исте не спроводе; за шта је наведен пример медија који често злоупотребљавају јавну реч и стварају међуверску и међунационалну нетрпељивост.

Извор: Митрополија дабробосанска

ЕПИСКОПИ ОСЕЧКО-ПОЉСКИ И БАРАЊСКИ Г. ЛУКИЈАН И ШУМАДИЈСКИ Г. ЈОВАН У ПОСЕТИ МАНАСТИРИМА РМАЊ И КЛИСИНА

Преосвећен Епископ осечкопољски и барањски Г. Лукијан и Преосвећни епископ шумадијски Г. Јован посетили су, заједно са својим домаћином Његовим Преосвештенством Епископом бихаћко-петровачким Г. Хризостомом и г. Јовом Турањанином, директором Републичког секретаријата за вјере Републике Српске; манастир Рмањ у Мартин Броду, 04. јуна 2007. године.

После дочека у манастирском храму Светог оца Николаја, где је Преосвећени Епископ Г. Хризостом испричао историјат манастира Рмња, гости су обишли новоизграђени конак који је освећен 15. октобра 2006. године, где су се и задржали на послужењу које је организовао игуман манастира, а потом су разгледали природне лепоте Мартин Брода.

У послеподневним часовима посетили су манастир Свете великомученице Марине – Клисину, у селу Ништавци, код Приједора, где су били срдачно дочекани од игумана Василија и братије ове свете обитељи. После кратког задржавања у манастиру Клисини Преосвећени архијереји заблагодарили су својим домаћинима на челу са Преосвећеним Владиком Г. Хризостомом и кренули пут својих Епархија чиме је завршена њихова посета светињама Епархије бихаћко-петровачке.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

У ПОДГОРИЦИ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР И КОСОВСКИ ЗАВЕТ

Јуче, 5. јуна 2007. године, у прес-центру у Подгорици представљена је монографија «Свети кнез Лазар и Косовки завет», коју ће од сутра до 20. јуна грађани Црне Горе моћи да купе на свим киосцима, а уз књигу се бесплатно добија мултимедијални ЦД «Косово и Метохија-лице Европе». О књизи су говорили протојереј мр Велибор Џомић, песникиња Милица Краљ и професор Весна Тодоровић.

«Ова књига није ништа друго него проповед Цркве Божије о великим Божјим људима међу којима је Свети великомученик косовски кнез Лазар, чије је порекло дубински и суштински везано за ове наше црногорске просторе. Према бројним историјским изворима његови преци су из Грбља а њихово презиме је било Грбљановић», рекао је протојереј мр Велибор Џомић, поздрављајући представнике медија у име Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија.

«Свети кнез Лазар је дубоко уткан у биће и живот православног народа у Црној Гори од 1389. године до дана данашњег. Ова књига управо потврђује ту нераскиву везу између њега и његовог мученичког завета, тачније послушања речи Господњих да нема веће љубави од оне да онај који љуби ближњег свог положи живот и душу своју за своје ближње. Свети кнез Лазар је био један од таквих и у овом времену самољубља, егоизма, у времену самоопчињености, опште људске палости и духовне обамрлости која карактерише читаву савремену цивилизацију. Данас када је човек данас постао инертан за другог, када је постао безосећајан за жртву према другом, инертан према себи и према другоме, управо подсјећање на завет и жртву Светог кнеза великомученика косовског Лазара враћа нас у ред правих Христових људи», рекао је протојереј Велибор Џомић.

На прес конференцији јавности су се обратиле и песникиња Милица Краљ и професор српског језика Весна Тодоровић а најављено је да ће од сутра до 20. јуна књига «Свети кнез Лазар и косовски завјет» која је штампана у 100.000 примерака моћи да се купи на свим киосцима у Црној Гори по цени од 3.99 евра.

Извор: Митрополија црногорско-приморска (С.Ж./ С.К.)

ЗДАЊЕ СИДНЕЈСКЕ ЦРКВЕ СВЕТОГ СТЕФАНА У НОВОЈ ФАЗИ - СИМБОЛ СРПСКЕ НЕИМАРСКЕ ВЕШТИНЕ

Потпуно реновирање храма Светог архиђакона Стефана у сиднејском Рути Хилу, које траје већ неко време, стигло је у нову фазу. Саборском вечери прошле суботе у великој сали Парохијског центра, означен је почетак акције за изградњу црквеног иконстаса.

Следећи основну идеју-водиљу, са којом су започели и воде радове на храму, у Рути Хилу имају намеру да и иконстас буде по узору на рани средњевековни стил у коме су грађене српске цркве и манастири.

“Иконостас ће бити од камена, сличан оном у манастиру Жичи. Биће висине 2,20 метара, са престоним иконама у једном реду. Како истичемо од почетка, и ту смо добили инспирацију од наше средњевековне архитектуре. Јер, све време желимо да и овде у Аустралији имамо цркву која ће да представља наш стил и нашу уметност”, каже протојереј Србољуб Милетић.

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu


Copyright © 1999-2007 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
info@spc.yu