Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
3. јул 2007. године

ЈУБИЛЕЈ АНТИОХИЈСКОГ ПАТРИЈАРХА ИГНАТИЈА IV

Блажењејши Патријарх антиохијски и целог Истока Г. Игнатије IV је јуче прославио 28-годишњицу од своје интронизације. Овом приликом честитамо Патријарху јубилеј. На многаја љета!!!

Патријарх антиохијски и целог Истока Г. Игнатије IV је рођен 1921. године у селу Мхарди, близу Хаме у Сирији. Студирао је у Либану, где је рукоположен за ђакона. Отишао је 1945. године у Париз, где је дипломирао на Богословском институту Светог Сергија. Чим се вратио у Либан, основао је Православну богословску семинарију у Баламанду, где је био дугогодишњи декан. За Епископа је хиротонисан 1961. године, а постао је Митрополит у Латаквији, Сирија 1970. године.

Дана 2. јула 1979. година, постао је Патријарх антиохијски и целог Истока. На трону антиохијских патријараха он је 170. по реду од Светог Петра.

Извор: www.balamandmonastery.org.lb

ПОЧАСНИ ДОКТОРАТИ АРХИЕПИСКОПУ ЗА АМЕРИКУ Г. ДИМИТРИЈУ

Његово Блаженство грчки Архиепископ за Америку Г. Димитрије у суботу 30. јуна 2007. године, примио је почасни докторат у грчком Америчком колеџу за посебне и изузетне заслуге на пољу ширења Хришћанства и грчке културе. Пре две недеље, тачније 14. јуна 2007. године, Блажењеши Архиепископ Димитрије је такође добио почасни докторат, али од Фордамског Универзитета, поводом четрдесетогодишњице епископске службе.

Архиепископ Димитрије је рођен 1928. године у Солуну. После средње школе завршио је атински Богословски факултет. За ђакона је рукоположен 1960. године, а за 4 године и за свештеника. Године 1967. изабран је за викара Архиепископа атинског и све Јеладе на америчком простору, а главни задатак му је био да прати образовање будућих свештеника. Године 1972. докторирао је на харвардском факултету за уметност и науку, на тему Новог Завета. Свети Архијерејски Синод Васељенске Патријаршије на челу са Свесветјејшим Патријархом константинопољским Г. Вартоломејем изабрао је 19. августа 1999. године, Димитрија за првојерарха око 1,5 милиона православних Грка у Америци.

Извор: www.goarch.org

У ДАЛМАЦИЈИ ПОЈАЧАНО ВРЕЂАЊЕ СРБА НАНАЦИОНАЛНОЈ И ВЕРСКОЈ ОСНОВИ

Ових дана, широм далматинске Епархије евидентно је повећано вређање православних Срба на верској и националној основи.

Увреде су доживљавали како свештеници и монаси, тако и верници СПЦ, и то обављајући своје најосновније животне послове, купујући у продавницама, или пак налазећи се на улици.

Ови вербални напади, уз јучерашње приказивање Томпсоновог концертауцрном, у ударном термину Хрватске телевизије, унели су додатну узнемиреност и неспокојство, међу вернике СПЦ, као и међу Србе-повратнике на просторима Далмације.

Извор: Информативна служба Епархије далматинске

ВИДОВДАНСКИ САБОР НА РОМАНИЈСКОМ КОСОВУ

Петнаести традиционални Видовдански сабор код Романијске Лазарице, храма Св. пророка Илије у Сокоцу, одржан у недељу по Видовдану, и ове године је окупио више хиљада верника из свих крајева Митрополије дабробосанске.

Овом приликом, у соколачком храму, служена је Света архијерејска Литургија којој је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај, уз саслужење дванаест свештеника и три ђакона. Свету Литургију је појањем украсио хор „Слога“ из Сарајева, под диригентским вођством ђакона Душка Сандића.

Пре Свете Литургије, у Романијској Лазарици служен је парастос свим војсковођама и војницима српским који су на бојиштима, од Косовског боја до данас, своје животе положили бранећи веру и отаџбину, док су на српском Војничком гробљу у Сокоцу, свештеници Митрополије дабробосанске служили помен за војсковође и војнике, погинуле у протеклом рату.

После Свете Литургије, Литије око храма, освећења жита и ломљења славског колача уследила је видовданска академија, коју је свечаном беседом отворио Високопреосвећени Митрополит Николај, који је између осталог рекао:

“Да би тијело, односно држава, било здраво, ћелије морају бити здраве. Нажалост, ћелија друштва је обољела. Отац пренебрегава своје дужности према жени и својој дјеци. Из њега бије само једна жеља: он хоће да своје интересе, своје прохтјеве задовољи, не тиче га се ништа друго. А мајка, чуварка куће и огњишта, шта она ради? Ја знам за оне честите и свијетле примјере, које чувају своју децу од посрнулости супруга. Нажалост, таквих примјера има све мање. Пред наше очи излазе они други примјери у којима жене не гледају ништа друго него да и оне задовоље посебне потребе и прохтјеве. Реците ми браћо и сестре: у једној породици, гдје се не чује ријеч дужност, у којој се чује само реч право, интерес, прохтјев, каква ће бити дјеца, какав подмладак? Какве нове снаге могу да избију из тако тешко заражене и обољеле ћелије-породице? Ако се данас на овај дан-Видовдан запитамо, да ли ово спада само у домен Цркве, одговор може бити само: Да! Али спада и у домен политике. Да, спада у ону праву велику политику, која управља државом и народном судбином. То је питање и рјешење од кога можемо очекивати здраву будућност земље. Али, овако како се сада ради, можемо очекивати будућност која потпуно замрачива све видике, код свих народа у Босни и Херцеговини, али и код других народа у сусједству па и у свијету...

Озбиљно се наднесите над породицом, и закључићете да ли сам у праву када ово говорим. Ако се овако продужи, дешаваће се још чешће експлозије, које су у нашим породицама почеле. Те експлозије постају скоро правило, а о њима данас у свијету није одржан ниједан састанак на свјетском нивоу, на коме би се говорило о моралним вриједностима човека. Када се овако чини, како се иначе чини у свијету и код нас, показује се да овај садашњи рат има своје мотиве, своје рањене, своје мртве, своју пустош, као што сваки рат иза себе оставља...

Нека би дао Бог, да очекивани мир наступи што прије, да наши домови и породице буду мали храмови из којих ће сијати Дух Христов - дух великодушности, честитости и љубави. Амин.”

У богатом програму академије песмама и играма представили су се: Црквени хор „Слога“ из Сарајева, тамбурашки оркестар „Чачански боеми“, гуслар Миљан Рађеновић, фрулаш Милан Станковић, рецитатори Тијана Мачар и Драгољуб Стојановић, те културно-уметничка друштва: „Сретење“ из Рогатице и „Романијска врела“ из Мокрог, „Младост“ из Пала, „Извор“ из Велике Дренове, „Славија“ из Источног Сарајева и „Луча“ из Сокоца.

Извор: Митрополија дабробосанска

НА КУПРЕСУ ОСВЕШТАНИ ТЕМЕЉИ ЦРКВЕ

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај је на Видовдан освештао темеље храма Светог кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика у Доњем Маловану на Купрешкој висоравни, а потом је служио Свету Литургију уз саслужење протојереја-ставрофора Миомира Зекића, архијерејског намјесника сарајевског, синђела Арсенија (Матића), професора Богословије у Сремским Карловцима, јереја Томислава Чубриловића, пароха благајског и ђакона Митра Танасића.

Црква у Доњем Маловану саграђена је 1974. године и припада парохији у Равном. Оба храма ове парохије, Светог кнеза Лазара и Светог пророка Илије у Равном из 1910. године, потпуно су уништена 1994. године од стране хрватске војске. Залагањем и трудом надлежног свештеника, пароха благајског јереја Томислава Чубриловића, у току је обнова оба храма.

Извор: Митрополија дабробосанска

ВИДОВДАНСКА СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА У БЛЕКТАУНУ, ЕПАРХИЈА АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКА

Дани обележавања великог српског празника Видовдана у Сиднеју крунисани величанственом Свечаном Академијом одржаном у парохији Светог Николе у Блектауну. Како је и сам Преосвећени Владика Иринеј рекао: “Видовданска Академија у Блектауну успела је да обједини васколику Србадију града Сиднеја, да окупи људе из свих наших парохија у овом граду и на делу покаже како се зида хришћанско јединство.”

Вече је почело Вечерњим Богослужењем у 18:00 часова, које су служили протојереј-ставрофор Ненад Ђурашиновић и ђакон Саша Чолић. Присутни су, поред Њ. П. Владике Иринеја, били и проте Миодраг Перић, Србољуб Милетић и Раде Радан. За певницом су одговарали прота Миодраг Перић, браћа Александар и Петар Мракић и хор храма Светог Николе из Блектауна који од ове среде ради под диригентском палицом госпође Иве Чолић.

Одмах по вечерњем богослужењу, Владика Иринеј служио је и парастос Србима пострадалим за веру у Христа од Косовског боја до данашњих дана. После молитвеног сабрања, прешло се у парохијски дом где се те вечери окупило близу три стотине душа како би достојно обележили овај велики дан.

Програм академије трајао је око два сата.

Програм је почео је приказивањем мултимедијалне презентације о Србима и србском страдању од Косовског боја до данашњце, да би се наставио наступима црквеног хора, великог броја солиста, рецитатора, беседника,... а међу свима посебно су се истакле мала Ања Карановић и Катарина Паскутини које су извеле песму «Ој Косово, Косово». По завршетку невероватно богатог и вредног програма публици су се обратили Преосвећени Епископ аустралијско-новозеландски Г. Иринеј, који је захвалио проти Ненаду Ђурашиновићу и његовим парохијанима на одличном програму и уложеном труду, те истакао како су Срби и данас, сви у свуда, «део Кнежевског Видовданског опредељења, које је заклетва која нас као народ обавезује.»

Потом се присутнима обратила и госпођа Анђела, председница Управног Одбора Црквено-школске Општине «Свети Никола» из Блектауна, која се захвалила гостима на подршци, али и свима онима који у оваквим дешавањима учествују «иза сцене» и чији труд неретко и неоправдано прође незапажено, а то је техничка подршка академије, Коло Србских Сестара, људи који одржавају храм и црквено имање, итд.

На послетку, присутнима се поново обратио протојереј-ставрофор Ненад Ђурашиновић званично отварајући изложбу икона у дуборезу господина Драгише Павловића- Космета, која је након поставке у Лазарици за ову прилику пренешена у Блектаун. Уједно је најављен и први српски фестивал документарног филма «Страдања Срба у ХХ веку» који је следећег дана отворен у истом овом парохијском дому у Блектауну. Овај фестивал је хуманитарног карактера и траје од Видовдана до 05. августа, годишњице окупације Републике Српске Крајине.

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска

У СИРИГУ ОТКРИВЕН И ОСВЕШТАН СПОМЕНИК СОЛУНСКИМ ДОБРОВОЉЦИМА

На Видовдан, 28. јуна ове године, чланови Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918, њихови потомци и поштоваоци, прославили су своју славу – празник Светог великомученика Кнеза Лазара и свих светих српских мученика.
После свете Литургије и парастоса, које је служио архијерејски намесник новосадски други протопрезвитер Милан Остојић, уз саслужење месног пароха Стојана Марића, откривен је и освештан споменик солунским добровољцима.
Председник Удружења господин Михаило Суботић истакао је у свом говору велики значај овог догађаја, којим је обележена и осамдесетогодишњица оснивања Сирига.

Свечаност је увеличана пригодним културно-уметничким програмом и сабрањем великог броја верних у порти сиришке цркве Светог Василија Острошког Чудотворца.

Презвитер Стојан Марић

Извор: Епархија бачка

ОБИЈЕНА ПРОСТОРИЈА У ПОРТИ ХРАМА
РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ (СТАРА ЦРКВА) У МОСТАРУ

Дана 27. јуна 2007. године у Мостару, обијена је просторија у порти храма Рођења Пресвете Богородице, од стране, за сада, неидентификованих особа. Отуђена је незнатна сума новца који се ту затекао. Приликом обијања причињена је материјална штета на објекту. Сломљен је један прозор и оштећен један део прозорског оквира. Поменута просторија иначе служи као гостопримница у којој се верници окупљају и саборују после сваке Свете Литургије.

парох мостарски јереј Страхиња Јањић

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

САБОР СРПСКЕ ОМЛАДИНЕ У МАНАСТИРУ СТУДЕНИЦИ

Са благословом Епископа жичког Г. Хризостома, а у организацији Српског сабора Двери, од Видовдана, 28. јуна до 1. јула 2007. године у манастиру Студеници, одржан је седми по реду Сабор српске омладине, друштвена мрежа која окупља на десетине православно-националних организација широм српских земаља и Расејања.

Сабору је присуствовало 76 чланова из 32 организације, угледни предавачи из земље и иностранства, као и гости из Русије, из Фонда Светог Андреја Првозваног и удружења Млада Русија. Посебно је било запажено присуство и беседа Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија који је упознао присутне са ситуацијом на Косову и Метохији и апсолутном угроженошћу српске и неалбанске популације под патронатом међународних снага.

На Сабору, чија је једна од тема била Културне везе Србије и Русије, потврђена је дубока и плодотворна сарадња српског и руског народа и истакнут је њихов незаобилазан допринос хришћанској и европској цивилизацији. Сабор очекује од власти у свим српским земљама да руском капиталу и култури омогући равноправно учешће у свеукупном друштвеном животу.

После тродневног рада усвојени су следеће закључци:

“Сабор је констатовао да подржавање Ахтисаријевог плана, као наводно јединог решења на Косову и Метохији, представља међународни преседан и правно насиље, јер се њиме сувереној држави Србији одузима 15% њене територије и то на начин како је то Хитлер учинио Минхенским споразумом одузимајући део територије Чехословачкој 1938. године.

Захвалан Руској Федерацији на принципијеном поштовању међународног права и Повељом УН загарантованих права о суверенитету сваке њене чланице, Сабор упућује отворено писмо руском председнику Владимиру Путину.

Одлука Високог представника међународне заједнице за Босну и Херцеговину о проглашењу Меморијалног комплекса у Поточарима (општина Сребреница) као екстратериторијалне целине и поништавању државних симбола Републике Српске (грб, застава и химна) је још један пример политике двоструких аршина које над Србима поново спроводи међународна заједница и Европска унија. Сабор одлучно одбацује овакву политику и подржава све акције српског народа у очувању његовог духовног, националног и територијалног јединства што му је и загарантовано Дејтонским споразумом 1995. године.

Сабор осуђује нацрт новог Устава у Црној Гори којим се жели извршити „уставни геноцид“ над српским народом и преименовати српски језик у тзв. црногорски. Сабор такође подржава свеукупне напоре Митрополије црногорско-приморске у очувању њеног вишевековног канонског поретка.

Сабор је подржао Уредбу Владе Републике Србије о обустави Закона о електронским личним картама и тражи од Народне скупштине да се обустава издавања нових биометријских личних карата спроведе на законском нивоу.
Прихватајући медијску кампању Година културе Живота и акцију Покрет за Живот, све чланице Сабора су се обавезале да од 1. септембра учествују у његовом спровођењу и промовисању културе Живота, лепоте детета у пренаталном периоду, као и вредности брака и породице. На овај начин Сабор подстиче биолошки опстанак српског народа.

Сабор одлучно наставља плодотворно умрежавање свих нестраначких православно-националних организација широм српских земаља.”

Са Сабора је упућено писмо председнику Руске федерације г. Владимиру Путину, које преносимо у целини:

“Поштовани господине Председниче,

Сабор српске омладине изражава Вам велику захвалност због подршке коју пружате Србији у борби за очување Косова и Метохије у њеном саставу.

Ваш принципијелан став по овом питању има огроман значај за одржање међународног правног поретка, чиме дајете наду сваком народу да очекује равноправан положај у међународној заједници без обзира на своју величину.

Свестан дубоких историјских, духовних и културних веза наша два словенска народа, Сабор српске омладине, као друштвена мрежа удружења из Србије, Црне Горе, Републике Српске и расејања, наставиће да развија, обнавља и продубљује везе између српског и руског народа.

После трагичног 20. века за Русију и Србију, Ваша одбрана међународног права и препознавање принципијелних политика наша два народа у очувању основних достигнућа европске и хришћанске цивилизације на почетку новога века, символично представља могућност светлије и велике историје јединствених православних народа.”

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu