Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
5. јул 2007. године

ОТВОРЕНО ПИСМО ВИСОКОПРЕОСВЕЋЕНОГ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА Г. СВЕТОЗАРУ МАРОВИЋУ

Преносимо интегрално отворено писмо Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског Г.Амфилохија упућеног г.Светозару Маровићу.

“Поштовани г. Маровићу,

Пишем Вам поводом Вашег интервјуа објављеног у дневном листу ''Вијести'', сриједа 4. јули 2007.г., стр. 2., конкретно у вези Ваше изјаве о Православној Цркви у Црној Гори.

Захваљујем Вам на изјави да ме ''веома цијените'', увјерен да знате да према Вама гајим иста осјећања. Но, баш због тога, дозволите да изразим своју крајњу запањеност Вашим понижавањем мене као православног теолога, познатог, а чини ми се и признатог, у савременој Православној Цркви, па и шире. Ово уколико је Ваша изјава вјерно пренијета. Да ли ме икада неко чуо или прочитао мој текст којим поистовјећујем Православну Цркву са било којом нацијом? Насупрот томе, у безброј својих проповиједи, научних текстова и изјава непрекидно сам понављао и понављам изворну библијску истину да ''у Цркви нема Грка ни Јеврејина, роба ни слободњака'', Кинеза, Србина, Црногорца или Африканца, него су ''сви једно у Исусу Христу''! Да ли има игдје другачијег мог потписа као Митрополита осим Православног црногорско-приморског Митрополита? Да ли се Митрополија на челу које стојим назвала другачије сем Црногорске Митрополије, онако као што се звала у вријеме Краљевине Црне Горе, а прије ње у доба Петровића? Назив ''Приморска'' је додат између два рата када је у њен састав ушла Боко-которска Епархија и Приморје. Њен континуитет се није прекидао од 1219. г. до данас, њена имовина и имовина њених јединица никад није промијенила свог титулара, изузев у послератно бесудно вријеме када је дио њене имовине одузиман и национализован од стране револуционарне власти; опљачкане имовине коју садашња Ваша власт не жели да врати.

Као одговор на Вашу недоумицу, г. Маровићу, у вези назива Цркве у Црној Гори, слободан сам да Вас упутим на мој допис предсједнику Скупштине Црне Горе, покојном Ристу Вукчевићу гдје сам на његов захтјев за мишљење предложио да се Црква у Црној Гори именује као ''Православна Црква'' што и стоји у Уставу од 1992. г. Такав исти предлог стоји и у допису Епископског Савјета Православне Цркве у Црној Гори предсједнику Републике и Владе Црне Горе за нови Устав Црне Горе који је у припреми.

Православна Црква у Црној Гори, г. Маровићу, се не дијели. Постоји националистичка вјерско-идеолошка групација, први пут основана, како се каже у полицијском акту, 17. јануара 2000.г. под називом ''вјерска заједница ЦПЦ''. Она као новоформирана вјерска заједница, као и свако удружење и НВО, може да постоји по закону (премда је и тај закон из 1977. г. био укинут у вријеме њеног оснивања) од дана свога формирања, да стиче своју имовину и сл. Признавање тој вјерској заједници, непостојећој за Православну Цркву у свијету, права на име, имовину и достојанство осмовјековне Зетске односно Црногорске Митрополије не би се могло догодити ни у најбесуднија времена, а камоли у Црној Гори нашег времена која би хтјела да буде европска држава.
Ако се тако нешто може наћи у главама којима је закон ''оно што им срце жуди'' и који не знају ни шта је Црква ни шта је право и правда, заиста је несхватљиво за здрав разум да Ви као крштен човјек и човјек који се већ дуже времена бави државним и правним питањима, прихватите једну такву ''лудост за правило'' (Његош)! Такав позив није позив на ''реформу Цркве'' већ на насиље над њом и њено разарање, уз гажење свих Божјих и људских закона. Искрено, то ми не личи на Светозара Маровића кога познајем и поштујем. Питам Вас: Да ли је такву подјелу имовине прихватио Ваш ДПС у односу на странке настале из њега и из истог коријена Комунистичке партије Црне Горе? Да ли би Ви преписали имовину Вашег оца у Кримовицама неком досељенику који би имао такве захтјеве?

Између осталог треба и то рећи: Овакав однос према Цркви, њеном вјековном устројству и канонском поретку представља позив на директно мијешање државе у унутрашња питања и поредак Цркве. Зачудо, нико у Црној Гори не поставља питање непосредне зависности римокатоличких бискупија од Ватикана (односно једне од њих од Сплита) као ни других вјерских заједница од својих центара у свијету. Само је вјековна заједница Православља у Црној Гори са Пећком-Београдском Патријаршијом, односно Православном Црквом Српском, и преко ње са свим Православним Црквама у свијету, на непрекидном удару, уз пројаву и његовање код појединих кругова ирационалне патолошке мржње против Цркве. Албанац са Косова у Бару, Хрват из Босне у Котору мирно сједе, и нека сједе, у Црној Гори, на челу Ватикану директно подложних дијецеза, а Митрополит Црногорски из Мораче, чији су преци, сви до једног, уградили своје кости у стварање и одбрану Црне Горе, проглашава се окупатором и издајником, човјеком који доводи људе ''из других земаља'' да ову земљу поробе и опустоше! О времена, о обичаја!

Очевидно, уважени г. Маровићу, ако сте чак и Ви постали подражаваоци овог и оваквог безакоња и вјерских диоба у Црној Гори, овај ''олтар прави на камен крвави'' очекују нова насиља и нова гоњења, незапамћена ни у прошла тоталитарна времена. Но, крст носити нама је суђено. Црква је издржала у својој дугој историји и тежа искушења.

С дужним поштовањем,

Архиепископ Цетињски
Митрополит Црногорско-приморски
+Амфилохије”

Извор: Митрополија црногорско-приморска

ОТВОРЕН САРКОФАГ СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА

Папа Бенедикт XVI је дозволио археолозима да отворе гробницу и саркофаг светог апостола Павла. Папа је одобрио планове научника по којима би они требало да проуче стари камени саркофаг пронађен 2002-2003. године приликом ископавања око базилике Светог ап. Павла.

По речима историчара Ђорђија Филипија из Музеја Ватикана, реч је о гробу из времена императора Теодосија I (379-395). Филипи сматра да се овде заиста може радити о моштима светог апостола Павла. Раније су археолози покушавали да садржај саркофага испитају рентгеном, али камени зидови су били сувише дебели. По предању, апостол Павле је убијен у Риму и сахрањен на улици Виа Остиенсе, ван градских зидова. На месту где је сахрањен, почетком 4. века подигнута је мала црква, а крајем века и базилика импозантних размера.

Током прошлих векова је ова базилика, највећа после баилике Св. Петра, много пута реновирана и преуређивана. Сваки пут када су извођени радови, саркофаг са моштима ап. Павла је спуштан све ниже у односу на ниво пода храма, а као резултат последње реконструкције из 1823. године, он је спуштен за 1,3 метра. Тренутно је велики део саркофага прекривен слојем кречњака, али је у поду базилике направљен прозор кроз који верници могу да виде сандук у коме се налазе мошти апостола.

Према www.patriarchia.ru приредила Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничкотузланске

МИНИСТРИ КУЛТУРЕ ПЕТ ПРАВОСЛАВНИХ ЗЕМАЉА - УЧВРСТИТИ УЛОГУ ПРАВОСЛАВЉА

Атина, 4. јул - Министри културе пет земаља, које су уједно и чланови Међупарламентарне скупштине Православља, потврдили су да је неопходно да се подржавају хришћански корени европске културе.

После заједничких седница у атинском Византијском и хришћанском музеју, представници Русије, Украјине, Грчке, Бугарске и Кипра су у заједничкој изјави обећали да ће ''појачати културне елементе Православља''.

''Православље је норма и начин живота који спаја религиозну теорију и вјеру са праксом'', рекао је грчки министар културе Јоргос Вулгаракис.

Извор: ИНТЕРФАКС Приредила Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничкотузланске

У ЊУЈОРКУ ОДРЖАНА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА ПОСВЕЋЕНА БЛ. АВГУСТИНУ

Њујорк, 4. јул - На Фордамском (Fordham) универзитету у Њујорку, у оквиру серије предавања ''Православље у Америци'', одржана је и Међународна конференција посвећена богословљу блаженог Августина.

Циљ овога форума је било проучавање различитих аспеката богословског наслеђа Августина кога поштују, како западни тако и источни хришћани. Акценат је стављен посебно на оне елементе његовог учења које обједињавају источну и западну патристичку традицију.

Главни излагач на конференцији је био др Ендрју Лут, професор Даремског (Durham) универзитета у Великој Британији, који је изложио реферат под насловом ''Срце на ходочашћу: како је бл. Августин читао псалме''.

Пре почетка конференције и рада по секцијама, архиепископ Димитрије који управља Грчком православном архиепископијом у Америци (Цариградска Патријаршија), као што смо већ говорили, удостојен је титулом почасног доктора Фордемског универзитета.

Према www.patriarchia.ru приредила Инфо служба СОЗ-а Епархије зворничкотузланске

ХОР „КИР СТЕФАН СРБИН“ ИЗ ТОРОНТА ГОСТ ЕПАРХИЈЕ БРИТАНСКО-СКАНДИНАВСКЕ

У периоду од 27. јуна до 2. јула, гост Епархије британско-скандинавске и Цркве Свети Сава био је хор при цркви Свети Сава у Торонту, „КИР СТЕФАН СРБИН“, (www.kirstefansrbin.ca), под диригенстком палицом госпође Јасмине Вучуровић. Овим гостовањем, започела је њихова прва европска турнеја.

Свој први наступ хор је имао у Лондону, а потом су 28. јуна, на Видовдан, одговарали на Литургији у цркви Свети Сава у Стокхолму, коју је служио протонамесник Душан Д. Раковић уз саслужење о. Владимира, свештеника Руске Цркве. Светој Литургији је приствовао и Његово Преосвештенство Епископ британско-скандинавски Г. Доситеј, академик Проф. др. Нинослав Стојадиновић, Амбасадор Републике Србије у Краљевини Шведској и верни који су дошли да прославе најзначајнији празник српског народа. Гласови чланова хора, који су се током Литургије разлеги са балкона наше цркве, са изванредним соло деоницама, испунили су црвку и разгалили срца присутних.

У својој беседи о. Душан Д. Раковић подсетио је на значај Косовског боја, великог страдања српског народа и рекао: „Тапија српске земље исписана је крвљу пострадалих и не само од Косовског боја, него до данашњег дана. Видовдан је наш духовни видиковац, на путу кроз нашу историју, наше крштење у крви и вечно причешће у страдањима, наш завет Једином Богу“.

После Свете Литургије приређен је свечани ручак, на коме је поред свештеника Руске и Српске Цркве, присуствовао и Њ.Е. амбасадор Нинослав Стојадиновић. У свом обраћању присутнима Владика Доситеј се захвалио гостима што су уложили велики напор да дођу и присуствују Видовданској Литургији и изразио наду да ће оваквих сусрета бити и у будуће.

Хор „Кир Стефан Србин“ је током свог боравка у Стокхолму имао још два концерта и то у цркви Кларе (St. Klarakyrka) и цркви Софије (St. Sofiakyrka), где су извели: Tјело Христово, Mиодрага Говедарице, Свјете Тихиј, Дворецког, Антифоне - Молитвами Богородици Спасини и Teбјe пojeм, Стевана Ст. Мокрањаца, Ниње Сили, Кир Стефан Србин, 15. век и Богородица у аранжману: Душана Сувајца.

Снажном и емоцијама испуњеном интерпретацијом, хор „Кир Стефан Србин“ је, уз наступ солиста, одушевио публику и на најбољи начин презентовао богату музичку баштину коју поседујемо. Они су заиста били прави амбасадори наше духовне музике и наше културе, што је публика знала да препозна и награди бурним аплаузом.

Током свог боравка у Стокхолму, за чланове хора Њ.Е. Амабасод Републике Србије у Шведској, академик проф. др Нинослав Стојадиновић приредио је пријем у резиденцији. Он је у свом обраћању гостима истако своју жељу да се осећају као код своје куће јер „територија наше амбасаде је територија Србије“. У име хора, диригент Јасмина Вучуровић се захвалила господину Амбасадору на гостопримству и предала му књигу о Торонту и упутила позив да се следећи сусрет уприличи у Торонту. Такође, чланове хора угостио је и г. Стаменко Кандић са својом супругом.

Хор „Кир Стефан Србин“, који носи име првог спрског композитора из XV века, Кир Стефана Србина, основан ја при цркви Свети Сава у Торонту маја 2000. године. Уметнички директор хора је диригент Јасмина Вучуровић. Поред учествовања на Литургијама, хор од самог почетка наступа и на концертима, израставши у један од најквалитетнијих српских хорова у Северној Америци.
Избором најквалитетнијих композиција, превасходно спрске духовне и световне музике и високим извођачком квалитетом, хор настоји да испуни своју мисију амбасадора српске културе кроз музику. Хор је с великим успехом наступио и на Сабору српских хорова из Дијаспоре и Отаџбине у Београду 2003. године, затим наступио је и у Бостону и Чикагу и са групом „Балканика“ 2005. године у Торонту, али је и одржао врло успешан концерт у канадском Парламенту.

Извор: Епархија британско скандинавска

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu