Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
4. октобар 2007. године

САХРАЊЕН ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ МИЛАН ЈЕЛИЋ

Председник Републике Српске Милан Јелић сахрањен је јуче, 3. октобра 2007. године, на Градском гробљу у Модричи уз највише државне и верске почасти. Поред представника највиших званичника Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, представнка институција Босне и Херцеговине, представника страног дипломатског кора, бројних мисија, организација и делегација, сахрани су присуствовали председникРепублике Србије Борис Тадић и премијер Републике Србије Војислав Коштуница.

Опело је служио Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Василије, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита дабробосанског Г. Николаја и Преосвећених Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома и захумско-херцеговачког Г. Григорија као и бројног монаштва и свештенства Српске Православне Цркве.

Опраштајући се од председника Републике Српске Милана Јелића, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Василије је рекао: „Испраћамо човјека, личност у личности, др Милана Јелића, предсједника Републике Српске, који је, не само као предсједник, него и много раније, од младости, читав свој живот, који је био проткан идеалима свете Христове вјере и светосавског начина живота, ставио себе у службу ближњих, у службу човјека. Милан Јелић је рођен у подножју славне планине Требаве, у Копривни, гдје се зна за чојство и јунаштво. Ту се напајао идеалима вјере и националног бића нашег народа, али при томе је одгајан тако да није имао никакве искључивости ни према коме. Његово широко срце, његова љубав управо је саткана на идеалима наше вјере. Имао је широко срце, дубоку племенитост душе према сваком човјеку.“

„Предсједник Јелић“, навео је Владика Василије, „био је једино екстреман у одбрани онога што се зове истинити живот националног бића српскога народа. Бранио је, а никада није нападао никога. Његош је рекао: “Благо оном ко довијека живи, имао се зашта и родити”. Драги Милане, пријатељу мој! Пријатељ си мој зато што си љубио цркву и цијенио вјеру своју прађедовску и помагао мисију Свете Цркве гдје год си могао и док год си могао. На овом привременом растанку када душа твоја иде горе гдје славни преци твоји обитавају на небесима, а тијело твоје биће предано мајци земљи, оној груди земље коју си до задњег часа свог живота волио, граду Модричи гдје си оставио себе утканог на сваком кораку. Хвала ти за љубав, честитост и племенитост, и све оно што си учинио за живота у Републици Српској. Хвала ти за све. Нека те Бог овјенча неугашеним вјенцима славе у Царству Божијем“, казао је Епископ зворничко-тузланског Г. Василије и наставио: „У овом тренутку најтеже је породици Јелић, али нека јој буде утјеха што је имала свог саплеменика и стуба породице, оличеног у овакој личности какав је био њен отац, син, супруг... Ви, господо Миланови сатрудници, предсједниче Радмановићу, премијеру Додику, нека вам Милан буде идеал за путеве којим ћете наставити и даље, као што сте до сада ишли, заједнички у стварању циљева и брањења интереса свог народа. Бог да душу опрости Милану и Царство му Небеско подари. Нека му је лака српска земља у Републици Српској – поручио је Преосвећени Владика зворничко-тузлански Г. Василије.

Сахрани преминулог председника Милана Јелића у Модричи присуствовало је преко 20.000 грађана. У Републици Српској јуче је био трећи дан жалости, а заставе су спуштене на пола копља на свим институцијама и предузећима. У Бања Луци су се јуче у 14 часова, у време када је почела сахрана председника Јелића у Модричи, огласила звона на храму Христа Спаситеља као и у свим православним црквама. Испред резиденције председника РС у Банским дворима грађани су за покој душе преминулог председника Милана Јелића прислуживали свеће.

СЛАВА САБОРА СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА НА ЦЕНТРАЛНОЈ ОБАЛИ

У сестринској Грчкој Цркви Светог Дионисија на Central Mangrove Срби мисионарске парохије Сабор Српских Светитеља су прославили своју славу. Кишовит дан није сметао да се сјати мноштво верног народа из Сиднеја, Њукастла и Централне обале и да браћи и сестрама ове младе парохије, дођу у госте, да их охрабре и помогну, јер заиста разлог је велики. Наиме, купљена је земља за будућу Цркву где ћемо се ускоро сабирати и милост Божију призивати. Свету Литургију је служио млади свештеник Милић Ракић из Њукасла који опслужује и ову парохију. На славском обреду још су учествовали руски свештеници о. Александар из Њукасла, о. Џејмс из Госфорда као и бивши парох и оснивач ове парохије о. Ненад Ђурашиновић. Црквена сала је била испуњена до последњег места. Гостовале су фолклорне групе из Блектауна, Еланоре и Њукасла. Председник Мисионарске парохије господин Милорад Бабић је одржао краће слово, а о. Милић Ракић је поздравио све присутне. Отац Ненад је евоцирао сећања на прве дане и једанаест година проведених са овим народом. Није скривао радост што се жеље и снови остварују и што ће на Централној Обали заблистати српска Црква посвећена Сабору Српских Светитеља. Као и увек до сада, неуморне сестре су уложиле огроман труд и на трпези љубави послужиле преко три стотине гостију, чиме су домаћини показали велико гостопримство и хришћанску љубав. Пожелимо им успеха да у љубави доврше велико дело и да изграде Свети Храм.

Протојереј – ставрофор Ненад Ђурашиновић

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска

ПРОСЛАВА КРСТОВДАНА У ОКРУЖНОМ ЗАТВОРУ У НОВОМ САДУ

На празник Воздвижења Часног Крста, 27. септембра 2007. године, у Окружном затвору у Новом Саду, свечано је прослављена храмовна слава.

У храму који је освештан пре пет година, као први те врсте на Балкану, Свету Литургију је служио презвитер Владан Симић, секретар Епископа бачког, уз саслужење презвитера Миливоја Шемића, пароха футошког, и уз присуство презвитера Славка Ћирина и протонамесника Бранка Ћурчина, духовника Окружног затвора у Новом Саду.

У Литургијском слављу су, поред управника г. Драгана Јакшића, службеникa ове установе и затвореника на издржавању затворских казни, учествовали чланови црквеног хора из Футога и неколико вероучитеља из Новог Сада.

Жељко Латиновић

Извор: Епархија бачка

На Вишој цркенопедагошкој школи у Бечу отворен Институт за образовање православних вероучитеља

Заједничком академском свечаношћу 1. октобра 2007. године свечано је отворена новооснована Виша црквенопедагошка школа у Бечу. На Институту за Религијску педагогију, Православна Црква по први пут је добила могућност да на немачком говорном подручју убудуће сама образује наставни кадар за потребе предавања православне веронауке, која је већ пуних петнаест година уведена у преко осам стотина јавних школа са око десет хиљада православне младежи широм Аустрије. Међу пет стотина званица и еминентних личности из политичког, културног и јавног живота земље домаћина и града Беча, једанaест црквених великодостојника са свећом у руци и речима јеванђелске поруке указали су на пут до заједничког циља. Делегацију Српске Православне Цркве предводио Епископ средњоевропски Г. Константин заједно са Епископом сремским Г. Василијем.

Наиме, по Болонској Деклерацији, сви постојећи педагошки институти и све педагошке академије, како државне тако и приватне, неке и после четрдесетогодишњег постојања преименоване су у високе педагошке световне и црквене школе. На први поглед новоосноване црквено педагошке школе не разликују се много од државних: оне су признате од Министарства просвете, али као приватне и због тога ће морати да се регулишу по реформисаним законским прописима и правилима.

Виша црквенопедагошка школа у Бечу је састављањем до сада постојећих религијско-педагошких академија и института постала не само највећа педагошка школа у Аустрији, него и по својој интерконфесионалној оријентацији и јединствена образовна установа у Европи.

Све овдашње традиционалне хришћанске Цркве (Римокатоличка, Православна, Старокатоличка, Протестантска као и Старооријенталне Цркве) од 1. октобра 2007. године, у овој установи радиће заједно, интегришући се у један потпуно нови заједнички концепт специфичног образовања будућег наставног кадра. Сви они који учествују у овом заједничком пројекту имаће своје пуноправне представнике у Високошколском Савету, највишем управном органу овдашње црквеношколске власти.

На осам основаних Института, са око хиљаду уписаних студената, по достигнућима савремене педагошке науке, образоваће се наставници за разредну, предметну и верску наставу на редовним или ванредним студијама. Но, и поред заједничких предмета из опште педагогије, педагошке психологије и психопедагогије, као и савремене дидактичке науке, опште методике и религијске наставе, па и фахдидактике, посебност доктринарног учења остаће у ингеренцији саме Цркве.

Надлежности по питању сопственог предања и учења Цркве, свака конфесија ће самостално регулисати сама за себе. Избор професорског кадра, израда наставног плана и избор богословских наставних предмета спадаће искључиво у надлежност Цркве, док њихово наименовање и објављивање од стране ресорног Министарства имаће само декларативни карактер. Редовне студије трајаће шест, а ванредне десет семестара и завршаваће се првом академском титулом „Bachelor of Education“. Након одбрањеног дипломског рада стицаће се потребне наставне квалификације за ступање у наставно-радни однос у основним школама или пак настављати даље студије за стицање звања „Master of Education“. Мастерске студије за сада се нуде само за изучавање геронтогогије. У наредним годинама планирано је да се уведу студије других високообразовних профила, као на пример, студије за вишу школску дидактику у кооперацији са Универзитетом у Бечу и другим познатим универзитетским и научно-истраживачким центрима у Европи.

Дакле, превасходни циљ ове установе је да се постепено искристалишу и што боље укомпонују у једну целину различита етнолошка, културна, социјална и верска питања са општим питањима васпитања и образовања данас.

Бранислав Ђукарић

МОНАСИ УЗ ПОМОЋ МЕШТАНА ОБНАВЉАЈУ МАНАСТИРЕ ПОРЕД ВЕЛИКЕ МОРАВЕ

Оживели храмови моравске Свете горе

Пола века нико није улазио у ове моравске светиње, али сада је другачије. Млади нас помажу, каже игуманија Нимфодора

ЈАГОДИНА - С десне стране Велике Мораве, од Јагодине према Свилајнцу, налази се седам манастира у народу прозваних моравска Света гора. То су Миљков манастир, Добреш, Златенац, Радошин, Томић, Јаковић и Хум. Већина ових верских светиња заживела је после дугог замирања.

До манастира, који су један поред другог на обали, из оближњих места се најлакше стиже чамцем. Пут до њих води и регионалним путем Јагодина-Свилајнац.

Миљков манастир посвећен је Светом Ваведењу Пресвете Богородице. Први писани документ о њему потиче из 1374. године. Турци су га рушили и палили. Једини није прекидао рад од оснивања.- Када је народ равнодушан, нема напретка. Народ чини све, па отуда и оволико светиња на малом простору поред Мораве. Наши људи, који овде први пут дођу, признају да не знају за наше светиње, а путују по свету да се диве туђим светилиштима - каже мајка Доротеја, игуманија Миљковог манастира.

Манастир Добреш, посвећен Светом Николи, више пута је потпуно рушен. Остао је само камени зид и олтарски део. Његова обнова почела је 2003. године. - Када је мој син преживео дављење у Морави, одлучио сам да обновим манастир Добреш. Све је било у рушевини сем олтарског дела. Подигли смо манастирску цркву и остале објекте за смештај монаха. Недостаје још само струја па да дођу монаси или монахиње - прича Зоран Стевановић, председник одбора за обнову манастира Добреш.

Манастир Златенац посвећен је Светим врачима Козми и Дамјану, обновљен је 1980. године. Народ поред Велике Мораве верује да је манастир подигнут на светом месту. Иконостас манастирске цркве је право ремек-дело, а иконе и фреске радили су ученици жичке иконописачке школе и имају велику вредност. На обали поред манастира постављена је воденица, једина на Великој Морави. Воденицу је поклонио Милан Илилћ из Брзана. - Никада нико није одбио када је требало да се за манастир нешто уради - говори мати Јефимија, игуманија манастира Златенац.

Манастир Радошин посвећен је Покрову Пресвете Богородице. У њему су преписаване старе књиге од 1402. до 1427. године. По предању био је најбогатији манастир на Морави. Турци су га похарали и порушили. Настањивањем монахиња Нимфодоре и Митродоре, две рођене сестре, 2002. године, поново је оживео. - Много смо урадиле уз помоћ народа и добрих људи. Почели смо ове године са фрескописањем и надамо се да ћемо тај посао завршити следеће године. Пола века нико није улазио ни питао за моравске светиње, али сада је другачије. Млади нас помажу - прича мати Нимфодора, игуманија манастира у Радошину.

Манастир Томић препознатљив је по деловима фине камене пластике моравске школе и датира с краја 14. века. У току је његова обимна реконструкција.

Покајање понедељком

- Абортус је велика несрећа. Зато се у манастиру Јоковић сваког последњег понедељка у месецу служи акатист покајаних мајки и очева, који су на тај начинизвшили чедоморство. То је тежак грех и надам се да се тај грех више неће чинити. Сваке године у Србији нестане по један град од 80.000 становника - каже јереј Јован Цветковић, старешина манастира Јаковић.

Извор: Блиц, 04.10.2007. – Ивана Иванић

l NEWS ARCHIVE l

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu