Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
20. јун 2007. године

ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ: АНАЛИЗА АКТУЕЛНЕ СИТУАЦИЈЕ НА КОСМЕТУ

КОСОВО И МЕТОХИЈА
У СВЕТЛУ ДОМАЋЕГ И МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА

Годинама говоримо и на оваквим Прес-конференцијама, али и свуда по свету, о угњетености и страдању српског народа на Косову и Метохији, о рушењу и уништавању наших светиња – цркава и манастира и остале наше културне баштине од стране шиптарских злочинаца, о неправди коју нам међународна заједница чини подржавајући шиптарске терористе и настојећи да Косово и Метохију одузму од Србије и српског народа. Говорили смо много пута о значају Косова и Метохије за нас, наглашавали да је то српски Јерусалим, да је Косово и Метохија колевка српске духовности, српске културе и српске државности и тд. Доста смо о томе говорили, упознавали домаћу и светску јавност о тим очигледним чињеницама, али неке нарочите користи од тога, нажалост, није било.

Зато ћемо данас говорити другим језиком, износити друге чињенице, изложити научне коментаре како појединих међународно признатих и још увек важећих правних норми и принципа, заснованих на разним Повељама, Резолуцијама и Одлукама, тако и критички се осврнути на гажење и омаловажавање свих тих демократских достигнућа на којима данас свет почива, од стране појединих светских моћника и појединих држава, којима је искључиво стало до неких својих себичних интереса.

Цео свет – УН и СБ убише се тражећи решење за проблем Косова. Па и наше власти и политичари о томе непрекидно говоре. Уствари, према важећим међународним принципима, не постоји никакав проблем Косова, него постоји проблем шиптарске националне мањине у држави Србији. О том проблему нити ко говори, нити га решава. Извршена је замена теза, на коју смо ми пристали.
Појмови: „будући статус“ и „коначно решење Косова“ су тендециозно стављени у центар пажње светске јавности, те је, нажалост, коришћење те терминологије довело до прихватања наметнуте замене теза, чак и међу дипломатама и новинарима. Наиме, Србија јесте равноправна суверена држава чланица УН, са међународно признатим и неоспореним територијалним интегритетом. Статус Косова и Метохије јесте у свим важећим домаћим и међународним правним актима дефинисан као „суштинска аутономија са значајном самоуправом унутар Србије“. Резолуција 1244 СБ УН, као и све претходне Резолуције, тај статус признаје. Подсећамо на то да Србија има суверенитет и територијални интегритет, и да постоји дефинисан статус КиМ далеко пре и без резолуције 1244. Та Резолуција не дарује Србији суверенитет на Косову и Метохији, него га само признаје, као нешто опште прихваћено.

Термин „коначно решење“ који се непрекидно појављује у медијима и у свим разговорима вођеним о КиМ, преузет је из текста „Рамбујеовских Споразума“, на које се позива главни део текста Резолуције 1244. Међутим, ти „Споразуми“, на које се Резолуција бесправно позива, никада нису ступили на снагу, јер се уствари ради о тексту који стоји испод наслова: „Привремени споразум за мир и самоуправу на Косову“, који није био ништа друго до НАТО ултиматум Србији и који због тога никад није потписан од стране СРЈ нити Србије. Постоји веома занимљива анализа професора П. Харитоса која детаљно говори о тој, како он каже, научној превари. Ти исти „Рамбујеовски Споразуми“ на које се позива Резолуција 1244 служе и као основ за организацију и деловање привремене Администрације (УНМИК) успостављене Резолуцијом 1244, а која се, нажалост, имплементује селективно на штету српске стране. Наша држава би морала инсистирати да имплементација резолуције 1244 буде детаљно изанализирана пред Саветом Безбедности пре било какве одлуке о Косову и Метохији, као што је то недавно рекао и руски Амбасадор при УН г-н Виталије Чуркин.
Није довољно само понављати негативне фразе типа: „не пристајемо на независност Косова и Метохије“ и „никада нећемо прихватити независно Косово и Метохију“, већ треба јасно и неоспориво дефинисати у афирмативном смислу „оно што једино прихватамо“ и „да се држимо постојећег међународно дефинисаног статуса Косова и Метохије“. Снага афирмативних порука је много већа и убедљивија од оних негативних (одречних), јер је битније рећи шта хоћемо него ли шта нећемо. У том смислу настојање на међународном праву и на Повељи УН представља неопходан основ за преговоре, узимајући при том у обзир и обичајно право, које не може да награђује тероризам са независношћу, или да „кажњава“ једну нацију због политике њених ауторитарних лидера. Изгубљен „рат“, како се назива НАТО агресија, може довести једино до окупације територије, али не и до њеног отуђивања.

У свим досадашњим контактима и разговорима са међународном заједницом, Србија је, пре свега, заузимала дефанзиван став. Међутим, и држава Србија, као и српски народ у целини, имају своја права, међу којима је и то да Србија пред СБ изнесе свој захтев за заштиту сопствених права на „де факто“ сувереност, и територијани интегритет, на заштиту људских права и на своју имовину на Косову и Метохији, па чак и права на то да СБ размотри легитимитет и имплементацију саме Резолуције 1244, имајући у виду промењене околности у односу на тренутак њеног доношења. Између осталог, у међувремену Србија је постала равноправна суверена чланица УН, Слободана Милошевића више нема, Србија има демократски Устав. Привремена администрација на Косову и Метохији у садашњем облику је постала правно и морално неодржива над делом једне суверене и мирољубиве државе, која никога не угрожава. Шта више, привремена администрација (УНМИК) је затајила у испуњењу стандарда на које је сама себе обавезала, што додатно доводи у питање легитимитет њеног даљег присуства на Косову и Метохији. Чак и организације као што су „Амнести интернешенел“ и „Хјуман рајтс воч“ у својим многобројним извештајима и препорукама испољавају забринутост због тоталног фијаска УН на терену и недостатка правних средстава за одбрану људских права, као последица имунитета и апсолутне власти коју ужива Специјални Представник Генералног Секретара УН, који самовољно одређује комисију која додељује и укида лиценцу за експоатацију природних богатстава (види: УНМИК Уредба бр. 2005/2) или потписује споразуме са УНЕСКО-ом за обнову српских светиња на Косову и Метохији, која се спроводи мимо знања и сагласности власника СПЦ, и још на веома нестручан начин, нашта Републички завод за заштиту споменика културе константно указује.

Морамо нагласити да је веома важно да наш српски народ буде у потпуности обавештен о свему што се тиче Косова и Метохије, јер се код народа примећује одређено незадовољство због недостатка довољно јасних и јавних ставова и информација у вези КиМ. Држава је дужна да обезбеди довољно велики простор за то на свим медијима.

Залагање власти не може се свести на неколико устаљених фраза, већ мора да пређе на активну и убедљиву улогу у одбрани државних и националних интереса, који су у овим тренуцима приоритетни. Такође народ од Владе очекује да оштро реагује на свако „а приори“ прејудицирање исхода преговора и отворене претње појединих личности и институција , нпр. Америчких званичника или НВО „Хелсиншки одбор за људска права“, који се отворено залажу за ту консензуалну независност КиМ, што не представља само кршење својих надлежности, већ је отворено рушење међународног уставног и правног поретка. Повеља УН забрањује такво деловање, па чак предвиђа избацивање таквог члана из УН.

Народ је исцрпљен и резигниран – често се чују ставови да је Косово већ изгубљено и да ми ту не можемо ништа. Управо на то рачунају они који врше притисак и покушавају на све могуће начине да наметну своје. Православни верници никада не смеју да се предају таквим искушењима. Због тога сви на предстојећем ВИДОВДАНУ обновимо и поновимо завет светог Кнеза Лазара, опредељујући се за оне вечне вредности за које је он живот свој положио на Косову Пољу оног првог Видовдана, када се определио за Царство Небеско. То наше опредељење даће нам духовне снаге да се супротставимо насиљу и покажемо да нам није свеједно када нам неко покушава да отме оно што нам је свето, што смо у аманет примили од наших светих предака, и што смо дужни да пренесемо и оставимо нашим потомцима.

Наше власти морају енергично да захтевају пред СБ УН да се очува међународни правни поредак, јер кршење и ремећење тог поретка неминовно доводи до правне несигурности, која је потенцијални извор конфликата. Међу функцијама и овлашћењима СБ јесте између осталог, да испита било који спор или ситуацију која би могла да доведе до међународног трвења и до владавине закона џунгле (закон јачега) и да предлаже начине решавања таквих спорова. Другим речима, поред спора између Срба и Шиптара на Косову и Метохији, све више долази до изражаја спор између две велике силе – Русије и Америке, и евентуална подела унутар Европске Уније. Ти спорови могу једино бити решени у СБ при поштовању свих важећих међународних правних аката и споразума.

И да закључимо. Влада Србије мора да буде одговорна народу. Она не треба да спроводи страначке и партијске инетересе, већ интересе нације. Народ који осећа да су његови национални интереси запостављени или жртвовани у име нечег другог има природно право да адекватно реагује. Пошто је СПЦ одувек била уз свој народ и бринула народну бригу, њена улога је и данас од посебног значаја, као што се то показало више пута у српској историји. Са вером у Бога и Његову правду, идемо даље.

Дана 19.06.2007. године, Епископ АРТЕМИJE

Извор: Епархија рашко-призренска

ХИРОТОНИСАН ЕПИСКОП СТОБИСКИ Г. Г. ДАВИД

Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован, 17. јуна 2007 год., у Ставропигијалном манастиру „Светог Јована Златоустог“, Нижеполе, Битола, извршио је хиротонију у епископски чин новог Епископа стобиског Г. Давида.

Његовом Блаженству при хиротонији су саслуживали Његово Преосвештенство Епископ горњекарловачки Г. Герасим у својству изасланика Његове Светости Патријарха Српског Г. Павла и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије, Његово Преосвештенство Епископ полошко-кумановски Г. Јоаким и Његово Преосвештенство Епископ брегалнички и Местобљуститељ битолски г. Марко.
На богослужењу су присуствовали свештеници, монаси и верници из Русије, Грчке и Србије, као и мноштво верних из свих крајева Р. Македоније.
Новорукоположени Епископ стобиски Г. Давид, у својој приступној беседи је, између осталог, рекао:

...Ваше Блаженство, у пориву за слободу, никада нисам престао да слушам речи Ваше приступне епископске беседе „да ће те до задњег даха радити на јединству како помесне, тако и Цркве у целој васељени“. Јединство је дано Цркви као непроменљива вредност, те све бива призвано ка том јединству, ка јединству као путу, по коме Црква путује према слави будућег царства. Свако ко љубоморно не чува јединство Цркве, које је њена суштина, који га не љуби, или што је најгоре постаје његов непријатељ, у себи носи веома тешку одговорност! Захвалан сам неизмерно што добијам могућност и одговорност, да Вам као Епископ будем сарадник на овом страшном и достохвалном месту, унутар нашег распетог народа и у овом очигледно голготском часу, приклањајући се Вашем надахнутом „до задњег даха“, јер за разлику од схоластичког призвука, који је присутан код многих при исказивању таквих израза, код Вас, због Вашег у пракси исцељивања раскола, преко страдања и саможртвене љубови, исказ „до задњег даха“, просијава и свој његовој сили...

...Срдачно сам захвалан и Његовој Светости Патријарху Српском Г. Павлу и Преосвештеном Епископу горњекарловачком г. Герасиму који је у својству изасланика Свјатејшег Патријарха Г. Павла и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве видљиви доказ њихове родитељске љубави и беѕпоштедне бриге за Цркву Божју у нашој земљи. Захвалан сам и Архијерејима: Његовом Преосвештенству Епископу далматинском г. Фотију, Његовом Преосвештенству Епископу полошко кумановском г. Јоакиму и Његовом Преосвештенству Епископу брегалничком и Местобљуститељу битолском г. Марку... захвалан сам свој Цркви православној која се подвизава на земљи и торжествује на небесима, а без које сам и сам ништа ...

...Служба која ми се поверава, има за циљ, као што сам исповедао, обожење несазданом благодаћу Триличносног Бога, које је немогуће изван Евхаристије Цркве, увек, а, разуме се, и сада. За нас је важна и садашњост у којој се показује да су помесне Евхаристије победиле вештачки наметнуто заточеништво у политичким границама, карактеристично за националшовинизам и комунизам у прошла два века. Епископ је иницијатор свих харизми, како наглашава наш Блаженејши Архиепископ. Његов учитељ, Митрополит апокалиптичне пергамске цркве, предочава и основну посвећеност епископске службе, наглашавајући да Епископ није само видљива глава евхаристијског сабрања, него и једини у Цркви предаватељ свештенства, а тиме и изразитељ, и чувар канонског јединства, нераскидљиво повезаног са Литургијом, јер она у простору и времену изражава јединство Цркве Божје. Ту Литургију ћу служити и том сабрању ћу служити, подобно Епископима стобиским, истим онима, који су као учесници васељенских сабора стајали у одбрану чистоће православне вере и јединства Цркве.

Да ли је потребно да изложим због чега наглашавам поменуто? Управо зато, јер је у наше време, које одликује остатци богоборачког комунизма, још увек свежа крв бесмртних мужева, који су своје мученичке кости уградили у темеље Цркве. Тако, епископство је Голгота, кажу савремени свештеномученици, јер Епископ мора Христа Бога да стави испред свог живота...

...Ваше Блаженство, подражавајући Вас у љубави, дозволите да Вам сада још једном упутим овај родитељски позив: да народ који још пребива у душегубном простору раскола, преко преумљења пређе у земљу вечности, у Цркву изграђену на темељима Крви Христове. Додао бих, да ако неког позивамо код нас, онда га позивамо на крст, сматрајући крст као највећу и једину славу за нас...

Извор: Инфо Охридска Архиепископија

ДЕСЕТ ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ПРАВОСЛАВНЕ ШКОЛЕ СВ. САВЕ ПРИ САБОРНОМ ХРАМУ СВ. САВЕ У МИЛВОКИЈУ

У суботу 16. јуна 2007. год. прослављена је десетогодишњица од оснивања Православне школе Св. Саве у Милвокију. То је прва српска Православна основна школа у дијаспори. Школа је започета са само једном групом предшколске деце (3-5 година), а данас броји 107 ученика из разних Православних јурисдикција од предшколске групе до осмог разреда (3-14 година).

Истог дана прва генерација свршених ученика Православне школе Св. Саве у Милвокију примило је матурске дипломе. На свечаном Вечерњем богослужењу Митрополит средњезападноамерички Г. Христофор доделио је сведочанства о успешно завршеном школовању ученицима Марији Божовић, Сему Кларку, Душану Маринковићу, Марици Поткоњак и Мирку Шеверу.

У наставку Вечерњег богослужења одржан је свечани пријем у Културном центру Св. Саве. Његово Високопреосвештенство Митрополит Христофор се обратио скупу нагласивши да је оснивањем православне школе настављена традиција бриге наше Цркве о образовању подмлатка. Митрополит Христофор је посебно похвалио ученике школе који су савладали традиционално српско црквено појање и са својом наставницом музике ђаконицом Јеленом Вранић демонстрирали своје знање самостално отпевавши целокупно Вечерње богослужење. Посебну радост свима присутнима приредили су сами матуранти који су својим веома надахнутим говорима на свечаном пријему приказали стечено знање и говорничку умешност.

Матура прве генерације ученика Православне школе Св. Саве је круна заједничких напора, пре свега, самих ученика, затим наставника, родитеља, свештенства и свих парохијана храма Св. Саве у Милвокију. Захвалност за овај велики успех, који је уједно и подстрек за даљи рад, свештенство и парохијани у Милвокију дугују најпре Богу на Његовој милости, затим Митрополиту Христофору на мудром руковођењу, а потом и свим православним хришћанима и пријатељима Школе на њиховој несебичној подршци.

ђакон Василије Вранић

САБОРНО КРШТЕЊЕ ПРИПАДНИЦА НОРТ СОТО ПЛЕМЕНА У Ј. АФРИЦИ

ПЛОДОВИ МИСИЈЕ СРПСКИХ МОНАХА У АФРИЦИ

Први пут у историји Српске Православне Цркве, а са благословом надлежног митрополита Јоханесбурга и Преторије, г. Серафима (Александријска Патријаршија), 17/4. јуна 2007. године, на дан Св. мироносица Марте и Марије, св. Јоаникија Митрополита црногорско-приморског и св. свештеномученика Ђорђа Богића, у храму св. апостола Томе у Јоханесбургу (српска парохија у Јужној Африци) извршено је саборно крштење припадница локалне јузноафричке заједнице.

Крштење су обавили јеромонах Пантелејмон (старешина храма св. ап. Томе у Јоханесбургу ), јеромонах Наум (привремени сабрат храма, а иначе сабрат манастира Сопоћани), јерођакон Серафим (сабрат храма св. ап. Томе и први Јужноафриканац, православни монах који је замонашен на територији Јужне Африке) и ђакон др Стивен Хејс који је и сам пре двадесет година, са целом својом породицом прешао у православну веру, а претходно је био англикански свештеник. Сада је о. Стивен Секретар Мисије Митрополије Јоханесбурга и Преторије, издавач, истраживач и писац.

Нове сестре у Христу, осам јузноафричких црнкиња (припадница Норт Сото – Северног Сото племена), које живе у предграђима Јоханесбурга (Тембиса и Клипфонтен Вју) и Преторије (Мамелоди), које се баве медицинским и социјалним радом, и похађају универзитет и сколу, примиле су православну веру највише захваљујући неуморном труду и залагању оца ђакона др Стивена Хејса и уз духовну помоћ и мисионарски рад представника Српске Патријаршије у Африци, јеромонаха Спиридона, Наума и Пантелејмона.

Православну веру су примиле: Џојс ( крстено име - Нина ) Афане Рефилве – 41 година, Софие ( Софија ) Афане Квапиле – 8 година, Јохана ( Ирина ) Модза Мфела – 10 година, Маргарета Тлоу Мфела – 36 година, Нериа ( Марија ) Мфела – 10 година, Мелита ( Марта ) Мфела – 19 година, Табитха ( Тавита ) Кабела Мфела – 7 година, Валенциа ( Марија ) Семениа – 13 година. Оне су се више од две године припремале да постану православне хришћанке највише учећи о Православљу од оца Стивена Хејса, контактирајући са српским јеромонасима и одлазећи у православне цркве на света богослужења, а најчешће у српски храм св. апостола Томе у Јоханесбургу.

Српски свештеници - јеромонаси су их више пута обилазили у њиховим домовима и на другим местима где су се окупљали припадници локалног црначког становништва, разговарајући са њима и учећи их истинама Православне вере, а такође су их позивали и указивали гостопримство у храму св. Томе и црквеној сали српске парохије у Јужној Африци приликом прослава значајнијих црквених празника ( Савиндан, Видовдан, Томиндан…).

На овом саборном крстењу су молитвено уцествовали, као кумови, чланови јузноафричке парохије: Чедомир и Мирјана Ђорђевић, Живојин и Лада Јовановић, Мирјана Михаљевић, Миле Стојаковић, Саша Павловић и цлан православне парохије у Брикстону ( Јоханесбург ) Андре Вудхаус. Овом изузетно вредном и историјски значајном догађају у српској цркви, присуствовало је и троје чланова мисионарског тима “ Православног Хришћанског Мисионарског Центра ” из Сједињених Америчких Држава: Серафима Карл, Џон Диамантис и Алекс Гудвин који су одржали низ интересантних предавања о православном погледу на изазове савременог живота, за време свог боравка у Митрополији Јоханесбурга и Преторије.

Ово је био изузетан догадјај, духовни празник и велики благослов Божији, јер смо заиста први пут у историји Српске Православне Цркве, присуствовали и учествовали у саборном крштењу афричких црнаца, које је обављено у српском православном храму од стране српских свештенослужитеља – представника Српске Православне Цркве на афричком континенту. Ово саборно крштење у Африци, с правом ће заузети место у свим монографијама, као прво такве врсте, јер је плод деловања и сведоцанстава о светости Српске Православне Цркве у Африци и духовног рада, труда и молитава српских јеромонаха Спиридона, Наума и Пантелејмона, а на првом месту плод благослова Његове Светости Патријарха Српског г. Павла и Епископа рашко-призренског г. Артемија који су благословили да претходних пет година, о јузноафричкој парохији Српске Православне Цркве, која се налази под јурисдикцијом Александријске Патријаршије, духовно брину монаси из косовско-метохијских манастира.

Јеромонах Пантелејмон (Јовановић)

ДУХОВНЕ ТРИБИНЕ У ЗАЈЕЧАРУ

У препуној концертној сали зајечарске музичке школе, у четвртак 14. јуна, одржана је друга у серији духовних трибина које благословом Његовог преосвештенства епископа тимочког Јустина, а под покровитељством Црквене Општине зајечарске, организује Православна омладина града.
"Можемо ли се преображавати", гласио је назив трибине на којој је уз поздравне речи епископа Јустина, беседио проф. др Владета Јеротић.

"У временима када је наша омладина тражила Бога, и тражила везу између науке и Божје науке, деловао је и радио проф. Владета Јеротић, који је у Београду много значио свима нама младима", нагласио је у уводном слову владика Јустин.
Деведесетоминутном предавању су поред веома заинтересованог грађанства, представника локалних медија и зајечарског свештенства присуствовали и монаси манастира Буково као и сестре из манастира Свете Тројице код Књажевца.

"Пазите, једно мислимо, друго осећамо, треће говоримо, а четврто чинимо."
"Шта подразумевамо под 'здрављем'...Све мање знамо шта је здравље, све мање знамо шта је 'нормално'...,,Схватимо ли болест као опомену; болест не мора да буде онда никакво трајно зло јер може да донесе човеку преображај.... "Нема наглих болести! -Инфаркт и апоплексија мозга нису нагле болести, све су то опомене које наше отупело унутрашње интуитивно чуло не примећује." "Да ли се народи могу мењати кроз историју"... "Нема статичности, човек се лако мења на горе, а ретко на боље... "Не променимо ли се на боље-променићемо се на горе..."

"Све има своју правду, не казну-немојте, Бог кажњава, то не! -Бог је апсолутна љубав и правда"...

Ово су само бледи обриси онога о чему је беседио академик Владета Јеротић, а све се, наравно, завршило многобројним питањима посетиоца.
Како смо већ нагласили, ово је била друга духовна трибина у граду на Тимоку; предходила је, две недеље раније, трибина о наркоманији као духовном проблему, са књижевницом Мирјаном Булатовић и промоцијом њене књиге ,,Ђаво у праху'' . После овога уследиће двомесечна летња пауза, што се предавања бар тиче, а духовна дружења ће бити настављена и преко лета у порти саборног храма пројекцијама духовних емисија и филмова, како документарног тако и играног карактера.

Давид Марковић, вероучитељ

БОЈ НА КОСОВУ

Позоришна трупа од двадесет пет ученика Гимназије 20. октобар из Бачке Паланке, предвођена катихетом Стеваном Јурићем, посетила је 15. јуна ове године Футог и извела представу Бој на Косову.

Духовно окрепивши присутне гледаоце, учесници овог културног догађаја показали су нестаривом актуелност дилеме кнеза мученика и суштински значај заветне одлуке наших светих предака.

Исте вечери, пред великим бројем гледалаца окупљених у дворани Културно-информативног центра Младост у Футогу, неколико футошких средњошколаца, заједно са њиховим катихетом Ђорђем Стојисављевићем, певали су старе косовске песме.

Гостовањем полазника Православног катихизиса из Бачке Паланке започета је овогодишња вишедневна прослава Видовдана у Футогу.

Презвитер Жељко Тешић

Извор: Епархија бачка

ЕПИСКОП ГЕРАСИМ ПРИМИО У ПОСЕТУ ДЕЛЕГАЦИЈУ ИЗВРШНОГ ВЕЋА ВОЈВОДИНЕ

Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим, у уторак 19. јуна 2007 год. примио је у манастиру Гомирју високу делегацију Извршног већа Војводине која је у периоду од 17.-19. јуна посетила Личко-сењску и Карловачку жупанију. Делегацију су, поред задужених за области привреде и пољопривреде, чинили и људи задужени за помоћ избјеглим и расељеним лицима, као и они којима је ресор сарадња на подручју културе, односно очувања српске културе и националне баштине у иностранству. Тема састанка била је договор око заједничке сарадње на изналажењу решења на пружању помоћи Србима у Хрватској.

По завршеном састанку Епископ Герасим је посетио Плашки, гдје су на месном гробљу приликом копања једне гробнице, пронађени посмртни остатци једног од Епископа горњокарловачких. Иако са сигурношћу није потврђено, претпоставља се да је ријеч о Епископу Илариону Зеремском. Епископ Иларион Зеремски, првобитно је био сахрањен у храму Ваведења Пресвете Богородице у гробници Епископа која се налази у припрати храма. Године 1941, гробица је од стране усташа била оштећена и кости Епископа Илариона су биле разбацане по храму и храмовној околици, да би после рата, плашчански верници сакупили кости и сахранили их на месном гробљу у Плашком, без надгробног обиљежја.

Извор: Епархија горњокарловачка

ПРЕОСВЕЋЕНИ ЕПИСКОП ВАСИЛИЈЕ ОБИШАО МАНАСТИР ОЗРЕН

Преосвећени Владика обишао манастир Озрен и вјерни народ на том подручју Владика зворничко-тузлански Василије 19. јуна 2007. године је обишао манастир Озрен, народ који живи на овом подручју, те градилиште новог храма.

Преосвећени Владика је са народом разговарао о проблемима са којима се сусрећу у свакодневном животу и који им отежавају повратак на древне Немањићке просторе.
Стање које је затекао разочарало је Владику јер је дионица пута из правца Лукавца ка простору Озрена гдје живи српски живаљ у лошем стању за разлику од осталих путева на овом простору Федарације.

“ Договор о спајању асфалта који је требао бити реализован између општина Петрово и Лукавац није реализован те је многобројним повратницима на тај начин успорен повратак на њихова спаљена огњишта ”, истакао је Владика Василије.

Извор: Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничко-тузланске

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ УЗВРАТИО ПОСЕТУ ГРАДОНАЧЕЛНИКУ ЗВОРНИКА ЗОРАНУ СТЕВАНОВИЋУ

Његово Преосвештенство Владика зворничко-тузлански Господин Василије је данас, у пратњи секретара епархије зворничко-тузланске и архијерејског намјесника зворничког, узвратио посјету градоначелнику Зворника господину Зорану Стевановићу.

На састанку је разговарано о постојећим неријешеним моментима на релацији Црква-држава, те је, сходно одлуци Владе Републике Српске, постигнут конкретан споразум око измјештања цркве на Дивичу.

Владика Василије је истакао да је састанак био веома успјешан и изразио је наду да ће и у будућности имати добру сарадњу са локалним властима у Зворнику.

Извор: Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничко-тузланске

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu