Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
27. јун 2007. године

ЛИТУРГИЈА У СПОМЕН ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ НА ВИДОВДАН

На Видовдан, у четвртак 28. јуна о.г., у СПОМЕН-ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ на Врачару, биће служена Света Архијерејска Литургија, са почетком у 9 часова.

Свету Литургију ће служити Његово Преосвештенство Епископ Бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ, члан Светог Архијерејског Синода, са свештеницима и ђаконима из београдских храмова.

У наставку Свете Литургије биће одслужен парастос, на коме ће Господу бити узнешене топле молитве за душе свих војвода и војника, који на челу са Светим Великомучеником Царом Лазаром, пре 618 година на Косову Пољу, животе своје жртвоваше, да би зауставили најезду турских освајача, који су у свом походу према Европи, прегазише Средњевековну Србију.

Истовремено, биће узнете молитве и за упокојење душа и свих оних који „од Косовскога боја, па до данас, живот свој положише за Православну веру и отаџбину“.

Управа Спомен-Храма Светог Саве на Врачару, позива све оне који у срцима својим носе Косовски Завет, да на тај дан дођу у Спомен-Храм Светог Саве, да Господу топле молитве узнесемо и речи Светог Великомученика Цара Лазара се подсетимо:

ЗЕМАЉСКО ЈЕ ЗАМАЛЕНА ЦАРСТВО, А НЕБЕСКО УВЕК И ДОВЕКА!

УПРАВА СПОМЕН-ХРАМА СВЕТОГ САВЕ
На Врачару

ВИДОВДАНСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ГРАЧАНИЦА

У четвртак, 28. јуна 2007. године, на Видовдан, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије ће служити Свету Архијерејску Литургију у манастиру Грачаница. У наставку, у 11 часова, биће служен парастос косовским јунацима на Газиместану, где ће Њ.К.В. Престолонаследник Александар II положити венац и обратити се присутнима.

По повратку у манастир Принцеза Катарина ће Србима са Косова и Метохије уручити донацију, која се састоји од прехрамбених намирница и одевних предмета, а затим ће Његово Преосвештенство Владика рашко–призренски Г. Артемије уручити признања ''Мајка Југовића'' мајкама које имају више од четворо деце.

У МАНАСТИРУ ВАВЕДЕЊЕ У БЕОГРАДУ
МОЛИТВЕНИ СПОМЕН НА ДУХОВНОГ ВИТЕЗА

ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА НАУЧНИХ РАДОВА О МИТРОПОЛИТУ ЈОСИФУ

Поводом 50 година од упокојења Митрополита скопског Јосифа Цвијовића (1878-1957), после Свете архијерејске Литургије, 30. јуна 2007. године, биће служен парастос на његовом гробу у манастиру Ваведењу у Београду. Света архијерејска Литургија почиње у 8:30 часова.

После парастоса, који ће служити Митрополит црногорско-приморски Амфилохије са епископима Српске Православне Цркве, у порти манастира биће одржана духовна академија у част Митрополита Јосифа, са промоцијом Зборника научних радова о њему у издању Светигоре, издавачке установе Митрополије Црногорско-приморске.
Животопис Митрополита Скопског Јосифа
Мудри орач њиве Господње

Током досадашњих осам векова благотворне духовно-просветне мисије Српске православне цркве, српски народ је изродио и посветио Богу и верном народу на службу небројено духовних великана и витезова који су у разним временима и разним степенима црквено-пастирске службе послужили свим својим бићем. У том златном ланцу, установљеном благословом Светог оца нашег Саве, знаменито место припада и Митрополиту скопском Јосифу Цвијовићу - Дрежничанину.

Њему је Господ определио ретко тежак животни и архипастирски крст. Крст бриге и вођења Српске цркве током Другог светског рата и првих поратних година. Гледано са шездесетогодишње удаљености, мирне душе се може рећи да је из те, у досадашњој историји рода људског небивале буре и страдања, сачувао и извео брод Српске цркве са најмање жртава, колико се то, под налетом апокалиптичних снага, могло учинити. Колико је до њега стајало, за све време док је придржавао трон српског Патријарха (заточеног од априла 1941. до маја 1945. од Немаца, тек новембра 1946. вративши се у земљу) сачувао је чист образ Српске цркве и народа. Тешко је разлучити која се од две, међусобно супротстављене силе, више непријатељски односила према Православној цркви: наци-фашистичка и усташка или комунистичка? Са обе је имао да се носи Митрополит Јосиф током рата и првих поратних година. Наравно, не само он већ и сав остали епископат Српске цркве и њено верно свештенство и монаштво.
Јосиф Цвијовић, рођен у Дрежнику, срез ужички, 28. августа 1878. године, по завршеној Богословији Светог Саве у Београду, служио је, од 1903. до 1908. као парохијски свештеник. У његовим младим годинама, на самом почетку свештено-пастирске службе, Господ је попустио велики крст на његова плећа: у три недеље, месеца новембра 1905. г. умрли су му млађа ћерка Босиљка (дете од 2 месеца), његов таст прота Симо Ђурић и Јосифова супруга Милева. Оставши млад удовац, са бригом о подизању ћерке Косаре, Јосиф је, по одлуци централне црквене власти, пошао у Русију на више богословско образовање на Кијевској духовној академији, коју је завршио са највишом оценом и звањем магистра богословља. По повратку у Србију, опредељењем Светог арх. сабора одређен је за професора у Београдској богословији и управника Монашке школе у манастиру Раковица. Истовремено вршио је и дужност уредника Гласника, званичног листа Православне цркве у Краљевини Србији (1913). Замонашио се септембра 1913. године. Одазивајући се позиву своје савести и родољубља које је неугасиво пламтело у његовом срцу, отишао је као добровољац у четнички одред војводе Вука, крајем 1912. где је, током Првог балканског рата, дао допринос ослобођењу и уједињењу српског народа са простора Рашке, Косова и Метохије и Старе (Јужне) Србије. Током Првог светског рата, по одлуци врховне црквене власти, вршио је једно време дужност војног свештеника и у том својству пратио је српску војску у избеглиштву у Африци (Бизерта, 1915.) и Русији (Добровољачки корпус, 1916). Од 1917. до 1919. био је професор (са још двојицом свештеномонаха) и управник избегле Београдске богословије са 115 ученика, која је добротом Англиканске цркве нашла уточишта у Кадесдону крај Оксфорда. По повратку у ослобођену Отаџбину, био је именован за ректора Призренске богословије, али је одмах затим изабран за епископа Битољске епархије. Хиротонисан је на Никољдан 1920. године. Читаве две деценије провео је у архипастирском раду на просторима Битољске епархије (где је основао и Богословију) и од 1932. у Скопској митрополији. Током 1931. вршио је, са о. Јустином Поповићем, духовну мисију организације и учвршћења Православне цркве у Чехословачкој (Поткарпатска Русија). Већ првих дана по окупацији наше земље, са почетком Другог светског рата, 5. маја 1941. протеран је од бугарских окупатора из Скопља и са територије своје епархије. Уточиште је нашао у Београду, где му је Господ определио нови и претешки крст руковођења обезглављеном Српском црквом и бригу о избеглом свештенству и народу.

Заиста, у то трагично ратно време био је достојни син српског витешког етоса и свесрпске свести. Сагорео је у бризи и раду на спашавању Цркве и очувању њеног јединства. Ако се има на уму да је током рата Српска православна црква била раздељена на седам окупационих зона и толико државно-правних система, може се разумети тежина посла и историјска одговорност Митрополита Јосифа који је водио брод Српске цркве у том периоду. По завршетку рата, од нове власти настале као продукт комунистичко-бољшевичке идеологије, брутално онемогућен да се врати на своју катедру у Скопље, водио је Српску цркву до повратка патријарха Гаврила Дожића, уочи Аранђеловдана 1946. Комунистичким насиљем 1947. протеран и са дела своје епархије на територији Србије (данашња Врањска епархија), Митрополит Јосиф је од 1949. до краја 1952. администрирао Жичком епархијом са прекидом од 17 месеци, колико је био бесправно затворен у манастирима Жича и Љубостиња. Бесудно хапшење од стране комунистичке власти и робијање, имало је за циљ да онемогући његов избор за новог поглавара Српске цркве, после смрти патријарха Гаврила, 7. маја 1950. јер је био главни кандидат за ту службу. Тешко оболео од тегоба које је изнео на својим плећима током рата и поратних година, последње године свог живота (од почетка маја 1953) провео је у манастиру Ваведење у Београду, где је и предао душу Богу на истину, 3. јула 1957. године. Опело је одржао патријарх Викентије са шесторицом владика и преко 100 свештеника сабраних крај његовог одра. Сахрањен је са северне стране манастирске цркве, до гроба Митрополита загребачког Доситеја - исповедника Православља (+1945). Богољубље и родољубље, пожртвованост за Дом Божји и неуморни рад за Српску цркву и народ током педесет година његове свештеничке и 37 година архијерејске службе, по беспристрасном суду историје, одредили су му место у самом врху црквених и народних великана српског народа. Његов лик и дело су узор свим потоњим генерацијама како се достојно служи Богу и роду, у време и невреме, у благостању и беди, у миру и рату, под влашћу која Бога и Цркву поштује и под богоборачком влашћу. Нека је хвала Господу за личност Митрополита скопског Јосифа - бесцен-благо којим је помиловао српски род.

Монах Павле Кондић

НАСТАВАК АКЦИЈЕ СВЕТОСАВСКОГ ЗВОНЦА И ОПШТИНЕ РАКОВИЦА

Јуче, 26. јуна 2007. године у Свечаној сали Општине Раковица настављена је заједничка акција Светосавског звонца и Општине Раковица. На свечаности поводом доделе награда ђацима основних и средњих школа општине Раковица, добитника Вукових диплома, редакција Светосавског звонца, заједно са председником СО Раковица, г-дин Бојаном Милићем даривала је CD издања „Светосавског звонца“ – Звонце у причи и песми и најновији број часописа.

Редакција часописа је, уз несебичну помоћ СО Раковица, снимила CD и поклонила га ученицима ове школе, као првој у низу сличних школа, којима ће CD издање бити предато на почетку наредне школске године. На CD-у су најлепше приче из „Светосавског звонца“, Oдабране тако да прате програм веронауке, што ће умногоме помоћи деци у савладавању верске наставе. Стручна комисија Републичког завода за унапређење образовања и васпитања је препоручила овај CD „за употребу као помоћно средство за извођење наставе веронауке.“ /акт бр. 184/2007/.

У ПЕКИНГУ СЛУЖЕНА ЛИТУРГИЈА У СПОМЕН КИНЕСКИХ МУЧЕНИКА

У Свето-Успењској православној општини у Пекингу, на територији амбасаде Руске Федерације у Кини, 24. јуна, на дан успомене на 222 кинеска мученика, служена је Света Литургија. У суботу, 23. јуна, протојереј Дионисије Поздњајев је одслужио парастос код Крста, подигнутог у априлу ове године на мјесту православног храма који је разорен 1957. године.

Кинески мученици су канонизовани од стране Руске Православне Цркве 1902. године. На самом почетку прошлог вијека, 1900. године, Руска духовна мисија у Кини је претрпјела највећа искушења у својој историји. Кинески покрет који се борио против странаца и свих који са њима сарађују уништавао је све што није кинеско.
У јуну 1900. године, устаници су ушли у Пекинг. У то вријеме у Кини је било око 1500 православних Кинеза. Гњев устаника се излио управо на њих и тих дана је у Пекингу страдало неколико стотина православних. Од пострадалих, 222 особе су нађене и идентификоване. Ово страдање православних Кинеза у ноћи између 23. и 24. јуна 1900. године названа је Вартоломејска ноћ Бејпина (тако се до 1949. називао Пекинг).
На темељима тада разорене цркве Православне мисије у Пекингу, 1903. године је саграђена спомен костурница у коју су сахрањене мошти кинеских мученика. Када су педесетих година на територији амбасаде СССР-а почели да граде нови комплекс, храм Св. мученика кинескин је разрушен, мада за то није било потребе.

Према www.patriarchia.ru приредила Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничкотузланске

ЦИКЛУС ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА „АВА ЈУСТИН”

Манастир Ћелије и „Двери српске” организују циклус јавних пројекција дугометражног документарног филма „Ава Јустин”, који се недавно појавио са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Ваљевског г. Милутина а у продукцији манастира Ћелије. На трагу успеха и стандарда филмског житија који су постављени са прошлогодишњим филмом „Свети Николај Српски” у продукцији Српске православне црквене општине Берлин, урађен је нови филм о једном савременом српском светитељу. Реч је о архимандриту Јустину Поповићу, једном од највећих свеправославних теолога и духовника у XX веку и, уз Владику Николаја Велимировића, најважнијој личности Српске Цркве у протеклом столећу.

Филм траје 120 минута, а сценарио и режија изнова су поверени врхунском православном уметнику ђакону Ненаду Илићу, који је, у сарадњи са истом екипом као из филма „Свети Николај Српски”, направио ново ремек-дело. Филмски колаж о личности и светом примеру Јустина Ћелијског направљен је из низа сведочанстава његових блиских пријатеља и ученика, како из Србије тако и из иностранства, и бројне документарне грађе која је остала иза овог готово нашег савременика (упокојио се 1979. године).

Овим поводом из штампе је изашло поновљено издање тематског броја часописа „Двери српске” (број 22, 2/2004), који је у целини био посвећен Светом Јустину Новом. Темат садржи избор из дела у распону од првих, друштвено активних младалачких текстова између два светска рата до најзрелијих предсмртних завештања, као и кратко житије и чуда овог српског светитеља новог доба.

Филм се може набавити преко манастира Ћелије на телефон 014 291 715, као и на пројекцијама које ће уследити широм Српских земаља, а цео приход, према завештању о. Јустина, иде за изградњу нове цркве Светог Саве у манастиру Ћелије. Тематски број часописа „Двери српске” посвећен оцу Јустину можете наћи преко наших канцеларија у Београду и Нишу или на пројекцијама филма. Сви заинтересовани за јавне пројекције филма „Ава Јустин” и „Свети Николај Српски” у Србији или Српским земљама и Расејању могу се јавити канцеларијама нашег удружења у Нишу и Београду.

Распоред следећих пројекција:
Са благословом Епископа нишког г. Иринеј
Уторак, 3. јул, Светосавски дом (у порти Саборне цркве) у Нишу у 19, 30 часова
Четвртак, 5. јул, Дом војске у Пироту у 20 часова
Са благословом Епископа Врањског г. Пахомија
Петак, 6. јул, Порта Саборне цркве у Врању у 20 часова

Одржане пројекције:
Са благословом Епископа Жичког г. Хрисостома
Среда, 4. јул, Народни музеј Топлице у Прокупљу у 18 часова
Четвртак, 5. јул, Дом војске

Извор: Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничко-тузланске

НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА “ СВЕТОСАВСКО ОГЊИШТЕ “ ГЛАСНИКА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ПАРОХИЈЕ У ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

Ово седмо издање “Светосавског огњишта“, даје свој велики допринос да се још више сазна о активностима Српске Цркве у Африци и мисионарском раду и труду српских монаха у Африци. По први пут наш часопис је у целини посвећен духовном раду са локалним јужноафричким становништвом. Откада су, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Павла и Епископа рашко-призренског г. Артемија, српски монаси постављени да духовно брину и руководе српском парохијом у Африци, ово је вероватно први пут у историји Српске Православне Цркве, да свој допринос у мисионарском духовном раду са локалним црначким становништвом у Африци, дају и представници Српске Патријаршије.

Поред текстова о мисионарским активностима и доприносу српских монаха на упознавању локалног црначког становништва у Јузној Африци са Православљем и великог броја фотографија, у овом издању се могу наћи текстови о православљу у Јужној Африци и о двојици Јужноафриканаца који сведоче како су открили и прешли у Православље.

“Светосавско огњиште“тренутно је једини српски часопис који излази на афричком континенту. Ово издање, као и претходно, штампано је двојезично (један део текстова на српском језику - ћирилицом, а други део на енглеском језику). Изузетан значај и вредност има свако издање нашег часописа за многобројну српску заједницу у Јужној Африци (Боцвани, Зимбабвеу, Замбији, Намибији…).

Благодарни смо Задужбини Манастира Хиландара у Београду, као и Министарствима културе и Дијаспоре Републике Србије на финансијској подршци приликом издавања и штампања овог издања часописа. Такође смо неизмерно захвални Маријани Мандић – техничком уреднику “Светосавског огњишта“, којој припада сва заслуга за леп изглед и дизајн часописа и нашем земљаку Мишку Пепићу који штампа часопис у својој штампарији у Јоханесбургу, као и свим насим сарадницима који су својим прилозима, текстовима и фотографијама допринели да ово, тематски и естетски по први пут потпуно “афричко“, седмо издање Светосавског Огњиста буде заиста репрезентативно.

Јеромонах Пантелејмон

ПОЧЕЛИ “ВИДОВДАНСКИ ДАНИ КУЛТУРЕ”

Пред више од 70 посјетилаца синоћ, 25. јуна 2007. године, у брчанском Дому културе представљена је књига Хаџи Мире Лолић-Мочевић, ПУТ У СВЕТУ ЗЕМЉУ. Овом промоцијом започеле су Видовданске свечаности у Брчком, које се традиционално одржавају већ десету годину за редом. Организатор промоције била је Светосавска омладинска заједница Српске православне цркве Епархије зворничко-тузланске из Брчког.

Предсједник Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Брчко Бранислав Рибар рекао је током синоћњег отварања ове манифестације, да је ријеч о 11. "Видовданским данима културе", те да је привилегија да традиционална духовна светковина буде отворена издањем књиге "Пут у Свету земљу".

Предочавајући окупљенима у брчанском Дому културе своје утиске са поклоничког путовања у Свету земљу, Мира Лолић-Мочевић посебно надахнуто је описала свој доживљај обиљежавања Велике Суботе уочи Васкрса у Јерусалиму.

Нагласивши да је послије храма Христовог васкрсења, који је градио цар Константин, у Јерусалиму најпосјећенија Богородичина црква, она је нагласила да је њена књига прије свега покушај да, на новинарски начин, широј јавности представи "Нови завјет".

Предсједник Светосавске омладинске заједнице из Брчког, Дејан Мирић, која је иначе суорганизатор ових свечаности заједно са Српском православном црквом и Просвјетом, истакао је у обраћању медијима, да никад тужније не дочекујемо Видовдан, као ове године, јер је српска Света Земља, данас под окупацијом, а братски народ нема шта да једе, док је о сигурности сувишно говорити. Након прве етапе прикупљања хуманитарне помоћи за народ Косова и Метохије, на реду је друга етапа, која ће почети у јулу мјесецу.

Према програму "Видовданских дана културе" у Брчком, вечерас ће у Дому културе у 21.00 сат почети цјеловечерњи концерт "Просвјетине" пјевачке групе "Вијенац", која ове године обиљежава петогодишњицу дјеловања.

Извор: Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничко-тузланске

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu