Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
9. јул 2007. године

СПОРАЗУМ О ПРОИЗВОДЊИ И ЕМИТОВАЊУ ВЕРСКОГ ПРОГРАМА НА РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈИ СРБИЈЕ

На пригодној свечаности, одржаној 5. јула 2007. године, у просторијама Јавне радиодифузне установе Србије потписан је Споразум између Радио-телевизије Србије и представникa јерархијских и организационих јединица традиционалних Цркава и верских заједница у Србији о сарадњи на производњи и емитовању верског програма. Споразум су потписали генерални директор г. Александар Тијанић, у име РТС-а, епископ бачки г. др Иринеј, у име Православне епархије бачке, а у име других традиционалних Цркава и верских заједница у Србији, њихови највиши представници: надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, заменик реис-ул-улеме г. Абдулах Нуман, врховни рабин Србије г. Исак Асиел, бискуп Словачке Евангеличке Цркве г. Самуел Врбовски, бискуп Реформатске Хришћанске Цркве г. Иштван Чете-Семеши и бискуп Евангеличке Хришћанске Цркве г. Арпад Долински.

Споразумом је утврђен план производње и емитовања већег броја телевизијских емисија којима ће Јавни сервис Србије у наредним годинама на аутентичан начин приказати верска учења, духовну и материјалну културу и морална начела која негују Православна и Римокатоличка Црква, Исламска заједница Србије, Јеврејска заједница и историјске протестантске Цркве обухваћене Законом о Црквама и верским заједницама.

Присутни високи представници Цркава и верских заједница и Радио-телевизије Србије су се сагласили да је предстојећа сарадња на производњи телевизијског програма верске, верско-културне и верско-информативне садржине посебно значајна јер, пре свега, одговара израженим потребама и захтевима грађана Србије, који су у огромној већини верници. Исто тако, створена је и могућност да Радио-телевизија Србије, која је и до сада посвећивала пажњу верским садржајима, потпуније, доследније и аутентичније, и у овом погледу, извршава своју законску обавезу да буде јавни сервис грађана. Не мање важно је и то што, применом овог Споразума, Србија стаје у ред великог броја европских држава које на одговарајући начин имају решено питање представљања Цркава и верских заједница и њихових учења у јавном радиодифузном сервису, истакнуто је овом приликом.

Свечаном потписивању споразума присуствовали су академик г. Никша Стипчевић, председник Управог одбора РТС; епископ јегарски г. др Порфирије, члан Савета Републичке Радиодифузне агенције; монсињор др Андрија Копиловић, проректор Катихетско-теолошког института у Суботици; имам г. Мухамед Јусуфспахић, заменик председника Мешихата Србије; г. Никола Мирков, директор Телевизије Београд; г. Душан Стокановић, члан Управног одбора РТС, и г. Станислав Вељковић, генерални секретар РТС-а.

Извор: Епархија бачка

ПОВОДОМ РАЗМИШЉАЊА СВЕТОЗАРА МАРОВИЋА О ЗАСТАВАМА

1. Вексилологиа као помоћна историјска наука која се бави историјатом и проучавањем застава каже да тробојка (или триколора) није искључиво ни српска ни црногорска, већ је као симбол слободе прихваћена послије француске револуције у многим државама Европе (Француска, Италија, Русија, Белгија...) Данас је тробојка, у разним комбинацијама боја и њиховом распореду, најраспрострањенија застава у свету.

2. Крст са оцилима на заставама није изум ни Србије ни Црне Горе већ је православно византијско наслеђе, времена династије Комнена (11.век). Оцила уствари нису оцила него четири слова В која значе: «Василев василеон воитха васили = Царе царева помажи Цару.» Не треба изгубити из вида да су једини Црногорци у свету, тај крст са таквим оцилима носили (неки га и данас носе) на својој капи и својој глави!

3. Реплика прве заставе Црне Горе из времена Црнојевића управо се може једино видети на средишту Митрополије Црногорско-приморске, Цетињском Манастиру – духовном огњишту Црне Горе. За оне који не знају та застава је била црвена са белим двоглавим орлом са грба на Цетињском Манастиру.

4. Застава из времена духовних и световних владара, митрополита Петровића, била је крст на белој подлози.

5. Државна застава из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе била је тробојка. Пред тробојком (без или са петокраком) сте и Ви, г.Маровићу, до јуче салутирали и клањали, као пред државном и партијском заставом. Иначе, тробојка са крстом и оцилима је постала и до данас остала црквена застава. С обзиром да Црква није као партије, то и сами знате, да би мењала капе и заставе, како који ветар дуне, није никакво чудо што је Ваши Грбљани (а не само они) и данас највише воле и истичу на својим храмовима. То расправите са њима а не самном, јер нити сам им забранио нити наредио коју ће заставу истаћи.

6. Може се рећи да је управо тробојка са крстом и оцилима најдуже била духовни симбол Црне Горе. Тробојка као симбол слободе, крст као симбол вере и оцила као симбол византијског и царског православног наслеђа, тешко да могу православним верницима сметати.

7. Црква је по Уставу одвојена од државе и није у обавези да истиче било чију државну заставу, као што држава није обавезна да истиче црквене заставе. По мени, ко хоће да истакне тек компоновану државну заставу, нека је истакне, а ко жели да истакне црквену и народну – зар је то преступ?

8. Чудно је да пре неколико година ниједном државном органу није сметала албанска застава са називом «независног Косова» која је била истакнута на једном од објеката Народног музеја Црне Горе а очигледно данас смета застава која је у правом смислу била духовни али и државни симбол Црне Горе, више од два века.

Архиепископ Цетињски
Митрополит Црногорско-приморски
+АМФИЛОХИЈЕ

Извор: Митрополија црногорско-приморска

ВЛАДИКА ЈЕФРЕМ СЛУЖИО У ПРУСЦИМА

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем, на дан храмовне славе Рођења светог Јована Крститеља, служио је Свету Архијерејску Литургију у Прусцима, парохија Добрљин.

На месту данашњег велелепног храма у Прусцима, некада је постојао стари храм подигнут 1895.год., који је током Другог светског рата већим делом порушен.
Јереј Ненад Томић, парох добрљински, иначе први парох у тој парохији од II свјетског рата, истакао је важност обнове овога храма, јер ''обнављајући храмове ми обнављамо себе''.

На крају Свете Архијерејске Литургије Владика Г. Јефрем је у својој беседи поучио верни народ, а исто тако Владика је нагласио величину страдалности народа са Козаре, коме је потребна свака подршка како у обнови храмова, тако и у духовној обнови.

Извор: Епархија бањалучка

ПРОСЛАВЉЕН ИВАЊДАН У РОЖАЈАМА

На празник Ивањдан, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у "Цркви Ружици" у Рожајама, посвећеној Рођењу Светог Јована Крститеља.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ СВЕТОГ ЈОВАНА У МЕДКУ

На празник Рођења светог Јована Крститеља, парох грачачки – јереј Душан Лујић, служио је Вечерње богослужење у храму манастира Светог Јована у Медку. Богослужењу је присуствовао велики број верника, који се традиционално на овај празник окупља око ове светиње.

Сутрадан, у Недељу 06. по Духовима (08. јула), Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим. У својој беседи, Епископ Г. Герасим је говорио о Светом Јовану – Претечи Господњем, за кога је и Господ Исус Христос рекао да је ''највећи рођен од жене''. Осим тога, Епископ је подсетио и на велики историјски значај манастира Медка и његову важну улогу коју је имао на овим просторима, где се вековима славило име Божије и призивао Божији благослов на све оне који су долазили на ово свето место, како би се духовно окрепили и оснажили за нове подвиге.

Извор: Епархија горњокарловачка

ИВАЊДАН У МАНАСТИРУ ГОМИРЈУ

На празник Рођења светог Јована Крститеља, Његово Преосвештенство Епископ горњокарлопвачки Г. Герасим служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Гомирју, који овог дана обележава своју храмовну славу. Истовремено, обележен је и један веома значајан јубилеј: 350. година (1657-2007) од потписивања купопродајног уговора којим су Срби откупили земљу на којој су се населили и пренели је у своје власништво.
На Литургији је био присутан велики број верника из ових крајева али и један аутобус верника из Бањалуке. На позив Епископа Г. Герасима, Литургији су присуствовали: др Радомир Наумов, министар вера у Влади Републике Србије; г. Радивој Цветићанин, амбасадор Републике Србије у Хрватској; Мира Јегдић, конзул-жеран; проф. Др сц Синиша Таталовић, саветник председника Републике Хрваткске; г. Ђоко Тепша, помоћник министра полиције Р. Хрватске; г. Чедомир Вишњић, помоћник министра културе Р. Хрватске и председник Просвјете као и многе личности из јавног и културног живота.

У својој поздравној беседи Његово Преосвештенство Епископ Г. Герасим поздравио је вернике речима да се радује што се окупљају и духовно окрепљују у порти манастира Гомирја, месту где су се и њихови преци Богу молили и узносили своје молитве. Преосвећени Владика захвалио се министру вера Владе Републике Србије, г. Радомиру Наумову, што је поред својих обавеза нашао времена да посети Горњокарловачку епархију и подели радост у овој години јубилеја.

Господин Радомир Наумов у своме обраћању поздравио је све присутне речима да Србија као мајка никада не заборавља своју децу и да увек помаже колико је у њеној моћи. Господин Наумов је подсетио да су прошле године, поводом Теслиног јубилеја поклоњена звона цркви у Смиљану и да ће и у будућности Република Србија помагати у обнови цркава и заштити црквених споменика.

Саветник председника Републике Хрватске господин Таталовић, рођени гомирац у кратким тезама изнео је историјат насељавања Срба у овим крајевима као и настанка манастира Гомирја чији се почеци везују за 1600. годину.

Овом приликом представљен је и нови тематски број часописа ''Свети Сава горњокарловачки'', посвећен овом значајном јубилеју.

Извор: Епархија горњокарловачка

ПРАЗНИК РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

На празник Рођења Светог Јована Крститеља 07. јула 2007.године Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Рођења Светог Јована Крститеља у Бенковцу.

У својој беседи Епископ Г. Фотије је истакао да је читав живот Светог Јована Крститеља био чудесан и да је његово житије подстрек сваком православном хришћанину да се усавршава у вери а посебно православном хришћанину у Епархији далматинској.

По благослову Епископа далматинског Г.Г. Фотија у току овога лета треба да почне обнова храма Рођења Светог Јована Крститеља у Бенковцу на радост свих православних хришћана Бенковца и читаве Епархије далматинске.

Извор: Епархија далматинска

ЕПИСКОП ЗАПАДНОАМЕРИЧКИ Г. МАКСИМ У ПОСЕТИ РЕНУ И САРАТОГИ

У суботу и недељу, 7. и 8. јуна ове године, Епископ западноамерички Г. Максим jе посетиo две православне парохије: Светог Јована Крститеља у Рену, и Светог Архангела Михаила у Саратоги.

Мисионарска Парохија у Рену (Невада) слави свога заштитника Светога Јована Крститеља. Тим поводом, у суботу 7. јула, Епископ западноамерички Г. Максим jе у овом граду служиo Свету Литургију, уз саслужење свештеника Миладина Гарића, Џејмса Барфилда и протођакона Вилијама Вирда. Мисионарска парохија Св. Јована Крститеља у Рeну, том "највећем малом граду на свету" коју предводи свештеник Џејмс Барфилд пришла је Српској Православној Цркви почетком 2000. године. Броји око педесет чланова, и однедавно служи у новом простору који је, иако обухвата само цркву и књижару, ипак већи од претходног богослужбеног места. После одслужене Литургије, преломљен је славски колач, а онда је у сали приређен свечани славски ручак.

У недељу, 8. јуна, Епископ западноамерички Г. Максим jе посетиo Парохију Светог Архангела Михаила у Саратоги (Калифорнија) и у њој служио Свету Литургију. У својој беседи Епископ Максим је говорио на тему јеванђелског одељка прочитаног тога дана о исцељењу узетога. Он је такође поздравио присутни народ у име Епископа Лонгина. Парохија у Саратоги (залив Сан Франциска) основана је 1960. године од стране верника овога краја са благословом Владике Г. Дионисија, тадашњег епископа америчког-канадског.
Парохија није имала храм, а 1963. године је сазидана хала, а 1968. изграђена школа која и данас служи као привремени храм. Парохијски дом је изграђен исте године. Године 2000. по постављењу свештеника Слободана Јовића, дошло је до спајања двеју парохија, Светог Саве у Купертину и Св. Архангела у Саратоги (по благослову Епископа Јована и Лонгина) и преноса имовине прве на другу (после тога је парохија у Купертину и угашена). После одслужене Литургије у сали је приређен свечани ручак. Иначе, ова парохија се суочава са тешкоћама око изградње нове цркве. Наиме, иако је ова заједница обезбедила потребну документацију за нови храм на Авенији Aлендејл, појединци из суседства улажу приговоре код надлежних, па се цео процес тиме успорава. Ипак, верујемо да ће после досадашњих јавних саслушања коначна дозвола бити ускоро дата. Стога су молитве и подршка овој црквеној заједници у овом тренутку најпотребније.

Извор: Епархија западноамеричка

САНАЦИЈА ВЛАДИЧАНСКОГ ДВОРА У ТУЗЛИ

Владичански двор у Тузли изграђен је 1905. године, а по свом грађевинско-архитектонском изгледу заузима високо место на лествици национално-културног и историјског наслеђа Босне и Херцеговине, и као такав је под заштитом државе. Кроз све ове године постојања, Владичански двор у Тузли је чуван и одржаван као један у низу драгуља културно-историјских објеката Српске Православне Цркве у Босни и Херцеговини. Вршене су многе санације да би двор очувао своју лепоту, како због седишта епископа зворничко-тузланских тако и због своје ексклузивне локације на којој је саграђен.

Благословом Његовог Преосвештенства, Епископа зворничко-тузланског Г. Василија, који се као добри отац и домаћин брине како о живој Цркви и духовности нашег народа, тако и о материјалним добрима наше Свете Цркве и поверене му епархије покренуто је низ акција да би се заштитило и обновило ово национално добро.

Почетком новембра 2006.године извршена је поправка крова на владичанском двору и замена старог и дотрајалог лима са новим алуминијумским бојеним лимом. Стручни надзор на санацији крова вршили су стручњаци Завода за заштиту споменика културе БиХ из Сарајева. Почетком фебруара 2007.године добили смо благослов и упутства од Преосвећеног Владике Г. Василија да извршимо санацију унутрашњости Владичанског двора. Санирани су зидови, обијен је стари дотрајали малтер, зидови су санирани са новим малтером, постављене су заштитне мрежице са лепком, затим су зидови глетовани глет масом и окречени у бело. Извршена је рестаурација унутрашње столарије са које је уклоњен стари слој фарбе, затим је дрво заштићено и офарбано у белу боју. Постављене су ригипс плоче и спуштени плафони,а затим су постављене украсне гипсане лајсне у целом Владичанском двору. Такође је израђен репрезентативан Богородични трон у великом салону Владичанског двора. Постављен је нови храстов паркет са нивелацијом подова. Реновирана су купатила, поправљена електро и водо инсталација и уграђена је шпанска керамика са новом санитаријом. Стари и дотрајали прозори на Владичанском двору комплетно су замењени са идентичном ПВЦ столаријом. На главном степеништу је уграђен гранит као и на унутрашњим прозорским клупицама. Постојећа ограда на светларницима и стубиштима је пескарена, цинкована и поново постављена. Урађени су нови заштитни окови на прозорима у приземљу Владичанског двора од кованог жељеза. Почетком маја месеца договорено је да се стара дотрајала фасада уклони са Владичанског двора и да се уради нова, идентична, са свим орнаментима како се не би нарушио изглед и аутентичност.

Комплетна санација Владичанског двора у Тузли урађена је са благословом Преосвећеног владике Василија који је саветодавно, очински, помагао да се ово богоугодно дело заврши. Такође су Преосвећени владика и Епархија зворничко-тузланска финансијски помогли санацију.

Санацију двора финансијски су помогли Влада федерације БиХ на челу са премијером, господином Ахметом Хаџипашићем, Министарство спорта и културе Федерације БиХ на челу са министром господином Гаврилом Граховцем, Завод за заштиту споменика културе Федерације БиХ на челу са госпођом Лидијом Мићић, Влада Тузланског кантона на челу са премијером Бајазитом Јашаревићем, Општина Тузла на челу са начелником општине г. Јасмином Имамовићем, Туристичка заједница Тузланског кантона и Црквена општина Тузла.

Стручни надзор на санацији Владичанског двора испред Завода за заштиту споменика обавља госпођа Ламија Авдић, дипл. инжењер архитектуре. Одговорно лице за владичански двор и санацију двора је свештеник тузлански, протонамјесник Милан Топић.

Протонамјесник Милан Топић, свештеник тузлански

Извор: Епархија зворничко-тузланска

ЕПИСКОП АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКИ Г. ИРИНЕЈ СЛУЖИО У МАНСТИРУ МАРЧА

У суботу, 7. јула 2007. године, на празник Рођења Светог Јована Крститеља, Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски, који је у посети Епархији источноамеричкој, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Марча у Ричфилду у Охају. Преосвећеном Владици, у присуству многобројног благочестивог народа, саслуживали су протојереј Милан Зобеница и јереј Милорад Орлић.

Извор: Епархија источноамеричка

l NEWS ARCHIVE l

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu