Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
29. јун 2007. године

У ГРАЧАНИЦИ И НА ГАЗИМЕСТАНУ ПРОСЛАВЉЕН ВИДОВДАН

Светом Архијерејском Литургијом у порти манастира Грачаница коју су служили изасланик Његове Светости Патријарха Српског Г. Павла, Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и Г. епископи: Рашко-призренски Артемије и Липљански Теодосије, и парастосом косовским јунацима на Газиместану јуче је на Косову и Метохији прослављен Видовдан, 618. по реду од Косовског боја (1389).

Видовданскох светковини присуствовали су Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Александар Карађорђевић са супругом Катарином и господа министри у Влади Србије Слободан Самарџић и др Радомир Наумов.

Владика Амфилохије је у беседи пред око 2000 Срба на Газиместану казао да је Косово «било и остало грдно судилиште и потомцима Лазаревим и онима који живе уз нас». «Ево, 618 година на Газиместану траје Видовдан. Сабирали смо се овдје и учили да будемо људи, да будемо народ за људско достојанство. Надамо се да ће овај Видовдан бити празник побједе правде у разрешењу Гордијевог чвора званог Косово», рекао је Владика Амфилохије.

Владика Амфилохије је после парастоса на Газиместану обишао цркву Светог Николе у Приштини која се обнавља од страдања у мартовском погрому српског народа и његових Светиња на Косову и Метохији. Владика је посетио и Призрен где је обишао Богородицу Љевишку, обновљену зграду Призренске Богословије, те Саборну цркву Светог Ђорђа и Епископски двор, који се такође обнављају од последица насиља албанских терориста.

Владика је затим обишао и остатке цркве у Ђаковици, од које није остао ни камен на камену, видио зид којим је опасано црквиште и разговарао с архитектима који припремају обнову. Митрополит Амфилохије је обишао и манастир Девич, а данас је Свету Службу Божију служити у Пећкој Патријаршији.

Извор: Митрополија црногорско-приморска - М.П.К./Р.В.

ПРОСЛАВА ВИДОВДАНА У ЦРКВИ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ЛАЗАРА У БЕОГРАДУ

Његово Преосвешетнство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије, у име Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, служио је Свету Архијерејску Литургију у београдској цркви Светог великомученика кнеза Лазара, уз саслужење протојереја Тодета Јефтенића, протојереја Живадин Протић, архијерејски намесник Бранко Топаловић, протојереј Никола Трајковић, протојереј Мирослав Стикић, протојереј Јован Јоцковић, а на Литургији је одговарао хор храма Светог великомученика Лазара.

Преосвећени Владика Г. Атанасије је у надахнутој беседи говорио о мучеништву за веру и смислу и значају мучеништва Светог кнеза Лазара за српски народ и Светосавље.

Црква Светог великомученика кнеза Лазара саграђена је 1936. године, заједно са парохијским домом. Обновљена је 1986. године. У севереном делу храма налази се трон посвећен Светом Мини чији се делић светих мошти чува у храму.

СРБИЈА НА ПУТУ КА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ – УЛОГА ЦРКАВА И ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА

У свечаној дворани новосадског хотела Парк, 25. јуна текуће године, одржана је конференција Улога Цркава и верских заједница у процесу придруживања Србије Европској унији, као трећи, завршни део тродневне конференције под називом Србија на путу ка Европској Унији (Београд – Ниш – Нови Сад, јун 2007).

Овај дијалошки сусрет представника традиционалних цркава и верских заједница Србије организацизовала је Амбасада Савезне Републике Немачке у Београду, уз сарадњу фонда ISAC, Медија-центра, Независног удружења новинарa Србије, Центра за развој грађанског друштва Миленијум, Одбора за грађанску иницијативу и фондацијa Конрад Аденауер и Хајнрих Бел.

На самом почетку, учесницима скупа обратила се госпођа Клаудија Нолте, директорка представништва Фондације Конрад Аденауер у Београду. Према њеним речима, тродневна конференција Србија на путу ка Европској унији – активна улога цивилног друштва обухвата битне актере цивилног друштва у Србији и стране учеснике – од академикa, медијa, разних невладиних организација, владиних институција, до представникa Цркава и верских заједница. Циљ конференције је да отвори, подстакне и унапреди јавну дебату о основним и практичним питањима европске будућности Србије.

После уводних излагања господина Живице Туцића, представника Амбасаде Савезне Републике Немачке, и господина Костадина Нушева, професора Богословског факултета у Софији, модератор преподневог дела конференције г. Срђан Глигоријевић из Центра за међународне и безбедоносне послове у Београду, дао је реч учесницима првог панела Његовом Преосвештенству Епископу бачком г. др Иринеју и Његовој Екселенцији Надбискупу београдском г. Станиславу Хочевару. Тема овог панела била је Србија као део Европе – Шта повезује цркве и верске заједнице у Србији са европском идејом?

Други панел, Српски идентитет спрам европском идентитету? Препреке на путу ка Европској унији из угла Цркава и верских заједница, обележила су излагања Његовог Преосвештенства Епископа јегарског г. др Порфирија и г. Абдулаха Нумана, представника Исламске заједнице Србије. После кратке паузе, учесницима послеподневног заседања обратили су се својим излагањима на тему Србија на путу ка Европској унији – допринос Цркава и верских заједница на путу ка европским интеграцијама г. Владислав Ивициак, представник Словачке евангеличке Цркве и г-ђа др Ана Френкел, представница Јеврејске заједнице у Новом Саду.

У раду конференције учествовао је и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, који је својим кратким излагањем упознао све присутне са потешкоћама кроз које пролази Митрополија црногорско-приморска због државно-правно недефинисаног статуса Цркава и верских заједница у Црној Гори.

Извор: Епархија бачка

САСТАНАК ЕПИСКОПА ФОТИЈА СА ПРЕДСТАВНИЦИМА ОСЦЕ-а

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије примио је у манастиру Крки дана 27. јуна 2007.г. представнике ОСЦЕ-а из подручног уреда у Сплиту. Делегација ОСЦЕ-а је упознала Епископа Фотија са својим будућим плановима о затварању уреда у Сплиту и завршетку своје мисије у скорије вријеме у Р.Х. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије је изразио наду да ће Р. Хрватска преузети потпуну одговорност у вези проблема који остају након престанка мисије ОСЦЕ-а а који се тичу даљег живота и битисања православних Срба на овим просторима.

Извор: Епархија далматинска

У МАНАСТИРУ ВАВЕДЕЊЕ У БЕОГРАДУ
МОЛИТВЕНИ СПОМЕН НА ДУХОВНОГ ВИТЕЗА
ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА НАУЧНИХ РАДОВА О МИТРОПОЛИТУ ЈОСИФУ

Поводом 50 година од упокојења Митрополита скопског Јосифа Цвијовића (1878-1957), после Свете архијерејске Литургије, 30. јуна 2007. године, биће служен парастос на његовом гробу у манастиру Ваведењу у Београду. Света архијерејска Литургија почиње у 8:30 часова.

После парастоса, који ће служити Митрополит црногорско-приморски Амфилохије са епископима Српске Православне Цркве, у порти манастира биће одржана духовна академија у част Митрополита Јосифа, са промоцијом Зборника научних радова о њему у издању Светигоре, издавачке установе Митрополије Црногорско-приморске.

Животопис Митрополита Скопског Јосифа

Мудри орач њиве Господње

Током досадашњих осам векова благотворне духовно-просветне мисије Српске православне цркве, српски народ је изродио и посветио Богу и верном народу на службу небројено духовних великана и витезова који су у разним временима и разним степенима црквено-пастирске службе послужили свим својим бићем. У том златном ланцу, установљеном благословом Светог оца нашег Саве, знаменито место припада и Митрополиту скопском Јосифу Цвијовићу - Дрежничанину.

Њему је Господ определио ретко тежак животни и архипастирски крст. Крст бриге и вођења Српске цркве током Другог светског рата и првих поратних година. Гледано са шездесетогодишње удаљености, мирне душе се може рећи да је из те, у досадашњој историји рода људског небивале буре и страдања, сачувао и извео брод Српске цркве са најмање жртава, колико се то, под налетом апокалиптичних снага, могло учинити. Колико је до њега стајало, за све време док је придржавао трон српског Патријарха (заточеног од априла 1941. до маја 1945. од Немаца, тек новембра 1946. вративши се у земљу) сачувао је чист образ Српске цркве и народа. Тешко је разлучити која се од две, међусобно супротстављене силе, више непријатељски односила према Православној цркви: наци-фашистичка и усташка или комунистичка? Са обе је имао да се носи Митрополит Јосиф током рата и првих поратних година. Наравно, не само он већ и сав остали епископат Српске цркве и њено верно свештенство и монаштво.
Јосиф Цвијовић, рођен у Дрежнику, срез ужички, 28. августа 1878. године, по завршеној Богословији Светог Саве у Београду, служио је, од 1903. до 1908. као парохијски свештеник. У његовим младим годинама, на самом почетку свештено-пастирске службе, Господ је попустио велики крст на његова плећа: у три недеље, месеца новембра 1905. г. умрли су му млађа ћерка Босиљка (дете од 2 месеца), његов таст прота Симо Ђурић и Јосифова супруга Милева. Оставши млад удовац, са бригом о подизању ћерке Косаре, Јосиф је, по одлуци централне црквене власти, пошао у Русију на више богословско образовање на Кијевској духовној академији, коју је завршио са највишом оценом и звањем магистра богословља. По повратку у Србију, опредељењем Светог арх. сабора одређен је за професора у Београдској богословији и управника Монашке школе у манастиру Раковица. Истовремено вршио је и дужност уредника Гласника, званичног листа Православне цркве у Краљевини Србији (1913). Замонашио се септембра 1913. године. Одазивајући се позиву своје савести и родољубља које је неугасиво пламтело у његовом срцу, отишао је као добровољац у четнички одред војводе Вука, крајем 1912. где је, током Првог балканског рата, дао допринос ослобођењу и уједињењу српског народа са простора Рашке, Косова и Метохије и Старе (Јужне) Србије. Током Првог светског рата, по одлуци врховне црквене власти, вршио је једно време дужност војног свештеника и у том својству пратио је српску војску у избеглиштву у Африци (Бизерта, 1915.) и Русији (Добровољачки корпус, 1916). Од 1917. до 1919. био је професор (са још двојицом свештеномонаха) и управник избегле Београдске богословије са 115 ученика, која је добротом Англиканске цркве нашла уточишта у Кадесдону крај Оксфорда. По повратку у ослобођену Отаџбину, био је именован за ректора Призренске богословије, али је одмах затим изабран за епископа Битољске епархије. Хиротонисан је на Никољдан 1920. године. Читаве две деценије провео је у архипастирском раду на просторима Битољске епархије (где је основао и Богословију) и од 1932. у Скопској митрополији. Током 1931. вршио је, са о. Јустином Поповићем, духовну мисију организације и учвршћења Православне цркве у Чехословачкој (Поткарпатска Русија). Већ првих дана по окупацији наше земље, са почетком Другог светског рата, 5. маја 1941. протеран је од бугарских окупатора из Скопља и са територије своје епархије. Уточиште је нашао у Београду, где му је Господ определио нови и претешки крст руковођења обезглављеном Српском црквом и бригу о избеглом свештенству и народу.

Заиста, у то трагично ратно време био је достојни син српског витешког етоса и свесрпске свести. Сагорео је у бризи и раду на спашавању Цркве и очувању њеног јединства. Ако се има на уму да је током рата Српска православна црква била раздељена на седам окупационих зона и толико државно-правних система, може се разумети тежина посла и историјска одговорност Митрополита Јосифа који је водио брод Српске цркве у том периоду. По завршетку рата, од нове власти настале као продукт комунистичко-бољшевичке идеологије, брутално онемогућен да се врати на своју катедру у Скопље, водио је Српску цркву до повратка патријарха Гаврила Дожића, уочи Аранђеловдана 1946. Комунистичким насиљем 1947. протеран и са дела своје епархије на територији Србије (данашња Врањска епархија), Митрополит Јосиф је од 1949. до краја 1952. администрирао Жичком епархијом са прекидом од 17 месеци, колико је био бесправно затворен у манастирима Жича и Љубостиња. Бесудно хапшење од стране комунистичке власти и робијање, имало је за циљ да онемогући његов избор за новог поглавара Српске цркве, после смрти патријарха Гаврила, 7. маја 1950. јер је био главни кандидат за ту службу. Тешко оболео од тегоба које је изнео на својим плећима током рата и поратних година, последње године свог живота (од почетка маја 1953) провео је у манастиру Ваведење у Београду, где је и предао душу Богу на истину, 3. јула 1957. године. Опело је одржао патријарх Викентије са шесторицом владика и преко 100 свештеника сабраних крај његовог одра. Сахрањен је са северне стране манастирске цркве, до гроба Митрополита загребачког Доситеја - исповедника Православља (+1945). Богољубље и родољубље, пожртвованост за Дом Божји и неуморни рад за Српску цркву и народ током педесет година његове свештеничке и 37 година архијерејске службе, по беспристрасном суду историје, одредили су му место у самом врху црквених и народних великана српског народа. Његов лик и дело су узор свим потоњим генерацијама како се достојно служи Богу и роду, у време и невреме, у благостању и беди, у миру и рату, под влашћу која Бога и Цркву поштује и под богоборачком влашћу. Нека је хвала Господу за личност Митрополита скопског Јосифа - бесцен-благо којим је помиловао српски род.

Монах Павле Кондић

О ПРОСЛАВИ ВИДОВДАНА НА ЦЕТИЊУ

Поводом празника Видовдана, Света Литургија служена је у Цетињском Манастиру. У литургијској проповиједи којом се обратио бројним вјерницима сабраним на Светој служби Божијој, игуман Цетињског манастира јеромонах Лука је подсјетио на ријечи пророка Амоса кога данас славимо: Чујте синови Израиљеви, само вас изабрах између племена земаљских и зато ћу вас походити за сва безакоња ваша.

«Овај печат избрања посвједочен страдањем, кроз вјекове се, ево односи на све оне који су одлучили да буду синови Израиљеви, на оне који су кренули да буду право стадо Божије. Њима Господ не допушта да чине безакоња водећи их Својим путем, путем богопознања који углавном води кроз страдања. По ријечима пророка Амоса, које се остварују од давнашњих дана све до данас, они који на себи носе печат синова Израиљевих, печат Христов пролазиће кроз многе муке и невоље у овом свијету али их зато чека Царство непоколебиво», рекао је игуман Лука.

Говорећи о опредјељењу које је Господ тако јасно подијелио, игуман Лука је рекао да је прије шест вијекова једна битка опредијелила сав наш народ за Царство небеско и од тада он њиме живи и њиме се надахњује.

« У тој је бици био предложен избор између царства земаљског, у коме би наш народ имао земаљску моћ побиједивши своје непријатеље и Царства Небеског у коме би сви у боју погинули али и задобили непролазно Царство, не само за себе, већ би и својим потомцима омогућили да живе нечим важнијим од живота. Замислимо само да није било овог опредјељења Светог цара Лазара и српских војника за непролазно Царство, гдје бисмо ми данас били? Да ли би, да није било Косовског завјета (који није ништа друго до то опредјељење за Царство небеско), данас у нама брујале вјечне струје Христове благодати или бисмо се, попут неких других народа, опредијелили за прилагођавање овом свијету, за сналажење у њему, за минимализовање Христа, чинећи од Њега неког ко само треба да присуствује у нашем постојању али не и да буде његов живи жижак. Та једна одлука прије шест вијекова показала је шта је то истински живот. Она нас не обавезује по неком свом спољашњем происхођењу већ је оставила печат у нашим душама, из покољења у покољење, да схватимо да је и исток и уток свих наших размишљања и свог постојања живи и непролазни Бог-Христос Господ који долази сваком људском срцу да га изнутра освешта и припреми за невечерњи дан Царства Свога у коме ће заједно с Њим царевати вавијек», рекао је у својој бесједи у препуном Цетињском манастиру игуман Лука коме су на Светој Литургији саслуживали презвитер Љубомир Јовановић и ђакон Методије (Остојић).

Извор: Митрополија црногорско-приморска С.К.

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ СЛУЖИО СВЕТУ АРХИЈЕРЕЈСКУ ЛИТУРГИЈУ У БРЧКОМ

Јуче је, на празник светог Цара Лазара, Владика Василије служио Свету Архијерејску Литургију у Брчком уз саслужење свештенства архијерејског намјесништва брчанског.

Након литургије и литије кроз град Владика је код споменика солунским борцима одржао парастос погинулим српским борцима и страдалницима за вјеру православну.

У надахнутој бесједи Владика је рекао:”Господе, помози да они који дијеле правду на овоме свијету имају самилости према малим, унесрећеним и пониженим народима и да нам свима буде добро. Господе, помози да се у различитостима нађемо пред лицем твојим. Помози Господе да се Твоја љубав зацари цијелим свијетом”.
У склопу прославе крсне славе града Преосвећени Владика је сломио славски колач са вјерним народом.

Извор: Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничко-тузланске

ПРОСЛАВА ВИДОВДАНА У МАНАСТИРУ РАВАНИЦИ

Његово Блаженство, Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован, на молбу домаћина, Епископа браничевског Г. Игнатија, на Видовдан служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Раваници. Архиепископу Јовану су саслуживали епископи: Браничевски Г. Игнатије и Западноамерички Г. Максим.

У Раваници су свете мошти кнеза Лазара и на Видовдан се у манастиру окупљају православни верници са свих страна. Пре почетка Литургије служен је помен свим српским мученицима а затим је преломљен славски колач.
У беседи после прочитаног Јеванђеља, Архиепископ је говорио о суштини вере и наде свих хришћана. Затим је Блажењејши Владика говорио и о Светом кнезу Лазару и свим мученицима који су за веру у Христа дали своје животе.

ВЛАДИКА ДИОКЛИЈСКИ ЈОВАН СЛУЖИО У МАНАСТИРУ ПОДЛАСТВА У ГРБЉУ

Светом Архијерејском Литругијом, коју је са свештенством служио Његово Преосвештенство Епископ диоклијски, игуман манастира Острог Г. Јован и парастосом пред спомеником страдалим Грбљанима, Маинама, Поборима, Будванима, Паштровићима, Брајићима и Кртољанима данас је у манастиру Подластва у Грбљу обиљежен Видовдански Сабор.

Обраћајући се пред спомен обиљежјем потомцима родољуба који су страдали за вјеру и отачаство од Косова до данашњих дана, Преосвећени Епископ Диоклијски Г. Јован је нагласио да вјерује да ће се наш народ духовно обновити, вратити Богу и Косовском завјету.

«Надам се да ће се, не само крштени који су у Цркви, којих је мали број, већ и онај већи број који у Цркву не долази, који је некрштен и не вјерује у Бога, вратити и покајати.Немојмо се стидјети, драга браћо и сестре, свога имена светосавског и лазаревског поручују нам Свети Петар Цетињски, Свети Василије Острошки Чудотворац, слава му и милост, онај светитељ коме је исто тако тешко било у вријеме турског ропства, поручује нам Његош и сви они дивни плодови из Светородне лозе Петровића и сви они који су били свјесни овог завјета и везе са живим Богом», рекао је Преосвећени Владика Диоклијски Г. Јован.

У име црквене општине грбаљске Водовданском сабрању у манастиру Подластва обратио се и предсједник Станко Гиљача.

Извор: Митрополија црногорско-приморска - Ж.К./ С.К.

ВИДОВДАНСКА АКАДЕМИЈА У БЛЕКТАУНУ

У суботу, 30. јуна 2007. године, у парохији Светог Николе у Блектауну одржаће се свечана годишња ВИДОВДАНСКА АКАДЕМИЈА.

Црквено-школска општина "Свети Никола" из Блектауна традиционално приређује најсвечанију Видовданску Академију, у Сиднеју, па ће тако бити и ове године.

Ове године Академија ће бројати преко седамдесет учесника. Заступљено је неколико културно-уметничких праваца, од поезије, преко беседа до појања и музике. Најважнији део Видовданског празника почиње већ у поподневним часовима, тачније у 18 чaсова када се служи Вечерње и парастос свим Србима пострадалим од Косовског боја до данашњих дана, а од 19 часова у парохијском дому почиње уметнички део програма.

Продуцент је и ове године, као и до сада, локални парох протојереј-ставрофор Ненад Ђурашиновић, а програм воде др Мица Спасојевић, др Мирослав Филиповић и госпођица Јасмина Мачковић. Наступиће значајан број рецитатора, беседника, два хора, два музичка ансамбла, деца која похађају српску школу при овој парохији, српски студенти, богослови, културни прегаоци и прваци српске заједнице у Сиднеју. Међу бројним гостима који се очекују, са посебним задовољством најављује се присуство Његовог Преосвештенства Владике Г. Иринеја, као и бројног свештенства СПЦ у Аустралији, као и представници и чланови бројних националних организација.

Извор: Епархија аустарлијско-новозеландска

ВИДОВДАН У ЕПАРХИЈИ ВРАЊСКОЈ

Поводом великог празника наше Цркве посвећеног Светом мученику Кнезу Лазару - Видовдану у свим храмовима Епархије врањске служенаје Света Литургија уз подсећање на овог светитеља који је својом жртвом сачувао православно биће нашег српског народа.

Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије са свештенством служио је Свету архијерејску Литургију у започетом храму у Владичином Хану који је посвећен Светом Кнезу Лазару и свим српским мученицима и новомученицима од Косова до данашњег дана који су свој живот положили за ''крст часни и слободу златну''. До почетка подизања ове цркве, Владичин Хан био је једини град у Србији који није имао православни храм, али је благодарећи иницијативи Епископа врањског Господина Пахомија започета изградња ове цркве пре десетак година, да би њена изградња доживела замах 2006. и 2007. године након добијања значајнијих средстава од Министарства вера Републике Србије и Општине Владичин Хан.

Након Свете Литургије у храму извршено је разање славског колача кума Зорана Стојановића, а потом је улицама града Владичиног Хана ишла литија предвођена Епископом врањским Господином Пахомијем, а у којој су учествовали: ученици основних школа из Владичиног Хана, млади фудбалери фудбалског клуба ''Морава'' из Владичиног Хана, чланови културно-уметничког друштва ''Бранислав Нушић'' из Владичиног Хана, припадници Војске Србије, свештенство Епархије врањске и верници из Владичиног Хана. Свечана литија је завршена у центру Владичиног Хана ''код крста'' где је извршено традиционално резање славског колача Општине Владичин Хан.

Резање славског колача су обавили Епископ врањски Господин Пахомије и председник Општине господин др Слађан Маринковић.
Данашња свечаност у Владичином Хану завршена је трпезом љубави коју је приредила Општина Владичин Хан.

Парастос сурдуличким мученицима стрељаним у Првом и Другом светском рату

Поводом празника Видовдана, Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије служио је, као знак подсећања на све српске мученике и новомученике од Косовског боја до данашњег дана, парастос сурдуличким мученицима стрељаним у Првом и Другом светском рату од стране бугарских окупатора на простору Општине Сурдулица на старом сурдуличком гробљу код цркве Светог Пантелејмона у Доњем Романовцу.

Земни остаци ових српских мученика расути су на више локација општине Сурдулица: старо сурдуличко гробље, градски стадион у Сурдулици, Власинско језеро - место звано ''Промаја'' на коме се налази бензинска пумпа и друге локације. Нажалост, до данашњег дана нису никад сакупљене нити се зна њихов тачан број. Према прелиминарним истраживањима и подацима говори се о броју између 18.000 и 22.000 убијених Срба од којих је преко 80% било цивилно становништво (деца, жене и старци), а у неким истраживањима помиње се и број од 25.000 стрељаних и мучки убијених Срба. Све ове жртве биле су, углавном, са простора Јужне Србије, мада су се међу њима налазиле и жртве из целе Србије. Међу жртвама нашао се велики број: свештеника, учитеља, лекара и других угледних интелектуалаца, као и честитих сеоских првака и угледних домаћина.

Нажалост, српска историографија се није никада озбиљније бавила истраживањима злочина бугарских окупатора на простору општине Сурдулица која представља највеће стратиште српског народа, а нарочито цивилног становништва у односу на број становника локалне заједнице - општине Сурдулица. Очекујемо да ће у будућности бити испуњен дуг према овим невино страдалим жртвама без икаквих идеолошких и других оптерећења које су биле присутне у прошлости и које нису дозволиле да се истина о овом стравичном злочину до краја истражи и буде доступна јавности.

Имајући у виду велики број жртава убијених у Првом светском рату у Сурдулици (око 15.000), краљ Александар Карађорђевић подигао је 1924. године спомен-костурницу у Сурдулици у дворишту тадашње грађанске школе која је била посвећена српским жртвама убијеним у Сурдулици. Међутим, у току Другог светског рата бугарски окупатори, срушили су ову спомен-костурницу и нажалост убили још неколико хиљада Срба са ових простора.

Из идеолошких разлога, комунистичке власти Југославије после Другог светског рата, нису дозволиле обнову ове спомен-костурнице и она је обновљена тек 2006. године благодарећи разумевању и помоћи Министарства за рад и социјалну политику - одбора за борачку заштиту и других приложника. Спомен-костурница налази се у дворишту некадашње Гимназије, а сада Техничке школе ''Никола Тесла'' у Сурдулици и у њу ће бити пренете у току 2007. године земни остаци сурдуличких мученика.

Извор: Епархија врањска

ВИДOВДАН У ЈАСЕНКУ

На Видовдан 28. јуна, Преосвећени Епископ горњокарловачки Герасим служио је Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење игумана Михаила из Гомирја и протојереја-ставрофора Јеленка Стојановића из Моравица, у мјесту Јасенак које се налази на путу Огулин – Дрежница, за које постoји предање да је ту постојао и истоимени манастир, али који је опустео и временом претрпео разарања као и многи храмови у епархији. Након Литургује владика је освештао кољиво и преломио колач, послије чега је служен парастос свим пострадалим од Косовског боја па до дана данашњег. У својој беседи Валадика је нагласио значај овог празника, и примјер Светог кнеза Лазара. У наставку Владика је говорио о пролазности овоземаљског света, и о томе да више требамо да бринемо о Царству Небеском, него о овом трулежном и пропадљивом. У другом делу дана Преосвећени Епископ г.г. Герасим је посетио цркву у Дрежници која је у фази обнове и свог васкрсења у духовном и материјалном смислу те речи.

Извор: Епархија горњокарловачка

ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ СВЕТА ЛАЗАРИЦА

На празник Светог кнеза Лазара и осталих косовских мученика 28. јуна 2007.г. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Света Лазарица на далматинском Косову. Његовом Преосвештенству су саслуживали свештеномонаси и свештеници Епархије далматинске.

По Светој Литургији извршено је резање славског колача и освећење славског жита и трократни опход око храма. У својој бесједи Епископ је истакао косовски завјет као дужност сваког Србина нагласивши да је данашња генерација по угледу на своје претке преузела обавезу да се стара о својим светињама и да смо ми у том погледу предузели кораке за обнову конака манастира Лазарице. Припреме за ову обнову су у току али по благослову Епископа Фотија већ за неколико дана почињу први радови око конака. До сада је на неколико мјеста организовано прикупљање прилога а посебно су се наши православни Срби добро организовали у Хамилтону и Београду гдје се прикупила одређена сума за почетак обнове ове светиње.

Епископ је својом граматом одликовао организаторе и иницијаторе ових окупљања који су се и до сада потрудили у обнови светиња у косовској долини и то: г. Александра Ченића, г. Жељка Трифуновића и г. Душка Трифуновића.

Након Свете Литургије управа манастира Лазарице и црквена општина Марковац су организовали свечану трпезу за вјерни народ који се окупио на овој прослави.

Извор: Епархија далматинска

СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉАЊЕ СВЕТОГ ЈУСТИНА ФИЛОСОФА

На празник св. Јустина философа, Господ наш опет је излио велику благодат и милост, дарујући нам вишеструку радост. Ове године је свој имендан, Његово Преосвештенство прославио у манастиру Свете Тројице. Повод за то било је монашење наше две сестре, које су, испунивши свој искушенички стаж, примиле монашки чин и пострижене руком епископа Јустина, добиле имена Ангелина и Параскева. Обукавши се у ризу спасења и духовне радости ново пострижене монахиње су своје завете дале у присуству бројних монаха и монахиња епархије. Овом догађају претходила је и једна велика радост, јер је манастир, добио једну велику светињу. Наиме, на тај дан, а поводом 550 година манастира, Епископ је сестринству поклонио својеручни рад – дуборезани крст, са частицом Часног Крста, молитвено призивајући заступништво и милост Божију овој светој обитељи.

Ово велико духовно славље, настављено је сутрадан на Светој архијерејској литургији, на којој су уз епископа саслуживали архимандрит Иларион, игуман манастира Буково и протојереј ставрофор Сретен Митровић, који је и пререзао славски колач. Будући да је олтар био премали да прими све свештенике који су желили да служе, то су они узели учешћа у Светој Чаши, заједно са монаштвом, председником СО Зајечар г. Бошком Ничићем, виђеним људима и верницима из свих крајева епархије. У својој беседи, владика је истакао значај монаха као молитвеника, не само за себе и ближње, већ и за цео свет. Трпеза љубави била је постављена у манастирској порти где је епископ радост поделио са својом паством, пожелевши да буде још много оваквих догађаја који нас окупљају дарујући нам предокус радости и заједнице у Царству небеском.
Нека би дао Господ, молитвама св. Ангелине и св. Параскеве, да се и наше нове монахиње уподобе савојим заштитницама и да ограђене силом Духа и љубави Његове буду уведене у небески двор Женика свога, непрестано радујући се са свима светима. Рецимо сви за њих: Господе помилуј!

Сестринство манастира Свете Тројице

Извор: Епархија тимочка

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu