Информативна служба
Српске Православне Цркве
26. јун 2007. године

У МАНАСТИРУ ВАВЕДЕЊЕ У БЕОГРАДУ
МОЛИТВЕНИ СПОМЕН НА ДУХОВНОГ ВИТЕЗА

ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА НАУЧНИХ РАДОВА О МИТРОПОЛИТУ ЈОСИФУ

Поводом 50 година од упокојења Митрополита скопског Јосифа Цвијовића (1878-1957), после Свете архијерејске Литургије, 30. јуна 2007. године, биће служен парастос на његовом гробу у манастиру Ваведењу у Београду. Света архијерејска Литургија почиње у 8:30 часова.

После парастоса, који ће служити Митрополит црногорско-приморски Амфилохије са епископима Српске Православне Цркве, у порти манастира биће одржана духовна академија у част Митрополита Јосифа, са промоцијом Зборника научних радова о њему у издању Светигоре, издавачке установе Митрополије Црногорско-приморске.

Животопис Митрополита Скопског Јосифа

Мудри орач њиве Господње

Током досадашњих осам векова благотворне духовно-просветне мисије Српске православне цркве, српски народ је изродио и посветио Богу и верном народу на службу небројено духовних великана и витезова који су у разним временима и разним степенима црквено-пастирске службе послужили свим својим бићем. У том златном ланцу, установљеном благословом Светог оца нашег Саве, знаменито место припада и Митрополиту скопском Јосифу Цвијовићу - Дрежничанину.

Њему је Господ определио ретко тежак животни и архипастирски крст. Крст бриге и вођења Српске цркве током Другог светског рата и првих поратних година. Гледано са шездесетогодишње удаљености, мирне душе се може рећи да је из те, у досадашњој историји рода људског небивале буре и страдања, сачувао и извео брод Српске цркве са најмање жртава, колико се то, под налетом апокалиптичних снага, могло учинити. Колико је до њега стајало, за све време док је придржавао трон српског Патријарха (заточеног од априла 1941. до маја 1945. од Немаца, тек новембра 1946. вративши се у земљу) сачувао је чист образ Српске цркве и народа. Тешко је разлучити која се од две, међусобно супротстављене силе, више непријатељски односила према Православној цркви: наци-фашистичка и усташка или комунистичка? Са обе је имао да се носи Митрополит Јосиф током рата и првих поратних година. Наравно, не само он већ и сав остали епископат Српске цркве и њено верно свештенство и монаштво.
Јосиф Цвијовић, рођен у Дрежнику, срез ужички, 28. августа 1878. године, по завршеној Богословији Светог Саве у Београду, служио је, од 1903. до 1908. као парохијски свештеник. У његовим младим годинама, на самом почетку свештено-пастирске службе, Господ је попустио велики крст на његова плећа: у три недеље, месеца новембра 1905. г. умрли су му млађа ћерка Босиљка (дете од 2 месеца), његов таст прота Симо Ђурић и Јосифова супруга Милева. Оставши млад удовац, са бригом о подизању ћерке Косаре, Јосиф је, по одлуци централне црквене власти, пошао у Русију на више богословско образовање на Кијевској духовној академији, коју је завршио са највишом оценом и звањем магистра богословља. По повратку у Србију, опредељењем Светог арх. сабора одређен је за професора у Београдској богословији и управника Монашке школе у манастиру Раковица. Истовремено вршио је и дужност уредника Гласника, званичног листа Православне цркве у Краљевини Србији (1913). Замонашио се септембра 1913. године. Одазивајући се позиву своје савести и родољубља које је неугасиво пламтело у његовом срцу, отишао је као добровољац у четнички одред војводе Вука, крајем 1912. где је, током Првог балканског рата, дао допринос ослобођењу и уједињењу српског народа са простора Рашке, Косова и Метохије и Старе (Јужне) Србије. Током Првог светског рата, по одлуци врховне црквене власти, вршио је једно време дужност војног свештеника и у том својству пратио је српску војску у избеглиштву у Африци (Бизерта, 1915.) и Русији (Добровољачки корпус, 1916). Од 1917. до 1919. био је професор (са још двојицом свештеномонаха) и управник избегле Београдске богословије са 115 ученика, која је добротом Англиканске цркве нашла уточишта у Кадесдону крај Оксфорда. По повратку у ослобођену Отаџбину, био је именован за ректора Призренске богословије, али је одмах затим изабран за епископа Битољске епархије. Хиротонисан је на Никољдан 1920. године. Читаве две деценије провео је у архипастирском раду на просторима Битољске епархије (где је основао и Богословију) и од 1932. у Скопској митрополији. Током 1931. вршио је, са о. Јустином Поповићем, духовну мисију организације и учвршћења Православне цркве у Чехословачкој (Поткарпатска Русија). Већ првих дана по окупацији наше земље, са почетком Другог светског рата, 5. маја 1941. протеран је од бугарских окупатора из Скопља и са територије своје епархије. Уточиште је нашао у Београду, где му је Господ определио нови и претешки крст руковођења обезглављеном Српском црквом и бригу о избеглом свештенству и народу.

Заиста, у то трагично ратно време био је достојни син српског витешког етоса и свесрпске свести. Сагорео је у бризи и раду на спашавању Цркве и очувању њеног јединства. Ако се има на уму да је током рата Српска православна црква била раздељена на седам окупационих зона и толико државно-правних система, може се разумети тежина посла и историјска одговорност Митрополита Јосифа који је водио брод Српске цркве у том периоду. По завршетку рата, од нове власти настале као продукт комунистичко-бољшевичке идеологије, брутално онемогућен да се врати на своју катедру у Скопље, водио је Српску цркву до повратка патријарха Гаврила Дожића, уочи Аранђеловдана 1946. Комунистичким насиљем 1947. протеран и са дела своје епархије на територији Србије (данашња Врањска епархија), Митрополит Јосиф је од 1949. до краја 1952. администрирао Жичком епархијом са прекидом од 17 месеци, колико је био бесправно затворен у манастирима Жича и Љубостиња. Бесудно хапшење од стране комунистичке власти и робијање, имало је за циљ да онемогући његов избор за новог поглавара Српске цркве, после смрти патријарха Гаврила, 7. маја 1950. јер је био главни кандидат за ту службу. Тешко оболео од тегоба које је изнео на својим плећима током рата и поратних година, последње године свог живота (од почетка маја 1953) провео је у манастиру Ваведење у Београду, где је и предао душу Богу на истину, 3. јула 1957. године. Опело је одржао патријарх Викентије са шесторицом владика и преко 100 свештеника сабраних крај његовог одра. Сахрањен је са северне стране манастирске цркве, до гроба Митрополита загребачког Доситеја - исповедника Православља (+1945). Богољубље и родољубље, пожртвованост за Дом Божји и неуморни рад за Српску цркву и народ током педесет година његове свештеничке и 37 година архијерејске службе, по беспристрасном суду историје, одредили су му место у самом врху црквених и народних великана српског народа. Његов лик и дело су узор свим потоњим генерацијама како се достојно служи Богу и роду, у време и невреме, у благостању и беди, у миру и рату, под влашћу која Бога и Цркву поштује и под богоборачком влашћу. Нека је хвала Господу за личност Митрополита скопског Јосифа - бесцен-благо којим је помиловао српски род.

Монах Павле Кондић

УНЕСКО У СРБИЈИ

Културна и природна добра Србије у монографији на српском и енглеском језику.Издавачка кућа „Православна реч” из Новог Сада објавила је богато илустровану монографију „Унеско у Србији”, штампану са благословом патријарха Павла, која је јуче свечано представљена у атријуму Народног музеја у Београду.

О овој књизи, која на 466 страна великог формата, на српском и енглеском језику, презентује културна и природна добра Србије уписана или кандидована за листу Унеска, говорили су епископ жички Хризостом, Јован Ћирилов, председник Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском, проф. др Лидија Амиџић, директор Завода за заштиту природе Србије, проф. др Радован Биговић, протојереј ставрофор, и Зоран Гутовић, директор „Православне речи”. У уметничком делу програма учествовали су хор Уметничког ансамбла Војске Србије „Станислав Бинички”, драмски уметници Ружица Сокић, Љиљана Благојевић и Ненад Маричић, и појац Павле Аксентијевић са групом „Запис”.

Монографија „Унеско у Србији”, према подацима издавача, представља наша културна добра уписана на листу Унеска: Стари Рас и Сопоћане, Студеницу, Високе Дечане, Грачаницу, Пећку патријаршију и цркву Богородице Љевишке, затим Мирослављево јеванђеље и архив Николе Тесле, који припадају Унесковој листи „Памћење света”, као и парк Голија који је проглашен резерватом природе Унеска.

Поред средњовековних манастира Косова и Метохије које је Унеско сврстао у групу културних добара изложених опасности, у овој монографији представљена су природна и културна добра која су номинована или кандидована за упис у регистар Унеска: Гамзиград (до 1. јула се одлучује да ли ће ући на листу Светске баштине) и национални паркови и споменици природе: Шар-планина, Ђердап, Делиблатска пешчара, Ђавоља варош, Обедска бара, Горње Подунавље, Кучајске планине, Стара планина и Проклетије. Аутори монографије „Унеско у Србији” су др Слободан Милеуснић, Јован Ћирилов, Зорица Циврић, Јелена Калдерон, Бранка Иванић, Бранка Стојковић-Павелка, проф. др Лидија Амиџић и други. Рецензенти издања су Драгољуб Најман, амбасадор Србије при Унеску, и проф. др Радован Биговић. Књига је илустрована са више од хиљаду фотографија Драгана Боснића, Радована Поповића и Бранислава Грубача.
Епископ жички Хризостом указао је на важност интересовања Унеска за српско културно и природно благо, које је кроз векове очувало своју аутентичност, а Јован Ћирилов је рекао да споменици, ни кад се озваниче на Прелиминарној листи нити кад се нађу на листи Унеска, немају никакву другу привилегију осим обавезе да се држава, на чијој се територији налазе, о њима двоструко више брине. Према речима проф. др Радована Биговића, монографија „Унеско у Србији” сведочи да наша земља није „тамни вилајет”, већ да има културна и природна добра уврштена у светску баштину. Говорећи о природној разноврсности Србије, и тежњи да до 2010. године буде званично заштићено 11 одсто њене територије, проф. др Лидија Амиџић посебно је истакла хитност заштите Шар-планине и Проклетија.

Извор: Политика - М. Вулићевић

СРБИ ИЗ ХРВАТСКЕ УПОЗНАЛИ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ Г. ТАДИЋА СА ЊИХОВИМ ПОЛОЖАЈЕМ

Представници Срба из Хрватске упознали су у Загребу председника Србије Бориса Тадића са њиховим положајем у Хрватској и подржали његове напоре за успостављање добрих односа међу двема суседским земљама.

Председник Самосталне демократске српске странке Војислав Станимировић и председник Српског народног већа (СНВ) Милорад Пуповац састали су се са Тадићем у недељу 24. јуна. Како се наводи у данашњем саопштењу СНВ-а, у разговору са Тадићем поменути су и "суђења и хапшења за ратне злочине која су учестала у последње време и која изазивају несигурност међу Србима у Хрватској, али и онима који желе да се врате".

"Станимировић и Пуповац замолили су председника Тадића да заједно са владом учини да се суди само онима који су починили злочин, а не онима који са злочинима немају везе", саопштио је СНВ.

У разговору је било је говора и о томе да треба размотрити могућност како да Србија допринесе повратку избеглих Срба у Хрватску.

Станимировић и Пуповац су позвали Тадића да на јесен буде гост СНВ-а у Хрватској, што је он са задовољством прихватио, наводи се у саопштењу те странке.

П.Азап

Извор: Епархија осечко-пољска

ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ У ДОМУ СИНДИКАТА

У Великој дворани београдског Дома синдиката синоћ је одржан хуманитарни концерт ''У сусрет Видовдану - Беседе српске духовности'', а приход од улазница биће упућен деци са Косова и Метохије и расељеним у избегличком кампу у Куршумлији.
Програм у три целине - ''Дух колевке'', ''Сновиђења'' и ''Раскрсћа'' извели су чланови бројних културно-уметничких друштава, драмски уметници и певачи који су у одличној сценско-режијској поставци Братомира Лачковића и Дејана Милисављевића представили богату ризницу духовног блага и културног наслеђа српског народа.

Извор: Танјуг

'ВИДОВДАНСКИ ДАНИ ДИЈАСПОРЕ' 28. И 29. ЈУНА

Министарство за дијаспору организоваће 28. и 29. јуна у Београду манифестацију ''Видовдански дани дијаспоре у Србији 2007'', која представља традиционално окупљање и дружење Срба из дијаспоре и матице, најавило је данас то Министарство.

Сусрет ће бити организован у сарадњи са Привредном комором Србије (ПКС), а о програму овогодишњих ''Видовданских дана дијаспоре'' говориће сутра, на конференцији за новинаре, представници ресорног Министарства и ПКС, најављено је у саопштењу.

Извор: Танјуг

У ВУЧИТРНУ УХАПШЕНЕ ДВЕ ОСОБЕ ЗБОГ РАСТУРАЊА ЛЕТАКА

Две особе су ухапшене у Вучитрну док су растурале летке ''Албанске националне армије'' (АНА) на којима је исписана порука да ће припадници такозване ''Гарде Цара Лазара'' приликом доласка на Косово, 28. јуна ''бити дочекани мецима'', пренели су приштински електронски медији на албанском.

Портпарол Косовске полицијске службе Ветон Ељшани (Елсхани) рекао је за ТВ ''Кохавижн'' да су двојица ухапшених задржани у истражном затвору због озбиљности претњи које садрже леци које су растурали.

Извор: Танјуг

АЛБАНЦИ НА ДОЛАЗАК СРБА НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ ГЛЕДАЈУ КАО НА ПРОВОКАЦИЈУ

Најављени долазак Срба на Газиместан поводом годишњице битке на Косову ''представља отворену провокацију за припаднике извесних кругова на Косову који су већ изразили спремност да се са њима конфронитирају'', објавио је данас приштински ''Коха диторе''.

Полиција је, у међувремену, поручила да ће учинити све да обезбеди мирну ситуацију, додаје се у тексту под насловом ''Још једна битка за Косово?''.

Извор: Танјуг

ЗАЈЕДНИЧКО СЛУЖЕЊЕ ОЈАЧАЋЕ ПРАВОСЛАВНУ ВЕРУ

После потписивања акта о канонском споразуму између Руске Патријаршије и Руске Заграничне Православне Цркве, од 17. маја 2007. године, Митрополит Лавр, првојерарх Руске Заграничне Цркве се осврнуо на ове догађаје у свом разговору за руску новинску кућу - Интерфакс.

“Ако упоредимо наш сусрет из 2004. године и овај из 2007. године јасно уочавамо развој црквеног живота и напредак у богословској мисли. Основано је много нових манастира, саграђени су нови храмови, а многи запустели манастири су обновљени. Најсветлији пример је манастир у Курску.

Поред обнове и градње храмова, много је више младих у Цркви. Сви се понашају онако како треба да се понашају прави хришћани, а најбитније је да доводе своју децу у Цркву и да их у црквеном духу васпитавају. Служења и литургијска сабрања у Русији и Украјини показују да је Црква – Једна, Света и Апостолска, у којој влада једномислије, јер је и наш Господ Један, и са свима нама је, и у нама.

Сви смо се молили да се догоди уједињење руских парохија широм света. Сада смо сви заједно на богослужењу, у једној Литургији што је и најбитније. Требало би да сви чувамо Православље, православни етос и православно Предање, како у Русији, тако и у дијаспори. Сви парохијани Руске Заграничне Цркве су упознати са актом о уједињењу, тако да су сада у љубави и заједници са својом православном браћом у Русији. Најбитније у самом акту о уједињењу је то да се унапреди Православље свуда у свету, а то може само да се оствари заједничким богослужењима и заједничким радом на њиви Господњој у духу љубави и заједнице у Христу и Једној Светој Цркви.”

Извор: Интерфакс - Русија

ПОСЕТА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ПАТРИЈАРХА АНТИОХИЈИ

Предстојатељ Александријске Православне Цркве Патријарх Г. Теодор II од 20. до 25. јуна налазио се у посети Антиохијској Православној Цркви. У саставу делегације која је била у пратњи Патријарха Теодора налазили су се Митрополит јоханесбуршки Серафим, Епископ нитријски Никодим и архимандрит Илија.

У току своје посете Антиохијској Цркви, Патријарх Теодор се састао са Патријархом Велике Антиохије и целог Истока Г. Игнатијем IV.

Александријски Патријарх је посетио неколико духовних центара Антиохијске Патријаршије, међу којима су и манастир Св. апостола Павла, који је подигнут на месту јављања Господа гонитељу Савлу и манастир Рођења Мајке Божије у коме се налази чудотворна икона коју је насликао свети апостол и јеванђелист Лука.

У недељу, 24. јуна, двојица Патријараха су служили је Свету Архијерејску Литургију у Свето-Успењском храму у Дамаску.

Према www.patriarchia.ru приредила Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничкотузланске

ОДРЖАН СЕМИНАР У МАНАСТИРУ СВЕТОГ САВЕ У ИЛАЈНУ, ЕПАРХИЈА АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКА

Дуго најављивани и радо међу викторијском омладином очекиван семинар одржан је у манастиру Светог Саве у Илајну у суботу, 23. јуна. Епархија аустралијско-новозеландска по благослову Преосвећеног Епископа Иринеја, осмислила је пројекат као прилику да се сва омладина Викторије која је жедна спасоносних речи и науке Христове, а сита пролазног и празног шаренила секуларног света у ком живи, напоји духовним вредностима.

Идилична и молитвена атмосфера манастира била је крунисана појавом младих људи који, дошавши са разних парохија Мелбурна и Ђилонга, напунише храм Св. Алимпија Столпника. Свету лигургију служили су Епископ Иринеј, архимандрит Теодор, протојереј Милан Милутиновић и ђакон Владислав Шиповац углавном на енглеском језику. Присутна омладина, међу којом нису само били Срби, већ и Грци, Руси, православни Аустралијанци, могли су из унапред припремљених двојезичних литургијских приручника да прате сваки аспект светог служења. Свакако да је разумевање литургије предуслов за правилно њено схватање, а без разумевања не може бити ни истинског учешћа. Управо је истинско и искрено учешће на Светој Литургији од стране присутне омладине био и први очигледан успех семинара још на почетку дана.

Проговоривши на енглеском језику, а никако не заменивши српски са енглеским (теза
коју често протурају многи зли језици), наша Црква је само ишла својим природним мисионарским током, одбацивши малограђанске предрасуде, а следујући Спаситељеве речи упућене апостолима: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Учећи их да држе све што сам вам заповедио“. Јер, нисмо само позвани да будемо чувари онога што имамо, већ и мисионари, представљајући и објашњавајући своју древну светоотачку веру свакој добронамерној души која жели о њој да зна. Будемо ли учаурени у себе саме, какву ћемо корист имати? Ово не важи само за духовни и црквени живот.

Зар омладина у школама не слуша наставу на енглеском језику? Зар студенти не слушају предавања на енглеском? Зар, буљећи у телевизоре и компјутере, не гледа и не слуша све и свашта на енглеском? Зар читаве хорде секташа, дрогераша, хомосексуалаца и осталих болесника не бомбардују ту угрожену омладину својом пропагандом на енглеском? Зашто онда да не чују и нешто душекорисно на том језику? Наравно, наш лепи српски језик нећемо притом запостављати.

Владика Иринеј је у маниру изврсног педагога учесницима семинара образложио тему „Православље у савременом свету“. Са лакоћом је успео слушаоце живо да укључи у предавање, што је довело до тога да су сви без изузетка нетремице пратили излагање. Основне истине наше вере преосвећени владика пренео је омладини на њима најпријемчивији могући начин, а како је сам рекао: „Древне истине наше вере преносимо у контексту савременог света у ком живимо“. На жалост, овде нема ни приближно довољно простора да се опише све што је тог дана научено.

Оно што се, међутим, може закључити јесте да судећи по реакцијама омладине након предавања и изванредних дискусија, семинар је био пун погодак у мисионарском смислу. На крају свега постављало се само једно питање: „Када ћемо следећи пут опет исто“? Наша интелигентна омладина показала је да има довољно памети и добре воље да не потпадне под утицај интернетских манипулатора који, незапослени, немају шта друго да раде него да блате нашу Свету Цркву. Проверени пробисвети и каријеристи зависни од државне социјалне помоћи, самопрокламовани „бизнисмени“ и „новинари“ неће никад бити узор младој генерацији која стаса и која ће сутра водити нашу заједницу и цркву. Пласирајући на интернету злокобне лажи и ноторне полуистине, ти „забринути за нашу цркву и заједницу“ покушавају да нас замајавају и замотавају својом сеоском адвокатуром и таблоидним сензационализмом. Боже опрости им, јер не знају да шамарајући Цркву, шамарају самог Христа.

На сву срећу, наша лепа омладина довољно је присебна да зна да јој лажови никад неће бити учитељи. У свом младалачком ентузијазму нека стало трагају за истином, и нека их тај пут одведе до Онога који је Пут, Истина и Живот. Нека Христова наука засија у срцима њиховим, па ћемо не само сутра, већ још данас, имати млад нараштај на понос свих. У томе ћемо им помоћи.

протојереј Милан Милутиновић

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu